1. Р e публик a Срби ja
Министарство финансија
ИЗВЕШТАЈ О РАЗВОЈУ
СРБИЈЕ 2010.
Београд, април 2011.
2.
3. САДРЖАЈ
Увод
Резиме 7
Мере Владе за ублажавање утицаја кризе 18
Европске интеграције Србије у 2010. години 22
I ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ У 2010. 23
1. Транзициони резултати 2001-2010. 23
1.1. Макроекономски резултати 23
1.2. Приватизација и реструктурирање 33
1.3. Развој МСП и предузетништва 36
2. Институционалне реформе - ЕБРД Извештај о транзицији 2010. 38
3. Конкурентност привреде 43
3.1. Економски раст и структурне промене 43
3.2. Конкурентност предузећа 48
3.3. Финансијски сектор 50
3.4. Инфраструктура 53
3.5. Ефикасност државе 58
3.6. Транзиција у друштво засновано на знању 61
II ДЕМОГРАФСКИ РАЗВОЈ 63
III РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ 69
1. Размере регионалних неравномерности 69
2. Проблеми регионалног развоја 72
3. Институционализација регионалног развоја 73
4. Подстицање равномерног регионалног развоја 75
IV СОЦИЈАЛНИ РАЗВОЈ 79
V ЕКОЛОШКИ РАЗВОЈ 81
Систем финансирања животне средине 84
РАЗВОЈНИ ИНДИКАТОРИ 89
1. СИНТЕТИЗОВАНИ РАЗВОЈНИ ИНДИКАТОРИ 91
БДП по становнику према паритету куповне моћи у 2009. 92
Индекс хуманог развоја Србије 93
Lilien-ов коефицијент секторске реалокације запослених у привреди Србије 95
Национална конкурентност према Светском економском форуму (СЕФ) 96
Индикатори пословног амбијента према Извештају Светске банке 97
Рана предузетничка активност – ТЕА индекс 98
Индикатори спровођења Закона о малим предузећима 99
Пословна демографија 100
2. ИНДИКАТОРИ ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА 101
2.1. МАКРОЕКОНОМСКА СТАБИЛНОСТ 101
БДП и привредни сектори 102
Учешће нефинансијских тржишних услуга у БДВ 103
БДП и основни агрегати потрошње 104
Инфлација 105
Запосленост и незапосленост 107
Стопа партиципације 107
Стопа запослености 108
Запослени према статусу 109
Запослени по секторима 110
Запослени непуно радно време 111
4. Стопа незапослености 112
Стопа незапослености младих 113
Стопа дугорочне незапослености 114
Незапосленост према степену образовања 116
Стопа неактивности 117
Еластичност запослености 118
Стопа запослености старијих радника 119
Јавне финансије 120
Платни биланс 121
Покривеност увоза извозом 122
Спољнотрговинска отвореност 123
Спољни дуг 124
Јавни дуг 125
Кредитни рејтинги премије ризика земље 126
2.2. ДРУШТВО ЗАСНОВАНО НА ЗНАЊУ 129
Коришћење Интернета 130
Иновативност 132
2.3. КОНКУРЕНТНОСТ ПРИВРЕДЕ 135
Продуктивност рада 136
Јединични трошкови рада 137
Тржишно учешће 138
Структура робног извоза према факторској интензивности 139
Инвестиције у основна средства 140
Стране директне инвестиције 141
Актива банака 142
Сектор осигурања 143
Тржиште капитала 144
2.4. РАЗВОЈНА УЛОГА ДРЖАВЕ 145
Буџетска потрошња 146
Државна помоћ 147
3. ИНДИКАТОРИ ДЕМОГРАФСКОГ И СОЦИЈАЛНОГ РАЗВОЈА 149
Стопа фертилитета 150
Коефицијент старосне зависности 151
Очекивано трајање живота 153
Смртност одојчади 154
Индикатори социјалне искључености 155
Неједнакост у расподели дохотка 157
4. ИНДИКАТОРИ ЕКОЛОШКОГ РАЗВОЈА 159
Индустрија и еколошки стандарди 160
Друмски теретни превоз 161
Обим теретног саобраћаја у односу на БДП 163
5. ИНДИКАТОРИ ЕВРОПА 2020. 165
Укупна стопа запослености 166
Рано завршено образовање и обука 167
Високо образовање 168
Интензитет коришћења енергије 169
Обновљиви извори енергије 170
Сиромаштво 171
5. УВОД
Извештај о развоју Србије 2010. је седми у низу годишњих извештаја о достигнутом нивоу развоја
Србије и развојној позицији Србије у Европи, које је припремао Републички завод за развој.
Извештај о развоју Србије 2010. представља свеобухватну анализу развојних резултата
десетогодишње транзиције Србије, са посебним акцентом на ефекте глобалне рецесије у 2009. и 2010.
години.
Извештај је усмерен на два циља: (а) сагледавање развојне позиције Србије у 2010. у Европи и
маркирање кључних транзиционих проблема коришћењем методолошког модела ЕУ (компаративна
анализа структурних индикатора ЕУ, укључујући и нове индикаторе Европа 2020) и (б) анализу
степена реализације стратешких развојних циљева.
Извештај представља подлогу за праћење реализације нове развојне стратегије Србија 2020, у
контексту ефеката Светске економске кризе, а у складу са доношењем нове Европске развојне
стратегије – Европа 2020.
Основни стратешки правац Србије је брз привредни развој, трансформација земље у стабилно
демократско друштво са функционалном тржишном привредом и интеграција у Европску
унију. У 2009. години светска економска криза утицала је на заустављање брзог привредног
развоја и онемогућила остварење циљева утврђених Националном стратегијом привредног
развоја 2006-2012. У складу са тим, Извештај је фокусиран на сагледавање развојне позиције Србије
у 2010. години у Европи и маркирање кључних транзиционих проблема коришћењем методологије
ЕУ (компаративна анализа кључних индикатора), са посебним акцентом на стање и проблеме
узроковане економском кризом. Извештај даје одговор на степен усаглашености, односно указује на
достигнути степен реализације економских задатака, мера и акција, на бази критеријума из
Копенхагена. Извештај, такође, указује на степен реализације постављених стратешких развојних
циљева и на предузете активности надлежних институција на смањењу економског заостатка Србије
у односу на ЕУ.
Са методолошког аспекта Извештај афирмише комплетно нов аналитички инструментаријум.
Селекција развојних индикатора и методолошких поступака детерминисана је максималном
компатибилношћу са структурним развојним индикаторима ЕУ, као и новим индикаторима
Европа 2020. Извештај се концептуално и методолошки заснива на Извештају Европске комисије о
достигнутом развоју земаља ЕУ. Непостојање појединих званичних статистичких и других података
премошћени су релевантним проценама Министарства финансија.
Специфичност Извештаја представља промоција структурних индикатора економске развијености
који указују на степен испуњења једног од три основна „копенхагенска критеријума“ – економског
критеријума, који захтева постојање ефикасне тржишне економије, као и способност економија
држава кандидата да се суоче са притиском конкуренције и тржишних сила унутар ЕУ. Поред
економског, обухваћен је и аспект демографског, социјалног, регионалног и еколошког развоја.
Извештај се састоји из два дела. Први део сублимира транзиционе ефекте и ефекте економске кризе
на привредни развој. У другом делу извршена је детаљна анализа привредног развоја Србије
коришћењем структурних индикатора, индикатора Европа 2020 и посебних композитних индекса
релевантних међународних институција. Компаративна анализа садржи 60 индикатора које прати
Европска комисија.
За израду Извештаја коришћени су званични подаци Републичког завода за статистику, Народне
банке Србије, Министарства финансија, ресорних министарстава, републичких фондова и агенција,
Националне службе за запошљавање, Еurostat-а, статистика европских држава и светских економских
извештаја.
6.
7. Извештај о развоју Србије 2010.
РЕЗИМЕ
Економска криза је оставила дубок траг у европској економији. У складу са тим, развојни циљеви су
редефинисани, а трансформациони модели привредног раста се прилагођавају новим изазовима и
изворима раста. Економски одговор Европске уније на глобалну рецесију је нова Стратегија раста до
2020. године (Европа 2020), која се базира на конкурентности, одрживости, знању и иновацијама и
социјалној и територијалној кохезији.
Глобална рецесија је имала велики утицај на привредни развој Србије, с обзиром на недовршен
процес трансформације и велики заостатак за другим транзиционим, посебно развијеним европским
земљама. Услед значајног смањења тражње опала је привредна активност, а због смањења
инвестиционих средстава значајно је успорен привредни развој.
Развојна позиција Србије у Европи (ранг)
Економски развој 36
(БДП ППП/ст.)
Хумани развој 33
(УНДП индекс хуманог развоја)
Извор: UNDP Human Development Report 2010
Развојна позиција Србије у Европи незнатно је промењена у 2010. години. На европској развојној
ранг листи Србија заузима 33. позицију са аспекта хуманог развоја1 што је побољшање у односу на
2009. (35), а са аспекта економске димензије развоја 36. позицију – благо погоршање (35. у 2009.
години).
Графикон 1: Ефекти глобалне рецесије у 2009. и 2010.
Рецесиони талас је, поред генералног
повећања макроекономске рањивости,
највише погодио индустријске системе
транзиционих земаља. Комплетан
транзициони раст српске прерађивачке
индустрије 2001-2008 од 18,6% кризна
2009. је поништила (-18,7%); број
запослених у прерађивачкој индустрији
је преполовљен (смањење од 47% у
периоду 2001-2009), што представља једну
од највећих привредних трансформација од
свих транзиционих држава региона.
Охрабрују позитивни макроекономски
сигнали опоравка привреде у 2010: раст
прерађивачке индустрије од 3,9%, извоза
роба 24%, инвестиција 5%. Са друге стране,
привреда је и даље суочена са инфлаторним
ризицима, падом запослености, висином
буџетског дефицита и спољњег дуга.
Кључни проблеми српске привреде су:
Структурни проблеми – привредни раст се у претходној деценији (просечан раст БДП од 4%)
заснивао, пре свега, на домаћој тражњи, уз учешће извоза од свега око 25%, док је сектор
размењивих добара доприносио расту БДП свега око 20%, од чега прерађивачка индустрија
доприноси расту са 13,1%. Укупна потрошња премашивала је БДП за 20-25%, што је
1Од 50 држава Европе рангирано је 47 (без Монака, Сан Марина и Ватикана). Слабије рангиране од Србије су, поред
Албаније, Босне и Херцеговине, Македоније и Турске, све државе настале распадом СССР (8), које или целе, или једним
делом, припадају европском континенту.
7
8. Извештај о развоју Србије 2010.
покривано увозом и за последицу имало висок дефицит платног биланса. Процес
приватизације и реструктурирања довео је до великог броја незапослених (око 740.000).
Низак ниво образовања и инвестиција у људске ресурсе, истраживање и технолошки развој
као основе привредног раста – за образовање се из буџета издваја око 4,5% БДП, а за науку
око 0,3%, а више од 90% тих средстава одлази на зараде запослених у овим секторима.
Неодговарајућа и недовољна инфраструктурна опремљеност – путна, железничка, енергетска,
телекомуникациона, логистичка и комунална, што је предуслов привлачења инвестиција и
привредног раста.
Демографски проблеми – депопулација и наглашено демографско старење. Шестина
становништва стара је 65 и више година што Републику Србију сврстава међу старије земље
на свету.
Имајући у виду проблеме изазване економском кризом и специфичности раста домаће привреде у
претходној деценији, припремљен је Концепт развоја Републике Србије до 2020. године – Србија
2020 (нацрт), који је усклађен са стратегијом Европа 2020, како би се обезбедила потпуна
координација друштвено-економских и политичких циљева земље са процесом приступања
Европској унији.
Табела 1: Индикатори Европа 2020 – стање и циљеви развоја
ЕУ 2010 ЕУ 2020 Србија 2010 Србија 2020
Запосленост становништва од 20-64 година (%) 68 75 49 65
Инвестиције у истраживање и развој (% БДП) 1,9 3,0 0,3 2,0
Учешће потрошње енергије из обновљивих
извора у укупној потрошњи енергије (%) 16 20 12 18
Енергетска ефикасност (тое/1000$ БДП-а) 0,21 0,17 0,96 0,57
Популација 30-34 године са универзитетском
дипломом (%) 31 40 21 30
Стопа сиромаштва (испод 60% медијане
расположивог дохотка становништва) 16 12 17 14
Извор: Европа 2020, РЗС
Циљеви развоја Републике Србије до 2020. године су:
1. Повећање броја запослених
65% популације од 20-64 година запослено
2. Унапређен људски капитал
мање од 15% особа које су рано прекинуле школовање и нису на обуци укључујући посебно
угрожене групе (Роми, сеоско становништво, особе са сметњама у развоју)
30% становништва од 30-34 године са завршеним терцијарним нивоом образовања
мање од 25% 15-годишњака са недовољним нивоом функционалне писмености у разумевањеу
прочитаног, математичкој и научној писмености
3. Инвестирање у знање и технологију
2% БДП годишње инвестирано у истраживање и развој, од чега половина из приватног
сектора
6% БДП годишње инвестирано у развој образовања
4. Раст заснован на извозу и рационалној употреби енергије
60% раста БДП долази из сектора који производе размењива добра и услуге
30% учешће укупних инвестиција у БДП
40% већа енергетска ефикасност уз 20% укупне енергије производене из обновљивих извора
5. Социјално укључивање и смањење сиромаштва
20% мање становника у ризику од сиромаштва, укључујући и смањење броја сиромашних
који не могу да задовоље основне потребе (око 250.000 лица)
8
9. Извештај о развоју Србије 2010.
Макроекономска кретања
Ефекти економске кризе нису превазиђени у 2010. години, али су великим делом ублажени бројним
стимулативним економским мерама. Благи раст БДП-а који је остварила Србија, као и остале земље у
окружењу, указује на величину проблема који су настали кризом и на чињеницу да је неопходан
дужи временски период за стабилизацију привредних токова.
Графикон 2: БДП 2001-2010 (стопе раста) Графикон 3: БДП 2001-2010
Србија је међу неразвијеним земљама Југоисточне Европе и њен економски положај у односу на
земље у окружењу није се променио, с обзиром да је економска криза негативно утицала на читав
регион, али се јаз у односу на ЕУ-27 продубљује: БДП по становнику ЕУ-27 порастао је са 23.600
ЕУР у 2009. на 24.500 ЕУР у 2010, док је у Србији благо опао са 3.945 ЕУР на 3.914 ЕУР.
Табела 2: Бруто домаћи производ
Транзиционе
економије Милиони ЕУР Просечна Стопа раста БДП/ст. ЕУР
стопа раста
у 2010. (%)
2001 2008 2010 2001-2009 (%) 2001 2008 2010
Бугарска 15.552,3 35.430,5 36.033,5 4,5 0,2 2.000 4.700 4.500
Румунија 45.356,8 139.765,4 121.941,2 4,7 -1,3 2.000 6.500 5.700
Мађарска 59.656,2 106.373,1 98.445,8 2,0 1,2 5.900 10.600 9.800
Словенија 22.706,6 37.304,7 36.061,0 2,9 1,2 11.400 18.400 17.600
Хрватска 25.700,2 47.760,2 45.899,2 3,2 -1,2 5.800 10.800 10.400
Србија 12.820,9 32.668,2 28.576,0 4,0 1,8 1.700 4.400 3.900
Извор: Eurostat, IMF; РЗС
Графикон 4: Велике, средње и мале економије ЕУ-272
Пет земаља (Немачка, Француска, Велика
Британија, Италија и Шпанија) обухватају 71,3%
укупне економије ЕУ-27. БДП Србије износи свега
0,2% БДП ЕУ-27. У БДП Југоисточне Европе
Србија учествује са 6%, а обим економије земаља
Југоисточне Европе износи свега 3% економије ЕУ-
27.
2 Велике економије: Немачка, Француска, Велика Британија, Италија и Шпанија, средње економије:
Холандија, Пољска, Белгија, Шведска, Аустрија, Грчка, Данска, Финска, Ирска, Португалија, Чешка
Република, Румунија и мале економије: Мађарска, Словачка, Словенија, Луксембург, Бугарска, Литванија,
Летонија, Кипар, Естонија, Малта
9
10. Извештај о развоју Србије 2010.
Графикон 5: БДП, дуг и девизне резерве
Транзициони модел раста који је у претходној
декади био заснован на домаћој тражњи,
приливу страног капитала и расту сектора
услуга, напуштен је појавом светске економске
кризе крајем 2008. године и њеним ефектима
2009. године. Од 2010. године нови модел раста
се заснива на извозној тражњи, повећању
инвестиција и смањењу јавне потрошње, јачању
индустријског сектора паралелно са развојем
сектора услуга. Последица раста заснованог на
домаћој тражњи је повећање дефицита текућег
рачуна који је негативан максимум достигао
2008. године (21,6% БДП-а) и повећање
спољног дуга (83,5% у 2010. години). Макроекономска стабилност одржала се константним
повећањем девизних резерви (35% БДП-а у 2010.) и смањењем инфлације на 6,6% у 2009, али која
поново прети растом у 2010. (10,3%). Позитивно дејство на макроекономска кретања имале су и
стране директне инвестиције, које су смањене под утицајем кризе.
Табела 3: Макроекономска кретања 2001-2010.
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
БДП, млрд ЕУР 12,8 16,0 17,3 19,0 20,3 23,3 28,5 32,7 28,9 28,6
БДП, реалан раст у % 5,3 4,3 2,5 9,3 5,4 3,6 5,4 3,8 -3,5 1,8
Инфлација, крај периода 40,7 14,8 7,8 13,7 17,7 6,6 10,1 6,8 6,6 10,3
Курс РСД/ЕУР просек периода 59,78 60,66 65,13 72,70 83,00 84,10 79,96 81,44 93,95 102,94
Дефицит текућег рачуна, % БДП 2,2 -4,2 -7,8 -13,8 -8,8 -10,1 -17,7 -21,6 -7,2 -7,3
Стране директне инвестиције, % БДП 1,4 3,1 6,9 4,1 6,2 14,3 6,4 5,6 4,8 3,0
Резерве НБС, млрд ЕУР 1,33 2,21 2,85 3,13 4,95 9,04 9,66 8,19 10,6 10,00
Фискални дефицит, % БДП -0,5 -2,6 -2,7 0,7 1,0 -1,6 -1,9 -2,6 -4,5 -4,6
Јавни дуг, % БДП 104,8 71,9 63,7 50,9 50,6 40,1 30,8 26,3 32,9 41,4
Спољни дуг, % БДП 85,5 58,7 55,9 49,8 60,1 60,9 60,2 64,6 77,9 83,5
Приватни спољни дуг, % БДП 5,5 4,8 6,7 11,5 21,2 32,6 38,1 44,6 51,0 51,6
Извор: РЗС, НБС, МФ
После динамичног привредног раста у периоду 2001-2008. године (4,9% просечно годишње), под
неповољним утицајем економске кризе на привреду Србије, бруто домаћи производ у 2009. години
бележи пад од -3,5%. Због значајног смањења прилива иностраног капитала, успоравања кредитне
активности, значајног успоравања раста зарада, дошло је до пада домаће тражње (око 7%). Благи
опоравак привредних активности у 2010. години (процена за БДП 1,8%) није био довољан да се
привреда врати на ниво из 2008. Последица кризе је и умањено прекогранично инвестирање. У
Србији је учешће СДИ у укупним инвестицијама опало са 68,3% у 2006. на 23,6% у 2010. години.
Графикон 6: Допринос домаће тражње расту БДП Графикон 7: Допринос сектора расту БДП
лична потрошња јавна потрошња
инвестиције у ос.средства раст БДП
8
6
4
2
процентнипоени
0
-2 2008 2009 2010
-4
-6
-8
-10
-12
Извор: РЗС, МФ
Пад домаће тражње у последње две године, као последица пада личне потрошње и бржи раст извоза
од увоза, утицали су на побољшање текућег рачуна биланса плаћања. Дефицит текућег рачуна је са
21,6% у 2008. смањен на 7,3% у 2010. години. Опоравак и раст БДП у 2010. заснован је на расту
извозне тражње.
10
11. Извештај о развоју Србије 2010.
Графикон 8: Дефицит текућег рачуна и фискални дефицит Графикон 9: Фискални дефицит
Фискална позиција државе током 2009. и 2010. године погоршавала се уз значајно смањење прихода
који су резултирали продубљавањем фискалне неравнотеже. Буџетски дефицит је са 2,6% БДП-а у
2008. повећан на 4,3% у 2009. и 4,8% у 2010. години. Мере за ублажавање буџетског дефицита биле
су смањење и замрзавање плата и пензија, у складу са програмом који је подржао ММF. Ценовни
притисци резултирали су инфлацијом од 10,3% у 2010. години, највишом у региону.
Животни стандард
Повећање животног стандарда становништва у периоду
Табела 4: Нето зараде (у ЕУР)
2001-2008. било је резултат динамичног раста зарада и
2008 2009 2010
пензија. Користи економског раста преносили су се на
Словенија 900 930 967
становништво кроз раст зарада, а не кроз раст
запослености. Зараде су у том периоду увећане за око Хрватска 738 737 720
четири пута и у 2008. достигле ниво од око 400 ЕУР Мађарска 447 455 486
(просечна нето зарада у ЕУ-27 око 1.300 ЕУР). У току БиХ 408 410 412
2009. са падом привредне активности долази до Румунија 373 349 334
успоравања раста зарада, пада запослености и раста Србија 400 338 331
незапослености. У складу са погоршањем Македонија 260 325 336
макроекономских индикатора дошло је до погоршања Бугарска 226 237 259
животног стандарда. Просечна нето зарада у 2009. Извор: МФ, РЗС, националне статистике
износила је 338 ЕУР, укупан број запослених је смањен у
односу на 2008, за 5,5%, а стопа незапослености је повећана на 16,1% у односу на 13,6% у 2008. У
2010. Благи опоравак економске активности није ублажио негативне трендове на тржишту рада.
Просечна нето зарада у 2010. незнатно је смањена и износила је 331 ЕУР, запосленост је смањена за
4,9%, а стопа незапослености повећана на 19,2%.
Структурне промене
Трансформација привредног и друштвеног система у Србији траје десет година. У том периоду
постигнути су значајни реформски резултати, завршена је најтежа фаза транзиције, али, последице
деценије економске дисторзије и привредног суноврата још увек се санирају, економски заостатак из
90-тих није превазиђен. Глобална рецесија је зауставила привредни опоравак, и у неким развојним
сегментима поништила транзиционе резултате. Најтежи развојни проблем су незавршене структурне
промене у привреди, јер је делимично реструктуриран привредни систем снажно погођен глобалном
рецесијом.
Успешне транзиционе економије су, од средине 90-тих до 2008. године, имале динамичан привредни
раст, пре свега, услед раста инвестиција, личне потрошње и већег извоза роба и услуга. Основ
њиховог привредног раста су спроведене структурне реформе и прилив СДИ на основу којих је
дошло до значајних промена у структури индустријске производње и повећања конкурентности.
Транзиционе земље источне Европе, које су чланице ЕУ, имају значајно виши ниво индустријске
производње од Србије, захваљујући високим просечним стопама раста у периоду 2001-2008.
Индустрија Србије је у великом заостатку за осталим транзиционим земљама. Велики пад
индустријске производње деведесетих година прошлог века није надокнађен у претходној деценији,
чак није ни ублажен. Извршена приватизација и реструктурирање привреде још увек нису дали
значајније позитивне резултате.
11
12. Извештај о развоју Србије 2010.
Табела 5: Развојна оцена транзиционих ефеката Србије 2001-2010
Индикатори 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
1
Привредни раст + + + +++ ++ ++ +++ ++ - +
2
Незапосленост --- --- --- -- --- --- -- -- -- --
3
Животни стандард + +++ ++ ++ + ++ +++ + - -
4
Индустријски раст + + - +++ + ++ ++ + - +
Инвестиције5 - - + + + ++ ++ + + +
Велика приватизација и реструктурирање6 -- -- +- -- ++ -- -- -- - -
7
Конкурентност - - - - - + + - - +
8
Јединични трошкови рада --- --- -- - - - -- + + --
Инфлација9 -- - + - -- + - + + -
СДИ10 - - + - + +++ ++ ++ + -
11
Спољни дуг --- -- -- - -- -- -- -- -- ---
Дефицит текућег рачуна12 - -- - -- - -- --- --- - -
13
Фискални дефицит/суфицит - - - + + - - - - -
Легенда:
1 Раст БДП: + мањи од 5%, ++ између 5-7%, +++ већи од 7%, - пад
2 Стопа незапослености:---већа од 20%, --од 15-20%
3 Зараде, реални раст: +++ изнад 20%, ++ од 10-20%, + до 10%, - без раста
4 Индустријски раст: - негативан, + позитиван до 3%, ++ између 3-5%, +++ већи од 5%
5 Инвестиције у основна средства (% БДП): - испод 15%, + 15-20%, ++ 20-25%
6 Велика приватизација и реструктурирање (ЕБРД инд.): - без промена, + раст, ++ раст већи од 1,
7 Политика конкурентности (ЕБРД индикатор): - без промена, + раст, ++ раст већи од 1,
8 Јединични трошкови рада: --- двоцифрен раст, -- раст 5-10%, - раст до 5%, + негативан раст (пад)
9 Инфлација: -- изнад 15%, - између 10-15%, + испод 10%
10 СДИ нето: - испод 1 млрд $; + између 1-2 млрд $; ++ 2-3 млрд $; +++ изнад 3 млрд $
11 Спољни дуг ( % БДП): - до 60% БДП, -- 60-80% БДП, --- већи од 80% БДП
12 Дефицит текућег рачуна: --- већи од 15% БДП; -- 10-15% БДП; - испод 10% БДП
13 Фискални дефицит/суфицит: -дефицит, - +суфицит
Графикон 10: Технолошка структура индустрије
У протеклом транзиционом периоду готово да
нема промена у индустријској структури која је
заснована на радно-интензивним подсекторима.
У ниско и средње-ниским (Low-tech и
Medium-low tech) подсекторима запослено је
75% радника, ради 90% предузећа и
остварује се 76% новостворене вредности.
Мапа 1: Регионална економска концентрација
Концентрација привредних активности у Дунавско-
савском појасу наставља се и у 2010. години, а
регионалне асиметричности се продубљују. Скоро 2/3
прерађивачке индустрије концентрисано је у два
региона (регион Војводине и Града Београда), а само
трећина прерађивачке индустрије се налази на осталом
подручју.
12
13. Извештај о развоју Србије 2010.
Тржиште рада
Негативни трендови пада запослености и раста незапослености из деведесетих година двадесетог
века настављени су и током највећег дела ове деценије, чак и у годинама највећег привредног раста.
Економски раст довео је до раста зарада и пензија док се број запослених и даље смањивао. Укупно
тржиште рада је у 2009. било под снажним утицајем економске кризе - запосленост је од почетка
кризе пала више него БДП. У 2010. години настављена је тенденција даљег пада запослених и дошли
су до изражаја структурни проблеми привреде и друштва. Основни разлог за ова кретања јесте
дуалност тржишта рада у Србији - где један број запослених има високу сигурност запослења, док
други део запослених ради на „маргинама“ и има веома ниску сигурност запослења. Додатно на
смањење запослености утиче убрзан процес реструктурирања предузећа у државној својини, што
води ка трансформацији привредне структуре и ка померању активног у неактивно становништво.
Приватни сектор је наставио да се прилагођава кризи смањењем броја запослених, док се јавни
сектор са предвиђеним смањењем запослених у администрацији није довољно прилагодио
новонасталим макроекономским приликама.
Смањење запослених може се добрим делом објаснити утицајем транзиционог реструктурирања кроз
интензивно ослобађање „вишкова“ запослених у приватизованим фирмама и досадашњим моделом
раста, у коме је запосленост била занемарена као битан циљ социоекономског развоја.
Проблем велике незапослености, пренет из предтранзиционог периода, још више је изражен због
даљег процеса својинске трансформације, реструктурирања предузећа и кризе у 2009. (стечај и
ликвидација фирми, технолошки вишкови у процесу реструктурирања и отпуштања због кризе).
Међутим, незапосленост у 2010. бележи мањи раст (65.741 лице) у поређењу са великим падом
запослености (220.193 лица) што указује да је велики број особа које су престале да раде прешао у
неактивна лица (122.012 лица) у односу на 2009. Генерално, тржиште рада карактерише:
неусклађеност између понуде и потражње радне снаге, појачана нескладом у квалификационој,
старосној и професионалној структури: стопа незапослености је знатно изнад просека ЕУ (Србија
19,2%, ЕУ-27 - 9,3%), висока структурна и дугорочна незапосленост (Србија 69,1%), висока стопа
незапослености младих од 15-24 година (Србија 46,2%, ЕУ 20,5%), и висока стопа незапослености
лица са нижим и средњим нивоима образовања уз велике регионалне диспропорције у
незапослености.
У периоду 2007-2010. број запослених код правних лица смањен је за 78.000 лица у процесу
реструктурирања привреде (92,3% смањено у реалном и 7,7% у јавном сектору). Предузетнички
сектор је до 2008. апсорбовао један део незапослених, од 2009. није више у могућности: наиме,
смањен је број запослених за 22,5% (128.000 лица), што је много више у поређењу са растом у
периоду 2004-2008. године (100.305 лица).
Табела 6: Промене у структури запослених 2007-2010.
2007 2008 2009 2010 Структура (%)
2010 2010
Укупно (у хиљ.) 2.656 2.822 2616 2396 100,0
1. Пољопривреда 502 546 569 442 18,4
2. Регистровани запослени 2.002 1.999 1889 1796 75,0 100,0
2.1. Запослени код правних лица 1.433 1.429 1397 1355 56,6 75,4
2.1.1. Јавни сектор 477 483 477 471 19,7 26,2
Буџет 318 325 330 329 13,7 18,3
Администрација сви нивои 59 60 64 63 2,6 3,5
Образовање и култура 121 124 124 123 5,1 6,8
Здравство и социјални рад 138 141 142 143 6,0 8,0
Јавна предузећа 159 158 147 142 5,9 7,9
Јавна државна 100 100 90 86 3,6 4,8
Јавна локална 59 58 57 56 2,3 3,1
2.1.2. Реални сектор 956 946 920 884 36,9 49,2
2.1.3. Предузетнички сектор 569 571 492 441 18,4 24,6
3. Остали-нерегистровани 152 277 158 158 6,6
Извор: РЗС, МФ
13
14. Извештај о развоју Србије 2010.
Конкурентност
Идентификовање потенцијалних институционалних и тржишних недостатака и слабости економске
политике, које би могле да угрозе будући економски раст јесте суштина рангирања конкурентности
националне економије и њених перформанси у односу на друге земље. Према Извештају о
конкурентности 2010-2011 Светског економског форума, Србија заузима 96. позицију (од 139
земaљa), што је сврстава међу најнеконкурентније европске земље – једино БиХ заузима лошију
позицију од Србије.
Без обзира на снажан привредни раст Србије до 2008. године, није дошло до значајније промене
привредне структуре која би омогућила континуирано ширење и освајање нових тржишта.
Спољнотрговинска размена се и даље углавном обавља на европском континенту, а извоз је
интензивнији у земље потписнице CEFTA споразума. Неопходно је повећати извоз проширењем
тржишта (пре свега у земље Азије, Африке и Јужне Америке) или бољим коришћењем
преференцијалног статуса наше робе на постојећим тржиштима, што се посебно односи на Руску
федерацију где су могућности за пласман наших производа, нарочито пољопривредних, недовољно
искоришћене. У транзиционом периоду спољнотрговинска активност Србије бележи раст, али је
неповољна структура производа које српска предузећа пласирају на инострана тржишта. Доминирају
производи са ниском додатном вредношћу, углавном сировине и полупроизводи, који су основни
извор структурне неприлагођености српског извоза потребама ЕУ. Неопходно је превазићи
досадашњи модел раста базиран на експанзији домаће тражње и усмерити се ка стварању услова за
доминантнију улогу штедње и инвестиција, како би се променила извозна структура и повећало
учешће извоза робе већег степена финализације.
Табела 7: Спољнoтрговински биланс (у мил. ЕУР)
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Извоз робе 1.896 2.192 2.442 3.119 3.944 5.102 6.433 7.429 5.961 7.393
% БДП 14,8 13,7 14,1 16,4 19,4 21,9 22,3 22,2 19,9 25,2
Увоз робе 4.758 5.919 6.589 8.769 8.564 10.463 13.952 16.478 11.505 12.622
% БДП 37,1 36,9 38,1 46,1 42,2 44,9 48,5 49,3 38,4 43,0
Дефицит -2.862 -3.727 -4.147 -5.650 -4.620 -5.361 -7.519 -9.049 -5.544 -5.229
% БДП -22,3 -23,3 -24,0 -29,7 -22,8 -23,0 -26,1 -27,1 -18,5 -17,8
Извор: РЗС
Неповољна структура домаће привреде и високо учешће сектора услуга (неразменљива добра) у
стварању БДП, основни су разлози ниског нивоа конкурентности Србије. На предлог Националног
савета за конкурентност Влада РС почетком 2010. усвојила је 38 мера за унапређење конкурентности
привреде у областима инфраструктуре, енергетске ефикасности, ефикасности тржишта добара и
тржишта рада, затим развоја људског капитала, као и унапређење ефикасности јавне управе. Реч је о
мерама којима се отклањају административне препреке пословању и обезбеђују спровођење закона о
заштити конкуренције, закона о електронском потпису и закона о планирању и изградњи. Овим
мерама се, такође, предлаже усклађивање локалних и комуналних такси у складу са праксом у
региону који конкуришу Србији у привлачењу инвестиција.
14
15. Извештај о развоју Србије 2010.
Образовање
Улагања у образовање, истраживање и развој и иновације у новој европској стратегији Европа 2020.
има инвестициони карактер и представља први ранг приоритета. Посебно се инсистира на
успостављању система образовања које одговара потребама и захтевима конкурентне привреде, на
успостављању чврсте везе између послодаваца, институција задужених за образовање, научних
институција у одговарајућим областима и тржишта рада. Овакве везе се морају
институционализовати како на националном, тако и на регионалном и локалном нивоу. Оне су
неопходне како би се обезбедило да образовање прати потребе послодаваца за релевантним стручним
компетенцијама које одговарају степену технолошког развоја индустрије.
Табела 8: Образовне разлике
Држава, Норвешка Чешка Словенија Мађарска Румунија Хрватска Бугарска Србија
ранг HDI /1/ /28/ /29/ /36/ /50/ /51/ /58/ /60/
Просечан број година
12,6 12,3 9,0 11,7 10,6 9,0 9,9 9,5
образовања 25+
Очекивани број
година школовања 17,3 15,2 16,7 15,3 14,8 13,8 13,7 13,5
Извор: UNDP, Human Development Report 2010
Графикон 11 :Ефикасност образовања 2009. – PISA тестови
На основу најновијег
најрелевантнијег међународног
истраживања у области образовања
PISA студија3 Србија је остварила
напредак у областима читалачке,
математичке и научне писмености
у односу на 2006. и налази се 43.
месту у свету (од 74 државе), и
смањила висок број функционално
неписмених ученика (33% у
области читања, преко 34% у
области науке, чак 40% у области
математичке писмености).
Међутим, укупан просечан
резултат из те три области, и даље
је за око 60 поена нижи у односу на
земље ОЕЦД-а (ученици из Србије
остварили су просечно 442 поена, што је мање од просека који на стандардизованој скали износи 500
поена), што приближно одговара ефекту од нешто више од једне године школовања у тим земљама.
Резултати PISA тестова су изузетно значајни јер је PISA званичан инструмент ЕУ за мерење
реализације Лисабонске агенде и стратегије Европа 2020. Генерално, без значајно већих улагања у
образовање тешко је очекивати боље резултате у наредном периоду.
3PISA истраживање (Programme for International Student Assesment), спроводи Организација за економску
сарадњу и развој (ОЕЦД) од 1997. године, у циљу међународног утврђивање и поређења функционалне
писмености (колико су млади „опремљени“ за живот у савременом друштву), квалитета и праведности
образовања и фактора који су повезани са образовним постигнућима, односно, једном речју, задатак ПИСА
студије је да утврди колико су петнаестогодишњаци оспособљени да знања стечена у основној школи
практично примене.
15
16. Извештај о развоју Србије 2010.
Иновације, истраживање и развој
„Иновације су од суштинског значаја за успешну модерну привреду, као и вода за живот. То је у
сржи економског планирања и главни начин за отварање послова у привреди"4. Иновациони заостатак
Србије најбоље показује најновији Извештај Европске Комисије5, по коме се Србија налази на 29
месту од 34 европске земље, односно припада последњој групи земаља са скромним системом
иновација и још скромнијем њиховом утицају на привреду. Земље су груписане у иновационе лидере
(Швајцарска, Шведска, Данска, Финска и Немачка), следбенике у иновацијама и умерене иноваторе.
Графикон 12: Иновациони заостатак 2010 (ЕУ-27=100)
Европска иновациона матрица од 25 показатеља обухвата кључне предуслове за истраживање: радну
снагу, финансије и подршку, отворени и атрактиван истраживачки систем, активности предузећа –
инвестиције, повезивање, предузетништво, интелектуалну имовину попут патената и утицај на целу
привреду. Највећи иновациони заостатак Србије сигнализирају показатељи: (а) издвајања предузећа
за истраживање и развој (8% просека ЕУ), (б) по броју заједничких објављених публикација
приватног и јавног сектора на милион становника Србија је на 12% европског просека, (в) по
приходима из иностранства од лиценци и патената на 46% просека ЕУ. Издвајања предузећа за
истраживање и развој у претходних пет година су у паду. Слаба страна Србије је и интелектуална
имовина, што подразумева патенте регистроване по међународном споразуму о патентима. Извештај
ЕК указује да су јаче стране иновационе карте Србије ниво образовања, као и отворени истраживачки
системи. Када је реч о образовању, Србија има натпросечне резултате по проценту младих између 20
и 24 године који имају завршено средње образовање, док је по питању људи између 30-34 година са
високим образовањем на 59% просека ЕУ.
Индустријски раст и запосленост су зависни од оног дела индустрије који не може да се ослони
искључиво на сопствене ресурсе, знање и иновације како би се у потпуности искористиле одређене
конкурентске предности (производњу, локацију, инфраструктуру, итд.) и допринело структуралним
прилагођавањима у сектору прерађивачке индустрије националне привреде. Није реално очекивати
да ће без адекватне и контролисане подршке државе овај сектор бити у могућности да створи услове
за производњу производа са високом додатом вредношћу који зависе од дуготрајних пројеката
истраживања и развоја или примене процесних или организационих иновација.
4 Maire Geoghegan-Quinn, evropska komesarka za istraživanje, inovacije i nauku (2010)
5 EC (2011), Innovation Union Scoreboard 2010
16
17. Извештај о развоју Србије 2010.
Мере Владе за ублажавање утицаја кризе
Негативни ефекти светске финансијске и економске кризе у Србији ублажени су захваљујући
донетим мерама Владе РС и НБС за подстицање штедње, повећање ликвидности реалног сектора и
оживљавање привреде, за повећање ликвидности и кредитне активности банака, двогодишњем
Stend by аранжману (SBA) са ММФ, Програму подршке финансијском сектору познатијем као
„Бечка иницијатива“ и другим мерама.
Економска политика Владе у кризном периоду, почев од октобра 2008. године, усредсређена је на
ублажавање последица глобалне финансијске и економске кризе на привреду Србије. Мерама
економске политике стварани су услови за макроекономску и финансијску стабилност и oпоравак
производње, извоза, запослености и животног стандарда становништва.
Програм мера за заштиту финансијског система. Влада и НБС ради ублажавања последица кризе
на финансијски сектор у Србији у четвртом кварталу 2008. године предузеле су следеће мере: а)
подигнут је гарантовани ниво штедних депозита на 50.000 евра; б) привремено изузимање од
опорезивања порезом на доходак грађана прихода од капитала по основу камате на девизне штедне и
друге депозите грађана, капиталних добитака по основу прихода од преноса уз накнаду хартија од
вредности и удела у имовини правних лица (Закон о привременом изузимању од опорезивања
порезом на доходак грађана одређених врста прихода, „Службени гласник РС”, бр. 5/09), ради
подстицања домаће штедње и трговања на берзи; б) укинута је обавезна резерва банака на нове
кредите из иностранства како би се повећала ликвидност банака; в) укинути су, у сарадњи са банкама,
трошкови превремене отплате, осим у случају рефинансирања у другој банци, уз могућност
продужења рока отплате узетих кредита до годину дана, као и уз могућност конверзије дугова у друге
валуте. Поред тога, ради финансијске и економске стабилности, у оквиру фискалне политике,
предвиђено је смањење текуће јавне потрошње уз очување јавних инвестиција на постојећем нивоу.
Влада Републике Србије децембра 2008. је усвојила документ Економска криза и њен утицај на
привреду Србије, са оквирним Програмом мера за ублажавање ефеката економске кризе.
Економска политика Србије се крајем 2008. нашла пред изазовима кризе, а главни изазови били су
рецесија водећих светских привреда (САД, ЕУ) и рецесија привреда земаља главних
спољнотрговинских партнера Србије, оштро смањење прилива страног капитала због погоршања
глобалних финансијских услова што је имало за последицу отежано финансирање дефицита текућег
рачуна, коришћењем иностраних извора финансирања, успоравање раста домаће тражње. Основни
циљ Програм мера за ублажавање негативних ефеката светске економске кризе у Србији који је
Влада донела крајем јануара 2009. године јесте да се привреди олакша да превазиђе последице кризе
и да се сачува људски и физички капитал. Ради спровођења Програма мера Влада је средином
фебруара 2009. донела више уредби којима су дефинисани услови добијања статуса претежног
извозника који може да користи подстицајне мере, суфинансирање кредита за инвестиције и набавку
трајних обртних средстава, коришћења кредита са субвенционисаним каматним стопама за
ликвидност и за потрошачке кредите, у складу са критеријумима за реализацију тих кредита,
утврђених уредбом. Ефекти предложених антирецесионих мера јесу повећање ликвидности реалног
сектора, смањење трошкова кредитирања стимулисањем дела камата и осталих трошкова ради
очувања конкурентности привреде на домаћем и страном тржишту, очување постојеће запослености
и стимулисање новог запошљавања, стимулисање домаће тражње за домаћим трајним потрошним
добрима сектора који запошљавају већи број радника, очување динамике раста извоза у условима
смањене иностране тражње. Фискална политика, у оквиру Програма мера Владе, постављена је
рестриктивно са циљем да значајно допринесе смањењу фискалног оптерећења. Програм је садржао и
мере усмерене на подстицање страних улагања и извоза на постојећа и продор на нова тржишта. Од
кључног значаја је било стварање амбијента који је подстицајан за долазак страних инвестиција у
Србију и за раст домаће штедње.
План Владе за економску стабилност Србије, донет почетком априла 2009. године, био је усмерен
на смањење јавне потрошње, заштиту стандарда становништва, подстицање привредне активности и
запошљавања, као и подршку јавним радовима и капиталним улагањима у инфраструктуру (деонице
ауто пута на коридору X и деонице пруге на коридору X).
У оквиру започете реформе државне управе предвиђено је смањење броја запослених у државној
администрацији на свим нивоима, у прилог овоме иде и одлука Владе о забрани новог запошљавања
у републичкој, покрајинској и локалној администрацији (без претходне сагласности Владе).
17
18. Извештај о развоју Србије 2010.
Замрзнуте су пензије и плате у администрацији, јавним предузећима и агенцијама и привремено су
смањење плате у државној администрацији (преко 40 хиљада динара за 10% а преко 100 хиљада
динара за 15% и највиши износ плате се лимитира на шестоструки износ просечне зараде). Додатне
уштеде у државној администрацији планиране су кроз смањење броја регулаторних тела, ограничења
службених путовања, забрану куповине службених возила и контролу њиховог коришћења.
Стимулативни привредни пакет предвиђен овим планом обухватао је субвенционисане кредите за
привреду у укупном износу од 162 млрд. динара. Овом мером превиђено је да Влада стимулише
банке да одобре 117 млрд. динара кредита по нижим каматним стопама. У оквиру стимулативног
пакета одобрени су и кредити за ликвидност привреде (планирано је да 4 млрд. динара пласира
држава, а банке 80 млрд. динара), као и додатне мере за побољшање ликвидности привреде
(репрограм дугова, привремена конверзија дугова у капитал), кредити за инвестиције (државних 5
млрд. динара и 12 млрд. динара обезбеђено од стране пословних банака) и кредити привреди из
иностраних кредитних линија (EIB, ЕБРД, KfW, Влада Италије – 45 млрд. динара). Овај
стимулативни пакет обухватао је и мере усмерене ка становништву: одобравани су потрошачки
кредити грађанима за куповину домаћих производа (1 млрд. динара даје држава, а банке пласирају 20
млрд. динара), програм замене старих аутомобила за нови крагујевачки Пунто, уз попуст од 1.000
евра, попуст пољопривредницима за куповину домаћег трактора од 2.000 евра.
Стимулативни пакет је поред ових предвиђао и активне мере запошљавања: подршка запошљавању
10.000 младих приправника и програм јавних радова (2,6 млрд. динара), кредити за почетнике без
хипотеке (3 млрд. динара), кредити из Фонда за развој намењени малим и средњим предузећима (15
млрд. динара). Подстицајни програми и мере активне политике запошљавања које реализује НСЗ у
2009. години усмеравани су у девастирана и неразвијена подручја. Послодавци који послују у
најнеразвијеним општинама добијали су субвенцију за запошљавање незапослених у износу од
160.000 динара по сваком новозапосленом лицу, у неразвијеним 130.000 динара, а у осталим
општинама 80.000 динара. У АП Војводини износ субвенције (100.000) је увећан за 30% уколико
послодавац послује у неразвијеној или недовољно развијеној општини.
Реализација Стимулативног пакета за привреду успорила је пад производње и извоза и ублажила
неликвидност домаће привреде, те је Влада почетком маја 2009. године усвојила Додатни
стимулативни пакет мера за привреду усмерен на још већу подршку привреди. Додатном
подршком обезбеђено је 40 млрд. динара за кредите за ликвидност са нижом каматном стопом (3% на
годишњем нивоу за кредите за ликвидност са девизном клаузулом). Стимулативним мерама уведени
су динарски кредити за ликвидност са каматном стопом од 10,5% на годишњем нивоу, додатно су
повећани кредити за извознике, предвиђени су повољнији потрошачки кредити за куповину
грађевинског материјала. Додатним стимулативним пакетом предвиђени су потрошачки кредити за
грађане: за аутомобиле (крагујевачки Пунто), пољопривредну механизацију, намештај и подне
облоге, кућне апарате, грађевински материјал, туристичке аранжмане. Новину у овом пакету мера
представља и условљавање одобравања кредита очувањем постојећег нивоа запослености, као и
појачана контрола трошења одобрених средстава.
Годину дана након најачег удара економске кризе региструју се први знаци опоравка, али и даље као
последица остаје повећана незапосленост. Влада Србије је стога у августу 2009. године усвојила
План социјалне сигурности, чије мере имају за циљ решавање кључних проблема из домена
социјалне сигурности запослених и успостављање механизама да се предупреде потенцијални
проблеми у остваривању законских права запослених. План социјалне сигурности предвиђао је
уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање којима послодавац није измирио обавезе у
периоду од 1. јануара 2004. до 30. јуна 2009. и омогућавање повезивања радног стажа, уплата
доприноса за здравствено осигурање запослених за 2009. годину, једнократну новчану помоћ
социјално најугроженијим запосленима, репрограм неизмирених обавеза за електричну енергију за
социјално најугроженије запослене, спречавање злоупотреба у поступку приватизације, конверзију
потраживања државе и запослених у капитал предузећа.
Програм за субвенционисање стамбених кредита. Влада је средином септембра 2009. године
усвојила Програм субвенционисања стамбених кредита за новоградњу, са циљем да грађани лакше и
јефтиније дођу до новог стана. Економски циљеви овог плана су стимулисање штедње за куповину
станова у новоградњи и већа запосленост капацитета домаће грађевинске индустрије. Програмом је
предвиђено да банке одобравају кредите за куповину нових станова и станова у изградњи, као и за
изградњу кућа. Максимални износ кредита је 100.000 евра са максималним роком отплате од 30
18
19. Извештај о развоју Србије 2010.
година. Учешће грађана у овим кредитима је 5%. Држава обезбеђује бескаматни кредит за учешће од
20%, а банке ће кредитирати преосталих 75%. Отплата кредита је бескаматна у прве три године и у
последњих пет година, јер Влада субвенционише камату у пуном износу. Стамбени кредити су
бескаматни за купце до 31. октобра 2012. Од новембра 2012. у наредне 22 године корисник кредита
плаћа кредит банци по каматној стопи од 4,9% до 5,9%. У последњих пет година корисник кредита ће
отплаћивати бескаматни кредит држави са 20% учешћа. Влада је обезбедила 750 мил. динара до краја
2009. за кредитирање учешћа и субвенционисање камате за стамбене кредите.
Пакет мера за ублажавање негативних ефеката кризе у 2010. години. Средином јануара 2010.
године Влада Републике Србије је усвојила Програм мера за ублажавање негативних ефеката
светске економске кризе у 2010, који је наставак реализације предузетих мера из 2009. године.
Основни циљ Програма је да се у условима светске економске кризе, очувају радна места уз
могућност отварања нових, као и да се оствари благи привредни раст. Програм мера за 2010. заснива
се као и Програм мера за 2009. годину на активирању банкарског потенцијала, уз минимална
буџетска средства. Банке одобравају кредите на основу пословне политике банке и процене ризика.
Корисници кредита преузимају уговорну обавезу да одрже ниво запослености.
Крајем марта 2010. године Влада је усвојила додатни Програм субвенционисаних динарских
готовинских и потрошачких кредита у циљу повећања куповне моћи грађана, подстицања домаће
тражње и производње. Ове кредите грађани могу да користе за куповину домаћих производа и
услуга. Потрошачки кредити се одобравају на три године с почеком отплате од једне године. Каматна
стопа на ове кредите износи 7,5%, максимални износ готовинског кредита је 300.000 динара, а рок
отплате је три године, с почеком отплате од годину дана. Каматна стопа је фиксна и износи 7,5%
годишње за зараду до 30.000 динара односно 9% за зараду од 30.000 до 80.000 динара.
Средином маја 2010. Влада Републике Србије донела је Уредбу о условима и начину привлачења
директних инвестиција (Сл. Гл. РС 34/2010), којом се подстичу инвестиције које имају повољан
утицај на отварање нових радних места, трансфер нових знања и технологија, за уједначавање
регионалног развоја, оживљавање девастираних подручја и подручја од посебног интереса, а
нарочито привлачење инвестиција у аутомобилској, електронској и индустрији информационих и
телекомуникационих технологија. Од доношења Уредбе, према подацима Агенције за страна улагања
и промоцију извоза (SIEPA) до 10. фебруара 2011. године одобрено око 700 мил. EUR. директних
инвестиција кроз 151 пројекат. Подстицајна средства државе износе око 80 мил. EUR, а
предвиђено је отварање 23.000 нових радних места.
Влада Републике Србије усвојила је 3. јуна 2010. године Програм ванредне подршке грађевинској
индустрији у условима светске економске кризе у 2010, који износи око 30 млрд. динара. Средином
јуна усвојен је Закон о подстицању грађевинске индустрије (Сл. Гл. РС 45/2010), и у складу са овим
Законом финансираће се изградња школа и обданишта, болница и других здравствених установа,
станова, аутопутева и других државних путева, спортских објеката и објеката из области културе.
Почетком септембра 2010. Влада је у циљу упошљавања домаћих грађевинских предузећа и домаће
индустрије грађевинског материјала одобрила 117 пројеката и 10 млрд. динара за њихову
реализацију.
Програм мера за 2009. и 2010. годину показао је добре резултате у борби против рецесије. У 2009.
години држава је за привреду и грађане обезбедила кредите од 1,1 млрд. EUR, а у 2010. години
1,9 млрд. EUR.
Табела 9: Резултати Програма Владе 2009-2010. година
Врста кредита Број кредита Износ у мил. EUR
2009 2010
EUR Број кредита Износ у мил.
Укупно за ликвидност 11.673 936,1 17.492 1.176,8
Укупно инвестициони кредити 12 2,4 1.835 228,8
Укупно потрошачки кредити 45.797 169,4 20.179 87,1
Укупно динарски готовински
кредити 0 0 167.874 256,2
Укупно стамбени кредити 373 21,5 2.299 122,5
Укупно 57.855 1.129,3 209.679 1.871,4
Извор:Министарство економије и регионалног развоја
19