Master's thesis PDF

1
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ
САДУ
ПОЉОПРИВРЕДНИ
ФАКУЛТЕТ
Департман за воћарство, виноградарство, хортикултуру и
пејзажну архитектуру
Кандидат: Ментор:
Сања З. Томић д.и.п.а. Проф. др Јелена Нинић-Тодоровић
АНТРОПОГЕНИ УТИЦАЈ НА ПЕЈЗАЖ И
ЕКОСИСТЕМ ПАЛИЋКОГ ЈЕЗЕРА
Мастер рад
Нови Сад, 2015.

2
Комисија за оцену и одбрану мастер рада:
МЕНТОР:
Др Јелена Нинић-Тодоровић, редовни професор
за ужу н. о. хортикултура и пејзажна
архитектура
Пољопривредни факултет, Нови Сад
ПРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ:
Др Саша Орловић, редовни професор
за ужу н. о. Хортикултура и пејзажна
ЧЛАН КОМИСИЈЕ:
Др Ксенија Хиел, доцент
за ужу н. о. Хортикултура и пејзажна

3
САДРЖАЈ:
I ТЕКСТУАЛНИ ДЕО
Резиме
Summary
1.УВОД......................................................................................................................................7
1.1. Задатак и циљ рада...........................................................................................................12
1.2. Метод рада........................................................................................................................13
1.3. План рада...........................................................................................................................14
2. АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА..................................................................................15
2.1. Положај Палићког језера.................................................................................................15
2.2. Режим заштите..................................................................................................................16
2.3. Педолошки услови...........................................................................................................18
2.4. Климатски услови............................................................................................................21
3. ПАРК ПРИРОДЕ ПАЛИЋ..................................................................................................24
3.1. Зоо врт Палић....................................................................................................................28
3.1.1. Проблем подземних вода у Зоо врту...........................................................................31
4. БИОЛОШКА ОСНОВА ПАЛИЋКОГ ЈЕЗЕРА И ОКОЛИНЕ........................................33
4.1. Квалитет воде језера.........................................................................................................35
4.1.1. Хемијски састав воде....................................................................................................30
5. РЕЗУЛТАТИ РАДА............................................................................................................38
5.1. Биљни свет Палићког језера и околине..........................................................................38
5.1.1. Кратак развој парка и његова вегетација кроз историју............................................41
5.1.2. Биљни и животињски свет језера.................................................................................43

4
5.2. Дефинисање метода заснованих на пејзажно-архитектонским и еколошким
принципима..............................................................................................................................46
5.2.1. Фиторемедијација..........................................................................................................47
5.2.2. Екоремедијација............................................................................................................50
5.2.3. Мокра поља....................................................................................................................52
6. ДИСКУСИЈА.......................................................................................................................54
7. ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................................59
ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................................................61
ПРЕГЛЕД СЛИКА...............................................................................................................63
II ГРАФИЧКИ ДЕО
Лист 1. Урбанистички приказ подручја Палић са локацијом мокрих поља у функцији
фиторемедијације
Лист 2. Детаљ – мокро поље

Сања Томић Мастер рад Резиме
5
РЕЗИМE
„Стварање хиљаде шума лежи у једној шишарки.“ Ralph Waldo Emerson
Човек има способност да ствара околину и да природу прилагођава својим потребама,
да јој помогне. Понекад, природа је та која може да помогне човечанству да поправи
њихове грешке. Увођење појма еколошки прихватљиво и чисто заузима посебно место
у планирању и виђењу планете Земље и човека на њој. Одрживо пејзажно-
архитектонско пројектовање има за циљ да оформи просторе који испуњавају тренутне
друштвене и физичке потребе (Ahern, 2002).
На подручју Палићког језера и његове околине су коришћене три методе како би се
простор опоравио: фиторемедијација, екоремедијација и мокра поља. Ове три методе се
примењују на идејном решењу које у једном сегменту приказују како може да се посади
вегетација за ову примену а да притом обогати простор и представи га декоративним и
привлачним.
Део истраживања се састоји од прикупљања великог броја података о постојећем стању
језера и његове околине. Сви подаци су сажети и представљени са најбитнијим
детаљима. У току истраживања се приказао проблем подземних вода које у великом
броју утиче на дендрофлору овог подручја. У идејном решењу се примењују врсте које
су отпорне на тешке услове а саде се на местима на којима тренутно вегетација не
постоји.
Кад се све сумира, из наведеног текста се види да је циљ рада првобитно,
пречишћавање језера Палић и довођење воде у првобитно здраво стање садњом стабала
која су веома отпорна на загађења и високе воде, самим тим регулисање високих
подземних вода и попуњавање простора на којима нема вегетације и све то на што
декоративнији начин.
Кључне речи:
Екологија, пејзажно-архитектонско пројектовање, дендро флора, фиторемедијација,
екоремедијација, мокра поља, језеро Палић

Сања Томић Мастер рад Summary
6
SUMMARY
“The creation of a thousand forests is in one acorn” Ralph Waldo Emerson
The man has the ability to create the environment and nature that adopts to hes needs.
Sometimes, nature is the one that can help in correcting humanity mistakes. The introduction
of the concept of environmentall-friendly and clean occupies a special place in the vision and
plan on planet earth and man upon it. Sustainable landscape and architectural design aims to
create spaces that meet the current social and physical needs (Ahern, 2002).
In the area of Palic lake and its surroundings three methods are used to recover space:
phytoremediation, ecoremediation and wet fields. These three methods are applied to the
preliminary decision that is in one segment showing how vegetation can be planted while
enriching space to be decorative and attractive.
The part of research consists of collecting a number of data on curent status of the lake and
it’s surroundings. All data are summarized and presented in the most important details.
Through this research appeard a problem of underground waters that are a big influence on
trees of this area. In the preliminary idea we plant trees that are resistant to harsh conditions
and are planted in areas where there is currently no vegetation.
To sum it up, from the text above, it can be said that the aim of this project is to clean the lake
Palic and to bring it to its original healty state by planting trees that are resistant to pollution
and high underground water, and with all that regulating the problem of underground water
and fill the empty space were there is no vegetation and all that in a very decorativ way.
Keywords:
Ecology, landscape and architectural design, arboreal flora, phytoremediation,
ecoremediation, wet fields, Palic lake

Сања Томић Мастер рад Увод
7
1. УВОД
Подручје Палић је угарски краљ Матија Корвин поклонио својој мајци Јелисавети.
1580. године ово подручје почиње полако да се развија. Изграђено је мање насеље са
око десет кућа које се није истицало нити имало неки велики значај. Након турског
периода подручје је припојено Суботици. Подручје око језера почиње да се користи као
бања 1841. године. Било је познато да је језеро Палић садржало лековито блато и да је
вода била лековита. Ове предности су се искористиле на најбољи начин, па су овде
почели да се граде хотели и виле за одмор. Истовремено је започето подизање зелених
површина, а предлог је Градски савет прихватио 14. септембра 1841. године. Радови на
подизању парка су почели 1842. године. Део парка који је изграђен 1842. године није
заузимао ни половину данашње површине. Након 1853. године када је бања већ увелико
почела да функционише, званично је изграђен први хотел. Исте године је ангажован
један од најпознатијих вртлара у то време, Морава Јанош. Он је на огромним зеленим
површинама почео да сади украсне форме дрвећа и жбуња, а почиње садња цветних
леја (Kladek., 1980).
Парк се, између 1854. и 1855. године проширио, а земљиште почиње да се продаје
приватницима. У 1862. години Морава Јанош још увек уређује парк и покушава да га
направи што лепшим и садржајнијим, али услед огромних летњих врућина, сезонско
цвеће почиње да се суши. То није представљало велики проблем јер је од Савета добио
одобрење и средства да сади украсно дрвеће, да подиже више цветњака, ружичњака
односно све више да попуњава и озелењава остале празне просторе на овом подручју.
Палић добија и своје купалиште. Постоје писани подаци о лековитости језера Ово
почиње да буде све више развијено туристичко место. Туризам, се још више шири
након што је изграђена пруга која пролази кроз Палић.

8
Парк Палић након реконструкције заузима 20 ha површине. Његова површина се
драстично смањила. 1949. године је основан Зоо врт на Палићу. Налази се у центру
истоименог насеља 6 км од Суботице и 5 км од ауто-пута Е-75 који спаја Будимпешту и
Београд.
Слика1. Први нацрт парка (Kladek E. 1980) Слика 2. Геодетска подлога (Kladek E.
1980)
Први документи који спомињу језеро потичу из 15. века, а прве мапе, цртежи из 17.
века (Сл. 1. и Сл. 2.). Крајем 18. века људи су познавали лековита својства воде и муља
Палићког језера и управо због тога су се у 19. веку изградила купалишта. Највећи развој
Палић је достигао 1880. године након отварања пруге Будимпешта – Земун 1883. године
и трамвајске линије до Суботице. У периоду од 1897. до 1978. године је ископана прва
бушотина термоминералне воде на Палићу захваљујући којој је шест година касније,
1984. године отоврен термални базен. Уз постојећи пречистач, 1995. године је пуштен у
рад канал Палић – Тиса што је у многоме допринело побољшању квалитета језерске
воде (Kladek E. 1980).
Језерска вода је почела да се загађује и да губи своје лековито својство. Због великих
врућина и отпадних вода које су се сливале у језеро, почела је да буја језерска
вегетација. Неконтролосано су цветале алги а кисеоник је почео да нестаје у језеру.

9
Слика 3..Језеро Палић некад (интернет извор) Слика 4. Језеро Палић данас (интернет
извор)
Слиак 5. Женски штранд некад (интернет извор) Слика 6. Женски штранд данас
(интернет извор )
Слика 7. Палићко језеро некад (интернет извор) Слика 8. Палићко језеро данас
(интернет извор)
У једном тренутку је дошло до одлуке да се Палићко језеро исуши и да се његово
корито пречисти. Тада је почео подухват до тада не забележен код нас, подухват
исушивања читавог језера, његово чишћење и враћање природи, људима.

10
Санација је почела 27. маја 1971. године. Нестале су рибе, трска и сав биљни и
животињски свет. Биолошка равнотежа потпуно је уништена и било је јасно да се
природним путевима неће регенерисати.
До доношења одлуке језеро је било потпуно мртво. Нестале су рибе, трска и рогоз.
Биолошка равнотежа потпуно је уништена и било је јасно да се природним путем неће
регенерисати језеро.
У оквиру овог подухвата требало је решити следеће:
1) Пречишћавање отпадних вода Суботице уз помоћ једног централног уређаја
2) Примарно пречишћавање највећих индустријских загађивача вода
3) Исушивање воде из језера, како би се муљ прво осушио, а онда одстранио
4) Копање новог одводног канала Палић-Лудош и обезбеђивање одводњавања отпадних
вода према Лудошу и Тиси
5) Санација старе и изградња нове обале
6) Реконструкција "женског штранда"
7) Ископан је већи број канала различите дужине како би се муљ у потпуности осушио
8) Поново пуњење појединих сектора пречишћеном водом
9) Порибљавање појединих сектора.
После шест дугих година језеро је враћено у живот, а оно што је природа дала а човек
уништио, напорима људи делимично је санирано. У априлу 1976. рибе су пуштене у
језеро. Убачено је око 113. 000 риба.
Флору Палићког језера данас карактеришу различите акватичне и емерзне биљне врсте
типичне за барско-мочварне екосистеме. То су углавном врсте широког
распрострањења. Њихов значај се пре свега огледа у одржавању екосистемске
равнотеже, а вегетација која је присутна представља природно станиште великом броју
птица на овом простору.
Након санације језера у зимском периоду 1986. и 1987. године дошло је до помора
одређених врста риба под утицајем изузетно дугог периода залеђености језера. Увидом
у Документацију Завода и Документацију Управљача, утврђен је континуалан помор
риба сваке године, почев од 2005. године. У том периоду је угинуло око 13.600 кг риба
и 5000 комада рибе – у већини случаја сребрног караша. Међу угинулом рибом су

11
забележени шаран и толстолобик. Званични подаци који говоре о помору риба доступни
су још за 1994. и 2003. годину. Разлози за помор риба су и ниска концентрација
кисеоника у води, висока температура воде, недостатак и лош састав квалитета фауне
дна и планктонске заједнице која служи за исхрану риба.
Слика 9. Санација језера (интернет извор) Слика 10. Радови на исушивању језера
Слика 11. Исушено језеро(интернет извор) Слика 12. Мол након исушивања језера

12
1.1. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА
Циљ рада је проналажање адекватног решења за регулисање проблема загађења
Палићког језера и проблема које доноси висок ниво подземних вода и утицај истог на
околњу дендрофлору подручја као и опис постојећег стања.
Очекивани резултати истраживања су дефинисање могућности примене различитих
метода заснованих на еколошким и одрживим принципима, као и њихову
имплементацију при уређењу антрпогенизованих простора. Анализом ових метода и
укључивањем у процес израде пејзажно - архитектонских пројеката има за циљ да
оформи простор који повезује екологију и пејзажно и архитектонско пројектовање.
Задатак је да се оформи такав простор који у свим његовим сегментима подражава
природу и принципе одрживог пејзажно - архитектонског планирања и пројектовања,
ради повећања функционалности, декоративности и одрживости простора.
Како би се постигао видљив ефекат на Палићко језеро, требала би се поставити три
система (екоремедијација, фиторемедијација и мокра поља). Међутим, ови екосистеми
захтевају велики простор и доста велика почетна улагања али је њихова предност у
томе што су каснија улагања минимална, одржавања нису велика и ово је природан
начин одржавања флоре језера.
Обзиром да је језеро у критичном стању, постоји могућност се да пре подизања нових
култура, одради поновна санација језера. Стручњаци Др Данијел Врховшек и Др Раде
Милутиновић су пре пар години указали на решења о пречишћавању језера, која су се
састојала посебно од фиторемедијације а посебно од мокрих поља. Оба решења су била
одбијена због превеликих улагања. Др Зорица Свирчев са Природно математичког
факултета у Новом Саду је такође имала нека решења у борби за заштиту Палићког
језера. Грађевински факултет у Суботици је радио истраживања која су доказала да је
вода која из пречистача, чиста и да она тренутно представља најмањи могући проблем у
загађењу језера. Што се више чека на адекватно решење то је стање језера све

13
критичније. Како би се избегла даља катастрофа мора што пре да се реагује и предузме
нешто по питању његовог опстанка.
1.2. МЕТОД РАДА
- Прикупљање литературних података из научних области и интернет извора.:
екологија, пејзажна архитектура и токсикологија.
- Проучавање и анализа метода које могу да се примене на испитиваном подручју.
Проучавање могућности примене метода као што су: фиторемедијација,
екоремедијација и мокра поља
- Прикупљање података о постојећем стању језера и околине
- Консултација са стручњацима о примени фиторемедијације, екоремедијације и мокрих
поља на подручје
- Обилазак терена, снимање постојећег стања.

14
1.3. ПЛАН РАДА
План рада се састоји из пет корака:
1. Прикупљање писане документације о подручју и усмена саопштења
2. Излазак на терен, осматрање и анализа подручја, фотографисање
3. Обрада прикупљених података у виду текста и графичког дела
4. Предлог адекватног идејног решења
5. Предаја и усмена презентација мастер рада

Сања Томић Мастер рад Анализа постојећег стања
15
2. АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА
2.1.ПОЛОЖАЈ ПАЛИЋКОГ ЈЕЗЕРА
Палићко језеро се налази у средишњем делу Панонске низије између Дунава и Тисе,
југоисточно од града Суботице.
Висинска разлика терена креће се од 101,9 м надморске висине (ниво језерске воде) па
до 107,6 м надморске висине (источна висока обала) Палићког језера. Положај
Палићког језера је одређен координатама 46° 05' 55" географске дужине и 19° 45' 30"
географске ширине. Има веома повољан положај. Налази се недалеко од границе са
Мађарском, у непосредној близини међународног пута и железничке пруге Суботица –
Хоргош. Парк природе Палић обухвата парцеле уписане у катастарске општине Нови
град, Доњи град и Палић.
По Члану 3. Одлуке о проглашењу заштићеог подручја Парк природе „Палић“ обухвата
површину 712,36 ха, од чега је 702,8 ха (98,66%) у јавној својини, 6,8 ха (0,96%) у
приватној својини и 2,7 ха (0,38%) у црквеној својини. Заштитна зона Парка природе
Палић обухвата површину од 1698,13 ха.
Ниво језера при највишем водостају има надморску висину 102 м.
Палићко језро је највеће језеро у Бачкој. Површина језера износи 5,6 км ². Језеро има
два крака: један шири и дужи који се пружа меридијански и један ужи и плићи чији
крајњи западни део допире до периферије града Суботица.
Језеро захвата површину од 4,6 км². Просечна дубина језера 1,9 м, највећа 3,5 м а
туристички сектор захвата 3,8 км² са три посебне плаже. Језеро је иначе, подељено на
четири сектора и богато је рибом. У току туристичке сезоне, температура воде се креће
између 18ºC и 25ºC. Палић се иначе одликује умерено континентаном климом и

16
просечно има око 2100 сунчаних сати годишње, а просечна летња температура ваздуха
износи око 20ºC. Најчешћи правац ветрова је северозапад – југоисток.
Слика 13. Google earth снимак подручја Палић (Интернет извор: Гоогле мапе)
2.2.РЕЖИМ ЗАШТИТЕ
Заштита природе представља мултидисциплинарни приступ решавања проблема
природе од стране човека. Велики број природних добара је стављен под заштиту али
притисак човека постаје све јачи. Како би се подручје Палића заштитило, постављен је
режим заштите. Постоје три степена заштите на подручју које обухвата Парк Палић и
Палићко језеро, који су прописани чланом 13. Закона о изменама и допунама Закона о
заштити природе („Сл. гласник РС“ 88/2010, 91/2010).
ПП Палић обухвата површину од 712,36 ха, од чега:
- Режим заштите I степена се успоставља на 5 ха (0,7%)
- Режим заштите II степена се успоставља на 216,24 ха (30,4%)

17
- Режим заштите III степена се успоставља на површину од 419,12 ха (68,9%)
Око заштићеног подручја се успоставља заштитна зона од 1698,13 ха (68,9%).
Парк природе је подручје добро очуваних природних вредности са претежно очуваним
природним екосистемима и живописним пејзажима, намењено очувању укупне
геолошке, биолошке и предеоне разноврсности као и задовољењу научних, образовних,
духовних, естетских, културних, туристичких, здравствено-рекреативних потеба и
осталих делатности усклађених са традиционалним начином живота и начелима
одрживог развоја.
У парку природе нису дозвољене привредне и друге делатности и радње којима се
угрожавају његова битна обележја и вредности.
Мере заштите, начин обављања привредних делатности и коришћење природних
вредности у парку природе, ближе се утврђују актом о проглашењу заштићеног
подручја (управљање водним режимом, одржавање зелених површина, понашање
посетилаца итд.)(Закон о заштити природе, 2011.)
Режим заштите I степена - строга заштита, спроводи се на заштићеном подручју или
његовом делу је изузетног научног и практичног значаја, којим се омогућава очување
станишта и животних заједница у условима дивљине. Строга заштита је прописана за
тзв. „Птичја острва“ на 2. сектору језера ради очувања гнездећих популација ретких и
угрожених врста птица.
Режим заштите II степена - спроводи се на делу заштићеног подручја са делимично
измењеним екосистемима великог научног и практичног значаја. Овде су могуће
управљачке интервенције у циљу рестаурације, ревитализације или усмеравања
сукцесије. Могући су контролисани водови коришћења природних ресурса. Режим
заштите II степена обухвата сектор језера, који треба трајно да обезбеђује побољшање
квалитета воде која стиже са пречистача.

18
Режим заштите III степена- спроводи се на делу заштићеног подручја са делимично
измењеним и измењеним екосистемима од научног и практичног значаја. У овом
степену заштите могуће је селективно и ограничено коришћење природних ресурса и
простора уз потребну инфраструктуру и другу изградњу, које је усклађено са
вредностима, потенцијалима, капацитетима и потребама заштићеног простора. Режим
заштите III степена обухвата и туристички (4.) сектор језера, приобални део (1.) сектор,
шумске засаде уз обалу.
Слика 14. Заштићена подручја (Извор:Покрајински Завод за заштиту природе,2011.)
2.3. ПЕДОЛОШКИ УСЛОВИ
Педогени фактори међу којима су најважнији геолошка подлога (односно матични
супстрат), у овом случају песак и лес, заједно са климом и вегетацијом утичу на
стварање одређених типова земљишта. Природно добро “Палићко језеро” окружено је
двема геоморфолошким целинама лесном заравни и пешчаром. Песковита обала се
протеже северно од језера, до границе са Мађарском са највишом тачком код Келебије.
У зависности од геолошке подлоге у границама добра евидентирано је више различитих
типова земљишта. Уз само језерско корито заступљен је на лесној подлози чернозем
карбонатни (мицеларни) и чернозем са знацима оглејавања док је на подлози песка

19
заступљен чернозем песковити. У ужем појасу према Суботици распрострањена је
ритска црница карбонатно заслањена (Najgebauer i sar., 1971).
На основу сондирања терена и документационог материјала, константовано је да се у
ближој околини језера, испод наслага прашинасте глине, леса и песка простире један
континуирани слој непропусне глине, претежно плавкасто-сиве боје. Овај глиновити
слој константован је на целом пространству дна језера после исушивања и
одстрањивања муља. Изузетак чини крајњи северо-источни део језера где дно чини
песак. Песак, у овом делу језера, је повезан са Суботичко-хоргошком пешчаром и ту се
меша са лесним наслагама, које су наталожене јужније: прво барски лес, преко њега
партије типског сувоземног леса, који се завршава са хумифицираним земљишним
слојем (Прошић, 2005.)
Најраспрострањенији тип земљишта је чернозем карбонатни (мицеларни). Овај тип
земљишта распростањен је у прелазној зони песка и леса. Налази се уз источну, јужну и
западну обалу језера. Ужи појас између водене површине и поменутог чернозема
прекривен је ритском црницом, карбонатно заслањеном. Овај тип земљишта припада
класи флувијалних и флувоглејних земљишта. На лесној подлози (југоисточна обала)
евидентиран је чернозем са знацима оглејавања. Северни обалски појас језера (простор
око језера Палић и уз Крваво језеро), у геолошкој подлози чини песак. На поменутој
подлози заступљен је чернозем песковити (Покрајински Завод за заштиту природе,
2011.)

20
Слика 15. Врсте земљишта (извор: интернет извор)

21
2.4. КЛИМАТСКИ УСЛОВИ
За разматрање климатских прилика на природном добру “Палићко језеро” коришћени
су подаци метеоролошке станице на Палићу. Метеоролошка станице се налазе уз само
Палићко језеро. За анализу климатских прилика на природном добу разматрано је више
климатских елемената: температура ваздуха, релативна влажност ваздуха, облачност,
инсолација, падавине и ветар.
Температура ваздуха:
Средња годишња температура за наведени период износила је 11,5ºC. У периоду (1971.-
1990) средња годишња темепратура износила је 10,6ºC. За разматрани период средња
годишња максимална температура ваздуха износила је 12,5ºC (2002. године), док је
средња годишња минимална темепратура ваздуха износила 10,2ºC (1991. и 1996.
године). Најхладнији месец је јануар са средњом месечном темепратуром од 0,0ºC, док
је најтоплији месец јул са средњом месечном темепратуром ваздуха 22,5ºC и август са
22,1ºC. У наведеном периоду средње годишње температуре ваздуха по годишњим
добима износе: пролеће 11,8ºC, лето 21,8ºC, јесен 11,3ºC и зима 0,8ºC. Просечна зимска
температура ваздуха је изнад нуле. Најхладнија просечна месечна темепратура
забележена је у фебруара 2003. године, а износила је -4,9ºC. Исте године забележена је
и највиша средња месечна темепература у августу од 24,6ºC. У вегетационом периоду
август-октобар средњи месечни просек износио је 17,5ºC што уз довољне количине
падавина има велики значај за живи свет природног добра.
Релативна влажност ваздуха:
Релативна влажност у природном добру варира на нивоу средњих годишњих вредности
од 64% до 76%. Средња годишња релативна влажност у разматраном периоду износи

22
71,9%. Децембар, јануар, фебруар и новембар су месеци са највећом релативном
влажношћу, док су април, мај и август месеци са најмањом релативном влажношћу.
Релативна влажност и облачност имају велики значај. Од степена облачности (средња
годишња вредност за ово подручје износи 5,2 десетина неба), зависи колико ће
површина земље примити топлоте од сунца, као и колико ће топлоте земља израчити и
предати атмосфери. Средње годишње сијање сунца – инсолација, износи 2.229,8 часова.
Највећа инсолација од 2.457, 5 часова забележена је 2000. године док је минимум од
2108,1 часова забележен 1991. године. Број ведрих, као и број облачних дана током
године, од великог су значаја за одвијање процеса фотосинтезе и развој биљног света.
Падавине:
Падавине су заједно са температуром ваздуха, један од најважнијих климатских
елемената. Од годишње суме падавина, њихове расподеле по месецима, пре свега у
вегетационом периоду, зависи развој живог света, богатство површинских и подземних
вода. Природно добро Палићко језеро се између осталог снабдева атмосферским
талозима. Средња годишња количина падавина за наведени период (1990. - 2009.
године) износи 568,3 мм. За период (1971.- 1990.), годишњи просек износио је 539 мм.
Најмања средња месечна количина падавина је у фебруару са просеком од 27,8 мм.
Веома сличне количине падавина су током фебруара и марта месеца. Највећи месечни
просек имају јун 73,6 мм и јули 63,1 мм. Према годишњим добима: током лета просечна
количина падавина износи 62,8 мм, у јесен 48,3 мм, а у пролеће 43,4 мм, док је зими
најмања просечна количина падавина 34,9 мм. У вегетационом периоду април-октобар
средња годишња количина талога у месечном просеку износи 55,2 мм. Ове количине
падавина у вегетационом периоду имају велики значај за живи свет овог природног
добра, а уједно и имају значај за ниво језерске воде.
Ветар:
Ветрови имају утицај на количину падавина, испаравање и психо-физичко стање људи.
Анализа просечних годишњих честина ветрова, показује да је најучесталији северо-
западни ветар 164 ‰, затим северни са 159 ‰ и западни ветар са 147 ‰. Најслабијег
интензитета је источни ветар 88 ‰. Северац по правилу доноси суво и хладно време.
Овај ветар има снажан утицај на Палићко језеро јер током године са севера наноси

23
песак у корито језера. На основу анализе климатских елемената, за период (1971. - 1990)
и период (1990. - 2009) уочене су разлике пре свега у средње годишњем просеку
температура ваздуха, где је средњегодишњи просек данас, у односу на поређени период
повећан за 0,9ºC. У истом периоду су повећане и количине падавина које у просеку
износе 29,3 мм. У укупној анализи података значајна је 2001. година када је забележена
највећа количина падавина, док је 2000. године забележен апсолутни минимум
количина падавина. На основу анализа климатских елемената подручје Бачке, са тим и
Палићко језеро, припадају умереној климатској зони са јаче наглашеним
континенталним особинама. Због мањих разлика у микроклиматским вредностима,
Букуров, 1975., издваја климатски тип северо-бачки са пешчарским варијатетом.

Сања Томић Мастер рад Парк природе "Палић"
24
3. ПАРК ПРИРОДЕ “ПАЛИЋ“
Садња биљака у парку започела је 1840. године у пејзажном стилу на простору на којем
су некада били пашњаци уз саму обалу језера. Карактеристике пејзажног стила су
кривудави, не геометријски облици. Стазе, као и водене површине су неправилног
облика. Дендрофлора и њени облици су природни, без орезивања, између сваке врсте је
пажљиво прорачунат простор како би биљка могла правилно да се развија без сметњи.
У парку Палић су се уочавале велике неравнине у нивелацији терена. 1911. године,
Парк Палић је био преуређен у необарокном стилу. Карактеристике овог стила су прави
облици. Сваки парк је имао главну перспективу и партер. Може се наћи и солитерно
дрвеће, док је гушћа вегетација углавном распоређена по висини, жбунасте врсте су
правилно орезане а цветне леје су рађене у правилним облицима. Јужни део парка,
између језера и нових, раскошних објеката, обогаћен је издигнутим цветним лејама и
бројним атрактивним цветним врстама, ведрих боја као што су црвена, жута, бела.
Сваке сезоне се цветне врсте мењају и садњом се стварају нови мотиви, облици и
форме, како би се задржао дизајн и атрактивност простора (Сл. 16). Најчешће је сађена
kana (Canna sp.) која се најбоље прилагођава условима терена. Цветне леје окружује
одлично одржаван травњак који спречава пролазнике да приђу превише близу лејама и
на тај начин их заштићује и самим тим му даје природно окружење. Централни део има
функцију парк-шуме у којој су данас препознатљиве вијугаве пешчане стазе
некадашњег енглеског парка. Реконструкцијом шеталишта постављене су бетонске
коцке, док се на стазама које се протежу кроз остали део парка и другу половину
шеталишта, користио асфалт. Парк је безбедан у вечерњим часовима (Сл. 19.). Од

25
мобилијара су постављене клупе од дрвета и кованог гвожђа. Клупе су постављене
поред стаза, шеталишта са погледом на језеро, фонтану и павиљоне. Павиљони се
користе за разне музичке манифестације које се одржавају у пролеће, лето и јесен сваке
године. Парк природе Палић украшавају и разне скулптуре које имају монументално
значење за ово подручје. Посетиоци парка могу да имају директну интеракцију са
скулптурама јер се оне налазе директно уз шеталиште (Сл. 22.). У парку се налази и
велики број објеката. Већина објеката спада у приватне поседе и то су углавном
викендице, и мањи број стамбених кућа, док су остали објекти виле, хотели и други
угоститељски објекти са погледом на језеро. Неки објекти данас више немају функцију
али визуелно дају живот простору (Сл. 18.)
Слика 16. Цветне леје (фото: С. Томић,2014.) Слика 17. Цветна леја и скулптура
(фото: С. Томић,2014.)
Слика18.Вила (фото:С.Томић,2014) Слика 19. Осветљење (фото: С. Томић, 2014)

26
Слика 20.Поплочање(фото: С. Томић, 2014) Слика 21. Клупе за седење (фото: С. Томић
2014)
Слика 22.Скулптура (фото:С. Томић, 2014) Слика 23. Дечије игралиште(фото: С.
Томић, 2014)
Иако су пејзажно-хортикултурне карактеристике парка нарушене у знатној мери, он је
још увек изузетно значајан за станиште ретких и угрожених врста. Високу вегетацију
чине разне дрвенасте врсте од којих се истиче мочварни чемпрес (Taxodium disticum /L./
Rich.). По програму одржавања Парка Природе од стране Палић-Лудаш, уочава се
разноврсност станишних типова, почевши од најнижих делова парка где се јављају
хидрофилне врсте, бела врба (Salix alba L.) и горски јасен (Fraxinus augustifolia Vahl.),
заједно са инвазивним врстама тих станишта јасенолисни јавор (Аcer negundo L. ) и
пенсилвански јасен (Fraxinus pennsilvanica Marsh.), којима се на следећој лестvици
еколошког низа придружују vрсте мање толеранције на плаvљење бела топола (Populus
alba L.), храст лужњак (Quercus robur L.) док се на vишим стаништима јаvљају
мезофилне и ксерофилне vрсте (крупнолисна липа - Tilia grandifolia Ehrh., млеч - Acer
platanoides L., клен - Acer campestre L., горски јаvор - Acer pseudoplatanus L.).
Мезофилност станишта настала под утицајем близине подземне vоде и густог шумског
склопа потvрђује обилна појаvа подмлатка мезофилних врста (млеч - Acer platanoides
L.,горски јавор - Acer pseudoplatanus L.). Унутрашњост Великог парка по структури

27
подсећа на мезофилну листопадну шуму. Присутност старих храстоvа и vрста
мезофилних храстоvих шума пешчаре у дендрофлори парка омогућаvа опстанак
vрстама оvог типа станишта. У пошумљеном делу Парка Палић се међу густо
посађеним дрvенастим vрстама налазе пузавица која добро подноси замрачене делоvе
шуме, бршљен (Hedera helix L.) који спада у инвазивне врсте. Кроз густу vегетацију се
простиру уске стазе које пролазе кроз сvе делоvе шуме. Неке стазе су остале још од
раније поменутог некадашњег енглеског стила, док су неке људи сами направили,
изгазили како би себи обезбедили бржи пролаз кроз шуму.
Слика 24. Бршљен (Hedera helix L.) Слика 25. Шумска вегетација
(фото: С. Томић, 2014) (фото: С. Томић, 2014)
Слика 26. а) Мочварни чемпрес
(Taxodium disticum /L./ Rich.) Слика 27.б) Мочварни чемпрес

28
3.1. ЗОО ВРТ ПАЛИЋ
Као што је и раније споменуто, Зоолошки врт је основан 1949. године на Палићу.
Простире се на површини од око 10 ха и представља један од четири зоолошка врта у
Србији. Земљиште на коме је подигнут Зоолошки врт је био низ парцела. Подлогу је
чинио песак вејавац. Сматрало се да је такав терен погодан за боравак животиња јер
природно кида ланац паразита, опасних узрочника обољења и морталитета животиња.
На описаном земљишту затечено је неколико храстова старости око 200 година који и
данас доминирају зеленим елементом зоолошког врта. Знало се да оваква подлога не
погодује подизању ботаничке баште па су радници уложили велики труд у заснивању
засада. До краја 1949. године постојећи објекти су реконструисани у кавезе за
животиње. Формирање Зоолошког фонда започео је прикупљањем домаћих животиња
које су се размножавале у врту и њихов подмладак је размењиван са другим вртовима.
Први становници Зоолошког врта били су белоглави суп и медвед, прва егзотична
животиња мајмун јаванац а прва егзотична птица папагај какаду. Најдуже, од тих првих
становника, живео је медвед Мишко, који је угинуо 1981. године, после 32 године
проведене у врту на Палићу.
Значајна година у развоју Зоолошког врта на Палићу била је 1953., када су
успостављени контакти са неким Зоолошким вртовима у иностранству, прво у западној
а затим и у источној Европи. Прва размена је била са Бечом. За 80 пари голубова,
Зоолошки врт је добио пар белих медведа који су послати вагоном који се изгубио а
који је био пронађен након три дана на железничкој станици у Љутову, где су медведи
мирно провели дане..

29
1977. године долази нови директор Игнације Тонковић који је интезивирао сарадњу са
осталим вртовима у иностранству и определио се за концепцију Зоолошког врта као
оазе природе, складног јединстава животињског и биљног сvета. У таквој уређеној оази
посетиоци могу да уживају у аутохтоним и егзотичним врстама биљака и животиња
које немају могућност да виде у овим пределима (Сударевић, 2011.)
Зоо врт Палић је данас један од највећих атракција Суботице и Палића. У саставу
зоолошког врта је изграђена ботаничка башта. Животињски свет Зоо врта Палић чини
преко 60 врста. Заступљене су тарантуле, птице, слонови, жирафе, мајмуни и многе
друге животињске врсте. У ботаничкој башти се може видети преко 270 врста дрвећа и
жбуња од којих су многе ретке и егзотичне. Уређење Зоо врта на Палићу је употпуњено
засадима цвећа, вештачким језерима, фонтанама итд.
Слика 28. Цветна леја – паун Слика 29. Улаз украшен канама
(фото: С. Томић ,2014) (фото: С. Томић, 2014)
Зоо врт Палић је један од најорганизованијих зоолошких вртова у Србији. Он
животињама које се налазе у њему пружа природнији, пријатнији и слободнији
амбијент. На улазу у Зоо врт се налази цветна леја у којој су засађене кане. Са леве
стране се налази мали павиљон са клупом и столом на коме је књига утисака. На улазу
се налази алпинетум сачињен од великих комада камена и окружен цветним врстама.
Паун направљен од комбинације жице и зеленила представља симбол Зоо врта још од
давнина. Његово “перје” је направљено од сезонског цвећа, жбунастих врста пењачица
и травњака. На бетонским стазама које посетиоце воде кроз цео Зоо врт се налазе
насликана стопала која на занимљив начин показују пешацима правац кретања.

30
Вегетација се налази са свих срана и испод сваке врсте се налази ознака на којој пише
народни и научни назив врсте. Мањи мост води преко вештачки направљеног језера са
лабудовима који имају адекватну кућицу за пребивалиште. У језеру се налазе златне
рибице дочаравају амбијент. Стаза води кроз вегетацију, комбинацију цветних и
дрвенастих врста, затим скулптура и мањих објеката. У објектима се налазе животиње
којима је ради њима природније атмосфере, простор обликован вегетацијом која је
присутпа на њиховим природним стаништима. Како би се пролазници заштитили од
евентуалних незгода и како би се и животиње заштитиле од истих, постављене су
ограде од камена и жице. Нажалост, већина животиња је затворена у кавезима са
решеткама. За неке врсте су подигнути фасцинантно велики простори ограђени жицом
али животињама, конкретно птицама у овом случају, пружају довољно простора како би
могле слободније да лете и да се крећу а уједно посетиоци могу да виде како се
одређене врсте крећу у својим природним (овде вештачки направљеним) срединама. У
центру Зоо врта је ресторан у коме посетиоци уживају у лепом окружењу. Такође,
постављено је игралиште са елементима разних боја за игру деце. Поред игралишта се
налази део ограђен врло ниском оградом у коме се налазе зечеви. Ово је занимљиво
зато што је леп пример тога како може да се направи интеракција деце и животиња
уклопљена са забавом и такође учењем. Читав Зоо врт осим разгледања и уживања,
служи пре свега едукацији деце и одраслих. Велики број школа и факултета широм
Србије организује посете баш овом зоолошком врту. Комбинација природе и пејзажно-
архитектонских елемената је прави пример како један простор може да се начини
забавним, природним и релаксирајућим у сагласности са едукацијом. У Зоо врту су
постављене информационе табле на којима се налазе подаци о животињама, називи
врста, информације о изгледу простора и другим садржајима.

31
Слика 30. Алпинетум.) Слика 31. Споменик – фонтанa
3.1.1. Проблем подземних vода у Зоо vрту
Због високог ниво подземних вода, са којима се Палић суочава већ годинама, а које
су ове зиме посебно изражене, у Зоолошком врту је велики део површина поплављен.
Услед недостатка канализационе инфраструктуре на Палићу, одвод вишка воде није
могућ, јер су и канали препуни.
Најтеже последице се виде на дрвећу, чије корење због вишегодишњих подземних вода
нема довољно ваздуха и лагано умире. Највише је угрожен дивљи кестен (Aesculus
hippocastanum L.), који из године у годину има све слабије развијено лишће, па и он
практично одумире. Проблем код дрвећа је тај што се корен не може одржати у
расквашеном тлу, те су претежно угрожена велика и стара стабла, која због њихове
тежине и нестабилности корена ветар може лако оборити. То се управо недавно десило
пола века старом кестену код улаза у Зоо врт, које је привремено спашено од умирања
тако што су му обезбеђени подупирачи и тако што је још додатно причвршћено за друго
дрвеће. Ове године, подземне воде су толико високе готово у нивоу језера, па природно
отицање није могуће (Мирјана Алаповић, стручни сарадник у Зоо врту).

32
Слика 32. Подземне воде (фото: интернет извор)

Сања Томић Мастер рад Биолошка основа Палићког
језера и околине
33
4. БИОЛОШКА ОСНОВА ПАЛИЋКОГ ЈЕЗЕРА И
ОКОЛИНЕ
4.1. КВАЛИТЕТ ВОДЕ ЈЕЗЕРА
Према подацима Јавног предузећа „Палић-Лудаш“, Палићко језеро се сврстава у
типична панонска, плитка, степска језера која су у природном стању била заслањена.
Језеро Палић припада типу плитких језера (до 10 м дубине), а налази се на надморској
висини од 200 м. У данашњем облику то је секундарни водени биотоп са уређеним
водним режимом, изложен бројним негативним утицајима из окружења и због тога
знатно деградиран. Језеро је облика полумесеца са завршецима окренутим према северу
и западу. Површина језера износи око 5,7 км². Према годишњем извештају испитивања
воде језера Палић извршено од стране Завода за заштиту здравља Суботица,
константовани су следећи закључци:
- Палић представља нестабилан екосистем са великом количином муља
који у значајној мери утиче на квалитет воде
- Просечне концентрације укупног фосфора у води језера Палић, осим у
туристичком делу, значајно су високе и готово уједначене по
локалитетима те погодују интензивној органској продукцији са свим
негативним последицама по језеро
- Количине отпадних вода које долазе на пречистач и које далеко
премашују његов капацитет, прекомерно оптерећују језеро

34
- Вода туристичког дела је II и II-III класе квалитета.
На подручју постоје и две бушотине термалне воде са доказаним вредностима и
значајним резервама.
Према мишљењу Завода за заштиту природе, језеро је постало измењени екосистем
еутрофног карактера, којим се плански управља у циљу усаглашавања улоге
реципијента пречишћених отпадних вода и очувања традиционалне туристичке улоге.
Први, најузводнији сектор се састоји од три лагуне које са централним постројењем за
пречишћавање заједно чине систем за пречишћавање отпадних вода града Суботице.
Други сектор служи за привремено одлагање пречишћене воде и даље побољшање
њеног квалитета. На овом делу језера исцеђен муљ је нагомилаван у облику острва уз
подужну осу језера (тзв. Птичија острва) и изолован од воде слојем глине пореклом са
дна језера, услед чега су настала подужна удубљења у кориту. Други и трећи сектор
(названи Рибњаци I и II) добили су функцију кондиционирања и заштите квалитета
воде, док је четврти сектор намењен туристичким активностима. Вештачки регулисан
ниво воде II и III сектора је око 1 м виши у односу на ниво некадашњег природног
стања а четврти сектор се пуни до коте 102 м.н.в. Градски пречистач игра главну улогу
у водном билансу језера. Пречишћене воде садрже знатне количине соли, што је
допринело убрзаној еутрофикацији санираног језера, због чега је ископан тзв. одушни
канал са циљем одвођења сувишних вода из другог сектора језера у канал Палић-
Лудаш. Због висинске разлике Тисе и Палића изграђене су три црпне станице за
подизање воде, што повећава трошкове пуњења језера водом из овог извора. Водостај
Палићког језера је вештачки регулисан.
По Министарству енергетике, развоја и заштите животне средине (Агенција за заштиту
животне средине, 2011.), испитивањем фитопланктона језера Палић константоване су
дубоке промене у структури и функционисању ове заједнице. Установљен је
интензиван развој алги „цветање воде“ као последице повећане количине минералних и
органских материја у води. Модрозелене алге у процесу метаболизма продукују
токсине, биолошки веома активне материје које су опасне за остале организме које
живе у води, животиње и човека. На основу свих испитиваних параметара статус језера
Палић се може оценити као лош.

35
Слика 33. Систем пречишћавања отпадних вода града Суботице (фото: Завод за заштиту
природе)
4.1.1. Хемијски састав воде
Испитивање физичко-хемијских параметара квалитета указује на велико органско и
нутријентно оптерећење језера Палић. Према Покрајинско Заводу за заштиту животне
средине, прва хемијска анализа воде је урађена 1781. године за потребу изградње
фабрике соде. Друга анализа је извршена 1856. године, у периоду изградње купалишта.
Вода је припадала натријум-бикарбонатном типу. Хидрографски радови изведени на
подручју Суботице, као и све већа покривеност насеља канализационом мрежом, стално
су повећавали доток воде и количину органских материја у језеру. Убрзан раст
индустрије града у другој половини 20. века, повећао је количину отпадних вода у
којима су се појавили тешки метали и разне отровне материје. На дну језера се
нагомилавао муљ и све чешће је долазило до недостатка кисеоника. Након великог
помора рибе 1969. године извршена је санација језера, изграђен је уређај за
пречишћавање отпадних вода и започет је мониторинг квалитета воде.
Изградња и доградња пречистача отпадних вода довела је до побољшања стања
отпадних вода које су се упуштале у језеро. Међутим, пречистач није био довољно јак

36
да поднесе и пречисти сва загађења, токсичне материје које су се сливале у њега, што је
довело до потребе да се постојећи пречистач надогради и да се загађене материје
испуштане из индустија пречисте још једном пре излива из фабрике.
Слика 34. Пречистач (фото: С. Томић, 2014) Слика 35. Пречистачи (фото: С. Томић,
2014)
Слика 36. Место задржавања vоде Слика 37. Квалитет воде (фото: С. Томић,
(фото: С. Томић, 2014) 2014)
Пречишћена вода са пречистача садржи знатну количину продуката разлагања
органских материја отпадних вода. Примарна продукција примарних екосистема зависи
од количине азотних и фосфорних једињења која су приступачна биљним организмима.
Повећане концентрације изазивају интензиван развој свих типова водених биљака.
Животињски свет не може потрошити ову огромну количину биомасе, која својим
одумирањем пада на дно. За потпуно разлагање остатака одумрлих организама би било
потребно знатно више кисеоника од количине која прродно доспева до дна језера.
Делимично разложени остаци живих бића таложе се на дну језера у облику муља.
Бактерије континуирано троше сав приступачан кисеоник за разлагање, што ствара
аноксичне услове (недостатак кисеоника) на дну, што се манифестује настанком фауне

37
дна, међу којима су и организми значајни за исхрану риба. У муљу се одиграва процес
разлагања без кисеоника, при чему настају једињења отровна за живе организме.
Од осталих извора загађујућих материја, значајна количина растворених загађујућих
материја доспева у језерски екосистем спирањем са бетонских и асфалтних површина,
као и процеђивањем са тла сметлишта које не поседује одговарајућу непропусну
подлогу (Завод за заштиту природе, 2011.)
По Заводу за јавно здравље – Суботица, мониторинг површинских вода обавља се
систематским праћењем физичко-хемијских и хидробиолошких параметара више од 30
година. Физичко – хемијским анализама су обухваћени следећи параметри: температура
воде и ваздуха, боја, мирис, провидност, видљиве материје, pH вредност, електрична
проводност, слободан CO2, растворени кисеоник, укупан растворени фосфор итд.
Воду туристичког дела језера карактерише интензивно зелена боја, мала провидност,
велика количина суспендованих, минералних и органских материја, екстремно високе
пХ вредности, високе концентрације свих облика азота и фосфора, неуједначен и
неповољан режим кисеоника током године. На основу ових параметара, квалитет језера
Палић одступа од вредности прописаних Уредбом о класификацији вода за IIб класу
(воде погодне за купање, рекреацију и спортове на води).
Слика 38. Зелена боја језера(фото: С. Томић, 2014) Слика 39. Прилаз језеру (фото: С.
Томић, 2014)
Последњих година регистровани су продужени периоди задржавања воденог цвета, који
као такви подстичу неповољне животне услове у језеру. Доминација модро зелених
алги (Cyanophyta) у фитопланктону четвртог сектора дестабилизује језерски екосистем
и најуочљивији је знак хипертрофије језера.

Сања Томић Мастер рад Резултати рада
38
5. РЕЗУЛТАТИ РАДА
5.1. БИЉНИ СВЕТ ПАЛИЋА И ОКОЛИНЕ
Око Палића постоји 3540 ха шумских површина. Највише су заступљене следеће врсте:
багрем (Robinia pseudoacacia L.), топола (Populus nigra L.), црни бор (Pinus nigra
Ј.F.Arnold), храст (Quercus robur L.) и јасен (Fraxinus sp. L. ). Код језера се налази парк
“Народних језера” чија површина износи 45 ха. Парк има листопадно и зимзелено
дрвеће које је засађено у облику алеје и представља праву благодет за становнике и
туристе. На ободу језера расте барска вегетација од којих је најзначајнија трска (Typha
sp L.).. Трска је заступљена на читавом приобалном делу, изузев у северном који је
уређен.
Слика 40. Шумске површине Слика 41. Стазе кроз шумске
површине(фото: С. Томић, 2014) (фото: С. Томић, 2014)
По истраживањима Завода за заштиту природе, шумарак пољској јасена (Fraxinus sp. L.)
са шашем и влажним ливадама који се налази на ободном делу зоолошког врта

39
представља малу оазу хидрофилних шумских врста и најближији је природној шумској
вегетацији. Од аутохтоних врста у спрату дрвећа јављају се јасен (Fraxinus angustifolia
V.).,бела топола (Populus alba L.),храст лужњак (Quercus robur L.) жестика (Acer
tataricum L.). У спрату жбуња присуте су : свиб (Cornus sanguinea L.),кркавина
(Frangula alnus L.), зимолез (Ligustrum vulgare L.). Снажан антропогени утицај
манифестује се кроз присуство алохтоних врста у свим спратовима вегетације: топола
(Populus x euroamericana Moenh.), јасенолисни јавор (Acer negundo L.),пенсилванијски
јасен (Fraxinus pennsylvannica Marsh.),багремац (Amorfa fruticosa L.),бели астер (Aster
lanceolatus G.L.Nesom), и др.
Заштићене - ретке и аутохтоне врсте су првенствено примерци дендрофлоре у Великом
парку и Парку Народних хероја:
 Мочварни чемпрес – Taxodium disticum L. Rich код Женског штранда,
 Мочварни чемпрес – Taxodium distichum L. Rich код чесме и
 Пољски јасен – Fraxinus oxycarpa Willd. код Велике терасе, који представљају
споменике природе.
На Палићу и његовој површини, како у парковском, тако и у шумском делу се налази
велики број листопадних и четинарских врста. Неке од ових примерака су овде од
раније док је већина недавно засађена како на приобаљу тако и на ширем подручју.
Листопадне и четинарске врсте које се налазе на овој територији и које су међу
најзначајнијим, осим горе наведених неколико примера, су следеће:
- Обична бреза (Betula verrucosa Roth.)
- Лавсонов пачемпрес (Chamaeciparis lawsoniana A.Murray/Parl)
- Глогови (Crateagus sp Gand.)
- Деуција (Deutsia crenata L.)
- Хибискус (Hibiscus syriacus L.)
- Пирамидална клека (Juniperus communis hybernica L. )
- Вирџинијска клека (Juniperus virginiana L.)
- Махонија (Mahonia aquifolia Fedde.)

40
- Пајасен (Phyladelphus coronarius L.)
- Обична смрча (Picea excelsa L.)
- Сребрна смрча (Picea pungens Engelm.)
- Црни бор (Pinus nigra J.F.Arnold)
- Црвени багрем (Robinia hispida L.)
- Суручица (Spirea sp)
- Мочварни таксодијум (Taxodium disticum L/Rich.)
- Тисa (Taxus baccata L.)
- Западна туја (Thuja occidentalis L. ‚Globosa’ )
- Стубаста туја (Thuja pyramidalis L.)
- Јука (Yucca filamontosa L.)
- Шпанска јела (Abies pinsapo Boiss.)
- Клен (Acer campestrе L.)
- Шимшир (Buxus sempervirens L.)
- Дрен (Cornus alba L.)
- Бршљан (Hedera helix L.)
- Брестоvи (Ulmus sp L.)
- Храст лужњак (Quercus robur L.)
- Кинеска врба (Salix tortuosa L.)
Велики број разноврсних жбунастих и дрвенастих врста могу да се наћи на територији
Палића и у околини самог језера. У ближој околини се углавном налазе врсте које боље
подносе влажна подручја и која могу без већих сметњи да се развијају на
њима.Индивидуе које су сађене накнадно, осим што су корисне, задовољавају визуено-
естетску компоненту.

41
5.2.1. Кратак развој парка и његове вегетације кроз историју:
У својој књизи “Зеленило Суботице и Палића” (1980) Кладек Ервин је објаснио да
је око 1885. године изграђен посебно мушки а посебно женски штранд. Две године
касније Беднарец Каролy, градски вртлар, почиње да сади више врста дрвећа:
16 примерка сребрне липе ( Tilia tomentosa Moench.)
4 примерка. Мимоза (Acacia pyramidalis L.)
4 примерка. Туја (Thuja eurea L.)
5 примерка. Бреза (Betula alba Roth.)
19 примерка. Боровац (Pinus strobus L.)
Током 1911. године почињу први радови на реконструкцији Палића у необарокном
стилу. Ово је једно од најспектакуларнијех преуређења Палића. На почетку, када је
Палић тек почео да се уређује, избор биљних врста је био ограничен, а сада се то
увелико мења. Тражи се таква форма, такво обликовање с којим би могли осигурати
репрезентативни изглед купалишног места Палић и подићи га на ниво европских
вредности. Барокни стил је одговарао за такве потребе. Радове је водио Ваго Ђорђи. У
парк је унет велики број нових, декоративних садница. Сачуван је само онај биљни
материјал који није сметао при обликовању новог парка а одстрањено је доста сувог и
непотребног материјала. Почиње да се планира и изградња расадника. Дендрофлора
коришћена приликом реконструкције је:
- Јавор пајавац (Acer negundo L.)
- Лавсонов пачемпрес (Chamaeciparis lawsoniana A.Murray/Parl. )
- Сиријски хибискус (Hibiscus syriacus L.)
- Спиреа (Spirea sp.)
- Мочварни чемпрес (Taxodium distichum L./Rich)
-Тиса (Taxus baccata L.)

42
У 1913. години је изграђен водоскок на партерном делу парка. Дуж шеталишта је
постављен музички павиљон. Са обе стране партера постављена је по једна велика
плава керамичка ваза.
Палићки парк се описује на следећи начин: Зеленило почиње на главном улазу са
Хоргошког пута. На овом месту је изграђен чувени водоторањ. Испред водоторња
налази се предњи партер са сезонским цвећем и травњацима. Тај део пружа веома
примамљиву слику са правца Хоргошког пута, нарочито преко лета и напросто
примамљује посетиоце – пролазнике у парк. Иза овог дела налази се високо зеленило,
које заузима велику површину. Од водоторња воде три парковске стазе према
унутрашњем делу парка. Средња стаза истовремено представља главну осовину парка,
која иде преко велике терасе све до језера. Бочне стазе су тзв. лепезасте (барокни парк)
иду с једне стране до женске плаже, а с друге стране до Мале гостионе па опет до обале
језера. Прва стаза успут тангира летњу позорницу која је изграђена у послератном
периодуи наставља се до хотела „Језеро“. Широка алеја која се одваја око средине
према десној страни, води нас до тениских терена и до малог расадника. Леви крак
лепезасте стазе тангира читав низ вила, управну зграду, палићку амбуланту па малу
гостиону. Код мале гостионе постоји паркинг. Преко паркинга налази се мања
меморијална површина „88 ружа“. Ова површина је новијег датума, као и дечије
игралиште изграђено у тзв. „Абел парку“ (то је део парка који је добио име по бившем
власнику Абелу). Лепезасте стазе на обалном делу језера затварају велики партер. Овај
партер у суштини представља најдекоративнији и најпрепознативнији део парка. Негде
у средини партера налази се и музички павиљон. Водоскок је лоциран на простору
близу хотела „Парк“, на површини партера. Осим ових садржаја свакако треба
споменути споменик „Палиго Палус“ који се налази на визури главне осовине. Овај
споменик даје податке о Палићу. У близини водоскока налази се метеоролошки стуб.
На целом подручју парка постоје парковске клупе и корпе за одпатке у довољном броју.
На обе стране партера постоји по један мочварни таксодијум, и ти примерци су пре
неколико година заштићени као вредни примерци биљног света.
Током 1990. године почиње реконструкција цветног партера уз обалу. Стазе су
асфалтиране што омогућава да се не клиже у кишним данима. Извршен је попис
присутних врста:

43
- Шпанска јела (Abies pinsapo Boiss.)
- Млеч (Acer platanoides L.)
- Дивљи кестен (Aesculus hippokastanum L. )
- Бршљан (Hedera helix L.)
- Топола (Populus sp L.)
Осим дендролошких врста постоји доста перена и сезонског цвећа. Грађевине у парку
су заштићене као споменици културе.
Иначе, Парк Народних хероја одликује једногодишња и вишегодишња парковска
вегетација плански сађена по принципима пејзажне архитектуре. На хидрофилним
ливадама између улица Сушачке, Ријечке и Унске, развијен је ливадски тип вегетације
класе Molinio-Arrhenatheretea.
У западом делу, у депресији из ЗОО врта се тршћаци смењују са јасеновим шумарцима
забареног типа, где је пронађена и ретка врста орхидеја – Orchis laxiflora subsp. palustris,
у народу позната као мочварни кацун..
5.2.2. Биљни и животињски свет језера
Палићко језеро је у току свог развоја више пута трпело значајне промене по
питању водног режима и квалитета саме воде. Чето је комплетно пресушивало што је
довело до промене у вегетацији која се налазила на овом подручју. Како би се лакше
прилагодила околини и датим условима вегетација је морала да се мења. Због велике
еутрофизације, језеро је 60-их година прошлог века било потпуно зарасло емерзном
вегетацијом због чега се морало приступити санацији. Упоредо са променама хемијских
карактеристика језера мењао се и флористички састав као и структура и распоред
вегетације.
У званичним документима Завода за заштиту природе и Завода за јавно здравље, 2013.,
боја воде је зеленкасто-мрка и провидност је доста мала (због алги). Макрофите се
сусрећу у приобалном региону као емерзне, флотантне и субмерзне до 3 м дубине.
Углавном се водена флора сусреће у облику емерзних облика уз саму обалу: трска,

Master's thesis PDF

Recommended

Recommended

More Related Content

Featured

Featured (20)

Master's thesis PDF