За ученике српске допунске школе у иностранству (1-8. разреда), школска 2021/2022. година

1. Драга Давид

2. 1-8. разред
УВОД

3. 1-8. разред

4. 4-8. разред

5. 1-8. разред
ЗАНИМЉИВОСТ

6. Колико хлеба купујемо, а колико га бацамо?
Наше право је да будемо сити, али је наша обавеза да не
бацамо храну, учи нас народна пословица јер
“Зној на леђима - то је хлеб на столу.”
1-8. разред

7. Главни део часа

8.  Ружно паче (10 мин)
https://www.youtube.com/watch?v=ELvDnHHnmgk
1-3. разред

9. 4-8. разред

10. 1-3. разред
Завршни део часа

11. ПРАВА која би хтео/хтела да имаш...
ДУЖНОСТИ које не волиш да обављаш...
Завршни део часа 4-8. разред

12. Vidim, na trotoaru kontejner za đubre. Nad njim nagnuta mlada
žena u uflekanoj haljini, koja pamti i bolja vremena. Nešto gleda.
Nekome nešto govori.
Vidim, iz kontejnera izlazi tamnoputa devojčica duge kovrdžave
kose. Ona liči na Botičelijevog anđela. Izranja iz đubreta kao mala
Venera iz školjke i mutne morske pene koju je izbljuvao grad. Devojčica
kaže majci: „Nema…“
Ima li kraće i strašnije reči u našem jeziku od tog večnog
„nema“? Ta reč predugo traje. Majka kaže: „Pogledaj još malo…“ i
dete ponovo iščezava u đubretu.
Stojim zapanjen tim prizorom. Moj prijatelj, i sam siromašan,
nikada ne baca ostatke hleba u đubre. On ih stavlja u plastičnu kesu i
polaže pokraj kontejnera. Hleb volšebno iščezava, čim ovaj uđe u kuću.
Glad ima četvore oči.
4-8. разред

13. Naši stari su nas učili da
podignemo komad hleba koji je pao na
zemlju, da dunemo u njega, poljubimo
ga i prekrstimo se. Jedanput sam video
princezu Jelisavetu kako podiže komad
hleba koji joj je pao, kako ga ljubi i krsti
se. Dobar, zaboravljeni običaj, pun
poštovanja prema hlebu. Zaboravljen, kao
i stara reč – zadužbina. (...)
Na kraju, setih se divne misli
koju je voleo da ponavlja moj pokojni
prijatelj, Hilandarac, otac
Mitrofan: „Naše je samo ono što
poklonimo drugima“. A iz đubreta
ponovo izlazi tamnoputa devojčica
blistavih očiju i kaže majci: „Nema!“ I
pored svega, lepa i nasmešena, ona izlazi
poput zaštitnog znaka za nadu. U tom
trenutku, nekome, ko zna zbog čega,
zastaje zalogaj u grlu.