2. Једног дана је један миш гледао кроз пукотину
на зиду фармера и његову жену како отварају
неки пакет.
„Каква би то храна могла бити?”, питао се.
Међутим, установио је да је у пакету била
мишоловка. Био је ужаснут.
Трчећи кроз двориште, упозоравао је остале
вичући: „У кући је мишоловка! У кући је
мишоловка!”
3. Кокошка, квоцајући и чепркајући, подигне
главу и рече: „Господине Мишу, то је озбиљан
проблем за вас, али нема баш никакве
последице за мене. Ја се не могу због тога
нервирати”.
Миш се окрене прасету и викне: „Мишоловка
је у кући! Мишоловка је у кући!” Прасету је
било жао миша, али рече: „Баш ми је жао,
господине Мишу, али ја ту не могу ништа
учинити осим молити се за тебе. Верујем да
ће ти помоћи моје молитве”.
Миш тада крене према крави: „Мишоловка је у
кући! Мишоловка је у кући!”Крава рече: „Ох,
господине Мишу, жао ми је због тебе, али с
мог тела неће фалити кожа”.
4. Тако се миш вратио одбијен од свих животиња на
фарми погнуте главе у кућу како би се сам суочио са
фармеровом мишоловком.
Те ноћи зачуо се чудан звук у кући. Личио је на звук као
кад се у мишоловку ухвати плен.
Фармерова жена пожелела је да види шта се ухватило у
мишоловку. У мраку није видела да се у мишоловку
ухватио реп отровне змије. Змија ју је угризла. Фармер
ју је брзо одвео у болницу. Вратила се кући с
температуром.
5. Свим фармерима је познато да се температура
лечи свежом кокошјом супом, па је фармер
заклао кокошку.
Болест његове жене се ипак наставила. Дошли
су је посетити пријатељи и комшије. Како би их
угостио, фармер је заклао прасе.
Фармерова жена, нажалост, није успела да се
опорави. Умрла је. Дошло је толико људи на
њену сахрану да је фармер морао заклати и
краву како би имао довољно послужења за све.
Миш је све то гледао с великом тугом кроз своју
пукотину на зиду.
6. Зато, кад следећи пут чујеш да неко има
проблем, а ти мислиш да те се то не тиче, сети
се: кад је један од нас угрожен, сви смо у
опасности.
Сви смо умешани у то путовање звано ЖИВОТ.
Морамо пазити једни на друге и понекад
учинити додатан напор како бисмо охрабрили
некога око нас.
7. Не заборави све оне који су ти икада помогли и
потруди се да знају колико су ти важни.
Сети се: свако од нас је битна нит у таписерије
друге особе.
Наши су животи испреплетени с разлогом.
Једна од најважнијих и најлепших ствари које
красе овај свет јесте:
ПРИЈАТЕЉ.
