SlideShare a Scribd company logo
1 of 14
Гимназија „Доситеј Обрадовић“
Темишвар, Румунија
Радослава Глишовић
Далиборка Станков
Основна школа „Ђорђе Симеоновић“
Подгорац, Србија
Уна Васиљевић
*
Чињеница је да, иако смо српска
мањина у Румунији, обичаје
поводом 1. Марта, специфичне
румунској култури и традицији,
попримили смо и ми. Доситејевци
сваке године имају атеље за
израду „Марцишора“, изложбе на
ту тему. Легенде о Марцишору
исте су као и у вашим крајевима и
то је веома важна спона две
националне мањине, које живе у
две различите, суседне државе!
Мартовски поздрав Доситејеваца
ПРОЈЕКАТ „ОБРАЗОВНИ КРУГ“ – Сусретања са обе стране границе
Чланови Пројекта „Образовни круг“- Поздрав другари из Подгорца
Ћао другари из Румуније! Шаљемо вам топли поздрав из Подгорца и
радујемо се дружењу са вама!
1.Март, обичаји и традиције у Румунији и Србији
Подгорац- Темишвар
Заједничким часовима претходио је вршњачки рад ученика, који су
током креативне радионице правили првоматровске поклоне за своје
другаре.
Ученици су правили наруквице од црвеног и белог конца, брошеве
Марцишоре и црвене луткице.
Током првог заједничког часа, ученици су се
упознали и разговарали на оба језика (румунском и
српском).
Затим су виртуелно поклонили једни другима
првоматровске дарове, и заједно дискутовали о овом
веселом пролећном празнику који спаја децу из две
различите државе. Представили су презентације
које су припремили и поделили легенде о Баба
Марти и размењивали веровања која круже у
Тимочкој Крајини и Темишвару.
Сложили су се како имају пуно тема за разговор и
како се радују следећем сусрету!
*Постоје различите легенде које се везује за
постојање Бабе Марте, међутим, све се односе на
метеоролошке промене на које она утиче. Она би
требала да донесе прву раздраганост, али зашто је
ипак не волимо?
*Када јој је римски краљ Нума Помпилије одузео прво
место у годишњем календару, она је постала
изузетно ћудљива. Због особина Марса, уме да буде
ратоборна, па често свесно шаље на земљу хладноћу,
кишу и снег, али када се пробуди расположена,
обрадује нас цвркутом птица и сунчаним временом
*Првог марта се онима који воле, поклања привезак
мартенитса (мартеница) – луткица исплетена од
црвеног и белог конца који се онда носи до краја
месеца.
*Црвено-беле луткице према веровању доносе
здравље, срећу и дуг живот. У сеоским
срединама мартеницама се украшавају стабла
воћака како би година била што плоднија.
*Пижо и Пенда су имена две мале лутке од вуне
типичног бугарског Мартенитса. Пижо је мушка
лутка, обично у белој боји, а Пенда је женска
лутка у сукњи, обично у црвеној боји. Слична
традиција постоји у Македонији, појединим
деловима Грчке и Румунији.
*Ритуали скидања мартенитса су различити.
Обичај је да се одабере један дан од 1. до
22. марта, и зависно од тога какав ће бити
тај дан таква ће бити и цела година – ако је
сунчан дан година ће бити успешна, а ако је
ружно време таква ће нам и читава година
бити.
*
*Nekada davno, živela je devojka prelepa kao Sunce.
Svojom pojavom obasjavala je čitav svet i sve ljude koje
je sretala. Jednoga dana, ružni zmaj ju je oteo i zatočio
u visoku kulu svog zamka.
*Ptice više nisu pevale, Sunce nije sijalo, ali niko nije
smeo da se suprotstavi opasnom zmaju. Jedan hrabri
mladić odlučio je da spasi Sunce, dok su mu ljudi davali
malo svoje hrabrosti.
*Njegov put trajao je tri godišnja doba: leto, jesen i zimu.
Na kraju zime uspeo je da pronađe zmajev zamak gde je
Sunce bilo zatočeno.
*Mladić je oslobodio Sunce, ali se i sukobio sa zmajem i
izgubio bitku.
*Priroda je oživela, Sunce je ponovo sijalo, a kada je
poslednja kap krvi mladićeve krvi pala na sneg, on je
izdahnuo žrtvujući svoj život.
*Otada ljudi svojim dragim osobama poklanjaju amajlije sa
crvenim i belim koncem: crveni označava ljubav prema
svemu lepom i krv hrabrog mladića, dok bela simbolizuje
čistoću, zdravlje i visibabu-prvog vesnika proleća.

More Related Content

More from Dragan Stojanovic (20)

Arno Gujon
Arno GujonArno Gujon
Arno Gujon
 
Kviz o Istočnoj Francuskoj
Kviz o Istočnoj FrancuskojKviz o Istočnoj Francuskoj
Kviz o Istočnoj Francuskoj
 
Brzalice
BrzaliceBrzalice
Brzalice
 
Vode sombor
Vode  somborVode  sombor
Vode sombor
 
Sombor
SomborSombor
Sombor
 
Notr dam katedrala u parizu
Notr dam katedrala u parizuNotr dam katedrala u parizu
Notr dam katedrala u parizu
 
Luksemburska palata
Luksemburska palataLuksemburska palata
Luksemburska palata
 
Bienvenus a Sombor
Bienvenus a SomborBienvenus a Sombor
Bienvenus a Sombor
 
Bazilika svetog srca
Bazilika svetog srcaBazilika svetog srca
Bazilika svetog srca
 
Ajfelova kula
Ajfelova kulaAjfelova kula
Ajfelova kula
 
Svetlost u manastiru gradac
Svetlost u manastiru gradacSvetlost u manastiru gradac
Svetlost u manastiru gradac
 
Dolina jorgovana
Dolina jorgovanaDolina jorgovana
Dolina jorgovana
 
Mi smo povezani
Mi smo povezaniMi smo povezani
Mi smo povezani
 
Valle des lilas
Valle des lilasValle des lilas
Valle des lilas
 
Avenue du roi pierre i
Avenue du roi pierre iAvenue du roi pierre i
Avenue du roi pierre i
 
Avenija kralja petra prvog od srbije
Avenija kralja petra prvog od srbijeAvenija kralja petra prvog od srbije
Avenija kralja petra prvog od srbije
 
La rue de belgrade
La rue de belgradeLa rue de belgrade
La rue de belgrade
 
Beogradska ulica
Beogradska ulicaBeogradska ulica
Beogradska ulica
 
Statue d alexandre i de yougoslave
Statue d alexandre i de yougoslaveStatue d alexandre i de yougoslave
Statue d alexandre i de yougoslave
 
Spomenik srpskim kraljevima u parizu
Spomenik srpskim kraljevima u parizuSpomenik srpskim kraljevima u parizu
Spomenik srpskim kraljevima u parizu
 

Martisor

  • 1. Гимназија „Доситеј Обрадовић“ Темишвар, Румунија Радослава Глишовић Далиборка Станков Основна школа „Ђорђе Симеоновић“ Подгорац, Србија Уна Васиљевић
  • 2.
  • 3. * Чињеница је да, иако смо српска мањина у Румунији, обичаје поводом 1. Марта, специфичне румунској култури и традицији, попримили смо и ми. Доситејевци сваке године имају атеље за израду „Марцишора“, изложбе на ту тему. Легенде о Марцишору исте су као и у вашим крајевима и то је веома важна спона две националне мањине, које живе у две различите, суседне државе!
  • 4. Мартовски поздрав Доситејеваца ПРОЈЕКАТ „ОБРАЗОВНИ КРУГ“ – Сусретања са обе стране границе
  • 5. Чланови Пројекта „Образовни круг“- Поздрав другари из Подгорца
  • 6. Ћао другари из Румуније! Шаљемо вам топли поздрав из Подгорца и радујемо се дружењу са вама!
  • 7. 1.Март, обичаји и традиције у Румунији и Србији Подгорац- Темишвар Заједничким часовима претходио је вршњачки рад ученика, који су током креативне радионице правили првоматровске поклоне за своје другаре. Ученици су правили наруквице од црвеног и белог конца, брошеве Марцишоре и црвене луткице.
  • 8. Током првог заједничког часа, ученици су се упознали и разговарали на оба језика (румунском и српском). Затим су виртуелно поклонили једни другима првоматровске дарове, и заједно дискутовали о овом веселом пролећном празнику који спаја децу из две различите државе. Представили су презентације које су припремили и поделили легенде о Баба Марти и размењивали веровања која круже у Тимочкој Крајини и Темишвару. Сложили су се како имају пуно тема за разговор и како се радују следећем сусрету!
  • 9. *Постоје различите легенде које се везује за постојање Бабе Марте, међутим, све се односе на метеоролошке промене на које она утиче. Она би требала да донесе прву раздраганост, али зашто је ипак не волимо? *Када јој је римски краљ Нума Помпилије одузео прво место у годишњем календару, она је постала изузетно ћудљива. Због особина Марса, уме да буде ратоборна, па често свесно шаље на земљу хладноћу, кишу и снег, али када се пробуди расположена, обрадује нас цвркутом птица и сунчаним временом *Првог марта се онима који воле, поклања привезак мартенитса (мартеница) – луткица исплетена од црвеног и белог конца који се онда носи до краја месеца.
  • 10. *Црвено-беле луткице према веровању доносе здравље, срећу и дуг живот. У сеоским срединама мартеницама се украшавају стабла воћака како би година била што плоднија. *Пижо и Пенда су имена две мале лутке од вуне типичног бугарског Мартенитса. Пижо је мушка лутка, обично у белој боји, а Пенда је женска лутка у сукњи, обично у црвеној боји. Слична традиција постоји у Македонији, појединим деловима Грчке и Румунији.
  • 11. *Ритуали скидања мартенитса су различити. Обичај је да се одабере један дан од 1. до 22. марта, и зависно од тога какав ће бити тај дан таква ће бити и цела година – ако је сунчан дан година ће бити успешна, а ако је ружно време таква ће нам и читава година бити.
  • 12. *
  • 13. *Nekada davno, živela je devojka prelepa kao Sunce. Svojom pojavom obasjavala je čitav svet i sve ljude koje je sretala. Jednoga dana, ružni zmaj ju je oteo i zatočio u visoku kulu svog zamka. *Ptice više nisu pevale, Sunce nije sijalo, ali niko nije smeo da se suprotstavi opasnom zmaju. Jedan hrabri mladić odlučio je da spasi Sunce, dok su mu ljudi davali malo svoje hrabrosti. *Njegov put trajao je tri godišnja doba: leto, jesen i zimu. Na kraju zime uspeo je da pronađe zmajev zamak gde je Sunce bilo zatočeno.
  • 14. *Mladić je oslobodio Sunce, ali se i sukobio sa zmajem i izgubio bitku. *Priroda je oživela, Sunce je ponovo sijalo, a kada je poslednja kap krvi mladićeve krvi pala na sneg, on je izdahnuo žrtvujući svoj život. *Otada ljudi svojim dragim osobama poklanjaju amajlije sa crvenim i belim koncem: crveni označava ljubav prema svemu lepom i krv hrabrog mladića, dok bela simbolizuje čistoću, zdravlje i visibabu-prvog vesnika proleća.