isak njutn, srpski, cirilica, dosta slajdova, vec uradjeno,

1. ISAK NJUTN
IME PREZIME ODELJENJE

2. Isak Njutn(rodjen 25. decembra 1642. - umro
20. marta 1727. godine) bio je engleski
matematičar, fizičar, astronom, teolog i autor
(u svoje vreme opisivan kao „prirodni filozof“)
koji je široko priznat najuticajnijih naučnika
svih vremena i kao ključna figura naučne
revolucije. Njegova knjiga Philosophiæ
Naturalis Principia Mathematica (Matematički
principi prirodne filozofije), prvi put
objavljena 1687. godine, uspostavila je
klasičnu mehaniku. Njutn je takođe dao
osnovni doprinos optici i deli kredit
Gottfriedu Vilhelmu Leibnizu za razvoj
beskonačno malog računa.

3.  U Principia, Njutn je formulisao zakone kretanja i univerzalne
gravitacije koji su činili dominantno naučno gledište dok ga
teorija relativnosti nije zamenila. Njutn je svojim
matematičkim opisom gravitacije dokazao Keplerove zakone
kretanja planeta, objasnio plimu i oseku, putanje kometa,
precesiju ekvinocija i druge pojave, iskorenjivajući sumnju u
heliocentričnost Sunčevog sistema.

4.  Pokazao je da se kretanje objekata na Zemlji i nebeskih tela
može objasniti istim principima. Njutnov zaključak da je
Zemlja zaobljeni sferoid potvrđen je kasnije geodetskim
merenjima Maupertuisa, La Condamine-a i drugih, ubeđujući
većinu evropskih naučnika u superiornost Njutnove mehanike
nad ranijim sistemima.

5.  Njutn je izgradio prvi praktični reflektujući teleskop i razvio
sofisticiranu teoriju boja zasnovanu na zapažanju da prizma
razdvaja belo svetlo u boje vidljivog spektra. Njegov rad na
svetlosti prikupljen je u njegovoj izuzetno uticajnoj knjizi
Opticks, objavljenoj 1704. godine. Takođe je formulisao
empirijski zakon hlađenja, izvršio prvi teorijski proračun
brzine zvuka i uveo pojam Njutnovske tečnosti.

6.  Pored svog rada na računanju, kao matematičar Njutn
je doprineo proučavanju nizova snage, generalizovao
binomnu teoremu na neceline brojeve eksponenata,
razvio metodu za aproksimaciju korena funkcije i
klasifikovao većinu krivih kubične ravni.

7.  Njutn je bio kolega sa Triniti fakulteta i drugi lukaski profesor
matematike na Univerzitetu u Kembridžu. Bio je pobožni, ali
neortodoksni hrišćanin koji je privatno odbacio doktrinu o
Trojstvu. Neobično za člana tadašnjeg fakulteta u Kembridžu,
odbio je da primi svete naredbe u Engleskoj crkvi. Pored svog
rada na matematičkim naukama, Njutn je veći deo svog
vremena posvetio proučavanju alhemije i biblijske hronologije,
ali većina njegovog rada u tim oblastima ostala je neobjavljena
dugo nakon njegove smrti.

8.  Politički i lično vezan za stranku vigova, Njutn je služio dva
kratka mandata kao član parlamenta Univerziteta u Kembridžu,
1690. i 1702. godine Kraljica Ana ga je vitezom proglasila 1705.
godine, a poslednje tri decenije života proveo je u Londonu,
služeći kao upravnik (1696.–1699. godine) i gospodar (1699.–
1727. godine) Kraljevske kovnice novca, kao i predsednik
Kraljevskog društva (1703. –1727. godine).

9. HVALA NA PAŽNJI!
 Ime prezime odeljenje