Odluke 2. sednice Saveta za filantropiju

Наосновучлана4.став 3.и4.Пословникао радуСаветазафилантропију,донетогнаседнициСавета
одржаној31. августа 2018. године, Савет за филантропију доноси
ОДЛУКУ
О ОБРАЗОВАЊУ РАДНЕ ГРУПЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ЗАКОНСКОГ ОКВИРА ЗА
ДОНИРАЊЕ ВИШКА ХРАНЕ
1. Образује се Радна група за унапређење законског оквира за донирање вишка хране
(у даљем тексту Радна група).
2. У Радну групу из тачке 1. ове Одлуке именују се:
1. Душица Стојановић, Сектор за фискални систем, Министарство финансија;
2. Марина Хасановић, начелница одељења за послове ученичког и студенстког
стандарда, Министарство просвете, науке и технолошког развоја;
3. Сузана Мишић, помоћник министра, Министарство за рад, запошљавање,
борачка и социјална питања;
4. Мр сц. мед др Невенка Павловић, помоћник директора за послове јавног здравља
из области епидемиологије и микробиологије (Центар за контролу и превенцију
болести, Центар за микробиологију), Министарство здравља;
5. Јасмина Владић, саветник у Групи пољопривредне инспекције за контролу
јавних складишта, обрађивача дувана, произвођача дуванских производа,
Министартво пољоптивреде, шумарства и водопривреде;
6. Љиљана Ивањац, шеф Одсека за регистрацију и одобравање објеката за
производњу и промет хране и развој и успостављање система безбедности хране
животињског порекла у Управи за ветерину, Министарство пољоптивреде,
шумарства и водопривреде;
7. Снежана Савчић Петрић, руководилац Групе за међународну сарадњу и анализу
ризика у фитосанитарној области и области безбедности хране биљног порекла,
мешовите хране и хране за животиње биљног порекла у Управи за заштиту биља,
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде;
8. Александар Радовић, туристички инспектор-координатор у Одељењу за
координацију, студијско-аналитичке и правне послове Сектора тржишне
инспекције, Министарство трговине, туризма и телекомуникација;
9. Милијана Јовић, саветник у Одељењу за трговину и развој конкуренције Сектора
за трговину, услуге и политику конкуренције, Министарство трговине, туризма
и телекомуникација
10. Дејан Вулетић, саветник за праћење и унапређење правног оквира за развој
цивилног друштва, Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом;
11. Бранка Илић, координатор у Сектору за контролу, Пореска управа;
12. Јелена Илић, самостални инспектор за пореско-управне послове у Сектору за
порескоправне послове и координацију, Пореска управа;

13. Драгана Јовановић Аријас, Тим за социјално укључивање и смањење
сиромаштва;
14. Тијана Грковић, Кабинет председника Владе;
15. Жељко Митковски, Фондација Ана и Владе Дивац;
16. Мирјана Јовашевић, Форум за одговорно пословање -ЦСР (Делхаизе);
17. Филип Ерић, Коалиција за доброчинство (Адвокатска канцеларија Живковић-
Самарџић);
18. Радмила Иветић, Банка хране;
19. Христина Микић –Траг фондација (економски експерт).
3. Задатак Радне групе је да размотри и анализира законско уређивање института
донирања хране доношењем посебног закона или изменама и допунама неког од
важећих закона и да Савету за филантропију предложи акт који ће третирати најмање
два сегмента у оквиру решавања овог питања:
- Храну, доносно намирнице, које су пред истеком рока употребе
- Вишкове хране који настају у припреми готових оброка.
Имајући у виду да у пореским прописима Републике Србије, којима се уређују
порези на имовину и поклон, нису садржане пореске олакшице за донаторе који
поклањају вишак хране, неоходно је да Радна група размотри могуће измене
пореских прописа, којим би се донатори хране ослободили плаћања ПДВ-а.
4. У раду радне групе, по позиву могу учествовати и представници других органа или
организација, као и друга стручна лица.
5. Ову одлуку, ради реализације, доставити свим лицима из тачке 2. ове одлуке, као и
свим члановима Савета за филантропију.
Број:
У Београду,_________2019. године
САВЕТ ЗА ФИЛАНТРОПИЈУ
ПРЕДСЕДНИК
Ана Брнабић

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
I Правни основ
Правни основ за доношење ове одлуке садржан је у одредбама Члана 28. Закона о Влади
(„Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 - исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12-УС, 72/12,
74/12 – УС, 7/14 и 44/14), којим је прописано да председник Владе има право да оснује
савете које се баве различитим питањима, на сонову којих је основан Савет за филантропију
и у одредбама Члана 4. Пословника о раду Савета за филантропију, које предвиђају да Савет
може формирати посебне радне групе за поједине теме од значаја за развој филантропије у
Републици Србији.
II Разлози за доношење одлуке
У Републици Србији не постоји анализа колико готове хране заврши на отпаду. Тешко је,
готово немогуће, дати било какву процену колико хране годишње пропадне или се баци, јер
произвођачи и трговински ланци не објављују те податке.
У конкретном случају, највећа препрека за неукључивање компанија у акцију помоћи онима
којима је најпотребнија је пре свега, ПДВ, односно порез на поклоњену храну иако је на
истеку рока. Фирмама тешко пада плаћање тог пореза па се мање одазивају, а поред тога,
ту су и бројни санитарни прописи, па се као најлакше испоставља да ту храну баце, односно
униште.
Без обзира на то, у Србији постоји пракса донација хране из трговина, а добар пример је
дугогодишња сарадња Делхаизе групе са Банком хране, невладином, хуманитарном
организацијом која има циљ да допринесе смањењу сиромаштва у Србији и да се укључи у
борбу против глади.
Храна се дистрибуира помоћу 80 посредника широм Србије, међу којима су центри за
социјални рад, домови за децу без родитељског старања и домови за стара лица, народне
кухиње, прихватилишта за бескућнике. Кроз ову мрежу помоћ је добило више од 65.000
особа погођених сиромаштвом.
Након што је у оквиру компаније донета одлуку да се у продавницама нуди искључиво прва
класа воћа и поврћа, дошло је до повећања отписа хране која је квалитетна и јестива, чиме
је могуће свакодневно обезбедити свеже намирнице у великим количинама за исхрану оних
којима је помоћ потребна. Значај спровођења активности у циљу искоришћавања
неутрошених артикала/оброка, односно вишка хране је изузетан, ако узмемо да је потреба
за овим евидентна готово у свим, па и у најразвијенијим срединама у Републици Србији.
Овакве активности су вишеструко позитивне, доприносе укупном смањењу трошкова које
се усмеравају на потребе најугроженијих, али се никако не могу сматрати основном и
једином мером помоћи у одређеној средини када је потреба за храном у питању.

У том циљу потребно је законски уредити институт донирања хране доношењем посебног
закона или изменама и допунама неког од важећих закона.
Уз добру организацију свих кључних актера, издвајања минималних али неопходних
средстава може се постићи жељени циљ и одговорити на део потреба најугроженијих
грађана. На тај начин би социјално угрожени, они који нису корисници народних кухиња и
који не остварују право на макар један кувани оброк дневно, лакше долазили до хране. Она
би се дистрибуирала из институција као што су геронтолошки центри, предшколске
установе, али и велики трговински ланци.
Како храна која се донира мора бити безбедна и исправна за коришћење и у складу са
прописима који уређују исправност хране, будући пропис који би регулисао ту материју,
морао би да буде у складу са прописима Републике Србије и ЕУ који уређују питање
безбедности хране као и да појмови имају исто значење.
Како би се донатори хране мотивисали да донирају храну, а имајући у виду да у пореским
прописима Републике Србије, којима се уређују порези на имовину и поклон, нису
садржане пореске олакшице за донаторе који поклањају вишак хране, потребно је извршити
измене пореских прописа тако да се донатори хране ослободе плаћања ПДВ-а.
Пропис (Закон или Закон и правилник) који треба да предложи ова радна група треба да
третира најмање два сегмента:
1. Храну (намирнице) које су пред истеком рока употребе.
2. Вишкове хране који настају у припреми готових оброка.
III Процена финансијских ефеката
Спровођење ове одлуке нема финансијских ефеката на Буџет Републике Србије.

ОДЛУКУ
О ОБРАЗОВАЊУ РАДНE ГРУПE ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПРАВНОГ И ФИСКАЛНОГ
ОКВИРА ЗА ДАВАЊЕ ЗА ОПШТЕ ДОБРО ОД СТРАНЕ ПРАВНИХ ЛИЦА И
УНАПРЕЂЕЊЕ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ ПОСТОЈЕЋИХ ЗАКОНСКИХ
МЕХАНИЗАМА
1. Образује се Радна група за унапређење правног и фискалног оквира за давање за опште
добро од стране правних лица и унапређење имплементације постојећих законских
механизама (у даљем тексту Радна група).
1. Биљана Мирчић Богдановић, Министарство финансија, Сектор за фискални систем
2. Жанка Јовановић, порески инспектор у Сектору за контролу, Пореска управа
3. Ирена Томасовић, самостални инспектор за пореско-управне послове у Сектору за
порескоправне послове и координацију, Пореска управа
4. Марина Хасановић, начелница одељења за послове ученичког и студенстког стандард,
Министарство просвете, науке и технолошког развоја
5. Урош Делић, Фондација Ана и Владе Дивац
6. Маја Живановић, Привредна комора Србије - ПКС (Ernst&Young)
7. Владимир Типсаревић, Форум за одговорно пословање-ЦСР (Coca-Cola Helenic)
8. Милица Мишковић, Смарт колектив
9. Александра Весић, Фондација Каталист
10. Веселин Стијовић, Привредна комора Србије - ПКС (НЕЛТ)
11. Драган Голубовић, Траг фондација (правни експерт)
12. Драган Обрадовић, Српски филантропски форум (UniCredit bank)
13. Александра Јеличић, Српски филантропски форум (Делта Фондација)
3. Задатак Радне групе је да учествује у спровођењу кост-бенефит анализе и на основу
добијених резултата краја 2019. предложи унапређење законског и фискалног оквира који
би обезбедио веће подстицаје и повољније окружење за давање у роби и услугама од стране
правних лица, узимајући у обзир позитивне примере из земаља чланица Европске уније и
обезбеди имплементацију постојећих законских механизама. У случају стипендија за
образовање, Радна група треба, на основу анализа да утврди буџетске импликације уколико
би се повећао неопорезиви део у Закону о порезу на доходак грађана и позитиван утицај
повећаних давања правних лица кроз буџетска растерећења, тј. мања давања од стране
државе за исте и сличне сврхе.
Имајући у виду наведено, ова Радна група фокусираће се на :

- Израду Приручника за коришћење механизма за пореска умањења за давања у
општекорисне сврхе за правна лица
- Анализу и разматрање могуђности, као и, у складу са тим, припрему предлога акта за
слобађање правних лица од ПДВ на донације у роби.
- Анализу и разматрање могућности за подизање неопорезивог износа за стипендије
ученика и студената.
5. Ову одлуку, ради реализације, доставити свим лицима из тачке 2. ове одлуке, као и свим
члановима Савета за филантропију.
Број:

У нашем праву пореске повластице предвиђене су само за поклоне (давања, донације)
правних лица која су основана ради обављања делатности у циљу стицања добити
(привредно друштво, предузеће, задруга, односно друго правно лице основано ради
стицања добити). Иако постоји законски механизам који омогућава давања правних лица у
општекорисне сврхе он се не примењује довољно у пракси. Главни налази истраживања
Траг фондације и Каталист фондације из 2016. године указују да, иако Закон о порезу на
добит правних лица обезбеђује механизам за одбитке од пореза приликом давања за опште
добро, у овом тренутку не постоје посебни прописи, поџаконска акта, или посебна
мишљења Министарства финансија како да се механизам садржан у члану 15. Закона
примени. Одговори правних лица показују да скоро 40 процената испитаних правних лица
(22,2% компанија и 16,7% МСП) не користи овај механизам. Као главне разлоге за слабо
коришћење законског механизма испитаници наводе: неразумевања начина примене
постојећих пореских умањења; недостатак јасног и прецизног тумачења надлежних власти
о томе који се трошкови признају и улазе у пореска умањења као и неадекватна подршка, и
нејасна и неуједначена тумачења законских одредби од стране Пореских управа. Неопходно
је да Пореска управа усвоји и на свом сајту објави приручник за коришћење механизма за
пореска умањења за давања у општекорисне сврхе за правна лица. Приручник би садржао
јасна, поступна (корак-по-корак) упутства о правилима и поступцима за коришћење
постојећег законског механизма, укључујући и јасно објашњење какву документацију
правна лица треба да прибаве као доказ давања да би им се признали ови издаци. На основу
публикованог приручника, оснаже пореске службенике, кроз едукацију, да могу да обезбеде
и унапреде постојећу услугу (контакт центар - цалл центар) правним лицима преко кога
могу добити савет и конкретну подршку у примени овог механизма.
Са друге стране, одредбом члана 4. тачка 2, става Закона о порезу на додату вредност
прописано је да се са прометом добара уз накнаду изједначава сваки други промет добара
без накнаде. Узимање добара, односно сваки други промет добара из става 4. овог члана
сматра се прометом добара уз накнаду под условом да се ПДВ обрачунат у претходној фази
промета на та добра или њихове саставне делове може одбити у потпуности или сразмерно,
независно од тога да ли је остварено право на одбитак претходног пореза (члан 4. став 5.
Закона о ПДВ). Према томе, обвезник ПДВ који донира добра за која је приликом набавке
имао право на одбитак претходног пореза, дужан је да на донирана добра обрачуна и плати
ПДВ. При томе, за постојање ове обавезе није од значаја да ли је обвезник искористио право

на одбитак претходног пореза. Основица на коју се обрачунава ПДВ на промет добара без
накнаде уређена је одредбом члана 18. став 1. Закона о ПДВ. Према тој одредби, основицом
код промета добара без накнаде сматра се набавна цена, односно цена коштања тих или
сличних добара, у моменту промета. Набавном ценом, као основицом за обрачунавање
ПДВ, сматра се цена по којој се таква или слична добра могу набавити у моменту промета,
а која не садржи ПДВ. Када су у питању услуге без накнаде које обвезник ПДВ врши у
хуманитарне сврхе, на промет ових услуга обвезник ПДВ дужан је да обрачуна ПДВ, с
обзиром да услуге пружа у непословне сврхе, тј. не пружа их у циљу повећања прихода,
односно смањења расхода.
Подизање неопорезивог износа за стипендије ученика и студената - Законом о порезу на
доходак грађана (Члан 9.) прописан је неопорезиви износ за стипендије и кредите
ученицима и студентима и износи 11.511,00 динара. За остваривање пореске олакшице,
односно неопорезивог износа потребно је да се испуне услови о коришћењу неопорезивог
износа. Порез на доходак грађана за стипендије се обрачунава по стопи од 20%, умањено за
нормиране трошкове од 20% и умањено за неопорезиви износ који за 2018. годину износи
11.511,00 динара. Исплатилац стипендије је дужан да обрачуна и плати порез на доходак
грађана за примаоца стипендије и поднесе пореску пријаву на Обрасцу ППП ПД. Давање
правних лица за наведене сврхе подлежу пореским умањењима за давање у општекорисне
сврхе дефинисане Законом о порезу на добит правних лица за давања до 5% укупних
годишњих прихода за општекорисне сврхе. Износ државних стипендија у фебруару 2018.
године је увећан тако да сада стипендије за ученике основних школа износи 8.500,00
динара, средњих школа 12.500,00 динара, за студенте и полазнике мастер студија 24.000,00
динара а за полазнике докторских студија су 30.000,00 динара.

ОДЛУКУ
О ОБРАЗОВАЊУ РАДНE ГРУПE ЗА СТВАРАЊЕ СТИМУЛАТИВНОГ
ОКРУЖЕЊА ЗА ДАВАЊЕ У ОПШТЕКОРИСНЕ СВРХЕ ОД СТРАНЕ
ПОЈЕДИНАЦА
6. Образује се Радна група за стварање стимулативног окружења за давање у општекорисне
сврхе од стране појединаца (у даљем тексту Радна група).
1. Ана Панчић, Одсек за јавност рада, Министарство финансија
2. Катарина Лазовић, начелник у Сектору за пружање услуга пореским обвезницима и
едукацију, Пореска управа
3. Жељко Марић, самостални инспектор за међународну координацију у Сектору за
порескоправне послове и координацију, Пореска управа
4. Игор Јовичић, секретар Министарства, Министарство културе и информисања
5. Маја Вранић, Фондација Ана и Владе Дивац
6. Нејтан Коесхал, Фондација Каталист
7. Веран Матић, Привредна комора Србије - ПКС
8. Марија Митровић, Траг фондација
9. Круна Савовић, Коалиција за доброчинство (Адвокатска канцеларија Живковић-
Самарџић)
10. Светлана Дамњановић, Српски филантропски форум (СОС Дечије село)
8. Задатак Радне групе је да изврши анализу тренутног законодавног оквира и предложи
измене законодованог и фискалног оквира које би створиле подстицајно окружење за
давање од стране појединаца, узимајући у обзир позитивне примере из земаља чланица
Европске уније.
Број:

Република Србија је једина земља у Европи, поред Босне и Херцеговине, која нема пореске
подстицаје за давања у општекорисне сврхе од стране појединца. У нашем праву пореске
повластице предвиђене су само за поклоне (давања, донације) правних лица која су
основана ради обављања делатности у циљу стицања добити (привредно друштво,
предузеће, задруга, односно друго правно лице основано ради стицања добити). Законом
нису прописане никакве олакшице за давања физичких лица-пореских обвезника и
предузетника у општекорисне сврхе. Главни налази истраживања указују да грађани Србије
филантропију и даље првенствено схватају као хуманитарну помоћ и помоћ социјално
угроженим групама и појединцима док представници компанија, иако сагласни са
грађанима да је помоћ угроженима првенствени циљ акција за опште добро, знатно већи
значај придају акцијама које доприносе општем развоју заједнице. И грађани и компаније
се слажу да је тренутно стање у филантропији незадовољавајуће и да је то углавном
последица економске кризе и апатије у друштву али да потенцијал за развој постоји и да је
и грађане и компаније неопходно покренути и стимулисати да се укључе у активности за
опште добро кроз већи ангажман медија и државе, измену законодавног и пореског оквира,
развој стандарда за транспарентност и обезбеђивање повратних информација о токовима
прикупљеног новца и резултатима подржаних акција. Непостојање пореских
умањења/олакшица за физичка лица делује нестимулативно на давања за опште добро која
долазе од стране грађана и појединаца. Упоредне анализе указују да је Србија једна од
ретких земаља како у региону, тако и у свету која не дозвољава ова умањења и тиме
дестимулише тзв. индивидуалну филантропију, односно давања од стране појединаца.
Грађани су у 2016. години у укупној дарованој суми учествовали са 25,2%, а у 2017. години
са 31,6%.

ОДЛУКУ
О ОБРАЗОВАЊУ РАДНОГ ТЕЛА ЗА ДЕФИНИСАЊЕ КРИТЕРИЈУМА ЗА
ОСЛОБАЂАЊА ПОЈЕДИНАЧНИХ ДОНАЦИЈА ОД ПДВ-А
11. Образује се Радно за тело дефинисање критеријума за ослобађања појединачних донација
од ПДВ-а (у даљем тексту Радно тело).
12. У Радно тело из тачке 1. ове Одлуке именују се:
1. Весна Сандић, Министарство финансија, Сектор за фискални систем
2. Драган Агатуновић, начелник у Сектору за контролу, Пореска управа
3. Милијана Станић, самостални инспектор за нормативно правне послове у Сектору
за порескоправне послове и координацију, Пореска управа
4. Жељко Ковачевић, помоћник министра, Министарство културе и информисања
5. Саша Трандафиловић, помоћник министра, Министарство за рад, запошљавање,
борачка и социјална питања
6. Љиљана Андрејевић, руководилац Групе за извршење буџета, Министарство
здравља,
7. Дејан Вулетић, саветник за праћење и унапређење правног оквира за развој
цивилног друштва, Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом
8. Тијана Грковић, Кабинет председника Владе
9. Биљана Младеновић, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва
10. Ана Коесхал, Фондација Ана и Владе Дивац
11. Веран Матић, Привредна комора Србије – ПКС
12. Биљана Дакић Ђорђевић, Траг фондација
13. Александра Весић, Фондација Каталист
14. Драгана Ротер, Смарт Колектив
15. Сузана Ђорђевић, Српски филантропски форум (Хемофарм фондација)
16. Наташа Сарић, Коалиција за доброчинство (Адвокатска канцеларија Живковић-
Самарџић)
13. Задатак Радног тела је да дефинише критеријуме и начине за ослобађање појединачних
донација од ПДВ-а које ће створити подстицајно окружење за давање, узимајући у обзир
позитивне примере из земаља чланица Европске уније.

14. У раду Радног тела, по позиву могу учествовати и представници других органа или
Број:

може формирати посебне радне групе и радна тела за поједине теме од значаја за развој
филантропије у Републици Србији.
У Србији не постоје законска решења која омогућавају ослобађање донација од ПДВ-а,
осим у случајевима потписаних споразума билатералних донатора са Владом Републике
Србије. Постоји неколико примера у којима је Влада РС ослободила одређене донације
(донаторе) обавезе плаћања ПДВ-а, али постоји и више примера када је овај порез морао
бити плаћен упркос значају донације за опште добро. Један од најупечатљивих примера је
доношење одлуке о покривању трошкова ПДВ (преко Министарства здравља) на донације
од стране Нурдора током 2016. године. Национално удружење родитеља деце оболеле од
рака (НУРДОР), СМС порукама и хуманитарним акцијама прикупило је 20 милиона динара
за доградњу одељења Клиничког центра у Нишу. Са радовима је требало да се почне у мају
2016.године, новцем који је обезбеђен кроз хуманитарне акције. Доградња је била под
знаком питања јер је НУРДОР морао да плати и ПДВ од пет милиона динара. Влада
Републике Србије је у априлу 2016.године одобрила Министарству здравља пет милиона
динара за трошкове ПДВ за изградњу дечијег хематоонколошког одељења болнице у Нишу.
Решење наведеног случаја није директно ослобођење од плаћања ПДВ (Влада, тј.
Министарство здравља је покрило трошкове ПДВ), али у НУДОР-у су аплицирали да
ресорно министарство учествује у финансирању износа по основу ПДВ.
Иако упутство за примену Закона о порезу на доданту вредност предвиђа да хуманитарне
организације остварују право на рефакцију, у складу са Законом и одредбом члана 5.
Правилника о повраћају, рефакцији и рефундацији, на основу захтева који се подноси
Централи. Ове одредбе се односе на увоз добара по уговорима о хуманитарној помоћи или
донацији не подлеже плаћању ПДВ, међутим, када се ради о донацији која стиже из домаћих
извора, он се и даље обрачунава, с тим што порески обвезник има право на одбитак
претходног пореза. Посебан проблем представља што не постоји могућност на ослобађање
од ПДВ на робу и услуге, где правно лице донира робу, а онда за исту поклоњену робу мора
да плати ПДВ. Компаније које донирају робу или услуге у хуманитарне сврхе плаћају и
порез, па они којима је помоћ потребна остају ускраћени за део средстава. Фондације
плаћају ПДВ на набављену робу и услуге које дају у хуманитарне и општекорисне сврхе.

Odluke 2. sednice Saveta za filantropiju

Odluke 2. sednice Saveta za filantropiju

More Related Content

More from Catalyst Balkans

Odluke 2. sednice Saveta za filantropiju