Your SlideShare is downloading. ×
Prof. dr Nebojša Savić, RTS 1, magazin Oko, 9. 4. 2014.
Prof. dr Nebojša Savić, RTS 1, magazin Oko, 9. 4. 2014.
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×
Saving this for later? Get the SlideShare app to save on your phone or tablet. Read anywhere, anytime – even offline.
Text the download link to your phone
Standard text messaging rates apply

Prof. dr Nebojša Savić, RTS 1, magazin Oko, 9. 4. 2014.

27

Published on

O hitnim hirurškim rezovima u ekonomiji

O hitnim hirurškim rezovima u ekonomiji

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
27
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1
Actions
Shares
0
Downloads
0
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

Report content
Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
No notes for slide

Transcript

  • 1. RTS1 Vesti Politika Region Svet Srbija danas Hronika Društvo Ekonomija Kultura Prenosimo Merila vremena Servisne vesti Video dana Veliki rat Izbori 2014 Arhiva rubrika sreda, 09. apr 2014, 19:30 -> 08:29 Hirurški rezovi u ekonomiji Javni sektor treba ne samo da se smanji, već i da se menja, da se menadžment profesionalizuje i departizuje i da se štedi gde god to može, a prostora za to ima, ocenili su predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertic, predsednik Fiskalnog saveta Neboša Savić i urednik Magazina Biznis Radojka Nikolić. Ne možemo dozvoliti da javni sektor bude na ovolikom nivou i da se dalje širi, dok se privatni smanjuje, rekao je Sertić u emisiji "Oko ekonomije" na RTS-u, komentarišući najavljene mere vlade.
  • 2. Sertić smatra da podsticaji, koji su najavljeni za mala i srednja preduzeceha, nisu dovoljni, jer treba promeniti poslovni ambijent, reformisati javna preduzeća i poresku upravu. "Upravljanje javnim preduzećina mora biti departizovano, ali se moraju ukinuti i razne barijere i brojni akri koji su važni preduzetnicima. Godinama smo gomilali probleme, ministarstva su bila nesinhronizovana, a zakoni moraju biti jednostavniji", rekao je Sertić, dodajući da privrednici pozdravljaju ekonomsku revoluciju, ali se plaše da će biti prevareni. Prema njegovim rečima, sada se kažnjavaju preduzeća koja su koristila državne subvencije zbog propusta državnih službenika, umesto da oni budu kažnjeni. Na pitanje da li privatni sektor može da zaposli 50.000 radnika koji će biti otpušteni u javnom sektoru, Sertić je rekao da ne može sada, jer je potrebno prvo napraviti fiskalnu konsolidaciju i doneti paket mera. Savić je naveo da građani ne mogu da očekuju brzo poboljšanje životnog standarda, možda tek krajem iduće godine. "Ono što možemo da uradimo je da skratimo proceduru za izdavanje građevinskih dozvola i tako ubrzamo privredni oporavak", kazao je on. Predočavajući da su SAD i EU postavile mala i srednja preduzeća kao osnov za izlazak iz krize i oporavak privrede, Savić je ocenio da i mi moramo da ohrabrimo ljude da krenu u tom pravcu. Takođe je primetio da treba praviti razliku i među samim javnim preduzećima, jer neka od njih, kao što je "Telekom", rade u uslovima jake konkurencije, dok lokalna javna preduzeća posluju u sasvim drugim uslovima. Savić je kostatovao da se svake godine povećava fiskalni deficit, koji je 2003. godine iznosio tri odsto a sada između sedam i osam odsto, i zaključio da javni rashodi moraju biti smanjeni gde god se to može. Nikolićeva smatra da u ministarstvima ima prostora za smanjenje rashoda, s obzirom na to da u njima postoje velika diskreciona prava za korišćenje budžetskih sredstava. Ona je takođe kazala da bi "Železaru Smederevo" trebalo zatvoriti, dok Sertić zastupa mišljenje da tom preduzeću, kao i drugim velikim sistemima u restrukturiranju, treba pronaći strateške partnere. Sertić je ocenio da je probem u tome što Srbija nije zemlja preduzetničkog duha, što ljudi sada moraju da izađu na tržište na kojem im neće, kao do sada, posao biti zagarantovan 20 do 30 godina.

×