O reviziji poreskih zakona, poboljšanju rada Poreske uprave, bez povećanja PDV, samo promenom strukture stope.

1. Srbija razgovara: koje poreze će povećati
budući ministar finansija
Bisić: Opasno je povećati porez na dodatu vrednost onda kada su prilivi u budžet slabi, a rashodi
veliki; Altiparmakov: Videli smo da neko loše i marginalno smanjenje cena rada nije dalo
nikakve pozitivne efekte
Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta i Milica Bisić, bivša zamenica ministra finansija
(Foto Z. Kršljanin)
Ko god da posle izbora sedne u fotelju ministra finansija na stolu će ga sačekati poreska reforma.
U tome se slažu i Milica Bisić, bivša zamenica ministra finansija, i Nikola Altiparmakov, član
Fiskalnog saveta.
Ono oko čega se ne slažu jeste šta bi u tom dokumentu trebalo da piše i koje namete bi
eventualno trebalo povećati. Altiparmakov, kao jedan od autora poreske reforme „Pogled
unapred”, smatra da bi najbolja bila ona promena poreskog sistema koja bi smanjila opterećenja
na rad i kapital, a opteretila potrošnju. Bisićeva, međutim, ne misli da bi povećanje poreza na
dodatu vrednost (PDV), odnosno opterećenje potrošnje, rešilo problem Srbije.

2. Bisić: Načelno se slažemo, jer je studija „Pogled unapred” prvi posle dugo vremena ozbiljan
pokušaj da se porezi sistemski posmatraju. Znam i da je u svetu trend, baš kao što se u studiji i
predlaže, smanjenje poreza na rad i kapital i dodatno oporezivanje potrošnje. U našem slučaju su
to PDV i akcize. Poresko opterećenja zarada je kod nas 12 odsto i relativno je malo. Suštinski
problem je visoko opterećenje doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Moje ključno
neslaganje sa iznetim predlogom jeste to što ne mislim da bi u prvom koraku bilo dobro
promeniti način finansiranja sistema socijalnog osiguranja bez izmene samog sistema. A u studiji
je predloženo da se ukine zdravstveni doprinos.
Altiparmakov: Osnovna ideja je da se smanje doprinosi, pre svega smo ciljali na smanjenje
opterećenja poslodavca. Jer, kao što ste rekli, porez na zarade ne može da se smanjuje. Ova
poreska reforma ne bi menjala postojeću situaciju u zdravstvu. To je koncept takozvanog
socijalnog PDV-a koji u trenutku dok razgovaramo uvode Hrvatska, Francuska i neke druge
zemlje… On podrazumeva ukidanje socijalnih doprinosa na teret poslodavca, a povećavanje
PDV-a.
Bisić: Potpuno ukidanje zdravstvenog doprinosa i njegov prelazak na finansiranje iz PDV-a
znači promenu sistema.
Altiparmakov: Ali, konceptualno možemo i da kažemo da se doprinosi za zdravstvo zadržavaju
na nekom nivou i to se nadomešta većim prihodima od PDV-a.
Bisić: Ideja smanjenja ukupnog fiskalnog opterećenja zarada nije sama sebi cilj nego je,
pretpostavljam, cilj da se smanjenjem troškova rada olakša zapošljavanje.
Altiparmakov: Da, jedan od ciljeva.
Bisić: U situaciji u kojoj je ovolika stopa nezaposlenosti, a tržište rada veoma rigidno čak i da
opterećenje bude nula, opet ćete imati poslodavce koji neće zapošljavati ljude „na belo”, nego
„na crno”. A može im se zato što je veliki višak onih koji traže posao. Ne može poreska politika
da zameni realnu mikroekonomsku politiku.
Altiparmakov: Naša glavna ideja jeste promena privrednog modela i okretanje ka izvozu, o
čemu postoji saglasnost u javnosti. Jer, Srbija je bila zemlja koja je mnogo više trošila nego što
je proizvodila, što je neodrživo. Sada, da bi nezavisni ekonomski akteri promenili svoje
ponašanje, moraju da se promene podsticaji, a poreska politika je jedan od njih. Način koji smo
mi predlagali, a koji podrazumeva smanjenje oporezivanja rada, a povećano oporezivanje
potrošnje, ima nekoliko pozitivnih efekata. Prvi je povećanje zaposlenosti, jer će se zbog nižih
nameta na rad povećati tražnja za radnom snagom. Drugi veoma bitan efekat jeste da ovom
reformom podstičemo takozvanu fiskalnu devalvaciju.
Politika: Šta je to?
Altiparmakov: Kao što je slabljenje dinara, na primer, podsticaj izvoznicima, tako i preko
fiskalne devalvacije mogu da se ostvare neki pozitivni efekti. I ona ima mnogo više pozitivnih
osobina. Naša poreska reforma izazvala bi fiskalnu devalvaciju od oko sedam odsto, odnosno za

3. toliko bi bili konkurentniji naši izvoznici. Kod slabljenja dinara izvoznici imaju i neke negativne
efekte jer, na primer, uvoze neke sirovine, zadužili su se u evrima pa s promenom kursa gube. A
ovom reformom samo dobijaju, jer izvoznici ne plaćaju PDV, ali će zato pozitivne efekte osetiti i
preko smanjenja opterećenja rada. I treća pozitivna stvar jeste momentalno smanjenje sive
ekonomije. Jer, svi znamo da je PDV najjače oružje u borbi protiv sive ekonomije, a da je najviše
ima kod poreza na zarade. Ovim izmenama stavljate pred poreske vlasti najjače moguće oružje
da se izbore sa sivom ekonomijom.
Politika: Zar smanjenje cene rada nije dobra mera u trenutku kada je nezaposlenost dostigla 24
odsto?
Bisić: Poslodavcu se ne isplati da u trenutku kada ima ovoliko nezaposlenih i kada je radna
snaga homogena i lako zamenljiva nekoga zaposli „na belo” zato što je porez na zarade manji.
Velike firme koje koriste kvalifikovaniju radnu snagu već imaju neko tržište i nisam sigurna da
će im to značiti toliko koliko, s druge strane, može da im znači povećanje cena, zbog rasta PDV-
a, koji će oni želeti da prebace na potrošače. Broj poreskih obveznika od 2008. godine
sistematski opada. Plašim se da koristi od smanjenja troškova rada mogu da budu mnogo manje
od šteta koje se mogu javiti od povećanja PDV-a. Jer, osnovica će nestati, odnosno smanjiće se
broj onih koji plaćaju ovaj porez. Verujem da je bolje da se pretresu svi poreski zakoni i da se
preko poboljšanja rada Poreske uprave, a bez povećanja PDV-a, u stvari finansira budžet.
Politika: Može li to za političare da bude idealan alibi da se poreska reforma ne primeni?
Bisić: Ne može. Jer je porez na dodatu vrednost zreo za menjanje, pri tome ne govorim sad o
povećanju opšte stope. Postavlja se pitanje zašto je gas na nižoj, a struja na višoj stopi? Postoji li
razumno obrazloženje zašto su računari na stopi od osam odsto. U samom zakonu mogu da se
pronađu milijarde dinara dodatnih prihoda. Potpuno sam uverena da se prihod može povećati i
bez povećanja opšte poreske stope. Opasno je povećati PDV u situaciji kada su prilivi u budžet
slabi, a rashodi veliki. Bojim se da će nam posle dva-tri meseca ponovo biti potrebno novo
povećanje PDV-a. Jer, kod nas smanjenje potrošnje negativno može da utiče na bekstvo same
osnovice.
Altiparmakov: U zemljama koje su u prethodnih nekoliko godina povećale PDV nije došlo do
bekstva osnovice zbog većih utaja. Drugo je pitanje zašto u Srbiji prihodi od PDV-a stagniraju.
Kao i dobar deo evropskih zemlja i naša zemlja je imala neodrživi model gde je potrošnja bila
veća od proizvodnje. Prihodi od PDV-a su bili precenjeni i kako dolazi do rebalansiranja
privrede tako pada učešće potrošnje, pa samim tim i i prihodi od PDV-a.
Bisić: Ubeđena sam da bismo promenom u strukturi stope uhvatili dve-tri milijarde dinara
dodatnih prihoda, kod načina na koji se evidentiraju poreski obveznici može da se dobije još
jedna milijarda. I da skromno kažem, dodatna milijarda može da se obezbedi pretresanjem
Poreske uprave. To je već pet milijardi.
Politika: Treba nam najmanje 30.
Altiparmakov: To u ovoj godini 30, a dugoročno bar jedno 130.

4. Bisić: Ali ne mogu samo poreznici da reše taj problem. Kad gledate prihode od akciza na
derivate nafte, kroz oslobađanje akcize na ekstralako lož-ulje iz uvoza za pola godine je
izgubljeno oko šest milijardi i još tri milijardi može da se dobije preko pretresanja PDV-a. Znači
to je ukupno 12 milijardi, čak i bez sistematskog pretresanja zakona.
Politika: Hoćete da kažete da je ostatak na rashodnoj strani?
Bisić: Imate i druge poreske zakone.
Altiparmakov: I ja kad razmišljam o boljoj naplati isto vidim broj od 0,5 odsto BDP-a, što je 15
do 20 milijardi dinara. Ali nama je potrebna mnogo veća poreska klackalica, koja može da
prebaci dva do 2,5 BDP-a poreskih prihoda. Ne mislimo da treba da idemo na tako slabu poresku
reformu koja bi bila šminkanje mrtvaca. Videli smo da neko loše i marginalno smanjenje cena
rada nije dalo nikakve pozitivne efekte.
Politika: Kako bi javne finansije izgledale danas da je ta poreska reforma primenjena onda kada
je ministarka Diana Dragutinović predlagala, dakle pre tri godine?
Bisić: Ja mislim isto.
Altiparmakov: Budžet isto, jer naša ideja je bila da se pravičnije raspodeli novac. Od uvoznika
ka izvoznicima i od preprodavaca ka proizvođačima.
Politika: Mislite da bismo i dalje imali minus u kasi od 1,5 milijardi evra, koliko konstantno
imamo u poslednje tri godine?
Bisić: Zato ja i insistiram da ključne promene moraju da nastanu na rashodnoj strani. Tako da
predlažem da pustimo poreze na miru, da ih stegnemo, poboljšamo naplatu, ne povećavamo
opštu stopu PDV-a. Naš ključni zadatak je da to pokušamo, ne mislim na sebe nego na one koji
budu bili u prilici da predlažu…
Altiparmakov: Možda ćete to biti vi.
Bisić: Ne bih. Moramo da konsolidujemo naš poreski sistem, da izbacimo harač, odnosno
mnogobrojne različite takse i namete koji su se u međuvremenu pojavili i koji zaista od poreskog
sistema prave harač.
Politika: Rekla bih da se oko toga se slažete, jer je i Fiskalni savet upozorio da neki od tih
nameta nisu zasnovani na ekonomskoj logici.
Altiparmakov: Kad smo radili ovu studiju ta pojava nije bila toliko izražena. Ovo drugo izdanje
će upravo time biti nadopunjeno. Jer, na lokalnom nivou predlažemo ukidanje kvazifiskalnih
nameta i povećanje poreza na imovinu.
Politika: Oboje ste protiv ukidanja PDV-a na bebi opremu. Nikola, na primer, ima malu bebu...

5. Bisić: I ja imam malu unuku.
Politika: Pitaće se potpisnici ove peticije šta je s vama kad radite protiv sebe?
Bisić: Time se ništa ne postiže. Kad ja, kao baba, budem kupovala bebi opremu za moju unuku
neću uživati u nižoj ceni zbog smanjenja PDV-a. Ono što će se desiti jeste to da će budžet
izgubiti novac koji može da upotrebi za neku drugu svrhu. Niko osim prodavaca bebi opreme od
toga neće imati koristi.
Altiparmakov: Ni u jednoj evropskoj zemlji takva mera nije pomogla natalitetu, ali se u svakoj
zemlji koja je to primenila navodi kao primer negativne poreske prakse. U nedostatku tržišne
konkurencije i u situaciji gde je mali broj proizvođača, potrošači neće imati mnogo koristi od
takve mere. Iz socijalnog ugla gledano, najveću korist bi imali oni koji kupuju najskuplju bebi
opremu. To je ono što političari možda neće da čuju ali mi stručnjaci moramo da kažemo –
porezi su porezi, a socijalna politika je na rashodnoj strani budžeta