1. 1
Ljubiša Nikolin
Gagarinova 18
Novi Sad
Projekat – predlog za produkciju TV serijala „talk show“ emisija o parničarima za
nedeljno prikazivanje
ZELENO CRVENO
Predlog (dosetka)
Nesporazumi među ljudima, svađe, raskoli među bliskim ljudima – komšijama,
prijateljima, rođacima, poznanicima, pogotovo parnice koje zavađeni ljudi vode
međusobno u sredini gde žive i pred sudovima – sve je to nabijeno strastima, često
iracionalno, bizarno; svađe i zavade su iščašenja od normalnog života, što druge ljude
provocira da se zainteresuju i izjašnjavaju “za”, ili “protiv”. Parničari i njihove parnice
nude atraktivan sadržaj za TV serijal emisija u kojima bi se rehabilitovao žanr društvene
hronike, inače potpuno zanemaren u TV programima. Dobar TV okvir za prikazivanje
ovako kontraverznih sadržaja jeste emisija vrste “talk show”.
Prikazivanje predmeta i razloga nesporazuma, sudskih parnica među ljudima,
ljudskih strasti, gloženja i međusobnog osporavanja, uz energično, racionalno
obrazloženo nastojanje da se akteri pomire na TV ekranu, u osnovi je zamisli produkcije
TV programa pod naslovom Zeleno crveno.
Najbitniji momenat u svakoj epizodi “talk show” serijala jeste da se, nakon
prikaza nesporazuma i zavade, detaljnog pretresanja razloga obe zavađene strane, uz
učešće umešanih, zainteresovanih i kompetentnih osoba, akteri pomire na TV ekranu, u
TV studiju, da jedni drugima pruže ruku pomirenja i – pred TV gledalištem – obećaju da
će odustati od daljeg (ili predstojećeg) sudskog postupka; ili da će ubuduće ponovo živeti
u miru i slozi (kao nekada…). Emisija treba da ima jasno kanalisan tok, smer: sve će biti
organizovano i teći tako da se ljudi pomire u TV studiju. Misija emisije jeste da miri
ljude; da im pruži mogućnost javnog vansudskog poravnanja; da se na ekranu desi
efikasna medijacija. A ako se ne pomire da dožive javnu osudu.
U tome treba aktivno da učestvuje zainteresovana publika u TV studiju.
Poželjno je da povod za ENG priloge i razgovor u studiju budu naročito bizarni
slučajevi koji ukazuju na lakoću sa kojom se ljudi svađaju, sude: parnice za čije je
pokretanje bio presudan čudan događaj, kapric, inat, glupost, zatucanost…
Epizode serijala bi trebalo emitovati jednom nedeljno, u trajanju od po 52 minuta.
Sadržaj
U svakoj epizodi (emisiji) serijala, sa svih strana osvetljava se jedan spor,
nesporazum, sukob koji je nastao između interesno suprotstavljenih pojedinaca zbog neke
stvari, ili vrednosti, jasno uočljiv u sredini u kojoj su pojedinci suprotstavljeni jedni
drugima. Gledaocima će, detaljno do prozirnosti, biti prikazano ko je, gde i zbog čega u
sporu, kako i zašto je spor nastao i kako može da se reši. Spor se prikazuje da bi se pred

2. 2
TV kamerama našlo rešenje: da međusobno suprotstavljene strane nađu načina da pomire
svoje oprečne interese i da odustanu od daljeg nastojanja da afirmišu samo svoj interes
poništavanjem interesa protivnika u sporu.
Spor interesantan za prikazivanje može biti:
- zavada pojedinaca u društvenoj sredini (u mikro zajednici – ulica, kvart,
naselje), koji je postao javno pitanje – o čemu pričaju članovi zajednice, svrstavajući se
za i protiv; zavada koja još nije stigla do suda da tamo dobije epilog;
- Sudski spor (parnica) zavađenih pojedinaca – zavada koja je stigla na sud.
U svakoj epizodi serijala učestvuju:
- parničari (ljudi u sporu);
- građani involvirani u spor parničara u sredini gde je spor nastao;
- TV voditelj/voditeljka,
- publika u TV studiju.
U svakoj TV epizodi sadržaj se prikazuje kao kombinacija (TV montaža):
- video zapisa snimljenih u sredini u kojoj se spor odvija (ENG);
- snimaka debate u TV studiju.
Parničari (ljudi u sporu)
Glavni učesnici svake epizode su parničari – pojedinci koji su uzajamno
suprotstavljeni zbog različitog interesa, ili kaprica. Oni detaljno predstavljaju sebe i
vrednosti koje zastupaju u životu i objašnjavaju i obrazlažu svoje interese, stanovišta i
očekivanja u sporu u kome su dve glavne suprotstavljene strane.
Parničari i njihovi interesi prikazuju se u prilozima snimljenim u ambijentu u
kome je nastao spor i u TV studiju gde obrazlažu i brane svoje interese u sporu.
U svakoj emisiji serijala, prvo će biti predstavljeni ljudi koji su u nekom
posebnom sporu - parnici (zbog čega su pozvani da gostuju u studiju i da se tu rasprave
pred publikom u studiju). Biće prikazani i objašnjeni razlozi zbog kojih je nastao
nesporazum među njima. Voditelj će se na početku obratiti gledalištu: …”Dragi
gledaoci, dobrodošli u studio TV. Ovde smo večeras da pokušamo da pomirimo XX i YY
iz mesta ZZ. A evo zašto su se njih dvojica, do juče dobre komšije posvađali / našli na
sudu…”…
Gledalištu će detaljno biti prikazani akteri i njihov nesporazum – kroz ENG
priloge sa lica mesta i kroz debatu u TV sudiju. Biće reči o glavnim ličnostima koje su u
zavadi (parničari) – ponaosob: ko su, gde i kako žive, šta rade; šta misle o sebi, koje ih
vrednosti vode kroz život; da li su ranije bili u konfliktima sa drugim ljudima; zašto nisu,
ili ne mogu da nađu mirno rešenje za svoj problem – čemu sekiracija; koliko ih koštaju
sud i advokati – zar taj novac ne bi mogli da bolje iskoriste…
Obe strane (parničari) će govoriti kako vide i tumače spor među njima: da li je do
nesporazuma i svađe moralo doći, ili je to bilo moguće izbeći – zašto nije? Sporni
događaj, ili situaciju koja se izrodila u parnicu, treba rekonstruisati, da se vidi da jedan
isti događaj može biti protumačen na dva, tri, ili više paradoksalno suprotnih načina
(recimo, jedna strana kaže: …”evo kroz ovu rupu u ogradi je njegov pas prošao u moje
dvorište i zadavio moju kokošku…”; a druga strana: “…vidite da je rupa u ogradi mala,
što znači da je njegova mala kokoška došla u moje dvorište, a ne moj veliki pas u
njegovo…”…).
Građani involvirani u spor

3. 3
Posle predstavljanja i iskaza dve zavađene strane, predstaviće se svedoci, a onda
će i oni saopštiti svoja saznanja o spornoj situaciji, događaju, o “vrednostima” zbog kojih
je nastao spor. O dve zavađene strane – o ličnostima u konfliktu, svoj sud treba da daju
njihovi poznanici, komšije, rođaci, meštani u TV anketi (kakvi su ljudi; šta im bi; da li je
moglo drugačije). Brojni iskazi ljudi koji nešto znaju, imaju mišljenje, obogatiće emisije,
daće ritam, visoku tenziju.
TV voditelj/voditeljka
Emisija ima TV voditelja/voditeljku. On/a je glavni narator i medijator – osoba
koja daje ton razgovorima u studiju i ENG prilozima. Voditelj/ka zastupa prosvećeno,
racionalno stanovište o istini, toleranciji i pristojnom dijalogu kao sredstvima za
rešavanje svakog problema među ljudima. Voditelj/ka vodi priču: kaže interesantan uvod,
predstavlja aktere i njihov problem - sukob, intervjuiše učesnike u emisiji, objašnjava
okolnosti, predano prikuplja razloge za pomirenje zavađenih strana – ličnosti u sporu i
saopštava ih. Prezenter/ka podseća učesnike emisije da moraju biti pristojni, kulturni.
Nakon saopštenja stavova suprotstavljenih strana, prezenter/ka treba da ih rekapitulira
tako što će ih uobličiti i saopštiti kao dva različite vesti o istom događaju; reći će, na
primer: “…Dragi gledaoci, čuli ste da se ovde skoro ništa ne uklapa. Jedna strana kaže
da je pas, u subotu, otišao da udavi kokošku, zato što komšija XX ne vezuje psa… Druga
strana kaže da je kokoška, još u sredu, išla da provocira psa, kroz rupu u ogradi koju nije
popravio komšija YY, iako je to bila njegova dužnost…”….
TV voditelj/ka poziva gledaoce (publiku) u TV studiju da se izjasne o iskazima i
postupcima parničara podizanjem zelenog, ili crvenog kartona, odnosno saopštavanjem
svog utiska i mišljenja o svim detaljima spora među parničarima.
Publika u TV studiju
Publika u TV studiju je važan činilac svake epizode serijala. Gledaoci u TV
studiju zainteresovani su za predmet i mogući epilog spora i stalno komentarišu ono što
su videli i čuli u TV prilozima ili u TV studiju. Njihovo učešće važno je jednako kao i
učešće parničara u emisiji. Publika komentariše svaki gest, postupak, ili iskaz parničara
zabeležen u video prilogu, ili demonstriran u TV studiju. Publika sudi i podstiče
parničare da nađu rešenje svog spora još dok su u TV studiju. Publika vrši pritisak da se
parničari pomire tako što će oni priznati svoje greške.
Publika treba da je brojna i zainteresovana (poželjno je da u publici u TV studiju
budu studenti prava, sociologije, psihologije – njihovi profesori, ili jednostavno građani
kao TV porota…). TV voditelj/ka će stalno podsticati publiku na reakcije. Svojom
reakcijom u studiju, publika će nagraditi, ili kazniti dobru volju, odnosno njeno odsustvo,
nakon izjašnjenja zavađenih strana. Pomirenje će dobiti glasno odobravanjue i zelene
kartone; nastavak spora i neprijateljstava – negodovanje i crvene kartone (publika u
studiju treba da tapše i povicima pruža podršku, a može da zviždi, glasno da protestuje).
Potrebno je da u emisiji svoj sud o konkretnom sporu izlože i pozvane
kompetentne osobe: profesor pravnog fakulteta, sudija parničar (penzionisane sudije će se
rado odazvati), medijator. Poželjno je da se prikaže više ovakvih mišljenja.
U publici u TV studiju mogu da budu advokati parničara, pod uslovom da
prisustvuju advokati obe strane. Ako su u publici u TV studiju prisutni advokati obe
strane, mogu da govore samo ako im TV voditelj/ka da reč. TV voditelj/ka nastoji da
advokati imaju jednako vremenski odmerene verbalne nastupe. TV voditelj/ka ne

4. 4
dozvoljava da advokati uzurpiraju emisiju – da postanu glavni, ili izrazito pretežni
učesnici talk show-a u TV studiju.
Publika u TV studiju treba da odigra jednako važnu ulogu kao i parničari. TV
voditelj/ka će stalno podsticati osobe u publici da love greške, slaba mesta u iskazima
parničara; da gledaoci u TV studiju postavljaju nezgodna pitanja parničarima, odnosno da
saopštvaju svoja mišljenja.
Poželjno je da se gledaoci u TV studiju direktno obraćaju parničarima i da vode
polemiku sa njima.
Na kraju svake epizode pred publikom, kao TV porotom, zavađene strane -
ličnosti u sporu naći će se u fokusu, da bi se - pred kamerama u TV stidiju – izjasnili da li
žele da se pomire. Uz odgovorajuće reakcije publike, voditelj/ka će pitati, na primer:
…”Dakle, hoćemo li pružiti jedni drugima ruku? Sa mnom ćete se rukovati, ali da li ćete
pružiti jedan drugom ruku. Svi bi u ovom studiju voleli da to uradite! Pa hajde – pomirite
se…”…
Emisija se završava izjavama - komentarima gledalaca u studiju koji će hvaliti, ili
kuditi učesnike, zavisno od epiloga.
Zeleni i crveni kartoni
Svaki gledalac u TV studiju ima zeleni i crveni karton koji pokazuje na zahtev TV
voditelja, ili samoinicijativno u skladu sa svojim utiskom o iskazima i postupcima
parničara. Crveni karon je znak neslaganja i osude; zeleni – odobravanja.
TV voditelj/ka neće prebrojavati zelene i crvene kartone – svoj utisak o
većinskom raspoloženju publike će saopštiti “od oka”.
Poželjno je da publika kartone pokazuje spontano, a ne samo na zahtev TV
voditelja. Gledaoci u TV studiju će pokazati kartone svaki put kada im se nešto dopadne,
ili ne. TV voditelj/ka neće obavezno i uvek reagovati ako nekoliko gledalaca podigne
kartone, ali ako to učini većina u TV studiju, to će konstatovati i svoju naraciju usmeriti
na iskaz, ili postupak koji je izazvao reakciju publike – podizanje kartona: takav iskaz ili
postupak ustanoviće kao predmet detaljnije rasprave svih učesnika u studiju. (Na primer,
ako jedan parničar izjavi da je hteo da se fizički obračuna sa drugim, pa publika u TV
studiju “sama od sebe” podigne crvene, ili (možda) zelene kartone, TV voditelj će
insistirati da osobe u TV studiju pričaju o nasilju kao “rešenju” problema…)
Gledaoci u TV studiju mogu crvene, odnosno zelene kartone pokazivati svim
učesnicima u raspravi, ne samo parničarima nego svakoj osobi koja ima reč, kao i TV
voditelju.
Video zapisi i TV studio
Funkcija i okvirna proporcija za snimanje i montažu video zapisa i snimaka iz TV
studija dati su u Košuljici.
Finese
Poštovanje načela dužne novinarske pažnje je od najvećeg značaja sve vreme – u
ENG prilozima i u TV studiju: TV voditelj/ka mora učiniti sve da ispita da li je nešto
istina, ili nije; priliku da objasne svoje postupke, saznanja, motive i interese ne treba dati
samo jednoj i drugoj strani (ličnosti/ličnostima) – glavnim protagonistima, duelantima u
sporu; već priliku da se o tom sporu izjasne treba dati svim stranama (ličnosti/ma) koje su
na bilo koji način uvučene, ili umešane u slučaj. Potrebno je da u razgovoru u TV studiju

5. 5
učestvuju građani involvirani u spor, bez obzira da li su se pojavljivali u ENG prilozima
ili ne (to će dati mogućnost voditelju da traži da objasne svoje iskaze, da ih koriguju,
dopune, ili povuku…).
Sučeljeni parničari u TV studiju sede jedan naspram drugog, okruženi publikom –
voditelj stoji između njih. Idealan oblik auditorijuma je elipsa, ili krug, u čijem središtu
se kreće prezenter.
Emisija se najpre snima, a onda montira.
Košuljica
0:30 minuta (0:30 minuta ukupno)
Najavna špica…
2:00 (2:30)
Najavna reč voditelja/voditeljke u studiju…
Podseća na cilj emisije, način kako se talk show odvija – njegov sadržaj; reakcije
TV auditorijuma, pisma gledalaca; odjek (ne)rešenih slučajeva iz prethodnih emisija…
Predstavlja publiku u studiju, pretežne ličnosti u publici. Predstavlja parničare. Najavljuje
ENG priloge o njima snimljene u ambijentu gde žive i gde se stvari odigravaju.
3:00 (5:30)
ENG prilog o prvom parničaru - tužiocu…
Prilog je snimljen u ambijentu u kome parničar živi. Prvi parničar detaljno priča o
sebi, bez pominjanja spora, njegove suštine, sadržaja. Posebno ističe načela i vrednosti
prema kojima postupa u životu (šta misle o dobru i zlu; da li je religiozan; da li je činio
dobra dela – koja…). Impresije o njemu treba da kažu ukućani, rođaci, komšije: kakav je
čovek? Traži se odgovor na pitanje kakav je karakter prvog parničara, a ne šta se desilo u
sporu koji je predmet emisije. Impresije o njemu, u ENG prilogu, treba da kažu ukućani,
rođaci, komšije: kakav je čovek?
3:00 (8:30)
Utisci publike u TV studiju o prvom parničaru - tužiocu…
Voditelj pokušava da ustanovi kakav utisak na publiku u TV studiju je proizveo
prvi parničar svojim pojavljivanjem u ENG prilogu.
Voditelj najpre traži da pokažu kartone da bi ustanovio opšti utisak koji je na
publiku ostavio prvi nastup prvog parničara. Konstatuje kojih je kartona više, a onda od
pojedinaca u publici u TV Studiju traži da objasne zašto su podigli zeleni, ili crveni
karton.
Pitanja iz publike prvom parničaru u TV studiju povodom prvog ENG priloga –
šta im nije jasno, u čemu su iskazi prvog parničara “šuplji”, sa čime se slažu, sa čime ne.
Kakav su utisak stekli o prvom parničaru?
3:00 (11:30)
ENG prilog o drugom parničaru - tuženom…

6. 6
Prilog je snimljen u ambijentu u kome parničar živi. Drugi parničar detaljno priča
o sebi, bez pominjanja spora, isto kao i prvi parničar. Posebno ističe načela i vrednosti
prema kojima postupa u životu (šta misle o dobru i zlu; da li je religiozan; da li je činio
dobra dela – koja…). Impresije o njemu treba da kažu ukućani, rođaci, komšije: kakav je
čovek?
3:00 (14:30)
Utisci publike u TV studiju o drugom parničaru - tuženom…
Voditelj pokušava da ustanovi kakav utisak je proizveo drugi parničar svojim
pojavljivanjem u ENG prilogu.
Voditelj najpre traži da pokažu kartone da bi ustanovio utisak koji je na publiku
ostavio prvi nastup drugog parničara. Konstatuje kojih je kartona više, a onda od
pojedinaca u publici u TV studiju traži da objasne zašto su podigli zeleni, odnosno crveni
karton.
Pitanja iz publike drugom parničaru u TV studiju povodom prvog ENG priloga –
šta im nije jasno, u čemu su iskazi prvog parničara “šuplji”, sa čime se slažu, sa čime ne.
Traži se odgovor na pitanje kakav je čovek drugi parničar, a ne kakva je njegova uloga u
sporu.
A onda TV voditelj/ka prelazi na stvar – najavljuje prikaz spora među
parničarima: …”Da vidimo u čemu je problem…”.
4:00 (18:30)
ENG Prikaz spora…
ENG zapis sa lica mesta o spornom događaju, ili situaciji zbog koje je nastao
nesporazum – parnica. Prikazan je ambijent i pokušaj rekonstrukcije na osnovu
suprotstavljenih tvrdnji. Prilog sadrži iskaze suprotstavljenih strana – njihove najjače
argumente, tvrdnje, dokaze. Parničari sada govore samo o sporu, kao što su u prvom
ENG prilogu govorili samo o sebi.
3:00 (21:30)
Oba parničara o svom sukobu govore u TV studiju…
Parničari odgovaraju na pitanje da li su se u međuvremenu (otkad je snimljen TV
prilog o njihovom sporu) predomislili. Da li stoje iza svega što su rekli pred kamerom u
ambijentu u kojem je spor nastao? Da li i dalje misle da su u pravu? Šta misle o iskazu
protivničke strane (suprotstavljenog parničara)?
5:00 (26:30)
Komentari i mišljenja publike u studiju o uzroku nesporazuma, o parnici, o
razlozima koji su suprotstavili parničare…
…”Šta sad imate da kažete?”…, reći će voditelj/ka i p(r)ozivati pojedince iz
publike da kažu šta misle o iskazima parničara: koliko su iskreni i ubedljivi…?
TV voditelj/ka će upamtiti iskaze pojedinih osoba iz publike date nakon
predstavljanja parničara, pitaće da li je prvobitno mišljenje o parničarima promenjeno
nakon prikaza suštine spora i uloge parničara u nastanku i razvijanju nesporazuma među
njima. Osobe iz publike u TV studiju TV voditelj/ka navodiće da pričaju o konkretnim
detaljima – razlozima zbog kojih su zasnovali svoje mišljenje o parnici i parničarima.

7. 7
(Publika u TV studiju koristi mogućnost da svoju naklonost ličnostima i
stavovima izrazi pokazujući kartone. TV voditelj/ka stalno konstatuje volju publike i
podstiče publiku u studiju da pokažu kartone. Kartoni su povod za osvetljavanje
pojedinih pitanja, tvrdnji i postupaka.)
4:00 (30:30)
ENG iskazi svedoka…
ENG zapisi tvrdnji i mišljenja svedoka, odnosno involviranih ljudi u spor
parničara. TV prilozi su snimljeni u sredini u kojoj je nastao nesporazum – parnica.
Govore komšije, ljudi koji su sticajem prilika uključeni u spor, prijatelji i poznanici
parničara koji su stekli detaljan uvid (makar jednostran) u spor među parničarima.
4:00 (34:30)
Parničari i publika u TV studiju o iskazima svedoka…
Da li iskazi svedoka, prijatelja i bliskih poznanika parničara pomažu – da li nude
rešenje za problem čiji su akteri parničari? TV voditelj/ka se sa ovim pitanjem najpre
obraća parničarima, a onda osobama u publici u studiju.
(Publika u TV studiju koristi mogućnost da svoju naklonost ličnostima i
stavovima izrazi pokazujući kartone. TV voditelj/ka stalno konstatuje volju publike i
podstiče publiku u studiju da pokažu kartone.)
TV voditelj/ka najavljuje kratku ENG anketu snimljenu u mestu gde je nastao
nesporazum.
3:00 (37:30)
ENG anketa da li je moguće pomirenje…
Meštani, sugrađani parničara, oni koji ih poznaju, odgovaraju na pitanje da li će se
parničari pomiriti. Da li je to moguće – pod kojim uslovima? Ili nije? Zašto?
Sastavni deo ovog TV priloga je ulična anketa u mestu u kome je nastao spor. TV
voditelj/ka pita sagovornike da li su čuli za spor, da li poznaju parničare, šta misle o tom
slučaju. Ako sagovornici ne poznaju parničare i nisu čuli za spor, odgovoriće na pitanje
šta misle o parničenju, toleranciji, miroljubivim i kompromisnim rešenjima za sitaucije
koje dovode do sporova i parnica.
3:00 (40:30)
Parničari i publika u TV studiju komentarišu anketu…
Da li su anketirarni u prethodnom TV prilogu u pravu; da li su njihovi stavovi
prihvatljivi i poučni – TV voditelj/ka pita prvo osobe u TV publici, a zatim parničare.
(Publika u TV studiju koristi mogućnost da svoju naklonost ličnostima i
stavovima izrazi pokazujući kartone. TV voditelj/ka stalno konstatuje volju publike i
podstiče publiku u studiju da pokažu kartone. Kartoni su povod za raspravu.)
4:00 (44:30)
Parničari i publika u TV studiju o pomirenju…
Voditelj fokusira temu: da li – nakon svega što je viđeno i rečeno – dve strane
mogu da se pomire – zašto? Prvo govore parničari, onda prisutni svedoci iz publike, ljudi

8. 8
bliski jednoj i drugoj strani, kompetentne osobe – pravnici, sociolozi, psiholozi, sudije…
Voditelj sve vreme insistira na pitanju da li je moguće pomirenje.
Najpre parničari, a onda osobe iz publike u TV studiju odgovaraju na pitanje TV
voditelja da li je moguće da se parničari dogovore da se pomire. TV voditelj/ka usmerava
razgovor na različite interese parničara u sporu. Tačku po tačku, uz pomoć parničara i TV
publike u studiju, TV voditelj/ka pokušava da ustanovi koji pojedinačni interesi motivišu
ponašanje parničara i da li je moguće da parničari od tih interesa odustanu, ili da ih
pomire tako da suprotstavljeni interesi trpe najmanju štetu. (Primera radi, ako je vrednost
spora manja od naknade advokatima, to je jak razlog da se parničari nagode…)
(Publika u TV studiju koristi mogućnost da svoju naklonost ličnostima i
stavovima izrazi pokazujući kartone. TV voditelj/ka stalno konstatuje volju publike i
podstiče publiku u studiju da pokažu kartone. Kartoni su povod za osvetljavanje
pojedinih pitanja, tvrdnji i postupaka.)
3:00 (47:30)
Publika u studiju o potrebnim uslovima za pomirenje…
Da li postoje razlozi da se parničari pomire? Pitanje je upućeno parničarima,
njima bliskim osobama u publici, ali najveći prostor treba da dobije kompetentan tumač
događaja (profesor Pravnog fakulteta, penzionisani sudija parničar…) Voditelj traži
izričite odgovore na pitanje zašto da se pomire.
(Publika u TV studiju koristi mogućnost da svoju naklonost ličnostima i
stavovima izrazi pokazujući kartone. TV voditelj/ka stalno konstatuje volju publike i
podstiče publiku u studiju da pokažu kartone. Kartoni su povod za osvetljavanje
pojedinih pitanja, tvrdnji i postupaka.)
2:00 (49:30)
Odluka parničara – hoće, ili neće da se pomire…
Blok se završava ključnim trenutkom: parničari odgovaraju na pitanje da li će
pružiti jedan drugom ruku – da li će se pomiriti. Kratko obrazlažu svoje razloge.
TV voditelj/ka rezimira.
2:00 (51:30)
Mišljenje gledalaca o epilogu u studiju…
Publika pokazuje kartone, gledaoci u TV studiju tapšu, ili negoduju. TV
voditelj/ka daje priliku gladaocima u studiju da hvale, ili kude.
Parničari tokom završne rasprave nemaju reč.
Kratka odjavna reč TV voditelja.
0:30 (52:00)
Odjavna špica…
Obrazloženje
Društvena hronika jedan je od težih novinarskih žanrova. Njena je suština da
pokaže sudbine pojedinaca ili grupa u užem miljeu, koje u isto vreme ukazuju na celinu
kretanja u društvu. To su nejčešće rubrike o nepravdama. Društvena hronika je uglavnom

9. 9
zanemarena u programima TV stanica. Tu i tamo se vidi u informativnim emisijama (kao
rubrika – tema) ali se ne koristi potencijal žanra, koji – dobro koncentrisan – može da
bude okosnica eklskluzivnog programa. Žanrovska (manje tematska) kombinacija je ključ
za pravljenje interesantnog TV programa. Prikazivanje ozbiljnih, a zanimljivih stvari je
veoma zahtevan standard. Davanje značaja žanru društvene hronike, njegovo izdvajanje u
posebnu celinu, izgleda kao lakši način da se postignu teški ciljevi. Računica tu izgleda
jasna: gledalište dobija priliku da zadovolji svoju želju da učestvuje u tuđim
(re)sentimanima (apetit za indiskreciju), a TV emiter da pokaže zadatu konstruktivnu
društvenu ulogu, kanališući strasti. U tom kontekstu može se napraviti popularan TV
program.
Ne postoji zakonska smetnja da se na televiziji prikazuju elementi parničnih
postupaka bez obzira u kojoj su fazi.
Zeleno crveno pre svega računa na interesovanje i ljubopitljivost starije i ženske
TV publike. Duhovit/a TV voditelj/ka sa preciznim zapažanjima i dobar dizajn TV
emisije mogu obezbediti značajnu naklonost ostalih segmenata TV gledališta.
Pretnja
Pošto se sadržaj svake epizode serijala zasniva na strastima i emocijama različitih
ljudi, mogući su verbalni i fizički ispadi. Snimanje treba organizovati tako da se mogu
onemogućiti ispadi, čak da se učesnici razdvoje ako bi pokušali da se fizički razračunaju.
Implementacija
Voditelj, ili voditeljka trebalo bi da bude novinar, dakle iz redakcije
informativnog programa, ako TV emiter ima takav program. Do najpogodnije osobe
moglo bi se doći kroz nadmetanje novinara: dvoje novinara (koji zadovoljavaju estetske
kriterijume za pojavljivanje na ekranu) treba zadužiti da se brzo specijalizuju u žanru
društvene hornike (moraju se podsetiti šta o tome piše u udžbenicima novinarstva), a
zatim da - sledeće dve nedelje do mesec dana - ne koriste druge alate sem društvene
hronike u kojoj se prikazuju nesporazumi i parnice među građanima - fizičkim licima.
Rubrike koje će novinari – kandidati praviti tokom tog treninga biće emitovane u
informativnim emisijama. Ako TV emiter nema informativni program, regrutaciju
voditelja izvršiće među drugim osobljem.
Dvoje novinara će nastojati da, u najkraće vreme, steknu maksimalan broj
kontakata za nalaženje tema: obratiće se pre svega sudijama i advokatima koji rade
parnice, moliće ih za pomoć. Nalaženju tema i kontakata trebalo bi da doprinese
dopisnička mreža. Ako TV emiter ima posebne informativne programe, može se
obezbediti poseban “poligon” – posebna rubrika u kojoj će se učestalo, svakodnevno
objavljivati hronike o parničarima. Tamo mogu da se obaveste gledaoci o novoj emisiji,
uz poziv da građani jave o interesantnim slučajevima RTV- u.
Ako TV emiter nema informativni program, moguće je proizvesti TV minijature o
parničarima, umontirane sa reklamom buduće emisije i pozivom da se parničari prijave
za učešće, odnosno da upoznati TV gledaoci jave redakciji svoja saznanja o parničarima.

10. 10
Na kraju pripremnog perioda, merodavni urednici treba da ocene koji je kandidat
za voditelja bolji. Njemu treba poveriti pisanje sinopsisa / scenaria za emisije, a zatim i
ulogu voditelja u novoj emisiji.
Ljubiša Nikolin