Tesline misli, drugi o njemu, zanimljivosti

1
"Ako budem sre an da ostva bar neke od svojih ideala, to e biti dobro insvo o
oe ansto. Ako se te je nde spune, najsl a misa e mi ta - da je to delo jednog bi." veSna
biorac molitva za mir
Svet e još dugo morati da eka na um ravan Teslinom po stvarala koj
sposobnosti i bogatstvu mašte. E.H. Armstrong
"Pronalaza ima tako žestoku narav, sa toliko divlje, strasne osobenosti, da bi
morao sve da napusti i da se tako odrekne svoje izabrane oblasti rada, ako bi se posvetio
ženi. A i šteta što je tako - ponekad se ose am tako usamljenim", pisao je Tesla.
2
Bije me glas da sam jedan od najvrednijih radnika, a možda i jesam, ukoliko je
razmišljanje isto što i rad, pošto sam mu posvetio sve svoje budne sate". "Ali, ukoliko se
rad shvata kao odredjeno delovanje u odredjeno vreme prema strogim pravilima, onda sam
ja verovatno jedan od najve ih dokoli ara", piše Tesla u svojim memoarima.
Idealizovao je žene, o emu svedo i intervju iz 1924. godine koji je dao
asopisu "Collier's", kada je ukazao da e "borba žena završiti u novom polnom poretku, sa
ženama kao superiornim" i da je ženski intelekt pokazao kapacitet za sva mentalna
postignu a i dostignu a muškaraca. "U generacijama koje slede, taj kapacitet e se proširiti,
prose na žena e biti toliko dobro obrazovana kao i prose an muškarac, a potom i bolje
obrazovana... žene e ignorisati prošlost i iznenaditi civilizaciju sa njihovim progresom",
ocenio je on u tom intervjuu.
Ugao Nikole Tesle izmedju 40 ulice i 6 avenije na Methetnu Njujork
VIŠE od 100 udruženja i organizacija u svetu nosi Teslino ime. U Njujorku ima
nekoliko memorijalnih obeležja posve enih našem velikanu. Pored Teslinog trga na uglu
41. ulice i Šeste avenije, tu je i spomen-plo a u 27. ulici, izme u Šeste avenije i Brodveja,
na zgradi u kojoj je nekad bio hotel "Grlak", u kojem je Tesla živeo neko vreme, a koja se
danas po njemu naziva "Zgrada radio-talasa".
Plo a je otkrivena 1977. godine. Spomen-plo a na hotelu "Njujorker"
postavljena je 10. jula 2001. godine. Teslina slika u Muzeju istaknutih Amerikanaca
imigranata, u Kipu slobode, svojom veli inom nadmašuje i Ajnštnajnovu. Prva poštanska
marka sa Teslinim likom u Americi štampana je 1983. godine u ediciji "Po ast ameri kim
izumiteljima".
3
Iz dva razloga mi je drago što mi se pružila ova prilika. Na prvom mestu, ve
dugo sam želeo da izrazim svoju veliku zahvalnost asopisu „Scientific American I da mu
odam priznanje za pravovremene I korisne informacije koje neprestano plave njegove
stupce. Ova publikacija je zna ajna zbog visokog kvaliteta specijalnih lanaka kao I zbog
ta nog prikazivanja tehni kih usavršavanja. Znanje koje ona prenosi je uvek pouzdano,
vredno još I više zbog strogog pridržavanja pravila u publikovanju da se navode izvori .
Usluge tog asopisa u pomaganju pronalazaštva I širenju prosve enost, neprocenjive su.
asopis Scientific American" je kvalifikovano I savesno uredjivana periodi na publikacija,
odmerenog I dostojanstvenog tona do te mere da može da služi kao uzor , a tim svojim
odlikama, kao I bogatstvom I kvalitetom svojih priloga on doprinosi mnogo ugledu ne
samo svojih stalnih saradnika I izdava a nego I cele zemlje. Ovo nije prazan kompliment
nego prava I zaslužna pohvala, uz koju, ovom prilikom, vrednom da bude upam ena,
dodajem svoje najbolje želje za dalje uspehe. Drugi razlog je li ne prirode. U vezi sa mojim
otkri em obrtnog magnetnog polja I pronalaskom indukcionog motora štampane su mnoge
pogrešne izjave preko kojih sam bio prinudjen da prelazim utke. Veliki interesi su bili
uklju eni u dugu I ogor enu borbu za moja patentna prava; razvila su se nadmetanja I
profesionalne zavisnosti I ja sam bio izložen nevoljama na više razli itih na ina. No uprkos
svim pritiscima i naporima domišljatih advokata I veštaka, presude suda su , u svim
instancama bet iyuyetka, bile u prilog mojim yahtevima prvenstva. Bitke su vodjene I
zaboravljenje, a važnost trideset ili etrdeset patenata koje sam dobio iz sistema
4
naizmeni nih struja istekla je, pa sam sad oslobodjen od obaveza koje su mi teško padale i
mogu slobodno da govorim.
Zmajeva pesma
Gospodin oka Stanojevi izneo je u lepom i živom govoru, na na in razumljiv i
za širi svet, kakve su zasluge gospodina Tesle u elektrotehnici, i napio je za dug život ovog
velikana, a posle je na red došao pesnik i lekar, Jovan Jovanovi Zmaj. On ga je pozdravio
pesmom koju je sam pro itao: "Ljubi stablo, doj ine mu, Sisni dojku, sine vrli: Svaka grana
srpskog stabla Tesli tepa, Teslu grli..." Nikola Tesla, ganut pesmom, sko io je i sa suzama
poljubio pesnikovu ruku. Mnogi su zaplakali. Tesla u zanosu kaže:
"Kad mi je bilo najteže u Americi i kada sam bio od svih odba en i neshva en, s gorkim
suzama itao sam Vašu poeziju, a sada Vam obe avam da u Vaše stihove prevesti na
engleski jezik i u Americi objaviti. ini mi se da e to biti zna ajnije za Srpstvo nego i moji
radovi na polju elektriciteta."
U biografiji "Moji izumi" Tesla piše kako je u jednoj knjizi našao opis
Nijagarinih vodopada. Povodom toga on kaže:
"U mašti sam zamislio veliki to ak kojeg pokre u ovi slapovi. Rekao sam ujaku da u oti i
u Ameriku i tamo ostvariti svoj projekat. Trideset godina kasnije, video sam kako se moje
ideje ostvaruju na Nijagari i divio se nedoku ivoj tajni uma."
U jednom intervjuu, na pitanje da li umetnici i nau nici treba da se žene, Tesla
kaže: „Umetnik, da; muzi ar, da; pronalaza , ne. Prva dva moraju da dobijaju nadahnu e iz
ženskog uticaja i da do finih postignu a budu vo eni ljubavlju, no pronalaza eva priroda je
toliko silovita, sa toliko divljeg, strasnog u sebi, da bi predaju i se ženi koju voli, predao
sve, i tako mu ništa ne bi ostalo za izabrano polje. Ne verujem da možete da navedete
mnogo velikih pronalaza a koji su bili oženjeni“, rekao je Tesla novinaru.
C
lick
here
to
buy
ABBY
Y
PDF Transform
er2.0
w
w
w.ABBYY.com
C
lick
here
to
buy
ABBY
Y
PDF Transform
er2.0
w
w
w.ABBYY.com

5
Berend, jedan od vrhunskih inženjera švajcarske fabrike Erlikon i veliki
poštovalac dela Nikole Tesle i autor prve knjige o asihronim motorima, prilikom dodele
Tesli Edisonove medalje, nedvosmisleno kaže: "Isklju enjem rezultata Teslinog
istraživa kog rada prestao bi savremeni život, nestala bi naša civilizacija".
Teslina pesma
Iako je poznato da je Tesla pisao poeziju, sa uvana je samo jedna njegova pesma.
Naime, tridesetih godina Tesla se sprijateljio sa danas zaboravljenim nema ko-ameri kim
pesnikom Georgom Silvesterom Virekom. Dopisivali su se i razmenjivali pesme. Tesla je
mladog Vireka izuzetno cenio i 31. decembra 1934. posvetio mu jednu od svojih pesama
pod nazivom Delovi božanskog ogovaranja – što je i jedina sa uvana Teslina pesma.
Kasnije je Virek uhapšen i osu en kao nema ki špijun.
Kroz svemirsku slušalicu
slušam zvezde šta kazuju.
Nekog novog su doveli
pa mu Olimp pokazuju.
"Eno tamo Arhimeda,
sa polugom vazda šeta,
kaže da je materija
isto što i energija,
a zakoni tvoji kruti
da su pusta ludorija."
"Al' na Zemlji ti zakoni
jošte važe i te kako,
a kad ujem sveže vesti,
uopšte mi nije lako.
Top svemirski, kažu, prave
6
one usijane glave."
"E moj, Njutne, ružno su se
s tvojom slavom našalili,
a nauku tvoju divnu,
naglavce su postavili.
I još neki Ajnštajn, luda,
s tobom ho e da se sprda.
Kaže da je materija
isto što i energija,
a zakoni tvoji kruti
da su pusta ludorija."
"Ja, Kelvine, ne uspevam
te finese da razumem,
makar sam se prevario,
bar sam sve od sebe dao.
Nego, popili smo kafu
i vreme je da se po e,
a ti reci, tvoj drug Tesla,
ho e l' skoro da nam do e?"
"Ma taj Tesla uvek kasni,
nema smisla da se eka,
na tog zaludnog oveka."
Tad svemirska veza pu e
i iz moje slušalice,
više nisam uo ništa
osim buke sa ulice.
Mislim da ne postoji ushi enje koje može da pro e kroz ljudsku dušu sli no
onom što ga pronalaza ose a kada vidi da se tvorevina njegovog mozga pretvara u uspeh...
Takva ose anja nagone oveka da zaboravi na hranu, san, prijatelje, ljubav, sve“, govorio je
Tesla.
7
"Radio - znam da sam njegov otac - ali ga ne volim. Nikada ga ne slušam. Radio
je razoran i ometa koncentraciju. Previše je destrukcija u ovom životu koje ometaju
kvalitetno mišljenje. Kvalitet, a ne kvantitet, misli je važan."
Najzna ajnija Teslina predavanja:
"Nov sistem motora i transformatora" (originalni naslov: A new system of
alternate current motors and transformers by Nikola Tesla, Transactions of the American
Institution of electric engineers) - 16.maj 1888., Ameri ki institut elektroinženjera, Njujork;
"Eksperimenti sa naizmeni nim strujama vrlo visoke frekvencije i njihova
primena na metode vesta kog osvetljenja" (Experiments with alternate currents of very high
frequency and their application to metods of artificial illumination by Nikola Tesla,
American Institution of electric engineers at Columbia College) - 20.maj 1891., Ameri ki
institut elektroinženjera na Kolumbija koledžu;
Tesla na prvom od tri svoja predavanja 20 maja 1891 god. na Kolumbija
Koledžu
"Eksperimenti sa strujama vrlo visokih frekvencija i napona" (Experiments with
alternate currents of high potential and high frequency by Nikola Tesla) - 3.,4. i
19.februar1892., Institut elektroinženjera, London i Francusko društvo za fiziku, Pariz;
"Svetlosne i druge pojave sa visokim frekvencijama" - (Light and other high
frequency phenomena by Nikola Tesla) - 24.februar i 1.mart 1893., Franklinov institut,
Filadelfija i Nacionalna Asocijacija elektri nog osvetljena, Sent Luis.
8
Linkovi (adrese) prema stranicama vezanim za Teslinu biografiju
1 - Autobiografia http://www.amasci.com/tesla/biog.txt.
2 - Autobiografia , pp.3-4
3 - http://www.yale.edu/scimag/Archives/Vol71/Tesla.html
4 - Autobiografia citat, p 4 http://www.frank.germano.com/nikolatesla.htm
5 - Autobiografia citat, p.4.
6 - http://www.pbs.org/teslla/ll/ll_colspr.html .
7 - Informazie na sajtu: http://www.crystalinks.com/tesla.html p 6.
8 - Biografija http:// www.yale.edu/scimag/Archives/Vol71/Tesla.html ,
p3, http:// www.frank.germano.com/nikolatesla.htm
9 - http://www.members.tripod.com/RandyHiatt/teslapage2.html
10 - Michael Pupin, From Immigrant to Inventor, Charles Scribner's Sons, NY, pages 285-
286.
11 - http://www.myhero.com/hero.asp?hero=nikolaTesla
p3, http://www.frank.germano.com/nikolatesla.htm
12 - http://www.frank.germano.com/nikolatesla.htm
13 - Prodigal Genius: the Life of Nikola Tesla, Brotherhood of Life Inc,1996, Albuquerque,
http://www.geocities.com/Area51/Shadowlands/9654/tesla/prodigal.html
paragraf 5 , I naslov http://www.brotherhoodoflife.com/ProgenPart1.html
14 - Citati na: http://www.crystalinks.com/tesla.html
15 - http://www.storiainrete.com/enigmi/tesla/tesla.htm
16 - http://www.pbs.org7tesla/ll/ll_colspr.html
C
lick
here
to
buy
ABBY
Y
PDF Transform
er2.0
w
w
w.ABBYY.com
C
lick
here
to
buy
ABBY
Y
PDF Transform
er2.0
w
w
w.ABBYY.com

9
17 - http://www.angelfire.com/wi/nikolatesla/myreport.html
http://www.pbs.org/tesla/ll/ll_todre.html
http:// www.frank.germano.com/nikolatesla.htm
18 - http://www.pbs.org/tesla/ll/ll_todre.html
http://www.frank.germano.com/nikolatesla.htm
20 - http://www.pbs.org/tesla/ll/ll_todre.html
21 - http://www.concentric.net/Jwwagner/ntes-p2.html
Autobiografija Nikola Tesla, The fantastic Inventions of Nikola Tesla, Adventures
Unlimites Press, 1993, Kempton, Illinois
22 - http://www.crystalinks.com/tesla.html
http://www.concentric.net/Jwwagner/ntes-p2.html
http://members.tripod.com/RandyHiatt/teslapage2.html .
24 - http://www.alpcom.it/hamradio/radio2.html
25 - http://www.storiainrete.com/enigmi/tesla/tesla.htm
http://www.crystalinks.com/tesla.html .
Tesla o ratu
Nikola Tesla kao savremenik ne samo lokalnih ve i svetskih sukoba, u estvovao je
10
u diskusijama o ratovima svog vremena. Nastojao je pri tome da dublje od ostalih pronikne
u taken njihovog nastanka, trajanja I prestanka. Kap tema u Teslinim razmišljanjima i
inspiracija u radu, rat se pojavljuje sa izbijanjem ameri ko-špsnskog spora oko Kube 1898
god. Suština spora je bila borba za prevlast a samom ratnom sukobu prethodila je snažna
kampanja ameri ke štampe. Poznate li nosti pozivane su da daju podršku vladi I da
obrazlože svoje stavove. Takav poziv uputila je i Tesli Union leguae Club. Tesla je u pismu
od 16 februara 1898 godine odgovorio da je spreman da kao državljanin SAD ispuni svoju
gradjansku dužnost, ali je u isto vreme iskreno priznao da bi neuporedivo više voleo da
ostane I svojoj laboratoriji I nastavi istraživanje. U istom pismu izneo je I kakv bi po
njegovom mišljenju u idealnom slu aju trebao da bude odnso nau nika prema ratu: "Cilj
nau nika ne bi trebalo da bude pronalaženje sredstava za uništenje ili odbranu, ve
osiguravanje mira putem prosve enja mase i otvaranja novih mogu nosti za egzistenciju."
Tesla u razgovoru sa novinarom
U praksi Tesla je ovo ispunjavao naj eš e kroz pisanje i objavljivanje lanaka
u dnevnoj i periodi noj štampi ali se i aktivno odnosio prema ratovima kroz predloge o
primeni njegovih pronalazaka u oružanim sukobima. Ponesen situacijom i odlaskom nekih
njegovih prijatelja u rat protiv Španaca, tesla je jedno vreme razmišljao da se i sam prijavi u
dobrovoljce, ali je sre om po nauku, rat ve u avgustu iste godine bio okon an.
11
Teslina vizija budu eg rata koji e voditi mašine. Ovaj koncept rata ilustrovao je Paul Frank
i objavio u asopisu Science and Invention februara 1922
Kada su Tesli saopštili da Markoni eksperimentiše sa radiom, rekao je: "let him
continue... he is using 17 of my patents". A Tesli je radio "dodeljen" posthumno, dok se i
dalje pre utno pripisuje Markoniju . Tokom sudjenja izmedju Tesle i Markonija, Mihailo
Pupin je svedo io u Markonijevu korist.
NE radim više za sadašnjost ve za budu nost. Budu nost je moja"! – Tesla
Savremen mlad ovek koji želi svetlu budu nost treba naporno da radi na
realizaciji svojih ideala, bez obzira na materijalni cilj.- Tesla
Ima nešto zastrašuju e u vezi sa univerzumom kada razmotrimo da ga samo nasa
ula sluha i vida ine divnim.Samo, pomislite, univerzum je tamniji od najtamnijeg
mastila;hladniji od najhladnijeg leda i tiši od tihe grobnice sa svojim telima koji jure kroz
prostor ogromnom brzinom.Kakva je to zadivljuju e inspirativna sila,zar ne?- Tesla
Nikola Tesla u krilu Pravoslavlja I
Poznatog svetskog nau nika Nikolu Teslu (1856-1943), nenadmašnog Srbina i
istinskog pravoslavca, mnogi su ranije, a i u novije vreme ozna avali po veroispovesti kao
protestanta, katolika, budistu ili kao ateistu, a po nacionalnosti kao Austrijanca, Hrvata,
12
Ma ara, Grka, eha, ili kao „Hrvata u užem smislu, a Ma ara u širem“. Dok je kao „veliki
Jugosloven“ bio omiljen komunistima na ovim prostorima, dotle su ga sa druge strane
okeana ponekad ozna avali i kao Amerikanca srpskog porekla!
To ne predstavlja nikakvo iznena enje od strane belosvetskih publicista, ali
enju nema kraja kada ga, na primer, ro eni sestri (sin njegove sestre Marice), Sava
Kosanovi (1894-1956), ina e tako e sin pravoslavnog sveštenika, politi ar i diplomata,
naziva u periodu izme u dva svetska rata „Bogo ovekom“ ( asopis Volja,1926), a od 1945.
godine ga je okitio epitetom „oružani revolucionar“!!!
Ogromna je koli ina današnjeg neznanja i nepoznavanja života i dela Nikole
Tesle, dok su skoro svima poznate brojne „ injenice“, poluistine, razne mistifikacije i
pogrešne interpretacije, kako njegovog života, tako i ogromnog dela koje je podario
ove anstvu. Decenijama skrivano ili pre utkivano svešteni ko poreklo najpoznatijeg
li kog Srbina, obilato je koristilo crvenim ideolozima koji su po svaku cenu želeli da od
javnosti sakriju da mu je otac Milutin Tesla (1819-1879) bio ugledni prota, verou itelj i
nacionalni radnik prvog reda; da su mu deda po majci Nikola Mandi , kao i njegov otac
Toma Mandi , bili sveštenici, a da ne pominjemo ujaka Tomu Mandi a (1827-1906),
paroha gornjogra kog i zrmanjskog, i drugog ujaka Nikolaja (Petra) Mandi a (1840-
1907), mitropolita dabrobosanskog. Iz ugledne porodice Mandi a izašlo je oko pedeset
sveštenika Srpske pravoslavne crkve.
Najpoznatiji biograf Nikole Tesle, Džon O’ Nil, zapisao je: „Tesla nije pripadao
nijednoj veri. Rano u životu je raskinuo sa crkvom i nije prihvatio njena u enja.“
(Nenadmašni genije,1944). Novija i provokativnija ameri ka biografija od strane Margaret
ejni kaže da „iako sam nije bio dubok vernik, Tesla je drugima preporu ivao religiju kao
odli nu stvar. Hriš anstvo i budizam, verovao je, posta e najvažnije religije budu nosti“.
Doma e istraživa e ne vredi ni pominjati, jer su se oni uglavnom oslanjali na pomenuta
dela i zastupali sli ne stavove. Kada ovome dodamo idejne smernice za posleratna pisanja o
Tesli, koja je kod nas postavio Sava Kosanovi još 1945. godine u asopisu Nauka i
tehnika, bi e mnogo jasnije zašto su komunisti toliko svojatali ovog genija i esto koristili
njegovo ime i re i u svoje propagandne svrhe, a išli su ak dotle da su mu pripisivali
navodne izjave koje nikada nije izgovorio niti pak napisao.
Crvenom olovkom su precrtane njegove re i iz poznate depeše Sovjetskoj
akademiji nauka, od 2. oktobra 1941. godine: „To su ideali kojima se rukovodi naš mladi
kralj Petar II produžavaju i oslobodila ku borbu iz savezni kog Londona, to je suština
borbe srpskih etnika i otpora okupatorskim vlastima celog naroda“.
Na plakatu koji je najavljivao tradicionalni Vidovdanski Kongres Srba u Americi,
koji je 4. i 5. jula 1942. godine održan Detroitu, u gornjem desnom uglu je fotografija sa
likom Draže Mihajlovi a, a u donjem levom uglu je fotografija Nikole Tesle, pr ena
re ima: „Pozdrav Nikole Tesle, uvenog svetskog u enjaka i po asnog predsednika
Srpskog narodnog saveza, sazivu Vidovdanskog Kongresa ujedinjenja Srba protiv
C
lick
here
to
buy
ABBY
Y
PDF Transform
er2.0
w
w
w.ABBYY.com
C
lick
here
to
buy
ABBY
Y
PDF Transform
er2.0
w
w
w.ABBYY.com

13
fašizma“.
Ro enju Bogo oveka i velikih Božjih izabranika predhodili su neobi ni znaci:
Vitlejemska zvezda, koja je došla sa istoka najavila je mudracima ro enje Isusa Hrista.
Pri a se da su na ku u Petra „padale lu e, tj. svetle zvezde“, u no i kada je Marica rodila
sina or a Petrovi a Kara or a (1768-1817).
Sveštenik Zaharija, otac svetog Jovana Krstitelja, obnemeo je za devet meseci jer nije
poverovao arhangelu Gavrilu da e njegova žena nerotkinja Jelisaveta roditi sina (Luka
1,20).
Li no, prota Milutin Tesla svedo i o tome da se na „Petrovdan uve e nad selom
Smiljanom desio „Božji fenomen“. Da li je to bio pad pove eg meteora ili neobi na vizija
namenjena svešteniku Milutinu Tesli, kao znak da e do idu eg Petrovdana dobiti sina
Nikolu koji e dati novi oblik i sadržaj našoj industrijskoj civilizaciji i olakšati život
milijardama ljudi na ovoj našoj planeti kao niko pre njega, a ni posle. Milutin nije mogao
znati šta e se desiti kasnije, jer o ovom doga aju piše odmah u novosadskom Srbskom
dnevniku (br.55, od 10. jula 1855. godine)!
Nikola Tesla je ro en 10. jula 1856. godine u parohijskoj ku i pravoslavne
crkve Svetog Petra i Pavla u selu Smiljanu u Lici, gde mu je otac, prota Milutin, službovao
tih godina. Kršten je ve slede i dan. Detinjstvo je proveo u crkvi i porti i esto je pomagao
ocu u vršenju službe. Srpske juna ke narodne pesme, koje je slušao od guslara koji su
svra ali kod njegovog oca, zauvek su mu ostale najdraže. Kada je Milutin premešten sa
službom u Gospi , Nikola je tamo nastavio školovanje. Kasnije se esto se ao raznih zgoda
i nezgoda koje je imao kao de ak kada je pokretao velika crkvena zvona hrama Svetog
or a, u ijoj su blizini i stanovali. Veliku realku poha ao je od 1870. do 1873. godine u
Karlovcu, gde su ga školski drugovi zapamtili po tome što je bio prili no povu en i „mogli
smo ga sresti jedino nedeljom u crkvi“, kako svedo i Mojsije Mojo Medi .
14
Da se Nikola Tesla nikada nije odrekao pradedovske vere pravoslavne i da se
itavog života molio Bogu, potvr uje nam i vajar Meštrovi , kome je Tesla tridesetih
godina prošlog veka kazivao: „Ne molim se kao nekada, svake ve eri na kolenima, ali je
sve to u suštini isto“.
Vladika Nikolaj Velimirovi susretao se sa Teslom tokom Prvog svetskog rata, i
ostala je zapam ena pri a o tome da je vladika upitao Teslu: „Da li ste Vi videli struju“?
„Ne“, odgovorio je Tesla, „ali znam da postoji. To Vam je kao sa Bogom, iako ga niko nije
video, svi znamo da postoji“. Dr Radovan Kazimirovi piše 1940. godine: „Još 1916. rekao
je Nikola Tesla episkopu dr Nikolaju Velimirovi u (tada arhimandritu) u Njujorku: „Ja u
uskoro uti jeku od gusala iz moje Like ovde u Njujorku i to sede i na divanu“. Episkop
Nikolaj je te re i dobro zapamtio. One su mu tada izgledale neverovatne, a danas ve i po
našim ku ama postoje radio aparati“.
Nikola Tesla u krilu Pravoslavlja II
Dar mentalne snage
„Dar mentalne snage dolazi od Boga, uzvišenog bi a, i ako koncentrišemo mozak
na tu istinu, po injemo da živimo u skladu sa ovom mo nom silom. Majka me je u ila da
tražim svu istinu u Bibliji, stoga sam posvetio nekoliko slede ih meseci prou avanju ovog
dela“, kaže Tesla. Nikada nije objasnio drugima šta je zapravo našao u knjizi Otkrivenja,
ali od 1892. pa nadalje postao je fasciniran silama prirode što e ga dovesti do najve ih
otkri a!
Najvrednijom knjigom u svojoj njujorškoj biblioteci smatrao je bogoslužbenu
knjigu Službenik iz 1519. godine, štampanu u Veneciji, koju je njegov sestri Sava
Kosanovi poklonio ameri kom predsedniku Trumanu.
Kum hrama Svetog Save
Srpska crkvena opština u Geriju ( ikago), država Ilinois, osnovana je 1914.
godine, a tokom naredne dve, sagra ena je manja crkva, koja nije mogla dugo vremena da
zadovoljava narasle potrebe tamošnje srpske kolonije, pa je 2. jula 1937. godine udaren
temelj nove velelepne gra evine koja je osve ena na dan Blagodarnosti i Zahvalnosti u
novembru 1938. godine, od strane tadašnjeg episkopa dr Damaskina Grdani kog. Ameri ka
štampa je prenela vest da je kum na osve enju hrama Svetog Save bio niko drugi do Nikola
Tesla, što je najve a ast za jednog svetovnjaka.
Iste, 1938. godine, Vojislav Ga inovi je u Njujorku osnovao Srpsku
crkvenoškolsku opštinu, za ijeg je po asnog predsednika postavljen Nikola Tesla, dok je
15
njegov zamenik bio dr Paja Radosavljevi .
Svoju krsnu Slavu, Sv. or a, odnosno ur evdan, nikada nije zaboravio, a sve i
da je hteo, to nije mogao, jer su ga na to uvek podse ale sestre koje su bile radoznale da
saznaju kako je protekao ovaj praznik kod njega, o emu se možemo uveriti iz njegove
prepiske sa rodbinom.
Svojim dugogodišnjim neprijateljima, Edisonu i Pupinu, svakom pojedina no,
Tesla oprašta sve i traži na ina kako da ih izle i od opakih bolesti.
Nikola Tesla je uvek bio blizak srpskoj Kruni, tako da ga je 1892. godine odlikovao
kralj Aleksandar Obrenovi . Kralju Aleksandru Kara or evi u piše nekrolog u Njujork
Tajmsu, a jula 1942. godine prima u posetu mladog kralja Petra II, dok je s knezom Pavlom
redovno razmenjivao telegrame.
Grupu svojih najzna ajnijih patenata objavio je 12. oktobra na Miholjdan,
veli anstvenu pobedu u „ratu struja“ protiv Edisona odneo je na dan svoje krsne Slave;
majka mu je preminula na Veliku Subotu 1892. godine; on sam se prestavio Bogu na Boži ,
7. januara 1943. godine. Narednog dana Njujork Tajms piše: „Umro je svetac nauke“ i da
se od mrtvog Tesle o ekuju udesa, što se do sada više puta potvrdilo mnogobrojnim
pronalascima po njegovim zapisima: radar, telefaks, rakete, mobilna telefonija i tako dalje.
Po nalogu episkopa Dionisija, opelo Nikoli Tesli u Njujorku služili su protojerej
Dušan Šukletovi i prota Milan Mrvi anin, uz prisustvo biskupa Meninga, a
etrdesetodnevni pomen u beogradskoj Sabornoj crkvi mitropolit Josif, administrator
Srpske patrijaršije, uz sasluženje dvanaest sveštenika.
Nikola Tesla je dva puta dolazio iz Amerike u rodni kraj da bi se dostojno odužio
svojim po ivšim roditeljima. Najpre je 1890. godine sa velike Pariske izložbe došao u
Gospi i na groblju Jasikovac, u gaju preko reke, podigao spomenik, kako stoji na pole ini
sa urezanim krstom, „svomu dobromu ocu“, dok na prednjoj strani piše: „Protojereju i
parohu gospi skom MILUTINU TESLI 1819 + 17. IV 1879. Blagodarni sin NIKOLA.
1889.“.
Potpuno isti po veli ini i po obliku je spomenik nad grobom majke: „Ovde po iva
UKA TESLA, supruga prote TESLE. 1822-1892“.
Na veliku nesre u i žalost srpskog naroda, Nikola Tesla do dan danas nema svoj
grob. Njegovi posmrtni ostaci su izloženi u Muzeju u Beogradu, u urni u obliku kugle, i
nemaju nikakve veze sa pravoslavnim obeležjima. Iako je Tesla po obavljenom opelu bio
sahranjen po pravoslavnom obredu, njegov sestri , Sava Kosanovi , mason i komunista,
daje dozvolu za kremaciju i kasnije prenos posmrtnih ostataka u Beograd.
Nikola Tesla i budizam
Mnogi olako upadaju u zamku kada povezuju Nikolu Teslu sa budizmom.
Zaboravljaju da je Tesla najve u slavu stekao na Svetskoj izložbi u ikagu 1893. godine,
16
na kojoj je, tako e, Svami Vivekananda (1863-1902) prvi put predstavio svoju religiju
Zapadnoj civilizaciji. Normalno da su se ova dva oveka srela, tako da je Vivekananda
ostao zapanjen Teslinim pronalascima, dok je Tesla stekao puno poštovanje za ovu
isto nja ku religiju.
Najbolje je citirati samog Teslu koji kaže: „Uveren sam da je ceo kosmos
objedinjen, kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro
otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnu a, ono nas ve no privla i, ja ose am njegovu
mo i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je održava u skladu. Ja nisam prodro u
tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kada ho u da mu pridam kakav materijalni atribut,
onda mislim da je to svetlost, a kada pokušam da ga shvatim duhovno, onda su to lepota i
samilost. Onaj ko nosi u sebi tu veru ose a se snažan, rad mu ini radost, jer se sam ose a
jednim tonom u sveopštoj harmoniji“.
Hrana, mir i rad
Na vrhuncu nau ne i stvarala ke karijere, 1900 godine, Nikola Tesla u junskom
broju uglednog asopisa Century, objavljuje obiman lanak Problem pove anja ljudske
energije, kojim je fascinirao tadašnju svetsku javnost i u kome je sintetizovao dosadašnja
saznanja i nazna io budu e pravce svojih istraživanja. Razmatraju i glavne probleme
ljudskog roda, Tesla po inje tako što kaže da svi ljudi sveta ine jedno telo, jednog
pojedinca, i da su svi stanovnici ove planete povezani nerskidivim vezama koje se ne mogu
videti, ali se mogu osetiti: „Godinama su ovu ideju proklamovala savršeno mudra u enja
religije, verovatno ne samo kao sredstvo kojim se obezbe uje mir i harmonija me u
C
lick
here
to
buy
ABBY
Y
PDF Transform
er2.0
w
w
w.ABBYY.com
C
lick
here
to
buy
ABBY
Y
PDF Transform
er2.0
w
w
w.ABBYY.com

17
ljudima ve i kao jedna jako opravdana istina. Budisti je izražavaju na jedan, hriš ani na
drugi na in, ali i jedni i drugi tvrde isto: Mi smo svi jedno“.
„Ljudska energija e biti pove ana posebnom brigom o zdravlju, zdravom
ishranom, umerenoš u, pravilnim na inom života, osnivanjem braka, savesnom brigom o
deci, uopšteno re eno, poštovanjem svih mnogobrojnih pravila i propisa religije i higijene.
S druge strane, jedva da je potrebno re i da sve što je protiv religijskog u enja i higijenskih
pravila, teži da smanji kvalitet“.
„Svaki ovek treba da smatra svoje telo poklonom od neprocenjive vrednosti od
Onoga koga on voli iznad svega, veli anstvenim umetni kim delom neopisive lepote i
veštine van ljudske mo i shavatanja, i tako delikatnim i nežnim da ga jedna re , dah, pogled
ili misao samo može povrediti“.
„Ne isto a koja ra a bolest i smrt je ne samo samouništavaju a, ve i krajnje
nemoralna sklonost. uvanjem našeg tela od infekcije, zdravo i isto mi izražavamo naše
poštovanje visokom principu kojem su ona podarena. Onaj ko poštuje propise higijene u
ovom smislu, pokazuje se iskreno pobožnim. Labavost morala je strašno zlo koje truje i duh
i telo, i odgovorno je za veliko nazadovanje. Društveni život, moderno obrazovanje i
zaposlenost žena koji teže da ih otrgnu od ku nih poslova i pretvore u muškarce, mahnite
potrebe koje umanjuju uzvišen ideal koji one predstavljaju, smanjuju umetni ku stvarala ku
mo i prouzrokuju sterilitet i opšte smanjenje rase“.
Razmatraju i dalje probleme ove anstva, Tesla dolazi do slede eg zaklju ka:
„Vidimo da je na tri na ina mogu e rešenje velikog problema pove anja ljudske energije,
odgovor dat pomo u tri re i: hrana, mir i rad. Mnogo, mnogo godina sam mozgao i
razmišljao, gubio se u naga anjima i teorijama, dok nisam stigao do ovih rešenja, da bih
tada shvatio, da su me o njima u ili u ranom detinjstvu. Ove tri re i predstavljaju osnovni
ton hriš anske religije. Sada mi je jasno njihovo nau no zna enje i svrha: hrana da se
pove a masa, mir da se smanji usporavaju a sila i rad da se pove a sila koja ubrzava
ljudsko kretanje. Ovo su jedina tri mogu a rešenja velikog problema, a svi oni imaju jedan
predmet, jedan cilj - da se pove a ljudska energija.
Kada ovo uo imo, ne možemo a da se ne zadivimo koliko je mudra i nau na i koliko je
neizmerno prakti na hriš anska religija, i u kakvom zna ajnom kontrastu ona stoji sa
drugim religijama.
O igledno, ona je rezultat prakti nog eksperimenta i nau nog posmatranja, koji
su se produbljivali vekovima, dok su se ostale religije izgleda javile samo kao posledica
apstraktnih razmatranja. Rad, neumoran napor, koristan i akumulativan, sa periodima
odmora radi ve e efikasnosti je Njegova glavna i uvek ponovljena zapovest.
Tako smo mi, nadahnuti i Hriš anstvom i naukom, sposobni da inimo najviše što
se može za dobrobit ljudskog roda“.
18
„Kad bismo iz industrije isklju ili rezultate Teslinog istraživa kog rada, svi
to kovi savremene industrije prestali bi da rade, tramvaji i elektri ni vozovi bi stali, naši
gradovi bi bili u mraku, a fabrike mrtve i dokone. Bez njegovih otkri a ove anstvo bi
utonulo u potpunu tamu i varvarizam. Onima koji su došli posle njega, on nije ostavio skoro
ništa da urade” Profesor Borend
Jednom re ju, Tesla je stvorio itav arsenal sredstava koja su u beži noj telegrafiji
upotrebili Markoni i njegovi sledbenici Andre Blondel.
,,Od vremena pojave Faradejevih eksperimenatalnih istraživanja elektriciteta,
nijedna eksperimentalna istina nije izlagana toliko jednostavno i jasno kao ovaj pokazani i
opisani sistem višefaznog sistema naizmeni nih struja” Berenc o Teslinom delu.
Došao sam do zaklju ka da je Nikola Tesla bio najve i pronalaza na podru ju
elektriciteta koga smo ikada imali. Mogao bih i i ak tako daleko da kažem da je Tesla
najve i pronalaza koji je radio u elektrotehnici".W. H. Eccles, profesor radiotehnike na
Univerzitetu u Londonu
Anegdote iz mladosti
Nikola Tesla je 1919. godine u ameri kom asopisu Electrical Experimenter u seriji
lanaka objavio jedinstvenu autobiografiju. Ovo svoje literarno delo Tesla je naslovio Moji
izumi (My inventions) zato što je smatrao “da su njegovi izumi ceo njegov život i da je sve
u njegovom životu njima bilo pot injeno”.
Tim serijalom autor je dao prikaz svog stvaralaštva, života u Americi, rada u Evropi,
ali i što je možda najintereresantnije anegdote iz svog detinjstva. Upravo je taj deo
autobiografije i izazvao najviše interesovanja kod italacke publike, veliki Tesla je pri ao o
svojim zgodama i nezgodama kada je bio mali. Tako e, autor se osvrnuo na neke detalje
koji su po njemu bili presudni da se bavi onim ime se bavio u životu.
Autor: Nikola Tesla
Citat:
Moja mladost
Naši prvi pokušaji su potpuno instiktivni, podstaknuti maštom,
živom i nedisciplinovanom. Sa godinama postajemo razumniji,
sve sistemati niji i konstruktivniji. Ali, ovi rani impulsi, mada ne
odmah kreativni, predstavljaju zna ajan trenutak i mogu da
odrede naše sudbine. Zaista, kako sada to osecam, da sam ih
19
onda razumeo i negovao umesto što sam ih gušio, znatno bih
više ostavio svetu. Ali tek u zrelom dobu sam shvatio da sam
izumitelj.
Za to ima nekoliko uzroka. Kao prvo, imao sam brata koji je bio
izuzetno nadaren – jedan od retkih pojava ljudske prirode koju
biološka istraživanja nisu uspela da objasne. Njegova prerana
smrt je u inila moje roditelje neutešnim. Imali smo konja, poklon
dragog prijatelja. To je bila sjajna životinja, arapske rase, gotovo
ljudske inteligencije, koju je cela porodica mazila i pazila, pošto
je jednom prilikom spasao život mome ocu pod neverovatnim
okolnostima. Taj isti konj je bio kriv za povrede moga brata od
kojih je on i umro. Bio sam svedok tragi nog doga aja i mada je
prošlo 56 godina, slika toga doga aja ni do danas nije izbledela.
Se anje na ono što je on postigao inilo je svaki moj pokušaj
bezvrednim u pore enju sa njim. Ma šta vredno da sam radio,
samo je dovodilo do toga da moji roditelji još ja e ose aju svoj
gubitak. Tako sam rastao sa malo poverenja u sebe. Me utim,
daleko da su me smatrali glupim de akom, ako je suditi po
doga ajima kojih se ja još uvek dobro se am. Jednoga dana
gradski ve nici su prolazili ulicom u kojoj sam se igrao sa
ostalim de acima. Najstariji me u uvaženom gospodom, bogati
gra anin, zaustavio se da bi dao svakom od nas srebrnjak.
Prilazeci meni, naglo se zaustavio i rekao: “Pogledaj me u o i.”
Pogledi su nam se susreli, dok sam pružao ruku da primim
dragoceni nov , on je na moje zaprepaš enje rekao: “Ne, nema
više, ti ne možes ništa da dobiješ od mene, isuviše si pametan.”
Ljudi su imali obi aj da pri aju smešne pri e o meni...
Mada majci moram da zahvalim za sav izumiteljski dar koji
posedujem, i vežbe koje mi je otac zadavao mora da su bile od
izuzetne koristi. One su se sastojale od svakodnevnih zadataka.
Zadavao mi je, na primer da poga am tu e misli, da otkrivam
nedostatke nekog oblika ili izraza, da ponavljam duga ke
re enice ili da ra unam napamet. Nesumljivo je da su te
svakodnevne lekcije ija je svrha bila ja anje memorije i
rasu ivanja, a naro ito kriti kog mišljenja, bile veoma korisne…
Do koje mere je mašta igrala ulogu u mom detinjstvu mogu da
ilustrujem jednim udnim iskustvom. Kao ve ina dece voleo sam
da ska em i silno sam želeo da se održim u vazduhu. Ponekad je
jak vetar pun kiseonika duvao sa planina i poigravao se sa mojim
telom, koje je bilo lako kao da je od plute, a ja bih sko io i dugo
20
lebdeo u prostoru. Bilo je to arobno ose anje posle koga je
sledilo gorko razo arenje pošto bih docnije shvato da je
zabluda…
Do osme godine moj karakter je bio slab i kolebljiv. Nisam imao
ni snage ni odvažnosti da donesem bilo kakvu vrstu odluku.
Ose anja su mi nadolazila u velikim i malim talasima i
neprestano oscilovala izme u dve krajnosti. Izgarao sam od želja
i one su se umnožavale poput hidrinih glava. Bio sam obuzet
razmišljanjem o bolu u životu, smrti, i verskom strahu. Mnome
je ovladalo sujeverje i živeo sam u stalnom strahu od zlog duha,
od utvara, od divova, ljudoždera i ostalih ne asnih udovista
mraka. A onda je, odjednom nastala velika promena koja je
izmenila itav moj život.
Knjige sam voleo najviše. Moj otac je imao veliku biblioteku i
kad god sam mogao, pokušavao sam da zadovoljim svoju strast
za itanjem. Otac mi to nije dozvoljavao i pobesneo bi kad bi me
uhvatio na delu. Kada bi primetio da potajno itam, skrivao bi od
mene sve e. Nije želeo da kvarim o i. Ali ja sam dobavljao loj,
pravio fitilje, izlivao tanke štapove lojanica, i svake no i dok su
ostali spavali, pošto bih zapušio sve klju aonice i pukotine, itao
bih sve do zore kada je majka ve zapo injala svoj mukotrpni
dnevni posao. Jednom prilikom sam naišao na roman pod
naslovom “Abafi” (Abin sin), srpski prevod poznatog ma arskog
pisca Jožike (Josika). Ovo delo je nekako probudilo moju slabu
volju i po eo sam da vežbam samosavla ivanje. U po etku se
moja rešenost topila kao aprilski sneg, ali sam ubrzo savladao
svoju slabost i osetio zadovoljstvo kao nikad do tada da radim
ono što ho u. Vremenom je ta naporna duhovna vežba postala
moja druga priroda…
Moji prvi izumiteljski napori
Jednom prilikom, kada mi je bilo oko etrnaest godina, želeo
sam da uplašim neke drugove koji su se kupali sa mnom.
Planirao sam da zaronim ispod jednog splava i da ne ujno
isplivam sa druge strane. Plivanje i ronjenje su mi bili prirodni
kao i patki i bio sam siguran da mogu da izvedem taj poduhvat.
Prema tome, zaronio sam i kada sam bio van njihovog
vidokruga, okrenuo sam se i nastavio brzo da plivam prema
suprotnoj strani. Misle i da sam sigurno preronio splav, izronio
sam na površinu ali – na svoje razo arenje – udario sam u deblo.
Naravno odmah sam zaronio napred brzim zamasima dok, nisam
C
lick
here
to
buy
ABBY
Y
PDF Transform
er2.0
w
w
w.ABBYY.com
C
lick
here
to
buy
ABBY
Y
PDF Transform
er2.0
w
w
w.ABBYY.com

21
po eo da gubim dah. Kada sam po drugi put izronio, glavom sam
ponovo udario u deblo. Obuzelo me je o ajanje.
Me utim, prikupivši svu snagu, napravio sam tre i o ajnicki
pokušaj ali rezultat je bio isti. Mu enje nastalo zbog zadržavanja
daha postalo je neizdrživo, zavrtelo mi se u glavi i po eo sam da
tonem. U tom trenutku, kada je moja situacija izgledala potpuno
beznadežnom, javio mi se jedan od onih ve doživljenih
bleskova svetlosti i splav iznad mene se pojavio u mom
privi enju. Ili sam nazreo ili pogodio da postoji mali prostor
izme u površine vode i dasaka koje su stajale na deblima i
gotovo bez svesti sam isplivao na površinu, vrsto pritisnuo usta
na daske i uspeo sam da udahnem malo vazduha, na nesre u
pomešanog sa kapljicama vode koje su me skoro ugušile.
Nekoliko puta sam ponovio to isto kao u snu sve dok mi se srce
koje je jako kucalo nije smirilo i dok se nisam pribrao. Posle toga
sam nekoliko puta bezuspešno zaronio, pošto sam potpuno
izgubio orjentaciju, ali sam kona no uspeo da iza em iz zamke
kada su moji prijatelji ve digli ruke od mene i po eli da traže
moje telo.
Ta sezona kupanja bila je pokvarena mojom lakoumnoš u ali
ubrzo sam zaboravio tu lekciju i samo dve godine kasnije sam
zapao u još goru nepriliku. U blizini grada u kome sam u to
vreme u io nalazio se mlin za brašno sa branom preko reke. Po
pravilu nivo vode je bio samo dva do tri in a (pet do sedam i po
centimetara) iznad brane i plivanje do nje nije bilo tako opasno,
u šta sam se esto upuštao. Jednoga dana uputio sam se do reke
da u njoj uživam kao i obi no.
Me utim, kada sam doplivao blizu brane, užasnuo sam se
uvidevši da je voda porasla i da me brzo nosi. Na sre u, uspeo
sam da me voda ne odnese jer sam se uhvatio za branu obema
rukama. Pritisak na moje grudi je bio veoma veliki i jedva sam
uspevao da održim glavu iznad vode. Žive duše nije bilo na
vidiku i moj glas se gubio u hu anju vodopada. Polako
postepeno gubio sam snagu i nisam više bio u stanju da izdržim
pritisak. Upravo kada sam nameravao da se pustim nizvodno i
tako razbijem o stene, u blesku svetlosti sam ugledao poznati
dijagram koji je ilustrovao hidrauli ki princip po kome je pritisak
te nosti u pokretu proporcionalan površini na koji deluje, i
automatski sam se okrenuo na svoju levu stranu. Kao magijom,
pritisak se smanjio i ja sam shvatio da u ovom polozaju mogu
mnogo lakse da odolim snazi bujice.
22
Ali, opasnost je još uvek postojala. Znao sam da e pre ili kasnije
da me ponese, pošto nikakva pomo nije mogla da stigne do
mene na vreme, ak i da sam privukao pažnju. Danas koristim
obe ruke podjednako ali sam tada bio levak i imao sam relativno
malo snage u desnoj ruci. Zbog toga se nisam ni usudio da se
okrenem na drugu stranu, da se odmorim i nije mi preostalo ništa
drugo nego da se polako pustim niz branu. Morao sam da
pobegnem od mlina, kome sam bio licem okrenut, pošto je struja
tamo bila mnogo brža i voda dublja. Bilo je to dugo i bolno
iskušenje i skoro da me je na kraju izdala snaga, pošto sam stalno
bio pritisnut uz branu. Uspeo sam poslednjim deli em snage i
onesvestio sam se kada sam se domogao obale, gde su me i našli.
Prakti no sva koža na levoj strani mi je bila odrana i trebalo je da
pro e nekoliko nedelja da groznica pro e i da se oporavim. Ovo
su samo dva primera od mnogih, ali i nisu dovoljni da pokažu da
nije bilo izumiteljskog instikta u meni, ja ne bih ovo mogao da
ispri am jer ne bih bio me u živima…
Jedan od drugova sa kojima sam se igrao je došao do pribora za
pecanje, što je izazvalo pravo uzbu enje u selu i slede eg jutra
su svi krenuli u lov na žabe. Jedino sam ja ostao sam i napušten,
pošto sam se posva ao sa tim de akom. Nikada ranije nisam
video pravu udicu i zamišljao sam je kao nešto udesno, nešto
što ima naro ita svojstva i o ajavao sam što i ja nisam sa
ostalima. Nužda me je naterala, pa sam nekako pribavio komadi
neke gvozdene žice, pomo u dva kamena zašiljio sam vrh na
jednom kraju, savio žicu u odgovarajuci oblik i pri vrstio je za
jak kanap.
Potom sam isekao duga ak štap, našao nekoliko mamaca i sišao
do potoka gde je bilo mnoštvo žaba. Ni jednu nisam uspeo da
ulovim, i skoro sam se obeshrabrio, kada mi je sinula ideja da
praznu udicu zanjišem ispred žabe koja je sedela na panju. U
po etku se malo uplašila ali malo – pomalo, o i su joj se
zakrvavile, žaba se nadula, i udvostru ila svoju veli inu i
proždrljivo zagrizla udicu. Odmah sam je izvukao. Ponovio sam
isti postupak više puta i metod se pokazao nepogrešivim. Kada
su moji drugovi, koji uprkos dobroj opremi , ništa nisu ulovili,
došli do mene, pozeleneli su od zavisti. Dugo sam uvao svoju
tajnu i uživao u monopolu, dok kona no nisam pred boži nim
raspoloženjem popustio. Posle toga svaki de ak je mogao u initi
isto, pa je slede e leto bilo katastrofalno za žabe.
23
U slede em pokušaju inilo se da sledim svoj prirodni instikt,
koji me je kasnije potpuno zaokupio – kako da iskoristim
prirodnu energiju da služi oveku. U inio sam to pomo u
majskih, odnosno junskih gundelja kako ih zovu u Americi, koji
su bili istinska napast u našem kraju, a ponekad su se pod
teretom njihovih tela slamale grane na drve u. Žbunje se crnelo
od njih. etiri takva gundelja privezao bih na krst, koji je
pokretao tanko vreteno koje je prenosilo kretanje na veliki kotur
i tako se dobijala prili na “snaga”. Ova stvorenja su bila
neobi no delotvorna, jer kada bi jednom po ela, više nisu imala
ose aj da se zaustave i nastavljala bi da se obr u satima i što je
vreme bivalo toplije oni su sve više radili. Sve je bilo dobro dok
se nije pojavio jedan udan de ak. Bio je to sin penzionisanog
oficira austrijske vojske. Taj deran je jeo žive majske gundelje i
uživao u njima kao da su najbolje ostrige. Taj odvratni prizor
inio je kraj mojim naporima na ovom polju koje je obe avalo i
od tada nikada nisam mogao da dotaknem majskog gundelja ni
bilo kog drugog insekta.
Kasnije sam po eo da rastavljam i sastavljam dedine satove. U
prvoj operaciji uvek sam bio uspešan, dok bih u drugoj esto
pretrpeo neuspeh. Tako se dogodilo da je deda iznenada
prekinuo moj rad na ne baš mnogo nežan na in, tako da je proslo
trideset godina pre nego sto sam se ponovo mašio drugog satnog
mehanizma. Ubrzo posle toga, po eo sam da pravim neku vrstu
pucaljke koja se sastojala od šuplje cevi jednog klipa i dva
kudeljna zapuša a. Kada bih hteo da pucaljka okine, klip bih
upro u trbuh a potom cev snažno povla io unazad obema
rukama. Vazduh izme u dva zapuša a je bivao sabijen i jako
zagrejan, pa bi prednji ep bi izleteo uz glasni prasak. Umetnost
je bila izabrati cev odgovaraju eg promera me u šupljim
stabljikama i sjajno sam napredovao sa tom pucaljkom, ali su
moje aktivnosti prekinuli razbijeni prozori u našoj ku i i ja sam
bio bolno obeshrabren.
Ali, ukoliko se ta no se am, posle toga sam po eo da deljem
ma eve od komada nameštaja koje sam mogao dobaviti. U to
vreme bio sam pod uticajem srpske narodne poezije i pun
divljenja prema podvizima junaka. Imao sam obi aj da provedem
sate kose i svoje neprijatelje u obliku stabljika kukuruza, sto je
upropaš avalo letinu, pa sam zato dobijao uške od svoje majke.
Štavise, te uske nisu bile forme radi, ve i te kako prave.
Sve to pa i više od toga, dogodilo mi se pre nego sam napunio
24
šest godina i završio prvi razred osnovne skole u selu Smiljanu, u
kome sam se i rodio. U to vreme smo se preselili u obliznju
varošicu Gospi . Promena mesta stanovanja za mene je bila
prava nesre a. Gotovo mi je srce prepuklo na rastanku od naših
golubova, živine i ovaca, od našeg veli anstvenog jata gusaka
koje bi se jutrom dizale pod oblake, a sa zalaskom sunca vra ale
sa svojih hranilišta u tako besprekornoj bojnoj formaciji da bi se
pred njima mogla postideti i eskadrila najboljih modernih
avijati ara. U našoj novoj ku i nisam bio ništa drugo nego
zato enik koji je kroz prozorske zastore posmatrao nepoznate
ljude. Bio sam toliko povu en da bih radije licem u lice stao pred
razjarenog lava, no da se sretnem sa bilo kojim od onih gradskih
kicoša koji su tumarali naokolo. Najteže mi je bilo nedeljom,
kada sam morao lepo da se obu em i da idem u crkvu. Tamo mi
se dogodilo nešto od ije mi se pomisli ledila krv u žilama.
Bila je to moja druga pustolovina u crkvi. Malo pre toga bio sam
cele no i živ sahranjen u staroj kapeli u neprohodnoj planini,
koju je narod pose ivao samo jednom godišnje. Bilo je to strašno
iskustvo ali ovo o kome u vam govoriti bilo je još gore. U gradu
je živela bogata gospo a, dobra ali goropadna, koja je dolazila u
crkvu bogato iski ena, obu ena u haljinu sa ogromnim šlepom i
bivala je u društvu mnogo ljudi. Jedne nedelje, upravo kada sam
završio zvonjavu na zvoniku, sjurio sam se niz stepenice kojima
je ova velika dama gordo prolazila i sko io joj na skut. On se
pocepao uz paraju i zvuk koji je bio nalik na salvu ispaljenu iz
muskete koju su ispalili neuvežbani regruti. Moj otac je pobeleo
od besa. Blago me je udario po obrazu, i to je bila jedina fizi ka
kazna koju je on ikad primenio, ali se udarca skoro i dan – danas
se am. Stid i zbunjenost koji su usledili bili su neopisivi.
Prakti no sam bio prognan dok se nešto drugo nije desilo, što me
je iskupilo u o ima javnosti.
Jedan preduzimljiv, mlad trgovac osnovao je vatrogasnu brigadu.
Kupljena su nova vatrogasna kola, nabavljene uniforme i
uvežbani ljudi za rad i za paradu. Na kolima je u stvari bila
pumpa na kojoj je radilo šesnaestoro ljudi i bila je divno
ofarbana crvenom i crnom bojom. Jednog popodneva
organizovana je javna proba i mašina je transportovana do reke.
Celokupno stanovništvo je došlo da prisustvuje velikom
spektaklu. Po završetku svih govora i ceremonija izdata je
komanda da se pumpa voda, ali iz cevi nije potekla ni kap.
Profesori i stru njaci su uzalud pokušavali da prona u u emu je
C
lick
here
to
buy
ABBY
Y
PDF Transform
er2.0
w
w
w.ABBYY.com
C
lick
here
to
buy
ABBY
Y
PDF Transform
er2.0
w
w
w.ABBYY.com

25
problem. Neuspeh je bio potpun kada sam ja stupio na scenu.
Moje znanje o mehanizmu nije bilo nikakvo, a gotovo isto toliko
malo znao sam o vazdušnom pritisku ali instiktivno sam se setio
usisne cevi u vodi i shvatio da je ona zapušena. Kada sam ugazio
u reku i oslobodio cev, voda je pojurila iz nje i pokvasila mnoga
nedeljna odela. Ni Arhimed (Archimedes) koji je tr ao go kroz
Sirakuzu i iz sveg glasa vikao “Eureka”, nije ostavio ve i utisak
od mene. Nosili su me na ramenima i bio sam junak dana.
Teslina ku a u Gospi u
Po doseljenju u grad zapo eo sam etvorogodisnje školovanje u
takozvanoj pripremnoj osnovnoj skoli, gde sam se spremao za višu
skolu ili Realnu gimnaziju. U tom razdoblju nastavljali su se moji
de ki napori i podvizi kao i nevolje. Izme u ostalog, pro uo sam
se kao jedinstveni šampion u hvatanju vrana u našem kraju. Na in
na koji sam ih hvatao bio je vrlo jednostavan. Otišao bih u šumu,
sakrio se u žbunje i podražavao vranin zov. Obi no bih dobijao po
nekoliko odziva i ubrzo bi neka vrana dolepršala do mene u šiblje.
Posle toga jedino je trebalo da bacim komadi kartona da bih
privukao njenu pažnju, sko im na noge i š epam je pre nego što
ona uspe da se iš upa iz grmlja. a taj na in bih uhvatio onoliko
vrana koliko bih želeo.
Ali jednom prilikom dogodilo se nešto što me je nateralo da ih
po nem poštovati. Uhvatio sam divan par vrana i pošao sam ku i sa
prijateljem. Na izlazu iz šume sjatilo se hiljadu vrana, dižuci užasnu
graju. Kroz nekoliko minuta ptice stadoše da nas gone i ubrzo nas
26
opkoliše. Zabava je trajala dok iznenada nisam dobio udarac u
potiljak od koga sam pao. A onda su me žestoko napale. Morao
sam da pustim one dve ptice i bio sam sre an kada sam mogao da
se pridružim drugu koji se sklonio u pe inu.
U školskoj u ionici je bilo nekoliko mehani kih modela, koji su me
interesovali i usmerili moju paznju na vodene turbine. Mnoge od
njih sam konstruisao i uživao u njihovom radu. Kako je neobi an
bio moj život može se videti iz ovog slu ajnog doga aja. Moj ujak
nije mario za ovu vrstu razonode i više puta me je prekorevao. Bio
sam o aran opisom Nijagarinih vodopada koji sam pažljivo
pro itao – a u mašti sam zamislio veliki to ak koji pokre u ovi
slapovi. Rekao sam ujaku da cu oti i u Ameriku i tamo ostvariti
svoj projekat. Trideset godina kasnije, video sam kako se moje
ideje ostvaruju na Nijagari i divio se nedoku ivoj tajni uma.
Napravio sam raznorazne naprave i majstorije a me u njima su bili
najbolji lukovi za strele. Kada bih odapeo svoju strelu ona bi
nestajala iz vidokruga i sa male razdaljine bi probila debelu dasku
od jednog in a. Pošto sam stalno zatezao lukove, koža na mom
stomaku je oja ala i postala sli na krokodilskoj pa se esto pitam
da li možda zahvaljuju i ovoj vežbi ak i danas mogu da varim i
kamenje. Isto tako, ne mogu da pre utim svoje igrarije sa pra kom,
sa kojom sam zapanjivao gledaoce na hipodromu. Evo, spomenu u
jedno od mojih juna kih dela sa tim anti kim ratnim oružjem koje
ce se itaocu u initi gotovo neverovatnim. Vežbao sam dok sam se
šetao sa ujakom pored reke. Sunce je bilo na zalasku, a pastrmke su
bile razigrane i s vremena na vreme poneka bi isko ila iz vode, a
njeno svetlucavo telo bi se oštro ocrtalo na isturenoj steni na drugoj
strani obale.
Naravno, svaki bi de ak mogao da pogodi ribu pod takvim
uslovima, ali sam ja preuzeo na sebe teži zadatak i do najsitnijih
pojedinosti ispri ao ujaku šta smeram. Nameravao sam da iz pra ke
hitnem kamen tako da pogodim ribu, pribijem je uz stenu i
prese em nadvoje. Re eno – u injeno. Ujak me je pogledao
preplašeno i uzviknuo gotovo van sebe: “Vade retro Satanas!” i tek
posle nekoliko dana je ponovo progovorio sa mnom. Ostali uspesi,
ma koliko bili veliki, paš e u zasenak, ali ja ose am da mogu mirno
da se odmaram na svojim lovorikama hiljadu godina…
27
Deo iz knjige "Pronalaza za treci milenijum" - Aleskandra Milinkovi a
Citat:
"Ovo je pri a o jednom od najve ih umova ovecanstva, koji je
bio zagonetka dok je bio živ i još tajnovitiji kada je svet po eo da
ga otkriva. Niko od Teslinih prijatelja ili rodjaka nije se mogao
pohvaliti da ga zaista poznaje ili razume dovoljno dobro. U
najmanju ruku ovek koji nije živeo kao svi ostali ljudi izazivao je
zanimanje, ponekad podsmeh i neverucu, ali naj eš e - ogromno
divljenje.
Teslina nemarnost prema pri ama koje su kružile o njemu
pretvorile su ga u jednu od mnogih njujorskih atrakcija. Svake
ve eri u osam casova Tesla je dolazio na ve eru u Sobu palmi
hotela Valdorf Astorija. Bila je to prilika za arsijske sladokusce
da uživo posmatraju njegove neobi ne manire. Na stolu se
nalazilo, kao i obi no, osamnaest platnenih salveta. U to vreme se
Tesla više nije se ao zbog ega je voleo brojeve deljive sa tri,
zašto se plasio prljavštine ili sta je neposredan uzrok itavog niza
udnih opsesija koje je nosio na sobom itavog živoga.
Za stolom je brisao ve blistavo srebro i kristalno posudje,
koriste i uvek drugu salvetu. Potom, kako je jelo stizalo, brzo je
izra unavao zapreminu hrane u posudama.
Ako se oslonimo na psihoanalizu , korene Teslinog neobicnog
ponašanja treba tražiti u detinjstvu.
Odrastao je u neobi no vreme, pod neobicnim okolnostima i
uticajem dve snazne licnosti - svojih roditelja - Tesla je bio
predodredjen da i sam bude nešto neobi no. Lekari su dizali ruke
od njega najmanje tri puta. Nekoliko puta se davio, jednom je
mogao biti živ skuvan u velikom kotlu sa klju alim mlekom, malo
je nedostajalo da izgori, itavu no je proveo zatrpan u nekoj
staroj grobnici. Ipak, najdublji ožiljak u Teslinoj psihi ostavila je
smrt njegovog starijeg brata Daneta, koji je poginuo u dvanaestoj
godini pod nejasnim okolnostima.
Prema Teslinoj autobiografiji, Dane je umro od posledica povreda
koje mu je naneo njegov arapski konj. Sve sto je Nikola inio
kasnije izgledalo je zanemarljivo u poredjenju sa onim što je
obe ao njegov poginuli brat.
Prema drugoj vreziji, Dane je umro zbog posledica pada sa
28
tavanskih stepenica. Neki veruju da je de ak izgubio svest i u
delirijumu optužio Nikolu da ga je gurnuo . Umro je kasnije od
povreda glave, verovatno hematoma. Do danas, nijedna verzija se
ne može potvrditi.
Mnogo godina posle tragi nog dogadjaja Tesla je ružno sanjao i
imao halucinacije se aju i se bratovljeve smrti. Moglo bi se samo
nagadjati u kojoj meri je Danteova smrt uzrok fantasticne lepeze
fobija i opsesija koje je Tesla ispoljavao. Jedino je sigurno da su
se neke ekscentri ne manifestacije Tesline li nosti javile još u
ranoj mladosti.
Verujem da e svet dugo vremena ekati dok se pojavi genije, koji bi mogao biti
takmac Nikoli Tesli u pogledu njegovih velikih dela i njegove imaginacije".E. K.
ARMSTRONG, nobelovac.
"Ne žalim što su drugi pokrali moje ideje, ali žalim što nemaju svoje."Tesla
S najdubljim divljenjem mislimo kako je Nikola Tesla mogao posti i tako velika
dostignu a i izvršiti takav uticaj u zemljama s ve im nau nim i industrijskim razvojem
nego u zemlji svog rodjenja i mladosti, odakle je poneo istraživa ki i nezavisan duh".Niels
Bohr, veliki danski fizi ar
Ko istinski želi da shvati svu veli inu našeg doba treba da prou i istoriju razvoja
elektriciteta. Tu e na i pri u kakve nema ni me u bajkama iz Hiljadu jedne no i. Tesla
ovek savladjuje i pot injava svojim potrebama divlju,pustošnu Prometejevu
vatru, titanske snage vodopada, vetar i plimu. On pripitomljava Jupiterove gromove i
uništava prostor i vreme. ak i mo no Sunce pretvara u svog vrednog i poslušnog roba.
Tesla
Ne osvr em se na po asti jer sam tako stvoren da nemam ose aja za slavu, za
po ast i materijalno blago. Jedina mi je želja da ostvarim nezaboravnu poruku vekovima.
Tesla
Nema ni eg što bi više moglo privu i oveka i što bi više zasluživao da bude
predmet izu avanja, nego priroda. Shvatiti njen veliki mehanizam, otkriti njene delatne sile
i zakone koji njome vladaju – to je najviši cilj ljudskog uma. – Tesla
Napredni razvitak oveka zavisi od pronalazaka. To je najvažniji proizvod
njegovog stvarala kog duha. Pronalaza esto ostaje bez ikakve nagrade, a biva i pogrešno
shva en. Kao naknada služi mu uverenje da spada u red izuzetno povlaš enih ljudi bez
kojih bi ljudski rod nestao sa lica Zemlje. – Tesla
C
lick
here
to
buy
ABBY
Y
PDF Transform
er2.0
w
w
w.ABBYY.com
C
lick
here
to
buy
ABBY
Y
PDF Transform
er2.0
w
w
w.ABBYY.com

29
"Mi imamo osobitu privilegiju da govorimo o Tesli, ne samo zbog toga što je
rodj|en u ovoj zemlji, ve što smo, po njegovoj li noj želji, posednici i uvari njegove
zaostavštine. Ona se uva i prou ava u ovom gradu, u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, i
to nam omogu uje da bez ikakve rezerve isti emo da je ovaj velikan postao neiscrpna
inspiracija, nenadmašni uzor sadašnjim i budu im generacijama naše omladine, da sa
samopouzdanjem krenu putem teškog, ali uzvišenog stvarala kog rada u oblasti nauke i
tehnike"...PAVLE SAVI , profesor, akademik i u svetu poznati fizi ar.
Veliki je ovek onaj koji svojim umnim darovima i sposobnostima natkriljuje
ostale ljude, kao što p ela prikuplja med, prikuplja znanje i otkriva nove istine, ali sve to
kruniše ljubavlju prema ove anstvu, da mu pomogne da što pre iza e iz bede koje ga
pritiskuje: Straha, Gladi, Neznanja, Bolesti... Tesla
I jedan krater na Mesecu dobio je ime po našem slavnom nau niku .
Latituda: 38.5°N • Longituda: 124.7°E • Veli ina: 43
km
Krater Tesla, snimljen je pri kosim sun evim zracima (79.1°) sa visine od 1233 km.
Osim kratera i jedan asterioid nosi njegovo ime.Sredinom ovog veka astronom Milorad B.
Proti je bio uspešan lovac na male planete. Za njegovo ime vezuje se vise asteroida, jedan
od njih je 2244 Tesla .
Moj život je bio neprestano treperenje izme u agonije neuspeha i blaženstva
uspeha.Tesla
30
"Mislim da je rad Nikole Tesle u ono vreme, njegova velika zamisao obrtnog
magnetnog polja, jedno od najve ih podru ja ljudske mašte u istoriji ove anstva. Taj
njegov rad je omogu io otkri e Rontgenovih zraka, kao i sav onaj rad širom sveta koji su
preduzeli J. J. Thompson i drugi, a koji je doveo do koncepcije moderne fizike".H. W.
BUCK, predsednik American Institute of Elecrical Engineers
"Jednom re ju, Tesla je ostvario elemente koji su od tada sa injavali bitna
sredstva radiotehnike. Njegovi pronalasci sadrže itav jedan svet genijalnih ideja i
ingenioznih ostvarenja. Stvarno, Tesla je bio pravi prete a beži ne telegrafije, jer je on ve
1893. u svom predavanju pred Franklinovim institutom u Filadelfiji izložio sasvim jasno
glavne linije jednog sistema za prenošenje znakova".ANDRE BLONDEL, francuski
nau nik
"Teslu ne možemo smestiti u normalan okvir jednog uspelog velikog inženjera.
Tesla je pesnik elektrotehnike, umetnik ako ho ete. Tesla je bio prepun ideja, a da bi mogao
obavljati normalan rad inženjera. Njegova intuicija je kolosalna, njegov pogled u tajne
prirode strahovit ... Nadošao je kao vihor, zahvatio savremeni svet koji ga je teško sledio,
jurio je napred, ne obaziru i se na okolinu, na normalne ljude, koji su lagano
kora ali".MILAN VIDMAR, istaknuti slovena ki stru njak elektrotehnike
"Velika dela Nikole Tesle na polju nauke o elektricitetu predstavljaju spomenik,
koji simbolizuje Ameriku kao zemlju sre nog doba... Za njega sloboda i samo a je bila
važnija nego novac ili velika laboratorija. On je živeo u novim idejama - idejama koje su za
mnoge bile fantasti ne. Ali Tesla nije bio onaj koga bi ideje savladale, on je njih
savladavao, a naro ito devedesetih godina prošlog veka, kad je svetu dao svoj indukcioni
motor, koji je omogu io da se prenosi energija s Nijagare i pokre u elektri ne železnice u
Sirakuzi na daljini od 160 milja, Teslin kalem ili transformator i mnoge druge pronalaske.
On je bio pionir na polju radiotehnike... Teslin um bio je ove ija dinamo-mašina koja je
radila za sre u ove anstva".C. D. SARNOFF, predsednik Ameri ke radio-korporacije
Najuspešniji ovek u životu je onaj koji ostvaruje najve u sre u kad može da
kaže, završavaju i svoj dnevni posao, da je u inio najbolje sto je mogao za svog
bližnjeg.Tesla
"Moj metod je druga iji. Ja ne žurim sa pravim poslom. Kada dobijem novu ideju
ja odmah po nem da je gradim u svojoj mašti, da je prepravljam i da u svom umu
upravljam samim ure ajem. Kada odmaknem sa stvaranjem izuma, kada donesem svako
mogu e poboljšanje koje smislim i kada vidim da nigde nema mane, ja stvaram konkretnu
formu finalnog proizvoda mog mozga." Tesla
31
TESLA
John O'Neill
Citat:
Izuzetan prikaz njegove li nosti potpuno po ukusu devedesetih godina, nalazi se u
lanku koji je objavio Franklin Chester 22 avgusta 1897. godine u Citizenu. On je ovog
nau nika okarakterisao slede im re ima:
"Što se ti e same njegove pojave, niko ga ne može pogledati, a da pri tome ne oseti
njegovu mo . On je visok 180 cm, a osim toga i vrlo vitak. A ipak poseduje ogromnu
telesnu snagu. Njegove ruke su vrlo velike, a njegovi prsti neobicno duga ki, što ukazuje na
visoku inteligenciju. Ravnu crnu kosu (gotovo da se ne može zamisliti tamnija i sjajnija
crna kosa) nosi za ešljanu strogo unazad, što jos više naglasava obrise njegovog lica.
Jagodi ne kosti su visoke i izražene, sto je karakteristika Slovena. Koža mu ima ton
mramora koji nakon mnogo godina poprima prvu nijansu žute boje. Njegove upale o i su
plave i sjaje poput vatre. ini se da u njima svetlucaju iste one neobi ne iskre koje svetle iz
njegovih uredjaja. Njegova energi na glava suzava se prema bradi, a brada izgleda gotovo
samo kao ta ka. "
Nikada niti jedan ovek nije bio ispunjen višim idealima. Nikada niti jedan ovek
nije radio tako istrajno, tako ozbiljno i tako nesebi no za dobrobit celog ljudskog roda.
Novac mu ništa ne zna i. Da je odlu io da postupi kao Edison, danas bi verovatno bio
najbogatiji ovek na ovom svetu, a tek mu je 40 godina. Ono što kod njega najviše upada u
i je njegova ozbiljnost. Tesla je nesumnjivo najozbiljniji covek u New Yorku. A ipak ima
izoštren smisao za humor i divne manire. U neiskvarenoj skromnosti niko ga ne može
nadmašiti. Nepoznat mu je svaki oblik ljubomore. Nikada dostignu a drugih ljudi nije
smatrao malima, nikada nije škrtario sa pohvalama. Kada govori, ovek može samo da
sluša. I onaj ko ne zna o emu govori, sluša ga sa oduševljenjem. ak i onaj ko ne shvata
zna enje njegovih re i, mora predose ati njihovo zna enje. Govori engleskim jezikom
visokoobrazovanog stranca, bez naglaska i bez greške. Osim toga, savladao je još osam
drugih jezika. Od kada je taj ovek stigao u New York, gotovo da se ništa nije promenilo u
njegovom svakodnevnom životu. Stanuje u Gerlachu, vrlo mirnom manjem hotelu u 27 .
Ulici izmedju Broadwaya i Šeste avenije. Svako jutro u devet sati pojavljuje se u svojoj
laboratoriji, gde provodi ceo dan u svom neobi nom i tajanstvenom svetu u potrazi za
novim saznanjima i novim energijama. Dok radi ne trpi posmatra e. Niko ništa ne zna o
njegovim asistentima. S vremena na vreme priredi javnu izložbu svojih eksperimenata, a
mnogi bi ljudi dali sve na svetu da mogu prisustvovati jednom takvom dogadjaju. On
obi no radi do šest sati, ali se može dogoditi da se u laboratoriji zadrži i duže. Za njega
tama ne predstavlja prepreku. On proizvodi svoje sopstveno dnevno svetlo. Ta no u osam
32
sati dolazi u besprekornoj ve ernjoj garderobi u Waldorf. Zimi umesto ve ernjeg sakoa nosi
kaput sa frakom. Ta no u deset sati diže se od stola i odlazi u svoj hotel, gde se udubljuje u
svoje prou avanje, ili ponovo odlazi u laboratoriju gde provodi celu no rade i.
Daleko preko granice zapažanja naših ula, duh još uvek može da nas vodi Tesla
Dan kada budemo ta no znali šta je ''elektricitet'', obeleži e doga aj možda ve i i
zna ajniji od malo kojeg drugog koji je obeležen u istoriji ovekovog rada Tesla
Hteo sam da osvetlim itavu zemlju. U njoj je dovoljno elektriciteta da postane
novo Sunce. Svetlost bi sijala oko polutara kao prsten oko Saturna. Tesla
ovjek je ograni en svojim saznanjima, postoji jedan broj pitanja koja nikada ne e
saznati. Tesla
ASIMETRI NE OPERACIJE I "DŽOKER SCENARIJI" KAO PRETHODNICA
TOTALNOG RATA
Citat:
Za sve koji ne istrazuju teoriju ratne vestine i drzavne odbrambene i vojne doktrine,
izgleda senzacionalno tvrdnja da su doga|aji od 11. septembra 2001. do bombardovanja
Kabula i svakodnevnih pretnji Bagdadu predvidjeni u Teslinom tehnoloskom manifestu
nazvanom "Svetski sistem", u delima Guljelma Ferera, Tomasa Mana, Pola Valerija i Karla
Sforce i neverovatno precizno procenjeni u Izvestaju (Quadrennial Defense Review -
QDR), koji je u maju 1997. godine podneo Vilijam Koen, tadasnji sekretar za odbranu
Sjedinjenih Drzava.
Nikola Tesla je tvrdio da se u savremenim uslovima bitno menja karakter ratovanja,
zbog prelaza sa teritorijalnih i ekonomskih ciljeva na nivo razmene informatickih obrazaca.
Glavni razlog za promenu nivoa i vrste ratnih dejstava, prema njegovom shvatanju, jeste
uspostavljanje svetskog telekomunikacionog informatickog sistema koji je, kako ce se
pokazati, u sustini nemoguce kontrolisati. Koliko je bio u pravu potvrduju njegove
vizionarske reci: "U tom sistemu, tehnicki spremnom da prihvati negentropske informaticke
impulse proizvoljno velikog broja terminala, omoguceno je i pojedincu da stice
individualnu premoc na osnovu energetskog emitovanja najrazlicitijih ideja i koncepata".
Da je znao sta ce se dogadati potvrduju autori koji u poslednje vreme sve cesce pisu o
mreznom, hakerskom, informatickom, kompjuterskom, elektronskom i virtuelnom ratu, gde
pojedinci igraju glavnu i opasnu ulogu. S druge strane, savremenici Pola Valerija smatrali
su da su kvantitativni pristup zivotu i trka za profitom uzroci svih ratova. U navedenom
dokumentu americki vojni eksperti, pripremajuci se za nadgradnju sopstvene svetske
C
lick
here
to
buy
ABBY
Y
PDF Transform
er2.0
w
w
w.ABBYY.com
C
lick
here
to
buy
ABBY
Y
PDF Transform
er2.0
w
w
w.ABBYY.com

33
dominacije i postojecih tehnoloskih prednosti SAD, najcesce su upotrebljavali reci
"terorizam", "asimetricne operacije" i "dzoker scenariji" i, pri tom, su promovisali novu
vojno-politicku filozofiju nagovestavajuci "sinergizam novih operativnih koncepcija".
Ako ima nekakve slave i zasluge da se pripiše mome imenu, to je ta po ast srpskom
narodu! Tesla
JEDAN UDAN DOŽIVLjAJ
Citat:
Moje mogu nosti su ograni ene i ponekad se desi da me nešto ometa u
nastojanjima da rešim problem pred kojim se nalazim. To za mene tada postaje, bukvalno,
pitanje života i smrti jer neophodnost da na em rešenje postepeno postaje toliko velika da
sam apsolutno nesposoban da je nadvladam ma koliko jako i uporno bih na to angažovao
mo svoje volje. Malo-pomalo to me dovodi do najintenzivnije koncentracije, uz opasnost
da do e do tromba ili atrofije u nekom delu mozga. Izgleda mi da ve vidim svoju propast
ali sam, sli no oveku koji ne može da se odupre kada ga guraju prema ivici vodopada,
bespomo an i rezigniran. U tom procesu koncentracije, najsnažniji napor zahteva
isterivanje iz svesti starih utisaka koji, posle svakog potiskivanja u svesti, iska u kao epovi
na površinu vode i ne e da ostanu dole. No, posle o ajni kog nastojanja u mislima, koje
traje danima, nedeljama ili mesecima kona no mi po e za rukom da svoju glavu do kraja
ispunim novom temom, ime se isklju uje sve drugo, te kada stignem do tog stanja znam da
nisam daleko od cilja. Moje ideje su uvek racionalne jer je moje telo jedan izvanredno ta an
prijemni instrument. Sve njegove akcije su samo odgovori na podsticaje spolja i pravilno
tuma enje tih uticaja dovodi, neizbežno, do istine. Ja sam, me utim, uvek sre an kada to
prebrodim jer nema sumnje da je takvo prenaprezanje mozga pra eno velikom opasnoš u
po život. Da bih to ilustrovao, zadrža u se na jednom neobi nom slu aju te vrste, koji može
da bude interesantan studentima psihologije.
Pre mnogo godina, kada sam razvio moj sistem beži nog prenosa energije, došao
sam do zaklju ka da bi, u cilju da se on postavi na sigurne tehni ke osnove, trebalo da
razrešim sve misterije elektriciteta na zemlji. Poduhvat je u prvom momentu izgledao
gotovo nat ove anski ali sam tada imao hrabrost neznalice da se latim problema i da
nekoliko meseci provedem u najja oj koncentraciji misli, da bih na kraju došao do jasnog
uvida da se nalazim baš na samoj ta ki sloma.
Kad razmišljam o prošlosti, shvatam koliko su tanani uticaji koji formiraju naše
sudbine –Tesla.
34
Evropa ne može nikada isplatiti veliki dug koji Srbima duguje za teške žrtve, što su
ih oni podneli bore i se protiv varvarske najezde – Tesla.
Biti sam, to je tajna otkri a. Biti sam, to je as kada se ideje ra aju. Tesla
Karikatura Nikole Tesle koju je nacrtao Edwin Marcus 1911 god.
I naš dragi pisac Branko opi , posvetio je jednu svoju pesmu Tesli:
U jednom oblakoderu
negdje na spratu dvadeset sedmom
tiho, bez buke i vike
dugo je radio Nikola Tesla
dijete kamene Like
svemo ni vladar elektrike.
U tajne prirode zagledan
Smjelo, licem u lice
Stvaro je dušu sijalice
I njenog bliskog brata
Radio-aparata.
Iz ruku ovog besmrtnika
35
Pote e širom svijeta
Snaga i svjetlost elektriciteta.
udotvorac Nikola Tesla
Tesla je udesni dar prirode,
Božanski zov tajne vizionara,
Snovi koji javu bude i plode,
I ve nost koja uda stvara!
Tesla je znamen vaskrsnu a,
Plamte a zvezda puna sjaja,
Dan pre i posle svanu a,
I ve ni hod sred beskraja!
Tesla je ovekove io otkri a,
Zanet u vreme i tajanstva snove,
Osvetlio Planetu darom svog bi a
I snovi enjem koje tvorca zove!
Tesla je tajna blistava uma,
Mo koju vreme darom plodi,
Zov i vaskrsnu e razuma
Ve ni ponos – kog Lika rodi!
Bogoljub Nedimovi
ovek je ro en da radi, da trpi i da se bori. Ko tako ne ini, taj mora da propadne.
Tesla
Nisu veliki oni koji ponižavaju oveka, ve oni koji ga uzdižu, koji oboga uju
njegovo duhovno nasledstvo i time pomažu njegovoj sre i. Tesla
ovek se maša za hiljadu stvari, a od tih hiljadu može biti samo jedna dobra. A od
hiljadu dobrih samo je jedna ostvarljiva. Tesla
Meni nije potrebna pomo , nego teško e. Što teže-tim bolje. Ja najradije radim u
borbi. Tesla
36
Krajnji cilj ovekov je da potpuno ovlada materijalnim silama i pot ini prirodne
sile ljudskim potrebama. Tesla
Ne osvr em se na po asti jer sam tako stvoren da nemam ose aja za slavu, za
po ast i materijalno blago. Jedina mi je želja da ostavim nezaboravnu poruku vekovima.
Tesla
Tolika je mo ovekova da nebo odjekuje, a Zemlja drhti od samog zvuka njegovog
glasa. Re daljina gubi svoj smisao...Ja sam slao elektri ne oscilacije na najudaljenije
predele Zemlje i ona mi je odgovarala. Tesla
Koliko mladih ljudi sa zanosom sanjaju da budu osvaja i, nasilnici, koje su mnogi
proglasili za velike, a ne mogu da vide da su to negativne vrednosti i da se veli ina nalazi u
sasvim suprotnom pravcu. Tesla
Svetlo, vreme, prostor ...
Citat:
Ajnštajnova poznata formula E=mc2 ( energija estice koja se kre e brzinom
svetlosti jednaka je proizvodu mase i kvadrata brzine svetlosti ) bila je spektakularno
potvrdjena . Danas je više ne smatraju sasvim prihvatljivim tuma ima kosmosa. Prvi koji je
na to skenuo pažnju bio je Tesla. Njegovo upozornjeje došlo u nevreme. Ajnštainove teorije
su tada predstavjale dobar i korenit zahvat u tkivo nauke i ono novo što je doneo bilo je
nedostupno za bilo kakvu kritiku. Tesla je ipak govorio ono što je morao i što su pokazivla
njegova istraživanja. Ve tada je osporio temelj Ajnšajnove teorije - malo "c" - i preduhitiro
Firencu i Prinston. Tvrdi se da je Tesla tada merenjem ustanovio da su kosmi ki talasi 50
puta brži od svetlosti, što naravno, potpuno osporava Teoriju relativiteta. Prema ovom
izvoru, Tesla je do otkri a došao merenjem kretanja pozitrona u esticama
elektromagnetnog polja Sunca, Tada, nije bilo mogu e da se Tesline teze provere, a on sam
nigde nije ostavio beleške o obavljenom eksperimentu.
Postoje indicije da se Tesla i kasnije više puta vra ao ovim istraživanjima.
Ameri ki pisac Ronald Rajt pominje neobi nu vezu izmedju Tesle, Herberta Velsa izvesne
Tanje erenkove kojoj je Tesla bio neka vrsta mentora. Navodno, erenkova je po Teslinoj
preopruci pomagala Velsu da razume princip funkcionisanja vremeplova. Eventualno,
uspela je da stvori jednu vremensku mašinu, da otputuje - po Velsovom testamentu !
C
lick
here
to
buy
ABBY
Y
PDF Transform
er2.0
w
w
w.ABBYY.com
C
lick
here
to
buy
ABBY
Y
PDF Transform
er2.0
w
w
w.ABBYY.com

37
Vels je, piše u knjizi , jos 1946. ostavio oporuku, otvorenu 21. decembra 1999.
navodeci cudesne dogadjaje kojima je prisustvovao i cudo kome mi treba da budemo
svedoci kada se erenkova vrati.
Prema Rajtu, tekst, potpisan Velsovom rukom izazvao je izuzetnu paznju jer se
odnosi na njegova istazivanja o mogucnostima putovanja kroz vreme, pre nego sto ce
objaviti rukopis "Vremeplova" ( Time Machine ), 1895. godine i na neobicne dogadjaje sa
Teslinom ucenicom. U to vreme je u vise navrata kontaktirao sa Teslom koji ce ga uputiti
da se sa njegovom preporukom obrati mladoj ruskoj naucnici u Londonu, gde je Vels ziveo.
Pismo po inje preporukom:
OTVORITI 21. DECEMBRA 1999.
"... Kada sam po eo da razmisljam o vremeplovu malo su me zanimali naucni
detalji za ostvarnje takvog uredjaja, za mene je to bila samo jedna celicna armatura nosena
vetrom ljudskih zelja. Medjutim, mislio sam da je ipak dobro da pricu opremim i nekim
naucnim dostignucima i tako na svoj nacin u nekoliko pomognem i usponu opšteg znanja.
Pisao sam gospodinu Nikoli Tesli u Americi, vrlo poznatom zbog svog otkrica
rotacionog magnetnog polja, naizmenicne struje i drugih pronalazaka u oblasti elektriciteta
i radijacije. Tesla je bio genije i vizionar i nista mu nije bilo nemoguce. Pretpostavljao sam
da ce ga moja ideja zainteresovati. Tesla mi je odgovorio uputivši me za dalja istrazivanja
na svoju sticenicu, mladu zenu, Tatjanu Cerenkovu, za koju me je uvreavao da je briljantan
um, predodredjena da jednog dana prevazidje i njega samog. "Ve sada", pisao mi je Tesla
"zasla je u teritorije u koje ni ja još nisam stupio, ve vidim kako njena svetlost baca senku
na moj nejaki um. Predvidjam da e ova mlada zena zapanjiti civilizaciju svojim
otkri ima."
Kada je Tesla doputovao u London, 1897. dve godine posto je "Vremeplov" objavljen, sa
sobom je doveo i Tatjanu. Sa Tatjanom sam se dogovorio da se nadjemo. Opsednuta mojim
fantasti nim predstavama o putovanju kroz vreme, sve dublje je zalazila u teorijske i
prakticne pretpostavke takvog poduhvata. Pretpostavljam da je esto konsultovala Teslu ali
38
mislim da mu nije objasnila šta zaista smera. Jednog dana me je obavestila da je uverena da
je ideja o vremenskoj mašini ostvariva. Govorila je da je to mnogo jednostavnije nego što
se može zamisliti.
Tesla joj je omogu io podrsku lorda Rejleja i drugih u Kraljevskom društvu, pri aju i o
njoj kao o novoj Mariji Kiri, što je, uistinu, i izgledalo da jeste. Dali su joj laboratoriju i
omogu ili usluge mašinista i tehni ara.
... Tog udnog popodneva rekla mi je da polazak planira 31. decembra 1900. Ako
uspe, vratila bi se za trenutak za poslednji pozdrav, a onda bi otputovala u 31. decembar
1897. njenu prvu zimu u Londonu. Zatim je nameravala da uništi vremeplov i time okon a
projekat. Kasnije bi sa Teslom, u Njujorku, pokušala da sve detaljno nau no analizira.
Podsetio sam je da je sama govorila da je nemogu a regresija u vremenu. Nasmešila se, kao
neko ko zna veliku tajnu.
"Više ne verujem u to. Vreme nije konstanta kao što sam nekada verovala. Njegovo
kretanje nije linearno. Putovanje prostorom uti e na zakrivljenost vremena. Vreme zavisi
od brzine i putanje. Mogu e je, ak da stigneš negde i pre nego što si završio odlazak."
Tek sada vidim da je ona predvidela neke od zaklju aka koje ce Ajnštajn objaviti
tek 1905. Ali u to doba tako nešto se smatralo budalastim. Mislio sam da joj je potreban
odmor, ali ona nije htela ni da uje. Ipak i dalje su mi kroz glavu prolazile svakojake ideje
kako da je sprecim da otputuje. Na kraju, shvatio sam da ne mogu nista da ucinim.
Mašina je radila ili da tako kažem uspela je da nestane, ali se nije vratila iako sam ekao do
ranog jutra. Ni posle godinu dana ništa se nije dogodilo. Pisao sam i gospodinu Tesli i
obavestio ga da je erenkova nestala bez traga. Zamolio sam ga da mi javi ako stupi u vezu
sa njim, ali to se nikada nije dogodilo ..."
U zaglavlju Velsovog pisma, u formi testamenta, stoji logotip advokatske
kancelarije Riddle and Barclay, Solicitors and Commissioners for Oaths, St John's Wood.
Pismo nosi potpis Herberta Dzordza Velsa i datum: maj, 2, 1946. Njegova autenti nost do
danas nije potvrdjena .
Mlad ovjek ne treba žaliti što nema milion dolara da bi realizovao neku ideju, misliti
se može i bez milion dolara, a mišljenje ra a ideju koju posle treba realizovati - Tesla.
Ako je priroda velika ma ka, ko je vu e za rep? – Tesla
"S vremena na vreme, u retkim intervalima, Veliki duh otkri a silazi na zemlju da
saopšti neku tajnu koja treba da unapredi ove anstvo. Bira najbolje pripremljenog,
najzaslužnijeg i šapu e mu tajnu na uho" rekao je Tesla 1904. godine.
vrsto verujem u zakon kompenzacije. Istinske nagrade su uvek srazmerne uloženom
radu i požrtvovanju. Ovo je jedan od razloga zbog kojeg sam siguran da e od svih mojih
39
izuma, visokonaponski predajnik pokazati najvažnijim i najdragocenijim za budu e
generacije. Da ovo predvidim nije me toliko podstakla misao o komercijalnoj i industrijskoj
revoluciji koju e on sigurno prouzrokovati, koliko humane posledice mnogih dostignu a
koje e on omogu iti......
Najve e dobro dolazi od tehni kog napretka koji teži sjedinjenju i harmoniji i moj
beži ni predajnik je pre svega takav. Pomo u njega e se reprodukovan ljudski glas i lik na
svakom mestu i fabrike udaljene hiljadama milja od vodopada dobija e energiju; lete e
mašine e leteti oko Zemlje bez prestanka i Sun eva energija e uticati na stvaranje jezera i
reka za proizvodnju energije i za pretvaranje pustinja u plodnu zemlju.Njegova upotreba u
telegrafiji, telefoniji i u sli ne svrhe e automatski otkloniti stati ke i sve ostale smetnje,
koje sada name u ograni enja kod upotrebe radija.
Nikola Tesla, Moji izumi, Electrical experimenter,Februar-Oktobar,1919.godine
Tetke
„Imao sam dve stare tetke smežuranih lica”, napisao je Nikola Tesla u svojoj
autobiografiji koja je objavljena na stranicama asopisa „Electrical experimentar” 1919.
godine. „Jedna od njih imala je dva zuba koja su virila iz usta poput slonovskih kljova.
Zabadala bi ih u moje obraze svaki put kada bi me poljubila. Ništa me nije plašilo više od
toga da me ljube toliko privržene, a ružne tetke.
Dok me je jednom prilikom majka držala na krilu, prišle su tetke i upitale me koja je
od njih dve lepša. Posmatrao sam ih neko vreme, a onda pokazao na jednu od njih i rekao:
- Ti si malo manje ružna.
Utopljenik pronalaza kog duha
„Nedaleko od mesta gde sam kao de ak išao u školu, postojao je mlin a pored njega
nasip na reci”, prise ao se jednom prilikom Nikola Tesla doga aja iz svog detinjstva.
„Po pravilu, voda se retko kada podizala i to vrlo malo preko nasipa. Preplivati taj deo nije
bilo nimalo opasno, pa sam ja to esto i inio. Jednog dana, sasvim sam, otišao sam do reke
da malo uživam. Kada sam doplivao blizu zida mlina, s užasom sam shvatio da se nivo
vode podigao znatno više nego obi no i da ne mogu da se suprotstavim reci koja je sve
ve om brzinom po ela da me vu e. Pokušao sam da se izvu em, ali bilo je prekasno.
Sre om, uspeo sam nekako da se zaustavim tako što sam se s obe ruke uhvatio za zid.
Me utim, pritisak na grudi bio je toliko jak da sam glavu jedva držao iznad površine vode.
Da sve bude još gore, nikoga nije bilo na vidiku, a moj glas se gubio u buci koju je stvarala
40
nabujala reka.
Polako me je napuštala snaga i više nisam mogao da se odupirem vodi koja me je
odvla ila od zida. Baš kada sam hteo da se prepustim sudbini i okon am život tako što u
se razbiti o stene, pred o ima mi je sinuo dobro poznati dijagram hidrauli nog zakona
prema kom je pritisak te nosti u pokretu srazmeran površini koja je izložena pritisku.
Odmah sam se okrenuo na levu stranu.
udo se dogodilo: pritisak se smanjio, pa sam otkrio da mi je gotovo lako da se iz
tog položaja oduprem snazi vode... Uspeo sam da se izvu em poslednjim deli em snage i,
im sam se dokopao obale, pao sam u nesvest. Tu su me kasnije i našli. Površinski sloj kože
s leve strane mog tela bio je odran i prošle su nedelje pre nego što je groznica prestala i
po elo da mi biva bolje. To je samo jedan mali primer, ali ini mi se sasvim dovoljan da
pokaže da ja ne bih bio u prilici da vam pri am ovu pri u da nije bilo tog pronalaza kog
poriva u meni”.
KOSMI KA SNAGA TESLE
Citat:
U pogledu imaginacije i otkri a pošao je od stanovišta da je sav prenos
sile u kosmosu odvija isklju ivo bezi nim putem, jer osnovna sila je
gravitacija i ne postoje antene izmedju Sunca i Zemlje. Radijantna
energija je niz vibracija gornjih slojeva atmosfere i same stratosfere, koje
je mogu e hvatati specijalnim antenama i konvertovati u obi an
elektricitet. “Izvor ove energije je neiscrpan, jer Zemlja neprestano rotira
i nabija atmosferu elektri nom energijom, na isti na in na koji to ini i
obi an elektrogenerator. Mi se nalazimo u okeanu energije i da treba
samo ista i antene koje bi tu energiju hvatale”.
Tesla ne samo da nije bio shva en u svom vremenu, ve je pitanje da li i
naše vreme razume njegovu nau nu inspiraciju. “Do god se Zemlja obr e
kao planeta, govorio je on, ima i vibracija koje se mogu pretvarati u rad
mašina, nau nici ne shvataju etarsku prirodu kosmi kih procesa. Etar je
sveprožimaju i materijalni elemenat, ije se odlike mogu meriti i u initi
delatnim u smislu pokretanja mašinskog sveta ljudske proizvodnje. Iz
etra, govorio je Tesla, materija nastaje i nestaje po jednostavnim
matemati kim zakonima. Tesla je uspeo da sintetiše materiju iz energije i
prave i svoje vatrene lopte da demonstrira fuziju, koju niko nije pre toga
uspeo da postigne. A ni posle Tesle, nije bilo rešenja za fuziju. Tesla je
usamljeni genije, ije je ideje razumevao i uspeo da ostvari samo on sam.
C
lick
here
to
buy
ABBY
Y
PDF Transform
er2.0
w
w
w.ABBYY.com
C
lick
here
to
buy
ABBY
Y
PDF Transform
er2.0
w
w
w.ABBYY.com

41
itav život oveka je samo elektri ni tok, a njegova duševnost – to je svetlost!”
Tesla
Citat:
Teslino ukununu e
U Srbiji se ne zna da nadomak prestonice, u teškim uslovima, živi devoj ica koja je
peto koleno slavnog nau nika .
Sve je po elo tako što je pre etiri godine nastavnik fizike u jednoj osnovnoj školi u
Smederevu, na osnovu referata o Nikoli Tesli, otkrio da ga je napisala devoj ica koja je
potomak slavnog nau nika. Nastaviik nije krio iznena enost, a Danijela Tesla je tada prvi
put pred školskim drugovima otkrila da je Nikola zapravo ukundeda njenog oca.
Danijela danas ide u drugi razred srednje Ekonomske škole u Smederevu.
Njena skromnost doprinela je tome da veoma mali broj ljudi u Smederevu, a kamoli
šire, zna za njeno poreklo. Nikada se nije predstavljala prezimenom od kada je pre
jedanaest godina kao petogodišnja devoj ica sa majkom pobegla iz Hrvatske, usled progona
tokom „Oluje". Tada su bile primorane da napuste svoj rodni Radu u Lici, odakle poti u
sve Tesle, i dosele se u Smederevo.
Bida sam u sedmom razredu kada sa.m pisala referat o Nikoli Tesli, u koji sam pored
svih podataka unela i porodi no stablo. Iz njega se jasno vidi da je moj otac Dane Nikolin
ukununuk, odnosno da je Nikolin brat od strica ukundeda moga oca. Moji drugovi nisu ni
pomišljali da moje prezime ima veze sa Nikolom Teslom, a ja se nisam hvalila poreklom.
Tek kada bi me neko pitao, više onako u neverici, ja sam govorila istinu pri a Danijela
Tesla koja neodoljivo podse a na svog slavnog pretka.
Dane Tesla, Danijelin otac, umro je kada je ona imala etiri godine, a o
proslavljenom ro aku slušala je od majke Milke. Dane je 1968. godine napisao knjigu o
Nikoli pod nazivom „Tesla o Tesli", a njenoj promociji u Smiljanu je prisustvovao i Josip
Broz Tito. Drugu knjigu o svom slavnom pretku „Od Radu a do Njujorka" napisaoje 1980.
godine.
Danijeli fizika ne ide loše, ali je upisala smer finansija Jer planira da studira
ekonomiju. Me utim, njena velika ljubav je slikarstvo. Stidljivo nam otkriva da je dobila
ponudu iz Amerike da tamo studira o trošku države.
U jednim našim novinama koje izlaze u Americi izašao je kratak tekst o meni i posle
toga me je pozvao jedan profesor i ponudio pomo , jer, kako je naglasio, Amerika mnogo
duguje Nikoli Tesli, i to je najmanje što mogu da u ine za njegove potomke. Najverovatnije
u prihvatiti poziv jer je moja familija rasuta svuda po svetu. U Srbiji imam tri strica,
dvojica žive u Beogradu. a jedan u Leskovcu. Nisam sasvim odlu ila, možda u da završim
42
ekonomiju, a možda se posvetim slikarstvu, kaže Danijela. Kako je sudbina ovu devojku
dovela u Smederevo, možda e je odvesti stopama njenog pretka u daleki svet koji, za
razliku od naše zemlje, želi da se oduži velikom nau niku. Možda e 150 godina nakon
njegove smrti baš njegova ukun ukununuka potpisati neki novi portret Nikole Tesle.
Nažalost, niko u Srbiji ne želi da zna da nadomak prestonice, u teškim uslovima, sa
majkom živi najmla i potomak slavnog nau nika.
O. Miloševi
Hrvatska sumnji ava prema Teslinom potomstvu
Milka Tesla je podnela zahtev hrvatskim vlastima za obnovu porodi ne ku e u
Radu u. Kada je sa Danijelom poslednjn put otišla tamo, kako bi prnkulnla svu
dokumentaciju, majka i erka su doživele niz neprijatnosti, a policija ih je ispitivala kao da
su, u najmanju ruku, krimnnalci. U njihovu odbranu se umešao ak i Helsinški odbor za
ljudska prava.
Vežbe
Na aktivnost misljenja vrlo povoljno uti e hodanje. Svakog dana hodam najmanje
deset milja. Ovo me je držalo uvek u dobrom stanju. Osim toga, kupam se svaki dan i
izvodim telesna vežbanja u kupatilu. Radan ovek treba da spava 7-8 asova denevno, da bi
opravio, ali ja spavam samo dva sata dnevno, ali kada spavam, spavam dobro, umetni ki,
jer spavanje umetnost, kao i duboko disanje koje se mora nau iti. To je jedna od tajni
Istoka, koja za mene nije tajna. Posle svakog spavanja, i ma koliko kratkog, moram da
izvodim telesna vežbanja da bih uravnotežio novodobivenu snagu Tesla.
Neznanje
Nema sumnje da od svih otpora trenja onaj koji najvise usporava ljudsko kretanje je
neznanje. Nije bez razloga Buda, ovek mudrosti: "Neznanje je najve e zlo sveta". Trenje
koje rezultira iz neznanja i kose se znatno pove ava zbog brojnih jezika i nacionalnosti,
može da se smanji samo širenjem znanja i unifikacijom heterogenih elemenata ovecanstva.
Mnogo ve i broj ljudi nije svestan sta se dogadja oko njih i u njima i milioni postaju
žrtve bolesti i umiru pre vremena upravo zbog toga.
43
Nepotpuno zapažanje je samo oblik neznanja i odgovorno je za mnoga bolesna
shvatanja i pobede ludih ideja. Tesla
C
lick
here
to
buy
ABBY
Y
PDF Transform
er2.0
w
w
w.ABBYY.com
C
lick
here
to
buy
ABBY
Y
PDF Transform
er2.0
w
w
w.ABBYY.com

Tesline misli, drugi o njemu, zanimljivosti

Recommended

Recommended

More Related Content

Similar to Tesline misli, drugi o njemu, zanimljivosti

Similar to Tesline misli, drugi o njemu, zanimljivosti (20)

Tesline misli, drugi o njemu, zanimljivosti