zoran

2. Linda
BAKLI - ARČER
SECIKESA GEDEON
prva knjiga iz serijala
PROSVEĆIVANJE PITERA ŠOKA
Naslov originala
Linda Buckley-Archer
GIDEON THE CUTPURSE
Book I of The Enlightenment of Peter Schock

3. Posvećeno R. L. i I.

4. ČITAOCU
Kada mi-je Piter Šok pričao o ulozi koju je imao u svim ovim doga-đajima, zamolio me je da
u pripovest uvrstim i neke delove knjige koju je upravo on pronašao na imanju Hotorn Kotidž u
Darbiširu. Njen naslov je Život i doba Gedeona Simora. Može se zaključiti da je napisana, ali ne i
objavljena, između 1790. i 1792.
Piter je s vremenom zavoleo Gedeonove priče. Ležeći na travi u senci hrasta u Hotorn
Kotidžu, dopuštao je da ga Gedeonov prijatni glas odvede na mesta i u doba koje sam nikada ne
bi video - a neka ne bi ni želeo. Pošto bez Gedeona ne bi bilo ni pripovesti, Piter je smatrao da se
Gedeonu s vremena na vreme mora dozvoliti da je sam priča. Stoga, da bi se prikazala i njegova
strana priče, u knjigu su dodati i odlomci iz Gedeonovog dela.
Što se pisca ovih tomova tiče - svedoka kome je poverena povest o događajima toliko
značajnim za mnoge - dok ne budete čuli celu priču, nikako nećete moći da razumete moj udeo
u njoj niti zašto je ova mukotrpna dužnost pripala baš meni. Mnoštvo njenih niti isprepleteno je
zajedno u nadi da će njena poruka predstavljati ne samo ozbiljno upozorenje već i proslavu
čovekove beskonačne radoznalosti u pogledu sopstvenog univerzuma i veličine ljudskog srca.
Piter me je zamolio da ove knjige posvetim sećanju na Gedeona, što s velikim zadovoljstvom
i činim, jer njegova uloga u svemu ovome ne sme biti potcenjena.
U znak sećanja na dobrog i hrabrog čoveka koga ćemo pamtiti i dugo nakon njegovog doba:
Gedeonu Simoru, secikesi i gospodinu
Prvih dana provedenih u Hotorn Kotidžu Piter se osećao kao da ga je otac napustio. Žalostilo
me je to da gledam jer sam razumeo bol kroz koji prolazi. Bes koji je ponekad gušio u sebi polako
je jačao, a on je odbijao sebi da da oduška i o njemu progovori.
Jednom mi je rekao kako bi voleo da sam mu ja otac. Tada je na mene došao red da se
razbesnim. „Kakva je to sad ludost?“, povikah. „Kakav je to zločin tvoj otac počinio pa želiš da ga
menjaš za jednog secikesu?“
„Nikakav zločin on nije počinio“ odvrati Piter; „osim ako otac može biti kažnjen što ne voli
sina. “
Život i doba Gedeona Simora,
secikese i gospodina, 1792.

5. PRVO POGLAVLJE
Rođendanski poklon
U kom Piter s radošću iščekuje svoj rođendanski
poklon i potom se sporečka s ocem
Bilo je rano jutro te subote, šesnaestog decembra, prvog dana božićnih praznika. U velikoj
kući na obodu Londona polako se razdanjivalo. Piter iskoči iz kreveta i proturi glavu ispod
zavese da pogleda kroz prozor. Sunce je sijalo iza kuća na drugoj strani Ričmonda, a vedro nebo
beše svetloplavo kao retko kad - nije bilo ni trunke oblaka. „To!“, uzviknu Piter i baci se svom
snagom na madrac da bi dobro odskočio.
Ovakav dan čak ni pljuskovi ne bi mogli upropastiti, ali jasno sunce beše bolje. Septembra,
kada je bio Piterov pravi dvanaesti rođendan, oca mu je u Veneciji zadržao neki posao pa nije
uspeo da se vrati kući na vreme. Proslavu rođendana je potom opet odložio na kraj prvog
polugodišta zbog poslovnog puta u Njujork i zabeležio ju je u svom dnevniku kao zakazanu za
prvi dan božićnih praznika. U poslednje vreme nešto se slično dešavalo s gotovo svim
obećanjima koje je njegov otac davao. Lebdela su kao opsene svetlucajući negde u budućnosti, i
što ste im se više približavali, sve ste više očekivali da nestanu. Kada je Piterova majka prvi put
otišla u Ameriku da radi pa je otac morao posebno da se trudi, ipak je i dalje uspevao da se na
Sportskom danu u školi pojavi posle važne trke u kojoj bi Piter učestvovao. Uvek su postojali još
jedan sastanak, još jedan klijent, još jedna važna stvar koja zahteva njegovu pažnju.
No danas je bio taj dan: sankaće se na padini s veštačkim snegom, potom ručati u gradu i
otići na utakmicu prve fudbalske lige - provešće ceo dan s tatom, i to radeći omiljene stvari! I to
sada ništa ne može da spreči. Miris pržene slanine i kobasica koji je dolazio iz prizemlja to je i
potvrđivao. U porodici Šok doručak pripremljen kod kuće dobijate samo posebnim danima.
Piter se ponovo ušuška pod prugasti jorgan, sladeći se trenutkom i pretvarajući se da spava kad
se vrata otvoriše.
„Probudi se, Pitere, vreme je da ustaneš.“ Margrit je bez premca bila najbolja od bezbroj
pomoćnica koje je njegov otac upošljavao otkad je Piterova majka otišla u Los Anđeles da radi.
Bila je Nemica i pravila je sjajne ćufte. V je izgovarala kao f „Pitere“, prošaputa mu Margrit u
uvo. „Znam da si budan. Ofog jutra idemo na put. Sad moraš da ustaneš. Otac želi s tobom o
nečemu da popriča."
Golicala ga je dok se nije promeškoljio i široko iskezio. No kad mu se pogled susrete s
njenim, vide da se ona ne smeši. Izgledala je kao da joj je neprijatno.
„Na kakav put?“, hteo je da zna. „O čemu pričaš?“

6. Pošto Margrit nije smesta odgovorila, Piter izlete iz kreveta i pojuri niz dva reda stepenica
da bi se suočio s ocem, koji je u kuhinji pržio jaja. Bio je već odeven u otmeno odelo posebno
odabrano da nekog zadivi. Piter sve shvati čim mu ugleda izraz lica.
„Ništa od svega, je 1’ tako?“
„Zaista mi je žao, Pitere. Obećavam da ću ti sve ovo nadoknaditi. Upravo su me pozvali.
Moram da se sastanem sa šefom studija koji se danas po podne vraća u Ameriku.“
Piter se zaprepasti. Ovo nije bilo moguće. Čak mu ni otac to nije mogao učiniti tri puta
zaredom.
„Međutim, Margrit te srećom može odvesti na farmu svojih prijatelja u Darbiširu da tamo
provedeš vikend. Sve ćemo ovo obaviti kad se vratiš. Znam koliko si razočaran, ali moraš da
razumeš... Plate mnogih ljudi zavise od ovog sastanka."
Otac i sin su stajali i gledali se preko kuhinjskog stola. Sva radost koju je tog jutra osetio
počela je curi iz Pitera kao da će se od nje stvoriti bara na kuhinjskom podu. No kad je otac
obišao sto da bi mu stavio ruku na rame, Piter se brzo povuče van njegovog domašaja. Od
navale adrenalina zbog iznenadnog besa stiskao je pesnice, a srce mu je tuklo. Nije želeo da ima
razumevanja. Nije želeo da s Margrit ide u posetu nekim neznancima. Želeo je da otac otkaže
sastanak. Želeo je da udari pesnicama oca po grudima i kaže mu da nikada, baš više nikada ne
prekrši obećanje koje mu je dao.
„Ne razumem zašto si uopšte i želeo da imaš dete“, povika Piter. „Nikad sa mnom ne želiš
ništa da radiš - samo ti smetam!“
„Ako ćeš tako da se ponašaš, šta onda da ti kažem“, obrecnu se njegov otac. „Znaš da se
trudim oko tebe koliko god mogu, ali neko mora i da zaradi i plati sve ovo..." Neodređeno
pokaza prema blistavoj kuhinji od nerđajućeg čelika i Margrit, koja je glačala Piterove cipele i
izgledala kao da želi da je negde drugde.
„Čekaj samo da odrasteš i stekneš neke obaveze. I ti bi isto uradio da si na mom mestu."
„Ne bih! Da je mama tu, ne bi ti dozvolila da mi ovo radiš.“
Bio je to pogrešan potez i Piter je toga bio svestan. Ali reči su mu preletele preko usana pre
nego što je uspeo da ih zaustavi.
„Da se nisi usudio tako sa mnom da razgovaraš!“ Očev glas postade leden i videlo se da jedva
kontroliše bes. „Kako se usuđuješ to da kažeš kad znaš da je tvoja niajka ta koja je odabrala da
radi na drugoj strani planete?“ Podiže tiganj i besno sruči sad već zagorela jaja u kantu za
smeće. „Ići ćeš s Margrit. Kraj priče. A ja ću porazmisliti o pomeranju proslave tvog rođendana
kad i ako prestaneš da se ponašaš kao razmaženo derište.“
Piter pojuri uz stepenice nesposoban da se izbori s osećanjima nemoći i nepravde koja su u
njemu rasla. Kad je stigao do prvog odmorišta, okrete se i nagnu preko ograde.
„Mrzim te!“
I to behu poslednje reči koje su razmenili.
Piter nije primetio kako mu se otac okrenuo na petama, vidno se trgnuvši. Pobegao je u
svoju sobu, zalupivši vratima tako silovito da su parčići sjajne farbe popadali po tepihu. Stajao
je kraj podnožja kreveta neprestano šutirajući njegovu drvenu nogu sve dok nije osetio bol,
gutajući suze i slušajući kako šljunak škripi pod gumama očevog automobila dok odlazi
prilazom. Odupro se porivu da potrči prema prozoru i vikne: „Tata! Vrati se!“

7. DRUGO POGLAVLJE
Piter propušta važan telefonski poziv
U kom Piter upoznaje porođicu Dajer, a jezivi
susret s Van der Grafovim generatorom pokreće
čudesan niz događaja
Margrit je prisustvovala brojnim svađama između oca i sina, ali nikada do sada nije videla
Pitera toliko pogođenog. S vremenom ga je veoma zavolela i svim silama se trudila da ga
razveseli. Piter jedva da je reč progovorio tokom dugog putovanja do Darbišira. Zurio je kroz
prozor automobila dok je Margrit pevala nemačke narodne pesme. Bio je suviše obuzet mislima
da bi primetio živice prekrivene injem, krave koje su se zbile da bi im bilo toplije, ili vrane koje
grakću s krošanja ogromnog drveća, iz gnezda jasno vidljivih naspram bledog zimskog neba.
Piter je odigrao sve igrice na Margritinom mobilnom telefonu, leteći prstima preko dugmića
tako brzo i grubo te je morala da ga zamoli da prestane pre no što ga pokvari. London su
ostavili daleko za sobom i do pola dvanaest već su zašli u nepristupačnije, krševite predele, koji
su najavljivali da se bliže imanju porodice Dajer.
„Sigurna sam da će ti se njihova deca dopasti", reče Margrit Piteru. „Ima ih šestoro - četiri
devojčice i dva dečaka. Svakako ti ovog vikenda neće biti dosadno."
„Neće“, uzvrati Piter neubedljivo.
„A na povratku ću te odvesti u Ličfild, gde imam neke prijatelje. Tamo je rođen doktor
Semjuel Džonson."
„Ko?“
„Sigurno znaš ko je doktor Džonson! Pa ti si Englez! Živeo je hiljadu sedamsto i neke, čini mi
se. On je napisao prvi... Ne, neću da ti kažem. Ako sam saznaš, daću ti poklon."
„Kakav poklon?“, upita Piter malo usrdnije.
„Nešto na šta bi doktor Džonson blagonaklono gledao...“
„Znači, ne slatkiše.“
„Ne!“
Kamena kuća Dajerovih, sa čije se jedne strane nalazila štala, a sa druge drevna bukva,
stajala je ušuškana na dnu duge, duboke doline ispresecane kamenim zidovima. Mali, brzi
potok klokotao je duž puta prema kući.
„Ovo je nedođija“, reče Piter. „Kakvo usamljeno mesto! Poslednju kuću smo prošli pre sto
godina - prodavnicu da i ne spominjem. Šta čovek ovde da radi ako mu ponestane mleka ili tako
nešto?“

8. „Mislim da Dajerovi ne treba da se brinu da će im ponestati mleka!“, reče Margrit pokazujući
prema crno-belim kravama u daljini. „Uostalom, i u gradu možeš biti podjednako usamljen.“
Margrit zaustavi automobil pored blatnjavog lend rovera pa Piter izađe i protegnu noge
ukočene od dugog putovanja. Oštar vetar zviždao je kroz malobrojno suvo lišće preostalo na
bukvi koja se nadnosila nad kućom. Ništa se drugo nije čulo. Piter zadrhta, ali ne samo od
hladnoće. Nikada pre nije bio u Darbiširu, ali mu je predeo izgledao neobjašnjivo poznat. Koža
na potiljku poče da ga pecka kao da ga je mazila neka nevidljiva ruka.
„Dobro si, Pitere?“
„Da... Dobro sam.“
Margrit mu pogladi sjajnu smeđu kosu rešenu da svakog jutra strši uvis.
„Treba da se šišaš."
„Ne treba. Hoću da pustim kosu“, odvrati Piter i ponovo je tazbaruši.
Margrit se nasmeši. „Bolje ti je.“
Na zvuk Margritinog automobila cela porodica Dajer sjatila se u dvorište da ih pozdravi.
Margrit je bila oduševljena što ponovo vidi svoju prijateljicu gospođu Dajer, pa su se zagrlile i
neumorno brbljale na mešavini engleskog i nemačkog, kao da žele da nadoknade propušteno
vreme.
Gospodin Dajer rukovao se s Piterom i poželeo mu dobrodošlicu. Bio je to visok, mršav
čovek guste riđe kose i toliko pegav da su mu se pege skoro spojile. Pored njega je stajalo
njegovo petoro dece od kojih je najmanje dopiralo Piteru do kolena, a najveće negde do
ramena. Najstariji dečak bio je Sem, sledile su bliznakinje Isi i Alis, a zatim mali Šon. Najmlađa
Mili, obraza zajapurenih od zime, stajala je nesigurno kraj Piterovih nogu držeći se za uzicu na
kolenima njegovih pantalona. Uskoro je stiglo i šesto i najstarije dete iz plemena Dajer.
Kejt beše malo viša od Pitera, a pramenovi duge crvene kose leteli su joj oko lica dok je
zadihana jurila u blatnjavo dvorište sa zlatnim labradorom za petama.
„Kejti!“ Mala Mili i Šon uzbuđeno potrčaše prema starijoj sestri i ona ih oboje podiže visoko
pa ih pusti da joj niz noge otpuze na tlo. Potom skiđe Semu vunenu kapu i tek onda primeti da
su posetioci već stigli.
„O, meine liebchen, ne mogu da verujem koliko si porasla. Pa ti si prava devojka!" uzviknu
Margrit kad je ugleda. Poljubi je zatim i oduševljeno zagrli.
Kejt na to porumene, zbog čega se Piter samozadovoljno nasmeši. Znao je kako je to kad
odrasli kojih se jedva sećaš nastoje da kažu nešto lično o tebi i ljube te, a ti, naravno, ne smeš
odmah rukavom da obrišeš obraz.
Zašto, razmišljala je Kejt, onaj dečak pravi tu glupu grimasu i gleda u mene? Namrgodi se.
Margrit ih jedno drugom predstavi.
„Zdravo, Kejt“, reče Piter.
„Zdravo“, uzvrati ona oprezno, proučavajući njegove markirane farmerice i skupe patike,
odjednom svesna koliko su njene prljave. „Koliko dugo ostaješ?“
Sva deca su bila veoma uzbuđena i ponosna zbog novorođenog teleta i navaljivala su na
Pitera da ide da ga vidi. Bliznakinje ga na silu odvukoše preko dvorišta. Štala beše mračna, a
osećala se na toplu slamu, mleko i kravlja tela. Crno-bela junica beše rođena pre nepuna tri sata
i nekoliko trenutaka svi su stajali u svečanoj tišini, iznenada svesni čuda života. Tele je ležalo

9. pored iscrpljene majke u krugu slabe svetlosti koja je dopirala od gole sijalice. Gledalo ih je kroz
duge crne trepavice.
„Zar to nije najlepše tele koje si ikada video?“, upita Alis.
„To je jedino tele koje sam ikada video“, iskreno će Piter. „Mislim, video sam ih na slikama...
Ali nije to isto...“
„Mama želi da ga nazove Ajnštajn', reče Isi, Alisina bliznakinja.
„Kako se zove teletova majka?“, upita Piter.
„Erazmus Darvin“, začu se nekoliko glasova.
„Razumem“, reče Piter, mada nije bilo tako.
„To je tradicija u našoj porodici“, objasni mu Kejt. „Hoću da kažem, kravama nadevamo
imena naučnika i astronoma.“ Pokaza prema teletu u susednoj pregradi. „To je Galileo. Stara je
tri nedelje... Erazmus Darvin je bio poznati naučnik, ako ne znaš...“
„Znam“, odvrati Piter, malčice prebrzo.
Sada je na Kejt bio red da se samozadovoljno nasmeši.
Mali Šon pruži teletu šaku da je sisa. Galileo mu punačku ruku proguta skoro do lakta,
sisajući glasno. Šon je cikao od sreće.
Piter je sve to posmatrao s ivice prostora predviđenog za ljude. Želeo je da se pridruži
ostalima, ali nije bio siguran da li bi smeo toliko da se približi životinji. Odjednom oseti kako mu
neko vuče ruku prema teletu. Bila je to Kejt.
„Baš si pravo gradsko dete, zar ne? Ne plaši se. Nema ona oštre zube ili tako nešto. Jezik joj
je poput šmirgle.“
Piter povuče ruku. „Ne, hvala.“
Kejt je ponovo zgrabi i primače mu stisnute prste teletovoj vlažnoj njušci. Piter potraži
očima Margrit očekujući od nje pomoć. Ona se smejala! Piter je ljutito pogleda. Tele mu liznu
zglavke - jezik mu je stvarno bio poput šmirgle.
„Kejt voli da bude glavna“, reče Margrit. „Zar nije tako, Seme?“
Sem poče da skandira: „Gazdarica, gazdarica, Kejti je prava gazdarica!“, na šta se mlađa deca
zakikotaše.
Kejt ga munu laktom. „Umukni, Seme.“
„Meni niko ne naređuje šta da radim“, odvrati Piter, istog trenutka poželevši da je samo
slegnuo ramenima i time pokazao koliko je staložen.
„Pa, to je sasvim očigledno“, reče Kejt, puštajući mu zglob.
Kad su ponovo izašli u hladno dvorište trepćući od svetlosti zimskog sunca, ugledaše
gospodina Dajera kako ulazi u lend rover.
„Tata, gde ćeš? Mislila sam da ćeš nas po podne voditi u Davdejl.“
„Vratiću se za dvadesetak minuta, njuškalo jedno. Doći ću taman na vreme za ručak. Tim
nije tu ovog vikenda, a obećao sam da ću podesiti generator njegove proklete antigravitacione
mašine. Nikad mi neće oprostiti ako zaboravim to da uradim."
Kejt se iznenada okrenu prema Piteru s vragolastim sjajem u očima.
„Da li si ikada video Van der Grafov generator?“
„Šta?“
„Videćeš." Kejt se ponovo okrenu ka ocu. „Da li bi mogao da povedeš Pitera i mene? Mogli
bismo Piteru da pokažemo kako se zabavljamo...“
„Svakako... Ali ne smemo dugo ostati.“

10. „Mogu li i Moli da povedem?“, upita Kejt.
„Samo ako je vežeš negde van zgrade - ionako ćemo unutra provesti samo nekoliko minuta.
Idi brzo kaži mami da ćemo se vratiti do ručka, važi?“
Piter sede na zadnje sedište lend rovera i uglavi se između sedišta za bebu i Moli, koja se
opružila na crvenoj kariranoj prostirci prekrivenoj zlatnim dlakama. Ispod prednjeg sedišta
behu natrpane prazne boce od soka, stripovi i pakovanje stočne hrane.
» Piter pomisli na besprekorno čist automobil svog oca s kožnim presvlakama, u kojem mu
čak nije bilo dozvoljeno ni da sisa bombonu... Glave položene na šape, Moli je proučavala Pitera.
On uhvati njen dobronameran, brižan pogled i pomazi je po glavi. Prepušten mislima, Piter
odjednom oseti tugu i samoću. A dan je mogao biti sasvim drugačiji.
Da je gospodin Dajer pogledao u retrovizor dok se lend rover bučno truckao niz neravan
prilaz, ugledao bi suprugu kako trči za njim i doziva ga, držeći mobilni telefon u ruci. Međutim,
nije pogledao i njegova žena je nakon nekog vremena odustala od potere.
„Zaista mi je žao“, zadihano progovori u slušalicu. „Piter samo što je otišao, ali očekujem da
se svi vrate oko jedan. Treba li da mu prenesem neku poruku?“
„Ne, želeo sam da poprićam s njim“, odgovori Piterov otac. „Jutros smo se, nažalost,
posvađali. Samo sam hteo s njim da razgovaram, da pojasnim nešto... Pozvaću kasnije.“
Do laboratorije u kojoj je radio Kejtin otac automobilom se brzo stizalo, a beše smeštena na
početku doline okružene borovom šumicom. Neupadljiv znak na početku dugog prilaza
saopštavao je: NCRDM - SVI POSETIOCI MORAJU SE PRIJAVITI OBEZBEĐENJU. Uskoro se na
vidiku pojavilo nekoliko modernih zgrada napravljenih, činilo se, u potpunosti od stakla i
nevidljivih s puta. Dva čuvara mahnula su im da prođu smešeći se i toplo ih pozdravljajući.
Kejtinog oca oslovili su sa doktor Dajer. Kakvo je ovo mesto?, pitao se Piter. Čime se Kejtin tata
bavi?
Doktor Dajer parkirao se pored duge trospratnice okružene jelama. Smrznuta trava beše
načičkana hiljadama šišarki.
„Sedi!“, naredi Kejt. „Ostani! Dobra kuca.“ Moli poslušno sede na travu pored vrata s
natpisom: Dr A. Dajer i dr T. M. Vilijemson - Odeljenje za kosmologiju. Kejtin otac ukuca šifru na
metalnoj tastaturi i elektronska vrata glatko skliznuše u stranu. „Dobro došli, doktore Dajere“,
reče mehanički glas.
„Jadna Kejt bi volela da ima jedna ovakva vrata kako ne bi mogli stalno da joj upadaju u
sobu“, reče doktor Dajer, koga je zabavljao izraz strahopoštovanja na Piterovom licu. „Nasa -
američka agencija za proučavanje svemira - finansira naša istraživanja. Možda još uvek nismo
ništa otkrili, ali imamo fantastična vrata!“
Uđoše u laboratoriju doktora Dajera, gde Kejt otvori prozor kako bi mogla da pazi na Moli.
Posvuda je bilo papira - nagomilanih na stolovima, poređanih u kutije na podu, pažljivo
naslaganih po prozorskim daskama - a imali su i četiri računara. Ali Piteru su pažnju odmah
privukle fotografije. Na svakom zidu stajali su predivni prizori plave Zemlje posmatrane iz
svemira, potom planeta i njihovih meseca i dalekih sazvežđa kao dragulja prosutih po crnom
somotu.... Po dvema belim tablama behu naškrabane matematičke formule. Piter oseti kako ga
Kejt gurka laktom i okrete se da je pogleda. Cerila se i glavom pokazivala prema ocu. Doktor

11. Dajer stajao je zamišljen pred jednom od formula. Izgledao je toliko odsutan da Piter skoro
poče da se smeje. Doktor Dajer se odjednom naže, kažiprstom obrisa nešto nečitko na tabli i
umesto toga nažvrlja nešto podjednako nečitko.
Kejt se nakašlja.
„Dobro“, reče doktor Dajer, nesvestan da je bio u središtu pažnje. „Bolje bi bilo da se
pobrinem za Timov generator pre nego što zaboravim. Tamo nema ničeg posebnog da se vidi,
ali možete poći sa mnom ako želite.“
Piter i Kejt pođoše za doktorom Dajerom. Prošli su kroz dugačak hodnik pa se spustili
strmim stepenicama u podrum. Doktor Dajer otvori neka vrata i uđoše u zatim u veliku,
prohladnu prostoriju. Tu dole prozori behu veoma visoki pa se prostor činio sumornijim od
prizemlja. Kejt i Piter su posmatrali kako se doktor Dajer približava mašini na sredini sobe. Bila
je otprilike visine i širine odraslog čoveka. Osnova mašine sastojala se od sive metalne kocke
koja je pokazivala niz digitalnih očitavanja. Iznad nje beše nešto nalik na preveliku
aerodinamičnu sijalicu napravljenu od uglačanog srebrnkastog metala. Metalni nosači čvrsto su
je pridržavali uz osnovu i uza zidove kutije od pleksiglasa u kojoj se nalazila.
„Evo je“, reče doktor Dajer. „Evo Timove dragocene mašine koja nam je pojela polovinu
budžeta.“
„Šta je to?“, upita Piter.
„Trebalo bi da proizvodi malecne količine antigravitacije - ali to još nije uspela da uradi...“
„Ja mislim da je baš lepa“, reče Kejt. „Izgleda kao skulptura, kao nešto što biste videli u
galeriji Tejt Modern - ogromna, izdužena suza..."
„A zuji kao frižider“, reče Piter.
„Pa, to donekle i jeste - mada nije toliko korisna, po mom mišljenju. To što čujete je
kompresor. Tečni helijum ga drži na nula stepeni. Osim ako se ne čuje nuklearni generator, u
šta sumnjam..."
Piter se uspaničeno povuče unazad.
„Zar u blizini takvih stvari ne bi trebalo da nosimo svemirska odela ili nešto slično?“
Doktor Dajer se nasmeja. „Ne... Upakovan je u tri sloja olova i čelika. Teorijski gledano,
ovakav generator bi mogao bezbedno da radi stotinama godina, osim ako ne uradite nešto
glupo pa ga na primer ispustite - ali čak i za takve situacije predviđena je mera bezbednosti.
Radiće samo ako stoji uspravno."
Doktor Dajer uze papirić iz džepa, zagleda se u njega i čučnu da pročita jedno od digitalnih
očitavanja.
„Koliko želi da ga pojačam?"
Ponovo pogleda u papir.
„Šest zarez sedamdeset sedam megavata", ponavljao je sebi okrećući jedno dugme i
proveravajući ekran. „Temperatura: minus dvesta sedamdeset tri stepena po Celzijusu - da;
brzina: tri hiljade okretaja u minuti - da; vakuum: sto procenata. Dobro je, dobro je. Zadatak
obavljen. Hajdemo, umirem od gladi...“
Kad su se vratili u kancelariju doktora Dajera, Piter ga upita da li i njega zanima
antigravitacija.
„Samo posredno“, objasni doktor Dajer. „Tamna materija je moja struka...“
„Tamna materija?“
„Tata“, prekide ih Kejt. „Molim te nemoj sad da mu držiš predavanje! Rekao si da ćemo moći
da se zabavimo!"

12. Doktor Dajer oštro pogleda Kejt i nastavi. Kejt uzdahnu.
„Ljudi koji već dugo posmatraju svemir ubeđeni su da se zvezde i sazvežđa ne pomeraju
onako kako očekujemo. Sumnja se da nešto što ne vidimo i ne razumemo utiče na pokretanje
zvezda.
Zamisli, recimo, da je u toku zimska rasprodaja i da hodaš Ulicom Oksford kroz ogromnu
gužvu. Jednostavno je nemoguće hodati pravo, zar ne? Gurali bi te i pritiskali i morao bi da
krivudaš kako bi izbegao sudaranje s ostalima. Sad zamisli kako bi bilo kad bi svi ostali
odjednom postali nevidljivi. Nadolazeće mnoštvo ljudi i dalje bi bilo tu, šetalo se i tiskalo te, ali
ne bi mogao da ga vidiš. A sad zamisli da te neko posmatra s krova autobusa na sprat. Šta bi taj
neko pomislio?"
„Verovatno da sam lud - ili pijan...“, reče Piter.
„Slažem se... Ali ako bi te osoba na autobusu proučavala veoma pažljivo i shvatila da nisi ni
lud ni pijan, kako bi objasnila tvoje ponašanje? Razumeš da bi mogla zaključiti da se tako čudno
krećeš zbog delovanja neke nevidljive sile? Drugim rečima, mogla bi da pretpostavi postojanje
mnoštva ljudi na osnovu načina na koji si ti na njih reagovao. Da li shvataš?“
„Čini mi se.“
„E pa, veruje se da, baš kao što bi ljudi u Ulici Oksford uticali na tvoje kretanje, neka
nevidljiva, tajanstvena sila deluje na pokrete zvezda. Smatramo da ona čini oko devedeset
procenata svemira i astronomi je zovu tamna materija.“
„Čoveče", reče Piter. „A šta mislite da je ona? Da li je svuda oko nas?“, upita, grabeći vazduh i
zureći u prazne šake.
„Kad bih bar znao!“, nasmeja se doktor Dajer. „Ali veruj mi, nema uzbudljivijeg doba za
naučnika od ovog. Kad ti i Kejt budete stari i izborani, već ćemo otkriti zaista zadivljujuće stvari.
Ko zna, možda ćete i vi biti deo svega toga!“
Zvuci zujanja i škljocanja nagnaše Pitera da pogleda prema Kejt. Ona je svom snagom
okretala dršku pričvršćenu za svetlucavu metalnu kupolu. Zastade da povrati dah.
„Misliš li da je dovoljno, tata?“
„U redu, u redu, Kejt, hajde da se pozabavimo Van der Grafom... Pitere - proveri šta će se
desiti kad prisloniš šake uz kupolu.“ Piter se približi napravi i učini kako mu je rečeno.
Nesigurno postavi šake na svetlucavu kupolu. Trenutak kasnije oseti neobično bockanje na koži
lobanje i začu Kejt kako urla od smeha. Podiže ruku da pogladi obično ravnu, smeđu kosu -
nakostrešila se! Kejt je bila toliko bučna da se Moli podigla na zadnje noge i prislonila vilicu na
prozor da vidi šta se to tako strašno dešava.
„Ja sam na redu!" uzviknu Kejt. Doktor Dajer preuze njen deo posla, a Kejt prisloni dlanove
uz kupolu. Jarkocrvena kosa, koja joj je dosezala skoro do struka, poče polako da se diže.
Doktor Dajer ubrza. Toliko je brzo okretao ručku da su mu ruke postale nejasni obrisi. Statički
elektricitet je polako strujao u nju i Kejtina kosa se podiže pola metra iznad njene glave i ostade
da stoji potpuno uspravno. Izgledalo je kao da ju je neko okačio da visi naopačke - osim što je
stajala normalno. Kejt zakoluta očima da doprinese opštem utisku, a Piter i njen otac se
presamitiše od smeha. Moli, s druge strane, sve to nije bilo nimalo zabavno. Kezila je zube i
preteći režala. Odjednom uskoči kroz otvoren prozor. Za tren oka se nađe pred Van der
Grafovim generatorom, spremna da napadne. Kejt smesta skinu jednu ruku s kupole.
„U redu je, Moli, dobro sam...“ Nagnu se da pomazi labradora, druge ruke i dalje prislonjene
uz generator.

13. „Ne diraj je!“, viknu doktor Dajer, ali prekasno. Statički elektricitet koji je izbijao iz Van der
Grafovog generatora i prolazio kroz Kejtine prste podigao je svaku dlaku na Molinom zlatnom
krznu. Jadna životinja zacvile od straha i kao vetar pobeže u hodnik kroz vrata laboratorije pre
nego što je iko uspeo da je uhvati.
„Brzo! Ne dozvolite da pobegne“, vikao je doktor Dajer. „Sam bog zna kakvu bi sve štetu
mogla napraviti na ovakvom mestu...“
Pojuri prema vratima i u silnoj žurbi spotače se preko kutije s papirima. Nezgodno pade i
uhvati se za koleno, grčeći se od bola. Piter i Kejt pohitaše da mu pomognu.
„Ne brinite za mene - uhvatite psa!“
***
Grabili su za Moli slušajući trupkanje njenih šapa dok je jurila po klizavom sivom linoleumu.
Trčeći, Piter je posmatrao Kejtinu crvenu kosu kako šiba s jedne na drugu stranu kao na
usporenom snimku i povremeno opažao Molino čvrsto telo kako pred njima ubrzava. Bio je
jedva svestan trčanja kroz dugačak hodnik i niz stepenice podruma pa kroz neka poluotvorena
vrata, svestan pukog nastojanja da sustigne Kejt sve dok se, u trenu, tok njegovog života nije
promenio kad je u punom naletu uleteo u... ništa. Svet se za Pitera rastopio. Ničega nije bilo.
Nikakvog bola. Nikakve buke. Nikakve toplote ni jarke svetlosti. Ničega što bi po opštem
mišljenju trebalo da prati tako značajne događaje - postojalo je samo iznenadno, neobjašnjivo,
duboko NIŠTA.

14. Obuze me grozna jeza dok ležah tako sakriven u žbunju. Premda bejah neprimetan, sama blizina
tog odvratnog bića koje me prati već mnogo dana beše mučenje. Posmatrao sam Katranog kako
proučava svoje najnovije blago, njegov poznati prljavi šešir nataknut na nakrivljenu glavu.
Neporičem da bejah u silnom iskušenju da pobegnem dok Katrani beše tako zauzet svojim
neočekivanim plenom. Pa ipak, vratih se u svoj trnoviti glogov žbun rešen da sledim svoju savest i
ostanem s decom dok ne budu van opasnosti - jer znadoh šta znači osećati kajanje. To sam odavno
naučio.
Život i doba Gedeona Simora,
secikese i gospodina, 1792.

15. TREĆE POGLAVLJE
Trouglasti šešir
U kom Piter otkriva da je u neobjašnjivom
i opasnom položaju
Budući usnuo ili u nesvesti, Piter nije znao u kolikoj je opasnosti. Sanjao je kako ga nešto
usisava u ogroman mračan tunel koji nema ni početka ni kraja. Spirale svetlosti plovile su kroz
njega i celo telo ga je peckalo kao da se rastapa u šerbetu. Osećao se kao na toboganu i nije
želeo da se vožnja završi.
Nije primetio kad mu je prišla crno-bela krava s dugačkim rogovima i svojim mesnatim
ružičastim jezikom olizala so s njegovih kapaka. Niz obraze mu je u prugama tekla pljuvačka.
Ne budeći se, Piter rukom odgurnu dugorogo govedo. Taj iznenadni pokret prepade kravu i ona
se udalji, pogledajući ga iskosa s vremena na vreme.
Piter nije primetio ni zlokobnu priliku na nekih pet metara iza njega, mada neko drugi jeste:
mlad plavokos čovek čučao je preplašen u glogovom čestaru nedaleko odatle. Zastrašujuća
prilika, čiji je svaki pokret mladić pažljivo proučavao, bila je visok, snažno građen čovek u
širokom, otrcanom kaputu i s crnim, trouglastim šeširom. Glava mu je bila čudno iskošena, a
plećata ramena pognuta nad krajem drvenih kola s upregnutim šarcem. Psovao je i uzdisao
pomerajući velik, težak predmet na odgovarajuće mesto na kolima i pokušavajući da ga
pričvrsti ostacima kanapa. Predmet beše nekakva naprava ili mašina. Odjednom čovek odskoči
unazad s kola kao da ga je udarila struja. Ostade prikovan na mestu nekoliko minuta, očigledno
suviše uplašen da bi se pomerio. Napokon skupi hrabrost da se ponovo približi predmetu.
Beše lako uvideti zašto se tako prepao: duž cele njene desne strane parčad konopca tonula
je u osnovu mašine kao da je u pitanju mulj. Pored toga, mašina je na toj strani, ali ne i na
drugoj, postajala providna, poput matiranog stakla ili sirupa. Čovek izvuče ogroman nož i
drhtavom rukom ga zari u čvrstu stranu predmeta, što izazva oštar, zvonak zvuk. Zari ga potom
u providnu stranu. Sečivo istog trena nečdjno utonu u predmet i ostade u njemu zaglavljeno
kao da je u kamenu. Čovek ga je prvo svom snagom vukao, a onda pokušavao da izvuče
trzanjem, no ništa nije pomagalo. Razdražen, on pusti dršku noža i ostade tako da stoji smeteno
se češkajući po glavi. Dok je stajao i posmatrao, sečivo poče, samo od sebe, glatko da klizi
napolje, kao da ga izbacuje sama tvar od koje se mašina sastojala.
U međuvremenu, Piter je polako izranjao iz sveta snova i osećao užasan bol koji mu je
pulsirao u glavi. Imao je osećaj da mu je mozak postao prevelik za lobanju i da mu pritiska
unutrašnjost čela. Ležao je u tišini, preslab da se pomeri, postepeno postajući svestan sunca

16. koje mu je milovalo lice i prohladnog vetrića koji mu je mrsio kosu. Mučio se da se prebaci na
drugu stranu onoga što je izgledalo kao ogroman kamen koji ga ubada u rebra. Stvari nisu imale
smisla, ali Piter beše previše ošamućen i zbunjen da bi dopustio da ga to optereti. Slušao je
cvrkut ptica, zujanje pčela i zriku zrikavaca. Kad je začuo zvuk nalik na frktanje, pokuša da
pogleda, ali kapci su odbijali da ga poslušaju i ostadoše čvrsto zatvoreni. Potom primeti da mu
se nešto zaista čudno dešavalo i s nogama - kao da ih nije više ni imao. A i žudeo je da nešto
popije. Malo koka-kole bilo bi super. O da, malo ledene koka-kole bilo bi savršeno. Obliza
ispucala usta i odluči da siđe u kuhinju i pogleda šta ima na raspolaganju.
Dok se svim silama trudio da otvori oči, zbog oštrog, peckavog bola shvati da u tome ne
uspeva jer su mu trepavice čvrsto spojene i prekrivene nečim gnjecavim pa osušenim. Pokuša u
jadnim, suvim ustima da skupi malo pljuvačke i pljunu u dlanove. Potom žestoko protrlja oči.
Svet se pred njim ukaza obasjan zaslepljujućim suncem. Otvarao je i zatvarao oči sve dok nisu
prestale da suze, pa je ponovo mogao dobro da vidi. Razrogačio je oči. To nije bio njegov dom,
nije bio London, to nije bilo mesto koje je očekivao. Ne, to nikako nije bilo mesto koje je
očekivao.
Pred njim je stajala krava, otkidala veliko busenje trave i frktala dok je žvakala. Mahala je
repom i trzala mišiće pokušavajući da otera oblak muva koji je oko nje lebdeo. Iza životinje se,
dokle god pogled dopire, prostirala predivna dolina. Trava beše visoka i suva; seme maslačka i
pahuljice čkalja lebdele su u vazduhu. I dalje previše ošamućen da bi bio ozbiljno uplašen, Piter
je mislio da još sanja. Sunce mu se činilo užasno jarko i on položi ruku preko očiju da ih zaštiti.
I potom, toliko naglo da nije imao vremena ni da reaguje, dve kvrgave, prljave šake nađoše
mu se na grudima i počeše da ga štipaju i pritiskaju kroz postavljenu vetrovku kao da je
osumnjičeni koga pretresa policija. Šake su pretražile sve od glave do pete, veštim prstima
klizeći u svaki džep, proveravajući svaki nabor. Piter oseti kako mu je s vrata strgnut vuneni šal
i začu zveckanje novčića kad mu je džeparac uzet iz džepa pantalona. Jedino ga je nagon za
samoočuvanjem sprečavao da vrišti. Sledio se. Bio je dovoljno priseban da zatvori oči i opusti
telo kad je osetio da mu je ruka podignuta s lica. Vlasnik tih crnih noktiju prouči ga i uštinu za
obraz. Piter uspe da se ne trgne i zadrža dah pretvarajući se da je mrtav. Od oporog mirisa
duvana, piva i skorelog znoja povraćalo mu se, no odupre se tom nagonu. Osećao je kako ga te
neviđene oči prosto probadaju pogledom. Srce mu je sad već toliko jako tuklo da je bio siguran
kako će ga čovek čuti, no trenutak kasnije mu sopstvena omlitavela ruka ponovo beše spuštena
preko očiju.
Piter izdahnu vazduh najtiše i najsporije što je mogao, pa obazrivo i jedva primetno otvori
oči. Sada je na njega bio red da gledajući ispod ruke proučava svog napadača. Čovek je čučao
pored njega naizmenično ispitujući ukradene novčiće i grizući ih kutnjacima. Potom mu pažnju
odvratiše Piterove patike pa poče da gladi materijal od kog su sačinjene, ispituje đonove i
povlači perle. Piterovo srce poče još jače da bije - zbog čega su njegove patike toliko zanimljive?
Da li je ovo lopov ili je prosto neki ludak? Čovek je imao poveći šiljati nos i crnu kosu koja mu je
u repovima izvirivala ispod čudnog trouglastog šešira. Pitera je najviše zainteresovao grozan
ožiljak, upadljivo beo naspram njegove tamne, preplanule kože, koji mu se izvijao niz lice u
obliku polumeseca, započinjući iznad desne obrve i dopirući skroz do ispod vilice. I s vratom
mu nešto nije bilo u redu budući da mu je glava neprestano bila iskrivljena.
Čovek onda ustade i prekorači Piterove noge, prethodno ga snažno šutnuvši u cevanicu.
Piter se uspaniči kad shvati da je jedva osetio posledicu udarca. Grozna misao mu blesnu u
glavi. Da mi se nije desila neka nesreća? Mogu li da hodam?

17. „Nikada ne varaj varalicu“, mirno i sporo saopšti hrapav glas. „Znam da si budan.“ Neznanac
se naže i skloni Piteru ruku položenu preko lica. Sunce se nalazilo nisko na nebu i Piter beše
zaslepljen kad je otvorio oči. Škiljio je u napadača, koji je sada klečao pored njegovih nogu
proučavajući šaku punu duge jarkocrvene kose. Piter se podiže na laktove koliko god je mogao
da vidi odakle ta kosa tu i ugleda devojčino telo koje mu je ležalo preko gležnjeva. Samo što nije
vrisnuo od zaprepašćenja. Ko je ona? Čovek povuče kosu podižući tako devojčicinu glavu s
mesta na travi na kom je počivala. Ravnodušno joj prouči lice i ispusti kosu dopuštajući time
glavi da ponovo padne u blato. Piter je užasnuto posmatrao kako čovek izvlači dugačak nož i
ponovo povlači dugu crvenu kosu.
„Ne! Ne!“, povika Piter. „Molim te, nemoj!“
Čovek se okrete da ga pogleda i dok je zurio u to užasno lice, Piter shvati da je pred njim
čovek koji je nesumnjivo spreman na sve.
„Život nije milosrdan, mladi gospodaru. Niti je pravedan. Zar još uvek nisi to naučio? Ne
očekuj milosrđe od onoga ko ga nije od drugih dobio."
Čovek se na to nasmeja i ponovo uštinu Pitera za obraz. Piter mu ovaj put odgurnu ruku.
Čovek se ponovo nasmeja pa uze nekoliko pramenova svilenkaste kose i protrlja ih između
prstiju. Odseče ih i pusti da padnu na tlo.
„Mogao bih mesec dana pristojno da obedujem zahvaljujući kosi ovakvog kvaliteta.“ Posle
kraće pauze nastavi s pričom. „Nemaš razloga da me se plašiš - sve dok mi budeš govorio ono
što želim da znam. Da sam hteo da te ubijem, već bi ti pričao sa svetim Petrom. No, kaži mi
sledeće, molim te: kakva li je to naprava koja bljuje poluživu decu na ovakvo pusto mesto?“
Iza njih, nevidljiva ruka iz velikog glogovog žbuna usmeri kamenicu prema šarčevoj slabini.
Kamenica pogodi metu i stara kobila zanjišta od bola i iznenađenja. Napreže se da povuče teška
kola uz padinu i uskoro je lako galopirajući nestajala iza brda. Čudnovata mašina opasno je
poigravala na kolima.
Čovek je naizmenično gledao u Pitera i odbeglu životinju neodlučan šta da radi. Potom
poskoči i pojuri za konjem i kolima. Trčao je brzo i začuđujuće okretno. Piter je imao osećaj da
je, uprkos unakaženom licu, to još prilično mlad čovek. Na vrhu brda se okrete i glasom koji je
odjekivao čitavom dolinom povika Piteru: „Imam druge, neodložne poslove da obavim. Potraži
me u gostionici Crni lav u Kovent Gardenu 1 ako želiš ponovo da vidiš svoju paklenu mašinu - i,
ako si iole razuman, nemoj doći praznih ruku. Traži Modrokošca, mada me zovu i Katrani.“
Katrani je sad već nestao s vidika sišavši u sledeću dolinu i Piter je slušao kako zamire
udaljena tutnjava kola. Dopustio je da mu glava ponovo padne na mnogobrojne ljutiće. Osećao
je mučninu i slabost, a bol mu je u glavi nepodnošljivo jako pulsirao. Katrani - kakvo li je to ime?
Kakvu paklenu mašinu? Zurio je iznad sebe u sokola koji je kružio po bledoplavom nebu,
oslobodivši um bilo kakvih misli. Omlitavelo telo devojke još mu beše položeno preko
gležnjeva, crvene kose rasute po blatu oko njegovih stopala. Ubrzo Piter ponovo iskliznu iz
stvarnog sveta i izgubi svest. Ovoga puta je sanjao da je pauk zarobljen na dnu čaše koji bi,
svaki put kad pokuša da se popne i izađe, skliznuo nazad na dno.
Kad se doktor Dajer konačno podigao s poda i sišao u podrum, od dece nije bilo ni traga.
Uskoro se pojavi i Moli, doduše drhteći od straha. „Kejt! Pitere!“, povika doktor najglasnije što je
mogao. Usledi jeziva tišina. Doktor Dajer je u stomaku osećao da se nešto grozno desilo.

18. Pretraži pogledom Timovu laboratoriju i još više se naježi. Nije bilo antigravitacione mašine! Na
trenutak, na mestu gde je trebalo da stoji mašina, doktoru Dajeru se nekim čudom učinilo da
vidi sečivo noža upereno nadole kako lebdi u vazduhu. Doktor odmahnu glavom i pogleda
ponovo. Sečiva nije bilo. „Kejt! Pitere!“, povika. „Evo Moli. Gde ste? Ohladiće se ručak!“

19. ČETVRTO POGLAVLJE
Zavijanje vuka
U kome policija i Kejt dolaze do određenih
zaključaka o neugodnom položaju u kome su, i
deca provode noć u brezovoj šumi
„Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa! “
Piter se namah ponovo probudi. Podiže se na laktove i zagleda u čudnu devojku čiji se obris
ocrtavao naspram rumenog neba dok su poslednji zraci sunca obasjavali dolinu koja se pred
njim prostirala. Njeni vrisci odzvanjali su svuda naokolo, odbijajuči se o svaku padinu i
ponavljajući se još tri ili četiri puta zaglušujuće glasno. Piter vide kako devojka užasnuto zuri u
ispruženu šaku punu kose. Slika crvene kose podseti ga na nešto... nekakvo sećanje mu mučno
zatreperi na površini uma pa nestade isto tako brzo. Bol mu je u glavi pulsirao još jače dok je
tako sedeo pa se ponovo izvali u visoku travu.
Nikada pre toliko preplašena, Kejt je unezvereno pogledala oko sebe, ne shvatajući ni
približno šta joj se desilo. Gde je to zaboga dospela? I kakva joj je to jeziva osoba odsekla toliko
kose? Gde je ta osoba sada? Ona pusti gomilicu kose i povetarac je odnese ka ogromnom žbunu
čkalja, gde se dugi crveni pramenovi upetljaše u šiljasto lišće kao konjska dlaka u bodljikavu
žicu. Ta slika beše neobično uznemirujuća. Ona ponovo zavrišta.
„Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!“
Piter prekri uši šakama. Glava ga je previše bolela da bi mogao s tim da se nosi.
Kejt nije preterano želela da prestane s vrištanjem jer bi u tom slučaju morala da odluči šta
sledeće da radi - a to će zaista biti teško. Gde joj je tata? Gde je Moli? Šta...
„Umukni!“ viknu Piter nadglasavši njen krik.
Kejt zastade i dalje otvorenih usta, ali bez buke koja je iz njih izlazila, i pogleda u mršavog
dečaka koji je sedeo i zurio u nju. Tamna kosa mu se na jednoj strani izvila, a po obrazu su mu
se zalepile latice ljutića. Izgledao je baš kao što se ona osećala - užasnuto.
„O ne, to si ti!“, uzviknu Kejt. U zamršenoj kosi imala je slamu i osušeno blato. „Ne poznajem
ja tebe!“, kriknu Piter. „Ko si ti? Šta si mi učinila?“
Kejt mu nesigurno priđe. Polako se spusti na kolena pored njega i skloni kosu s lica
otkrivajući pregršt zlatnih pegica na bledim obrazima i preplašene sive oči. Od sveg tog
vrištanja glas joj beše promukao.

20. „Kako to misliš - ne poznaješ me? Bila sam prinuđena da provedem pola prepodneva s
tobom... osim što je tada bila zima, a sada je leto i tad smo bili s mojim tatom, a sada smo... na
ovom mestu. Čim sam te videla, znala sam da ćeš doneti neku nevolju.“
Piter ju je ćutke i zapanjeno posmatrao. Toliko je bio zbunjen da nije znao je li sve to san ili
java. Devojčica mu je bila poznata, ali zaista nije mogao da se seti ko je ona.
„Dobro si?“, upita Kejt. „Veoma si bled. Znaš li da na čelu imaš ogromnu modricu?“
Dodirnula mu je slepoočnicu gde je pupila velika ljubičasta modrica i on se trže.
„I izgubila sam Moli! O, Moli, Moli, gde si?“
Kejt ponovo beše na ivici plača pa se žurno okrete i posegnu za maramicom. Bučno izduva
nos i nakratko ćutke posedi da se sabere. Mora postojati neko logično objašnjenje za sve ovo!
Samo ga trenutno ne vidim... a Piter verovatno ne može da se seti ko sam zbog tog udarca u
glavu...
Piter se okrete i vide kako Kejt ustaje s nekom namerom. Otrčala je na vrh padine iza njega,
zaklonila oči od sunca i pretražila pogledom okolinu ne bi li videla neki znak života. Potom
zviznu kroz zube baš kao farmeri kad podučavaju ovčarske pse. „Moli, dođi!“, povika. „Moli,
dođi!“
Piter je ležećki posmatrao kako se ta scena pred njim odvija kao na filmu. Taman je sve
počelo da mu izgleda kao da se dešava nekom drugom kad mu odjednom mučan, peckav bol
prođe nogom kao struja.
Previjao se od bola, valjajući se tamo-amo po visokoj travi i držeći se za listove. Sada je na
njega bio red da ispusti prodoran krik, koji se razleže po čitavom tom spokojnom predelu.
Pokuša da ustane i smesta se sruši. Kad mu lopatice udariše o zemlju, začu se sumnjivo
šljapkanje. Piter ga od silnog bola u tom trenutku i ne primeti.
„Upomoć! Neka mi neko pomogne! Joj, joj, joooj..."
Kejt mu smesta pritrča. „Šta sad da radim?“, uzviknu. Stajala je posmatrajući njegovo
zgrčeno telo, stegnutu vilicu i stisnute usne. Uprkos Piterovom neprestanom jaukanju Kejtino
lice poprimi vedriji izraz.
„Znam šta ti je“, reče ona. „Kad sam se probudila, ležala sam ti preko gležnjeva. Jednostavno
su ti utrnule noge.“ Kejt poče snažno da mu trlja noge baš kao na moru kad je pomagala majci
da osuši Mili i Šona nakon brčkanja. „Lupaj nogama“, predloži mu ona. „Inače, jesi li primetio da
ležiš u kravljoj balegi?“
Tek nakon nekoliko minuta Piter se usudi da upotrebi noge. Kejt je sada čučala u visokoj
travi zureći u daljinu. Beše očigledno da je duboko utonula u misli. Piter se uspravi i obrisa
vetrovku o travu, iskosa proučavajući pogledom nepoznatu devojčicu. Ona to primeti i odmah
se namrgodi podižući jednu obrvu. Piter je u tom trenutku prepozna. Kao da mu je neko prosuo
čitavu kofu hladne vode na glavu - znao je ko je devojčica i setio se njenog oca, braće i sestara i
Van der Grafovog generatora i kako su Kejt i on jurili Moli niz dugački, beli hodnik. Ono čega
nije mogao da se seti, niti da razume, jeste to kako su se on i devojka našli u toj predivnoj,
usamljenoj dolini.
„Ti si Kejt“, reče.
„Da, znam“, odvrati Kejt. „Što mi ne bi rekao nešto što ne znam, na primer kako smo ovamo
dospeli?“
„Ali to ne znam“, odgovori Piter. „Ne sećam se.“

21. „E pa, pokušaj da se setiš“, reče Kejt. „Vrati film. Pokušaj da zamisliš sve što se desilo od
jutros do poslednje stvari koje se sećaš i tu potraži ključ. To ja pokušavam da uradim. Nešto
veoma čudno danas nam se desilo. Jedno od nas dvoje mora ustanoviti šta.“
Moli nikako nije htela da napusti Timovu laboratoriju. Kad je doktor Dajer pokušao silom da
je odvuče, pokazala mu je zube i režala na njega kao da ga ne poznaje. Uspaničen i pun zebnje,
doktor je ostavi tamo i istrča na ledeno sunce.
„Kejt! Pitere!“, vikao je sve dok nije promukao. No čuo se jedino vetar u borovima. Pojuri
nazad u Timovu laboratoriju, gde je Moli sada zavijala na način koji doktor Dajer nikada pre
nije čuo - od tog sablasnog vapaja naježio se više nego od vetra. Šta se to desilo što je moglo da
izazove Molino očajno zavijanje koje kida dušu?
Nakon pola sata doktor Dajer ustanovi da bi trebalo da pozove ženu. Potrudio se da sakrije
prizvuk panike u glasu, no gospođa Dajer ga je odmah primetila. Kad je nakon jedva deset
minuta pristigla u laboratoriju i videla muževljev izraz lica, krv joj se sledila u žilama.
„O, ne!“, reče poluglasno. „O, ne!“
Posle još jedne bezuspešne potrage radnici obezbeđenja pozvaše policiju. Kejtini roditelji
sedeli su jedno pored drugog u prostoriji obezbeđenja s nepodnošljivo snažnim osećajem
mučnine u stomaku. I šta da kažu Piterovom ocu? Oni su se starali o dečaku... Nisu pričali i nisu
mogli da plaču. Svaki put kad bi zapištao pejdžer ili zazvonio telefon, oboje bi skočili na noge i
ponovo utonuli u stolice kad bi se ispostavilo da je lažna uzbuna.
Policiji je trebalo dva sata da pronađe Piterovog oca. Njemu je trebalo još nekoliko minuta
da postane svestan toga što mu govore, pa je smesta seo u automobil i odvezao se ne zastajući
od centra Londona sve do Darbišira. Govorio je sebi da će ga Piter dočekati tamo na imanju
Dajerovih, živ i zdrav. Ali šta ako ne bude tako? Toliko je sada žalio što Pitera nije izveo na
rođendansko slavlje umesto što je otišao na onaj beskorisni sastanak. Kako je samo žalio što su
poslednje reči koje mu je Piter tog jutra uputio bile: „Mrzim te!“
Mnoštvo policajaca stiglo je u laboratorije NCRDM u petnaest do tri. Bleštavo narandžasto
svetlo obasjavalo je krupne pahuljice pre no što bi se skrasile na krovovima čitavog reda
policijskih automobila. Šest uniformisanih policajaca detaljno je pretražilo laboratorije i
okolinu objekta i ispitalo sve zaposlene, no nisu pronašli ni traga od Pitera i Kejt niti ikakve
naznake o tome gde bi mogli biti.
Kada je u pola šest stigao gospodin Šok i kada su mu saopštili da Pitera još nisu našli,
pozvao je telefonom svoju ženu, koja je u Kaliforniji još uvek spavala, i rekao joj užasne vesti.
Želela je da dođe prvim letom, ali suprug ju je sprečio u toj nameri - uostalom, bilo je vrlo
moguće da će se Piter pojaviti čim on spusti slušalicu, zdrav i prav. Složila se da put odgodi na
tri sata, ali ne i duže.
U međuvremenu je jedna policajka odvezla gospođu Dajer nazad na farmu dok je doktor
Dajer odveden u policijsku stanicu u Bejkvelu, gde je proveo sledeća tri sata. Obavešteni su
državni i lokalni mediji i do šest sati za slučaj je već bio zadužen viši policijski oficir.
Inspektor Viler bio je poreklom Škot i sada već pred penzijom. U svoje vreme sprovodio je
brojne važne istrage, uključujući i nekoliko slučajeva nestalih osoba, koje je sve priveo kraju,
bilo srećnom ili tragičnom. Veoma su ga poštovali. Takođe je bio i na lošem glasu zbog
nezgodne naravi, zadrte tvrdoglavosti i predanosti poslu.

22. Kada je doktor Tim Vilijemson potvrdio da je nestao proto-tip antigravitacione mašine koju
je napravio kao deo projekta koji finansira Nasa, došlo se do pretpostavke da su deca oteta kad
su naletela na lopove što su pokušavali da ukradu uređaje. Doktor Vilijemson se usprotivio
tome tvrdeći da je njegova mašina bezvredna - zašto bi iko želeo da ukrade napravu koja jedva
da je dospela u fazu testiranja? Inspektor Viler je potajno došao do zaključka da ta mašina
predstavlja mnogo više od onog što je doktor Vilijemson spreman da prizna. Svi instinkti su mu
govorili da ovo neće biti uobičajen slučaj - no inspektor Viler ništa nije voleo koliko dobar
izazov.
„Da li si video šta mi se desilo s kosom?“, upita Kejt.
„Znači nisam to sanjao!“, uzviknu Piter, čiji se zbrkani um konačno razbistrio. Ispričao je
Kejt sve što je mogao o Katranom i njihovom razgovoru.
„Hteo je da proda moju kosu?“, ponavljala je Kejt u neverici. „I kako je izgledala ta mašina,
naprava, stvarčica?“
„Nisam je baš najbolje video. Spazio sam je tek na kolima kad je konj počeo da galopira.
Mogla je biti bilo šta. Nekako je bila kockasta. U stvari, kockasta, ali viša nego šira.“
„Znači, kvadar“, reče Kejt.
Piter slegnu ramenima. „Ako ti tako kažeš."
„Da li bi mogla biti Timova antigravitaciona mašina?"
„Možda...“
„Šta je poslednje čega se sećaš pre nego što si se ovde probudio?“, upita Kejt.
„Jurio sam tvog psa niz hodnik. Ti si bila ispred mene. Sigurno me je neko udario po glavi.
Čega se ti sećaš?“
„Jurila sam Moli, baš kao i ti. Trčala je prema Timovoj laboratoriji. A zapamtila sam i prizor
nekakvih spirala, lebdećih svetlosnih spirala. Možda su i mene udarili po glavi.“ Dodirnu glavu
tražeći čvoruge.
Piter i Kejt zaćutaše i stajahu tako u sve mračnijoj dolini izgubljeni u sopstvenim mislima,
pokušavajući da razumeju zagonetni položaj u kom su se nalazili. Oboje behu umorni, potreseni
i gladni, posebno Piter, siv u licu od iscrpljenosti. Međutim, nisu mogli da se nateraju da sednu
jer su oboje čekali. Čekali da počnu da skaču i mašu rukama kad se pojavi spasilački helikopter
ili policijski automobil. Uostalom, to će se pre ili kasnije desiti, zar ne?
Kejt iskorači da ubere svilenkastu, crvenu bulku i plavi različak. Kako je, zaboga, pre podne
bilo božićno doba, a kasno po podne sredina leta? I kakva je ovo zabit? Naviknuta je na život na
selu, ali nikada nije bila na tako zabačenom mestu: nije se u daljini čula buka vozila, nije bilo
dalekovoda, puteva, čak ni najmanjeg traga koji je na nebu ostavio avion. I zašto, za ime sveta,
ne može da se seti šta se desilo dok je jurila Moli niz hodnik? Zašto joj se, kad pokuša da zamisli
šta je usledilo, u glavi javljaju slike tih oblika - dugih, slobodnih, sjajnih spirala koje kao da su
prolazile pravo kroz nju? I ko je tačno bio taj Katrani?
Pogleda u Pitera, koji je šutirao grumene zemlje visoko u vazduh. Zavukao je ruke duboko u
džepove pantalona i žalosno pognuo glavu. Pitam se od kolike će pomoći biti ovaj dugonja,
zapita se Kejt.
„Znaš šta ja mislim?“, reče Kejt.
„Šta?“
„Mislim da su nas lopovi oboje udarili po glavi. A mašina - mislim da su je ukrali iz
laboratorije i morali i nas da povedu jer smo bili svedoci. Mislim da su nas odveli u Australiju.“

23. „U Australiju! Šališ se!“
„Ili možda na Novi Zeland... Hajde mi ti onda objasni otkud odjednom leto? Misliš li da je
verovatnije da smo šest meseci proveli u nesvesti?“
Piter se počeša po glavi. „Hmm... Ali, ako su već ukrali mašinu, zašto su je ostavili ovde da je
nađe Katrani?“
„E pa, ne znam“, odvrati Kejt. „Možda nisu mogli sve da ponesu. Ili ih je neko omeo.“
„I zašto bi nas doveli čak ovamo i onda nas se ovde otarasili? Ako su nas onesvestili, zašto
nas nisu prosto ostavili u laboratoriji tvog tate?“, upita Piter.
„Dobro. Ne znam. Ali stvarno mislim da smo u Australiji i uverena sam da treba da
ostanemo ovde dok ne dođu da nas spasu. Svuda će nas tražiti.“
Piter klimnu glavom. „Bolje bi im bilo... Da nemaš možda nešto za piće?“
„Zar ne misliš da bih ti već ponudila kad bih imala...? Na kakvu ti to osobu ja ličim?“
Piter ne odgovori.
Oboje ponovo zaćutaše.
„Možda bi trebalo da dozivamo u pomoć“, predloži Kejt. „Uostalom, Katrani mora da je već
odmakao. Moglo bi biti nekog u blizini...“
Piter slegnu ramenima. „U redu... Vredi pokušati.“ „Upomoć!!!“, kriknu Kejt.
„Stvarno umeš da budeš glasna“, trže se Piter.
„Odlično“, odvrati Kejt. „Zar mi se nećeš pridružiti?“ „Upomoooć!!!“, oboje povikaše.
„Upomoć!!!“
Kad god bi prestali s vikom, tišina bi izgledala još dublja. Obeshrabren, Piter umesto
dozivanja poče da jodluje.
„JO-DI-LE-II-JOO! JO-DI-LE-II-JOO! Jo-di-le-ii-joo! Jo-di-le-ii-joo!“ Kejt se isceri prvi put
otkako se probudila u ovoj čudnoj zemlji. Priključi se galami. Jodlovali su sve brže i brže dok ih
grla nisu previše bolela da bi nastavili. Potom Piter poče da viče šta god mu je padalo na pamet:
„Totenhem Hotspur! 2 Gromobran! Diplodokus!“ 3 Svaka reč mu se vraćala kao bumerang.
Kejt uzvrati: „Mančester Junajted! Superkalifredžilistikekspialidoušes!“ 4
Skriven u gustišu glogovog žbunja i mladih breza, mladi neznanac probudi se iz dubokog
sna na zvuk dečjeg jodlovanja. Zaviri kroz zelenilo. Polumesec se pojavio na večernjem nebu.
Plave oči zagledaše se u decu i na neznančevom licu pojavi se širok osmeh.
Deca su sada već prešla na imitacije životinja. Kejt je imitirala kravu kojoj treba muženje, a
Piter je rikao kao lav. Potom poče da zavija kao vuk: „Auuuu!“
Odjeknu glas drugog vuka i razleže se čitavom dolinom. „Auuuuu!“ Zavijanje mu beše
snažno i divlje.
„To si se ti čula?“, upita Piter.
„Ne“, reče Kejt. „Pokušavaš da me uplašiš?“
„Ne, stvarno, ne šalim se. Prestani da se zezaš. Ti si se čula, zar ne?“
„Nisam!“, beše uporna Kejt.
„Auuuuu!“ Još jedno zavijanje prolomi se sa neznančevih usana širom spokojne doline.
Trenutak kasnije Piter i Kejt jurnuli su mahnito niz travnatu padinu, ruku raširenih radi
ravnoteže. Dahćući i brbljajući nepovezano, skakali su niz strmu kosinu, rasterujući grupice
zečeva koji su grickali travu, i napokon se drhteći zaustavili na ivici male šume pri dnu doline.
Baciše se na zemlju, sposobni samo da duboko udišu.

24. U šumi beše mrkli mrak. Blede kore breza koje su rasle na njenoj ivici kao da su svetlele u
mraku. Ako je gore bilo vukova, pomisli Kejt, kakva će ih stvorenja tek ovde dole dočekati?
Verovatno smrtonosni pauci i zmije otrovnice. Nikako neće ući u šumu osim ako zaista ne mora.
No onda pogleda nazad prema mračnoj padini. Grudni mišići joj se stegoše kad zamisli sebe
prinuđenu da skoči na vukova leđa kako bi mu izbegla jake, bele zube i kako steže njegovo
čupavo, raskošno krzno i šutira ga svom silom - samo da bi zaustavila te očnjake pre no što se
zabiju u nju kidajući joj meko meso... Na dnu doline, u tami, sve je počelo da je pritiska. Stavi
dlanove preko očiju kako bi sve isključila i kroz prste joj tiho potekoše suze. Gde si, tata, gde si?
Piter se u međuvremenu takođe naprezao da čuje bilo kakav nagoveštaj toga da ih juri vuk.
Uši je toliko načuljio da ga je skoro bolelo. Isprva je čuo samo Kejtino dahtanje. Međutim,
postepeno je počeo da razaznaje zvuk šuštanja lišća na vetru, kao i jedan drugačiji zvuk... beše
siguran da je čuo kako negde žubori potočić.
„Voda!“, viknu i uhvativši Kejt za rukav, povuče je u tamu.
Voda im nikada do sada nije toliko prijala. Ležali su potrbuške lica zamočenih u ledeni
potok. Piter je progutao toliko vode da je čuo kako mu bućka u stomaku.
„Hajde“, reče Kejt. „Izgleda da ne možemo da računamo na to da če nas neko naći večeras.
Moraćemo brzo da nađemo pomoć ako ne želimo ovde da provedemo noć.“
Pokušali su da nastave put kroz crnu šumu, zapinjući o panjeve i nalećući na nevidljive
grane koje su im šibale lica. Kad god bi Kejt osetila golicanje lista ili trave po koži, pomislila bi
da je to pauk i zastajala trljajući se bezumno i pljeskajući nogavice farmerki za svaki slučaj.
„Ma, ovo je beznadežno!“, uzviknu Piter nakon određenog vremena. „Ništa ne vidim - možda
se krećemo i ukrug!“
„U redu“, uzdahnu Kejt. „Hajde da ostanemo ovde do jutra. Ali neću spavati.“
„E pa, ja hoću.“
Piter se skljoka na zemlju. U glavi mu je tuklo i beše slab od gladi. Pogleda kroz grane prema
noćnom nebu. Prostirka satkana od mlečnobelih zvezda visila je nad dolinom. Da li je stvarno
moguće da su u Australiji? Poče da ubeđuje sebe da noćno nebo izgleda okrenuto naopačke.
Kejt nakon kraćeg oklevanja reče: „Znaš, pre, kad sam rekla kako sam znala da ćeš doneti
neku nevolju čim sam te videla..."
„Da...“
„Pa, to je bilo malo nepravedno s moje strane - verovatno.“
„Aha. Dobro.“
Kejt leže na golu zemlju pored njega. „Okreni se“, reče. „Mislim da bi trebalo da ležimo leđa
uz leđa zbog bezbednosti i toplote.“
„Nema šanse!“, reče Piter. „Neću da spavam pored devojčice.“
Kejt beše suviše umorna da se raspravlja pa leže naslonivši leđa na mladu bukvu. Jedva da je
nazirala Pitera pod šarama mesečine.
„Moj tata će nas pronaći, znaš. Veoma je pametan i nikada ne bi dozvolio da mi se nešto
dogodi. Učiniće šta god treba da bi nas povratio, znam da hoće.“
I Kejt je bila u mnogo gorem stanju nego što je želela da prizna. Osećala je da sada ne bi
mogla da ustane sve i da je htela.
Piter se pitao da li se neko do sada već usudio da prekine važan poslovni sastanak i kaže
njegovom ocu da mu se sin izgubio.
„Da“, reče on. „Siguran sam da si u pravu.“

25. Kejt mu ne odgovori. Već je spavala.

26. PETO POGLAVLJE
Pržena pastrmka za doručak
U kome Piter peca, a Kejt uspeva da preplaši
svog saputnika
Kad je osvanulo jutro, sunce započe spori silazak niz travnate padine doline. Sasvim dole
sablasna bela izmaglica visila je nad potokom otkrivajući njegovu putanju kroz sredinu šume u
kojoj su, pod njenim zelenim baldahinom, spavali Piter i Kejt.
Kejt je, potpuno nesvesna ostatka sveta, zagrlila stablo bukve, belog lica išaranog tragovima
blata i suza. Piter je, medutim, počinjao da se komeša. Pogledao je oko sebe. Sve beše
prekriveno biserima rose koja je svetlucala na slabom svetlu. Kako je samo ukočen i ozebao bio
posle noći prospavane na goloj zemlji. Majica mu se zalepila za leđa, a blagi zadah kravije
balege zadržao mu se na vetrovci podsećajući ga na događaje od prethodnog dana. Pogleda u
Kejt, čija su se leđa podizala i spuštala u sporom, ujednačenom ritmu.
Odluči da je ne budi, već da sam malo istraži okolinu. Odjednom mu sinu da se nikada pre
nije probudio a da u blizini nije bilo nekog odraslog da mu kaže šta da radi. Kakva sloboda!
Pošao je duž malog potoka. Krčeći put kroz paprat, Piter se gotovo osećao kao da je na odmoru.
Ovoga jutra nekako nije bio uplašen i očajan. Bio je uveren da je vuk koga su čuli prethodne
noći zapravo samo ogroman pas koga su uveče zatvorili.
I mada je još bilo nejasno kako su tu dospeli, trebalo je samo da pronađu neki telefon,
pozovu kuću i neko će odmah doći po njih.
Čučnuo je da zahvati malo vode šakama - kad već nije bilo hrane, mogao je bar da pije. Plop!
Krajičkom oka Piter ugleda ribu koja je izbila na površinu vode da uhvati muvu. Polako i tiho,
Piter se uspravi i zapita se da li će videti još koju. Srce mu poskoči kad izbroja pet, šest, sedam
predivnih pastrmki koje su plivale uzvodno sred svetlozelene trave raširene kao kosa na nežnoj
struji. Leđa im behu neodređene smeđezelene boje, no bočne strane behu nepogrešivo
svetlucave i poprskane crvenim, zelenim i sivim tačkama. Za dečaka koji je prvu pastrmku
uhvatio golim rukama na reci Froum čak i pre nego što je naučio da čita, doručak odjednom
posta izvesnost.
Golicanje pastrmki, kao što ga je učio deda, zahtevalo je veliko umeće i beskrajno strpljenje,
ali još kao mali voleo je u njemu da se oprobava - kad bi se nečemu predao, Piter je retko od
toga odustajao. I tako sad leže potrbuške i zaroni prvo šaku pa celu ruku u Iedenu vodu. Toliko
se umirio i stišao da se sjedinio s tokom reke, kamenitim koritom i namreškanom površinom.
Nakon određenog vremena šaci mu se približi jedna debela šarena pastrmka. Polako i krajnje
umešno Piter poče da joj gladi stomak. Nakon nekoliko minuta toliko je umirio pastrmku da je

27. upala u nekakvo stanje obamrlosti. Kad je procenio da je pravi trenutak, Piter baci ribu na
travnatu obalu. Podiže je i ubi jednim preciznim udarcem kao što ga je učio deda, vešto joj
lupivši glavu o kamen. Dok se spremao da opet oproba sreću, začu se lomljenje grane i on se
naglo okrenu. Sva čula mu behu na oprezu. Da li je još nekog osim njega bilo u toj šumi
prošaranoj suncem? Posle određenog vremena zaključi da je verovatno u pitanju bila neka
životinja i pažnju ponovo usmeri ka pređašnjem poslu.
Pola sata kasnije, veoma zadovoljan sobom, Piter se uputi da nađe Kejt, noseći tri klizave
smeđe pastrmke koje je uvio u lišće kiseljaka i strpao u džepove vetrovke. Bio je u iskušenju da
je probudi zavijajući kao vuk i zloćesto se kezio na tu pomisao. Potom se seti kako je preplašena
bila prošle noći i odluči da je bolje da to ne radi.
Kejt je našao još sklupčanu u istom položaju, kapuljače navučene preko glave i kolena
pribijenih uz vitko stablo mlade bukve. Pramenovi crvene kose behu joj pobegli iz kapuljače i
blago su poigravali na povetarcu. Piter čučnu trudeći se da ne pravi buku i iskrivi glavu da bi joj
proučio lice. Koža ispod pegica beše bleda, a lice namršteno. Rastužio se što je toliko
uznemirena čak i dok spava. Taman je hteo da je dodirne po ramenu i probudi kad se dogodi
nešto što nikako nije mogao da pojmi. Kejt kao da je iščezavala ili se prosto topila. Piter je zurio
u nju u potpunoj neverici. Treptao je i trljao oči. Nije bilo sumnje, Kejt je očito bila sve nejasnija.
Pogledao je oko sebe u tlo posuto lišćem koje žuti, u mrava koji maršira pravo ka njegovoj
cipeli, u ogromnu paukovu mrežu s velikim debelim paukom koji na sredini čeka. Sve ostalo
bilo je savršeno razgovetno, ali je Kejt izgledala kao lik na loše podešenom televizijskom
kanalu, treperava i mutna. Zapravo, kroz nju se moglo videti i stablo uz koje se privila. Piter
oseti kako ga obuzima jeziva panika. Da li će Kejt potpuno nestati? „Kejt!“, povika. „Probudi se!“
Na njegov povik ona se prenu i postade opet potpuno razgovetna i sledećeg trenutka već je
stajala na nogama u savršeno čvrstom obliku. „Šta nije u redu?“, zadihano reče. „Da nisu
vukovi?“
„Nisu... nisu. Jednostavno si izgledala... čudno.“
„Tako si viknuo samo zato što sam izgledala čudno?! Gori si i od Sema! Stvarno si me
uplašio. Pomislila sam da se neko sprema da nas raskomada...“ Zaćuta da bi povratila dah;
pesnice joj još uvekbehu stisnute, pogledom ga je streljala. „I kako sam to čudno izgledala?“
Sada na njoj više ne beše ni traga treperavosti ili zamućenosti i Piter poče da sumnja u ono
što je video. Da li od gladi možeš početi da umišljaš stvari? Odluči da se izvuče iz svega toga.
„Učinilo mi se da si malo nejasna, to je sve“, reče on, ne uspevajući da zvuči prirodno. „Mora
da je bila neka igra svetlosti.“ Kejt je zurila u njega u neverici. „Malo nejasna!“, uzviknu.
„Pokušavaš da me nasamariš? Ako je tako, neće ti uspeti.“ Piter beše toliko obuzet mislima da
nije ni primetio kako je Kejt na ivici suza. Reče sebi kako mora proveriti da li je Kejt još uvek u
čvrstom stanju i odluči da je najjednostavnije da to uradi tako što će namerno slučajno na nju
naleteti. Kejt ga je sumnjičavo posmatrala dok je obilazio oko nje pa se namerno spotakao o
koren drveta srušivši Kejt na tlo po uzoru na profesionalnog rvača. Kejt ga udari i grubo
odgurnu od sebe. „Šta to radiš, idiote?“, povika.
Krupne suze potekoše joj niz obraze i padoše na nadlanice dok je tražila pamučnu
maramicu. Ramena su joj se tresla dok je nečujno plakala. Piter je nezgrapno uhvati za ruku.
„Nije trebalo da te gurnem. Zaista mi je žao. Nisam znao da će te to toliko uznemiriti.“
Kejt duboko uzdahnu da bi se primirila.
„Nisi samo ti u pitanju“, reče. „Kad si me probudio, mislila sam da stojim u našoj kuhinji.
Videla sam Mili na podu pored šporeta kako piše porukice na papirićima i trpa ih u naše cipele.

28. To često radi. Zapravo, ne zna da piše - ima samo dve godine - ali se pretvara. Onda je u kuhinju
utrčala Moli, moj pas. Stajala je tako naizgled me posmatrajući, ali nije skakala niti me lizala po
licu. Samo je cvilela... Izgledalo je kao da zna da sam tamo, ali me ne vidi. A Mili me uopšte nije
primetila. Bilo je užasno... Nije bio san. Kunem se da nije. Stvarno sam bila tamo.“
***
Piter nije znao šta da kaže pa oćuta. Kejt obrisa lice maramicom. Oko njih su zujaii insekti, a
breze su šuštale na vetriću. Potom se Piter priseti pastrmke.
„Pogledaj šta imam“, reče on, vadeći ribu iz džepa. „Smeđe pastrmke. Izvrsne su!“
„Opa! Jesi li ih ti uhvatio?"
Piter klimnu glavom.
„Znaš li kako treba da ih očistiš?“, upita Kejt. „Imaš li nož?“
„Pa, nemam“, odgovori Piter.
„Imaš li nešto čime ćeš upaliti vatru?“ Sada je već zvučala manje zadivljeno.
„Ne, ali sam uveren da ćemo se nečeg setiti.“
„ Aha - znači, ne možemo da ih ispečemo i ne možemo da ih očistimo. Kako ćemo ih onda
pojesti? Da nećemo da ih sisamo kao lizalice?“
Piter se jedva suzdržao da se ne razbesni i kaže joj: „Onda sama sebi pronađi doručak!“, ali
je barem prestala da plače.
I najblaže predstave o tome kako će napraviti kameni nož od kremena Piter je uskoro
odbacio jer je posle detaljne pretrage pronašao samo hrpu glatkih, zaobljenih kamenčića. Kejt
je u međuvremenu zaradila ranice od trenja trljajući dva štapa da bi upalila vatru.
„Hajde, dosta mi je svega. Idemo da nađemo telefon", reče.
Pastrmke ostaviše vranama i odlučiše da prateći potok opet odu do vrha brda. Kad su izašli
iz šume, sunce im je peklo u leđa pa poskidaše vetrovke i vezaše ih oko struka. Beše naporno i
kad se približiše vrhu, Kejt se baci na zemlju teško dahćući. Piter smesta učini isto i skloni kosu
s vlažnog čela. Pogled mu se odsutno zaustavi na šumi u kojoj su proveli noć. Nos ga je pre očiju
obavestio o perjanici gustog sivog dima koji se dizao u čist vazduh.
„Pogledaj!“, viknu. „Neko je upalio vatru.“
Po drugi put otkako su došli, Piter i Kejt pojuriše na dno doline. Kad su se približili izvoru
dima, začuše muški glas kako peva.
„Moja draga da me ljubi moli. Fol-di-la-la-di-da. Moja draga reče da me voli. Fol-di-la-la-di-
da.“
Nisu zastali sve dok ne stigoše do omanje čistine gde ih dočeka omamljujući miris pržene
pastrmke. Čovek plave kose vezane u rep starao se o vatri. Na zvuk njihovih koraka on se
okrete da ih pogleda. Imao je mirne duboke plave oči i široko lepo lice na kome se nije
primećivao ni trag iznenađenja što ih vidi. Piteru se na trenutak učini da ga poznaje no ubrzo
promeni mišljenje.
Neznanac se približi deci i otmeno pokloni.
„Zovem se Gedeon Simor. Nadam se da vam mogu pomoći u nevolji. Eto, barem sam bio
toliko slobodan da ispečem vaše pastrmke."

29. ŠESTO POGLAVLJE
Izgubljeni u vremenu
U kojem Piter i Kejt otkrivaju da su njihove
nevolje tek počele
Gedeon dodade deci po hrskavo pečenu pastrmku nataknutu na dugačak prut. Rukom im
pokaza da sednu. „Morate jesti“, reče. „Pričati možemo i kasnije." Sve troje posedaše oko
pucketave vatre, zadovoljni što stavljaju nešto hrane u želudac. Piter i Kejt s vremena na vreme
iskosa su gledali Gedeona. Zbog određenog prikrivenog dostojanstva kojim je odisao, obuze ih
stid. Gedeon je spokojno jeo, a kad presrete Piterov radoznali pogled, nasmeši mu se iskreno i
toplo.
Gedeon odgrize poslednje parčiće ružičastog mesa pa baci kosti u vatru i obrisa usta
nadlanicom. Nosio je široku belu košulju, isprljanu i pocepanu nakon nekoliko dana puta, i
iznošene čizme umrljane blatom sve do kolena, u koje su bile uvučene uske pantalone. Za plavi
rep mu se zakačila glogova grančica. Na zemlji pored njega beše trouglasti šešir, ne toliko prljav
ali veoma sličan onom koji je nosio Katrani. Piter se zapita zašto su obe osobe koje je sreo
otkako je tu dospeo izgledale i pričale kao likovi u kostimiranim dramama na televiziji.
Objašnjenje koje mu je sinulo u glavi odmah je odbacio kao previše sumanuto.
„Hvala vam za doručak, mladi gospodaru. Posmatrao sam kako lovite ribu. Retka je to
veština."
Piter ga pogleda iznenađeno. „Videli ste me?“
„Kad sam video način na koji ste pristigli, morao sam se uveriti da nema razloga da vas se
plašim. A verujem da imamo i zajedničkog neprijatelja.“
„Oh, molim vas“, prekide ga Kejt iznenada. „Moram da telefoniram kući. Zovem se Ketrin
Dajer i roditelji mi verovatno lude od brige. Imate li mobilni telefon?"
Gedeon je pogleda zbunjeno.
„Ili možda znate gde mogu da pronađem telefonsku govornicu?“
„Ne razumem vas, gospodarice Kejt.“
Uzrujana, Kejt poče da krši ruke.
„Kako smo zapravo pristigli?“, upita Piter. „Kojeg neprijatelja?"
Gedeon prouči njihova žudna, uznemirena lica. Šta da radi s ovom decom? Beše to zaista
čudna poteškoća. Pogleda u sunce koje se nezadrživo podizalo i odlučno ustade.
„Hoćete li poći sa mnom? Želeo bih da stignem do odredišta pre no što padne noć.“ Prebaci
veliku torbu preko ramena i stavi šešir na glavu. Pogleda potom u Pitera. „A mogu li znati vaše
ime, mladi gospodine?"

30. „Zovem se Piter, Piter Šok.“
„Recite mi“, nastavi Gedeon, „da li je moguće da su nam se putevi ukrstili i pre današnjeg
dana? Kad sam vam prvi put ugledao lice, imao sam osećaj da mi je neko prešao preko groba...“
Licem mu prođe senka brige. „Sigurno niste... duhovi?“, ublaži on svoje pitanje smejanjem.
Kejt i Piter nisu progovarali, pitajući se da li je to bila šala. Piter nesigurno odmahnu glavom.
Gedeonu je očito bilo neprijatno budući da se uputio uz padinu brzinom koja je deci izgledala
sumanuta. Isprva su morali da trčkaraju da bi ga sustigli, no kad Gedeon primeti kako su
nenaviknuti na prelaženje dugog puta, on uspori. Napokon, kao da je u sebi odlučivao šta da
radi, kaže ili, odista, u šta da veruje, Gedeon odgovori na Piterovo pitanje.
„Neprijatelj kojeg spomenuh jeste Katrani. Ukrao je nešto što pripada vama, zar ne? A ja, da
tako kažem, imam nekih nerazjašnjenih računa s njim. Za petama mi je otkako sam, pre šest
dana, napustio Hajgejt. 5 Da vi niste stigli u pravi čas - zbog čega je potpuno zanemario svaku
nameru da me uhvati - konačno bi me sustigao, u to sam siguran.
Znao sam da mi se približava, a snaga me je napuštala, pa sam se skrio u glogovom žbunju,
onamo.“ Ovde Gedeon zastade da bi pokazao prema severnim padinama doline, gde su se deca
prvi put probudila. „Uskoro se na vrhu brda pojavio i Katrani, i dok me je tražio, a ja izvirivao iz
žbunja, obojica ugledasmo kako se pojavljujete niotkuda kao neke đavolske prikaze. Isprva sam
se plašio da ste oboje mrtvi, budući da vas je taj avetinjski predmet držao uz sebe nevidljivim
konopcima, glava i udova opuštenih kao u krpenih lutaka. Nisam mogao da se pomerim jer bi
me Katrani otkrio. Sedeo je na kolima preplašen koliko i ja, sudeći po izrazu lica. Trenutak
kasnije, neka čudovišna sila toliko snažno odbaci vaša tela dalje od naprave da ste sleteli na
desetak koraka od nje. Nekim čudom ste izbegli teže povrede. Začuo se prasak kad je Piterova
glava udarila o kamen.“
Piter i Kejt zastadoše i Piter podiže ruku da dodirne osetljivu modricu koja je sad već bila
ljubičastožuta. Jedno je kad vas otmu lopovi, no ovo je izgledalo beskrajno gore. Obuzeti
užasom, Kejt i Piter se pogledaše, izrazi lica im se pažljivo promeniše i oboje su znali šta onaj
drugi misli - da je Gedeon ili lud, ili laže ili je pogrešio, da je sve to bilo samo svetlosna varka,
kao i da postoji potpuno logično objašnjenje za sve što se dešava. Ništa od toga, naravno, nisu
rekli Gedeonu.
Kejt podiže obrvu. „I šta se, ovaj, desilo s napravom o kojoj ste nam pričali?“, upita ona.
„Katrani ju je natovario na kola. Na jednom kraju to beše neugledna stvar, siva i
jednostavna. Na drugom beše srebrna i izgledaše baš kao ogromna kruška...“
Piter pogleda u Kejt. „Antigravitaciona mašina“, prošapta jedva čujno.
Kejt klimnu glavom.
„No beše nečeg čarobnog u vezi s njom“, nastavi Gedeon, „jer kad je pokušao da je veže
konopcem, ona poče da nestaje - mogao sam kroz nju da vidim kola. Postade staklasta, kao
duboka, mirna voda. Da Katrani nije odskočio od straha, ne bih verovao sopstvenim očima.“
„Znači, čarobna škrinja je postala takoreći nejasna, zar ne?“, upita Piter.
„Nejasna, da, i providna, kao debelo staklo. A kad pogledah u vas, gospodaru Pitere, i vi
počeste da nestajete na isti takav nečuven način kao i vaša sprava.“
„Ja!“, uzviknu Piter. „Ne! To nije moguće!“
„Kunem se da je istina“, odvrati Gedeon. „Gotovo ste nestali na blistavom suncu - ne znam
šta vas je prizvalo nazad.“
„Ovo je nestvarno“, reče Piter tiho. Kejt ga uznemireno zgrabi za ruku.
„Nisi me zezao, zar ne? To se i meni desilo, je Ii tako?“, prošapta ona.

31. „Slušajte, Gedeone“, reče Piter koraknuvši prema njemu, nesposoban da sakrije koliko je
zbunjen, „zaista smo vam zahvalni što nam pomažete, ali da li, molim vas, možete da nas
odvedete do najbližeg grada jer nam je hitno potreban telefon?“ „Telefon? Šta ili ko je taj
telefon? Ne razumem vas.“
„O, dajte, pa sigurno znate“, prasnu Piter, prekrivajući šakom uvo i pretvarajući se da ćaska.
„Te-le-fon... Svi znaju šta je to.“ „Rekoh vam da ja ne znam“, odvrati Gedeon, ljutito povisivši ton.
„Pokazaćemo vam ga kad ga budemo videli", reče Kejt žurno. „Molimo vas da nam oprostite,
malo smo uznemireni. Da li, molim vas, možete da nam kažete gde smo? Koji je ovo deo
Australije? Ili smo možda na Novom Zelandu?“
Gedeon se na trenutakzbuni, potom se okrete da je pogleda i pošto shvati da je potpuno
ozbiljna, prsnu u smeh.
„Mislite li da ste u Austriji? A ne, gospodarice Kejt, ovo nije Austrija.“
Kejt je taman htela da mu objasni da je zapravo mislila na Australiju kad Gedeon nastavi:
„Davdejl je tu blizu. Po pravoj liniji imamo manje od dva sata hoda do Bejkvela."
„Davdejl! Bejkvel!“, uzviknu Kejt lica ozarenog od olakšanja. „Ali to je blizu mesta gde ja
živim... O, Pitere, stići ćemo kući do ručka!“
„Da li biste nas mogli izviniti na trenutak?“, reče Piter i odvuče Kejt podalje, gde Gedeon nije
mogao da ih čuje. Žurno joj prošapta u uvo.
„Znam da želiš da se vratiš kući, ali ako je ovo Darbišir, kako to da je sad leto? Slušaj, i meni
se sviđa Gedeon, ali kako da mu verujemo na reč kad ne zna ni šta je telefon? A čini mi se da ni
za Australiju nije čuo.“
Kejt duboko izdahnu, zausti da nešto kaže pa odusta i odmahnu glavom. „O, ne znam.
Potpuno sam zbunjena... Ne znam šta da mislim. Da mu povlađujemo dok ne stignemo do
grada?“
Piter klimnu glavom. Gedeon je nestrpljivo šetkao okolo čekajući da opet krenu. Izgledao je
uvređen.
„Namera mi je da do Bejkvela stignem do sutona. Ako želite da vas tamo povedem, zamolio
bih vas da odmah pođemo. Mogu vas otpratiti do kuće mog budućeg poslodavca i zamoliti da se
tamo odmorite pre no što pođete u London.“
„U London?“, ponovi Piter. „Zašto u London?“
„Zar vam ne treba čarobna škrinja da se vratite odakle dođoste? Katrani vam je rekao -
odneo ju je u Kovent Garden. Stanuje, čini mi se, u Ulici Druri lejn. Pije u gostionici Crni lav, gde
ga mnogo puta videh s Kerikovom bandom. Preklinjem vas da ga nađete pre no što on odluči da
nađe vas. Katrani će se dobrano cenjkati, u to vas uveravam. No, ako namerava da preda plen
svom gospodaru... onda vaše nevolje jedva da su počele. Gospodar mu je čovek neprestano
željan nove zabave i voli svakojake tajanstvene stvari. Stoga, ako mu se naprava svidi, možda je
nikada nećete povratiti - izgubiće je u opkladi, njome isplatiti krojača ili vlasuljara, ili možda
tražiti tako visoku cenu za nju da nikada nećete moći da mu platite. U svakom će slučaju
poricati da bilo šta o njoj zna. Verujte mi - to veoma dobro znam - ne postoji veštiji lažov u
celom kraljevstvu.“
Gedeon je čekao odgovor, no ne dobi ga. Ni Piter ni Kejt nisu znali kako da odgovore na tu
hrpu zbunjujućih podataka. Gedeonovo strpljenje je očigledno isticalo.
„Dovoljno sam se dugo zadržao. Krećem u Bejkvel. Na vama je da pođete ili ostanete.“
On pođe preko vrha brda ne okrećući se. Piter i Kejt pojuriše za onim ko im nudi najveću
nadu da će se vratiti u civilizaciju. Gedeon uskoro nestade u susednoj dolini.

32. „Baš me briga za glupu škrinju“, reče Kejt ljutito. „Želim samo da se vratim kući.“
Ona se okrete da poslednji put pogleda dolinu. Odjednom uzdahnu.
„Šta nije u redu?“, upita Piter.
„Ovo jeste moja dolina“, promuca ona. „Sinoć sam mislila da umišljam. Ovo je put kojim stiže
školski autobus - tako se jasno vidi odavde. Moja kuća bi trebalo da je pored potoka gde smo
proveli noć. Ovo je moja dolina, ali u njoj nema ničega. Ničega!“
Piter vide kako ih Gedeon gleda preko ramena i shvati da ih neće čekati. Kejt je stajala s
rukom preko usta, sivih očiju punih suza. Piter je povuče za ruku i pokuša da je umiri
istovremeno je vodeći napred.
„Kako je to moguće?“, reče on. „Pretpostavljam da su sve doline manje-više iste.“
„Šta ti o tome znaš?“, uzviknu Kejt. „Ti si gradsko dete! Zar misliš da ne bih prepoznala
sopstvenu dolinu?“
„U redu, u redu. Neka ti bude. Nema potrebe da vičeš. Samo se drži dok ne stignemo do
telefona - posle samo jednog poziva sve će nam biti jasno.“
Hodali su ćutke ne ispuštajući Gedeona iz vida, koračajući preko bujnih letnjih livada, gazeći
svežu zelenu travu, detelinu i jagorčevinu i žudeći da ih neko probudi iz tog ružnog sna.
Piterova majka pošla je u nedelju iz Kalifornije u Englesku. Stigla je u ponedeljak u ranim
jutarnjim satima, taman pred početak na brzinu organizovane konferencije za novinare u
svečanoj sali Kejtine škole u Bejkvelu. Beše to sumoran povratak kući.
Televizijske kamere bile su usmerene ka inspektoru Vileru, koji je novinarima objavio da su
deca nestala bez traga iz istraživačkog centra desetak kilometara odatle, pre četrdeset osam
sati. Rekao je i da sada postoje ozbiljni razlozi za brigu što se tiče njihove bezbednosti. Doktor i
gospođa Dajer kao i gospodin i gospođa Šok sedeli su neutešni za dugim stolom. Za gospođu
Dajer bilo je previše to što mora u ovakvim okolnostima da sedi na mestu na kom je pre samo
nedelju dana gledala Kejt kako svim srcem peva božićne pesmice na školskoj priredbi.
Telefonski brojevi policije i slike dece blesnuli su na velikom ekranu i zasvetleli na
televizijskim ekranima širom zemlje: behu to Piterova slika od prošlog polugodišta na kojoj se
bleskasto kezi i snimak na kojem Kejt uči Moli da se rukuje.
Po završetku konferencije Piterovi i Kejtini roditelji žurno se udaljiše od reflektora ne bi li
se u samoći suočili sa svojim bolom. Dok su kamermani pakovali svoju opremu, inspektor Viler
stajao je i zurio kroz prozor grickajući kraj olovke. Bio je smeten. Budući iskusan policajac,
obično je mogao da se osloni na instinkt, ali što se ovog slučaja tiče, primao je zbunjujuće
signale. Kad se prvi put susreo s Piterovim roditeljima, miris novca koji je oko njih lebdeo
naterao ga je da posumnja na kidnapovanje. Međutim, oni još uvek nisu primili nikakav zahtev
za otkup - barem on o tome nije obavešten. Da li je moguće da Šokovi nešto kriju? A tu je bila i
ta mašina doktora Vilijemsona, da ne spominjemo predstavnike koje Nasa šalje iz Hjustona.
Zašto bi prolazili kroz sve to ako je ta naprava bezvredna? I što je najčudnije, inspektor Viler je
duboko u sebi osećao da su deca živa i zdrava i da će se, pre ili kasnije, zaista pojaviti. Voleo bi
da može da podeli svoj optimizam s izbezumljenim roditeljima, ali stvarno im nije mogao reći
da prestanu da brinu samo na osnovu toga što je imao nekakav predosećaj da su Piter i Kejt
dobro...
Grickao je olovku i odsutno zurio u igralište ispred zgrade. Blago sunce otopilo je veći deo
sinoćnog čvrstog mraza, no još uvekbeše ostataka leda ispod grana drevnog kedra koji se
uzdizao iznad terena za fudbal. Nešto privuče policajčevu pažnju i on uperi pogled prema

33. jednoj udaljenoj stativi. Sunce koje je već zalazilo zaslepljivalo ga je, ali bio je siguran da vidi
neku priliku kako leži na liniji gola. Zaškiljio je zbog sunca. Beše to devojčica obučena u nešto
nalik na dugu zelenu večernju haijinu. Ležala je na leđima podignutih kolena i haljine nabrane
oko nogu. Duga riđa kosa rasula joj se po blatnjavom terenu.
„Bože blagi!“, uzviknu inspektor prijatnim edinburškim naglaskom. „Izgleda kao devojčica
Dajerovih!"
Baci olovku i smesta istrča iz škole na fudbalske terene vičući dvojici pomoćnika da ga
slede. Kad su stigli do stativa, ona već beše nestala. Inspektor Viler se okrete polako skroz
ukrug pažljivo proučavajući okolinu dok mu se dah pretvarao u paru na prohladnom vazduhu,
no više ne beše ni traga devojčici koja je ličila na Kejt. Čučnu da potraži sveže otiske u
poluzaleđenom blatu između stativa i oseti jezu na potiljku.
***
Nakon dva sata žestokog koračanja pod vrelim suncem, Gedeon stade i pokaza rukom.
„Reka Vaj. Za sat vremena bićemo u Bejkvelu." Pogleda u dečja crvena, sjajna lica i pognuta
ramena. „Možemo se nakratko ovde odmoriti i napiti vode“, reče.
Odvede ih do travnate obale reke gde su se metalnoplavi vilinski konjici obrušavali na
površinu vode. Kejt izu cipele i sljušti čarape s bolnih nogu. Piter odmah učini isto i oboje
zamočiše prste u ledenu vodu. Gedeon napuni mešinu vodom i ponudi je deci pre nego što i
sam otpi. Potom se ugodno opruži po travi i stavi trouglasti šešir na lice.
„Uskoro ćemo stići do mosta Šipvoš, ako se ne varam“, začu se Gedeonov glas ispod šešira.
Te reči su na Kejt delovale kao strujni udar. Ona poskoči i poče da navlači čarape na mokre
noge.
„Čula sam za most Šipvoš. To je blizu Ešforda na Vodi. Moja drugarica Megan tamo živi.
Možemo od nje telefonirati!“
Ona pojuri dok se Piter mučio da navuče patike.
„Gospodarice Kejt!“, povika Gedeon za njom. „Ešford je onamo.“
Kejt se okrete i nastavi da trči u pravcu koji joj je Gedeon pokazao. Zaboravila je na umor i
jurila kroz meku travu. Piter ju je uskoro sustigao i nakon deset minuta spaziše mnoštvo
kamenih kuća i lep most preko reke.
„Pogledaj!“, uzviknu Kejt. „To je most Šipvoš.“
Nisu usporili sve dok nisu dospeli na most, gde se oboje naglo zaustaviše.
„O ne“, reče Kejt pokunjeno. „Ovo nije moguće."
Stajali su na kaldrmi. Zemljani put vodio je od mosta kroz selo Ešford na Vodi, koje je Kejt
mislila da dobro poznaje. Neke od ljupkih kamenih kuća izgledale su joj poznate, ali ništa više
od toga. Nije ih uznemirio samo nedostatakbetona, saobraćajnih znakova, uličnih lampi,
trotoara, automobila i hotela gde je Kejt jednom ručala, već i izgled samih seljana. Videli su
starca na kolima koja vuče konj. Bela kosa puna pahuljica čička padala mu je na ramena, a nosio
je veliki, meki šešir, prljavi crni kaput i pantalone do kolena. Ogromne kopče ukrašavale su mu
otrcane cipele. Tri bosonoga dečaka zavitlavala su mačku koja se frkćući povukia u jedan
dovratak. Žena sa slamnatim šeširom i u dugoj haljini s velikim izrezom koji je otkrivao njeno
bujno poprsje nosila je korpu punu šargarepa. Uskoro su svi seljani prestali s onim što su dotad
radili i zuriii su u neznance na mostu. Kejt i Piter jesu smatrali da ti ljudi izgledaju čudno, ali
osećanje je očigledno bilo obostrano.

34. Ovde se snima neki film. Mora to biti, razmišljao je Piter, kojem su s vremena na vreme
dopuštali da poseti majku na poslu. Pogledom je tražio snimatelje.
„Moramo vam pronaći neku pristojnu odeću ako ne želite da izgledate kao čudo“, iza njih se
začu Gedeonov tih glas. „Pustite da ja idem prvi.“
Izbio je ispred njih i naizmenično se pokJonio ženi sa šargarepama i starcu na kolima.
„Dobar dan vam želim“, reče skidajući šešir. „Lepo nas vreme služi, zar ne?“ Svestan sopstvenog
izgleda, Piter pogleda u svoju majicu s kratkim rukavima i farmerice i dovede u red vetrovku
koju je vezao oko struka. Jadna mačka pobeže od svojih mučitelja kad se ovi malo povratiše od
iznenađenja i počeše da se rugaju Piteru i Kejt. Gedeon odlučno prođe kroz njihovu grupicu
preteći jednom dečaku povlačenjem uva i pretvarajući se da će drugog šutnuti u zadnjicu.
„Povedite računa o lepom ponašanju ako ne želite da osetite moju čizmu na zadnjicama“,
upozori ih.
Piter sačeka da stignu na drugi kraj sela i onda postavi pitanje koje je oboma bilo navrh
jezika. „Koji je danas datum, Gedeone?”
„Biće da je osamnaesti, ne, devetnaesti dan jula.“
„ A koja je godina?“, upita Piter.
„Godina?“
„Da, godina.“
„E pa, leto gospodnje je hiljadu sedamsto šezdeset treće.“ „Hiljadu sedamsto šezdeset treća“,
prošaputa Kejt.
Piter nije mogao odmah da prihvati takav šok i na trenutak nije ništa osećao. Obuze ga jak
nagon da se kikoće, ali umesto toga prosto skliznu na zemlju. Kejt je neprestano ponavljala
rečenu godinu kao da želi njeno značenje da utuvi sebi u mozak. Potpuno preblede, pa reče:
„Malčice mi se vrti u glavi“, i pade pored Gedeonovih nogu.

35. Kad mi je Piter rekao da su ovamo stigli iz budućnosti, obuze me čuđenje i divljenje. Potom, kad
ugledah strah na njegovom licu, shvatih da je zbog tog putovanja kroz vekove postao siroče
upravo kao i ja zbog groznice.
Život i doba Gedeona Simora,
secikese i gospodina, 1792.

36. SEDMO POGLAVLJE
Gostoprimstvo uvažene gospođe Bing
U kojem Piter i Kejt upoznaju porodicu Bing i
Piter pokazuje svoju fudbalsku veštinu
Kejt je bila u nesvesti jedva pola minuta. Kad se povratila, lice joj beše ispijeno, a koža bleda
kao krpa. Osećala je slabost i mučninu i jedino je želela da zaklopi oči i pobegne od stvarnosti s
kojom još uvek nije htela da se suoči - barem ne odmah. Gedeon odnese Kejt u senovito mesto
daleko od puta i nežno je polegnu na travu. Iz torbe uze košulju koju savi i podmetnu pod
Kejtinu glavu. Potom dodade Piteru svoju mešinu s vodom i reče mu: „Ostani s njom. Blizu smo
imanja Beslou Hol, doma pukovnika Binga; dobaviću konja i vratiti se što pre mogu.“ Piter uze
mešinu poput mesečara. Bio je privremeno nesvestan sveta i želeo je da tako i ostane.
„Pitere“, reče Gedeon stavljajući mu ruku na rame da bi povratio njegovu pažnju. „Odakle
ste došIi?“
Piter ga pogleda i shvati kako će morati da odluči hoće li Gedeonu saopštiti istinu. Da li je
mogao da mu veruje? Odluči da posluša instinkt.
„Ako je ovo stvarno hiljadu sedamsto šezdeset treća“, reče Piter kolebljivo, „onda svi koje
poznajem žive stotine godina u budućnosti. Kejt i ja dolazimo iz dvadeset prvog veka. Ne
razumem kako smo ovde dospeli. I ne vidim kako možemo da se vratimo. Ja...“
Nije znao šta više da kaže. Odjednom ga obuze očaj.
Gedeonu lice nije odavalo misli. On polako klimnu glavom i prošeta malo pre no što
odgovori.
„Ne želim da te vređa to što jedva mogu da poverujem u tvoju priču, a opet... srce mi govori
da ne lažeš. Sudbina me je odvela do onog glogovog žbunja gde sam prisustvovao vašem
dolasku, i obećavam da ću učiniti što god mogu da tebe i gospodaricu Kejt vratim vašim
porodicama."
Piter oseti navalu olakšanja i zahvalnosti. U očima mu se pojaviše suze. „Hvala ti“, konačno
odgovori. „Ne lažem te, Gedeone - ne razumem kako se bilo šta od svega ovoga desilo, ali se
kunem da te ne lažem.“
Piter je posmatrao kako Gedeon žurno odlazi do Beslou Hola. Poče da se pita da li su
njegovoj majci, tako daleko u Kaliforniji, rekli da joj je sin nestao i šta je potom uradila. Nije je
video gotovo dva meseca. Da li je sve ostavila, rekla filmskom studiju kako će morati da se
snađu bez nje i sela u avion? Da li će joj nedostajati ako zauvek ostane zarobljen u hiljadu

37. sedamsto šezdeset trećoj godini? Potom mu sinu da sada i ne bi bio u ovakvoj situaciji da ima
oca koji ispunjava obećanja.
Senke su se već izdužile kad se Kejt podiže na laktove i posluži vodom.
„Dobro si?“, upita Piter. Ona klimnu glavom.
„Izgubljeni u vremenu", reče Kejt nakon kraće tišine. „Zašto to nisam odmah shvatila? Svi su
obučeni kao na maskenbalu i pričaju čudno.“
„A ja sam mislio da Ijudi uopšte tako pričaju ovde u Darbiširu“, reče Piter cereći se.
„Pazi šta govoriš“, uzvrati Kejt. „I pre nego što pitaš - ne, moj tata i doktor Vilijemson iz
laboratorije ne pokušavaju da naprave vremeplov. To postoji samo u pričama. Oni proučavaju
gravitaciju."
„Proučavače", ispravi je Piter. „Oni će proučavati gravitaciju."
Privid nestvarnog ih okruži dok su sedeli na toplom, mirnom vazduhu čekajući Gedeona.
Piter je neumorno savijao i odvijao parče papira koje je našao u džepu vetrovke.
„Isti si kao Sem, samo se vrpoljiš!“, prasnu Kejt razdraženo. „Šta ti je uopšte to?“
Piter odmota prljavo parče papira i pročita: Domaći za božićne praznike. Predati gospodinu
Karmajklu osmogjanuara. Napisati petsto reći na temu: Moj odmor iz snova.
Oboje prasnuše u smeh, ali se ubrzo smiriše. Igra sudbine je spojila Pitera i Kejt i, hteli oni to
ili ne, sada su jedno drugom bili najvažniji u životu. Međutim, znali su se tek manje od dan i po i,
naravno, nisu stekli potpuno poverenje jedno u drugo.
Nakon nekog vremena Piter reče: „Znaš, sve ovo sigurno ima neke veze s onom mašinom o
kojoj je pričao Gedeon. To možda i nije vremeplov, ali je sve što imamo. Moraćemo da nađemo
Katranog, zar ne?“
„Ne znam“, uzvrati Kejt. „Možda bi bilo bolje da sačekamo ovde... Moj tata će shvatiti šta se
desilo. Znam da hoće. Neće odustati dok nas ne nađe.“
Piter nije baš optimistički gledao na sposobnost doktora Dajera da putuje kroz vreme. No
takođe ga žacnu i ljubomora - želeo je da je ono što oseća prema sopstvenom ocu malo manje
zbrkano.
„Nisam postala nejasna kad sam se onesvestila, zar ne?“, upita Kejt.
„Ne, nisi. Zašto pitaš?"
„Samo proveravam."
***
Gedeon nije stigao na konju, već sedeći u otvorenoj kočiji koju su vukle dve sjajne
kestenjaste kobile. Pored njega je sedela lepa punačka žena u strogoj crno-beloj haljini. Imala je
dvadesetak godina i na kolenima je pridržavala korpu prekrivenu muslinom. Zlatni uvojci
bežali su joj ispod pamučnog šešira i padali na rumene obraze. Kočijaš je sedeo visoko na boku.
Leđa je držao pravo kao vojnik na paradi i mahao bičem koji je pucao iznad konjskih glava dok
su se napinjali trčeći uz strmu stazu.
Kad su stali, Gedeon pomože mladoj ženi da siđe s kola. Požuriše prema deci. Žena im se
ljupko pokloni.

38. „Ovo je Hana“, objavi Gedeon. „Ona je lična služavka gospođe Bing. Donela vam je nešto da
se osvežite i svakom po ogrtač da prekrijete vašu varvarsku nošnju.“ Potom podiže glas i
prodorno ih gledajući tamnoplavim očima obrati im se veoma polako i odsečno.
„Ispričao sam gospođi Bing sve o vašem dolasku u Englesku iz stranih zemalja i o užasnom
susretu s naoružanim drumskim razbojnikom u Davdejlu koji vam je odneo svu odeću i prtljag.
Takođe sam upoznao gospođu Bing s vašom namerom da otputujete u London. Objasnio sam
joj kako ste se razdvojili od ujaka, koji je svakako već stigao u Kovent Garden, gde ima nekih
neodložnih poslova.“
„Da, tako je“, reče Piter, toliko izveštačenim glasom da je Gedeon morao da se okrene ne bi li
sakrio osmeh. „Užasni razbojnik nam je ukrao svu odeću u Davdejlu. '
„Jadna, nesrećna deco“, reče Hana saosećajno. „Gospodin Simor mi je ispričao da ste
prinuđeni da nosite šta god vam je dopalo ruku, no moram priznati da nikada do sada ne videh
tako čudnovatu opremu. Zaboga, čoveka bi bilo sramota da se pojavi u pristojnom društvu u
takvoj odeći. Ali, gospodarice Kejt, vama nije dobro. Dozvolite da vas odvedem do kočije. Evo,
uzmite me za ruku i naslonite se na mene.“
Kejt uradi kako joj je rečeno i upitno pogleda preko ramena u Gedeona i Pitera dok su išli
prema kočiji. Gedeon se naže i prošaputa Piteru u uvo: „Mislim da nije mudro otvoreno govoriti
o vašem položaju. Bojim se da bi jedni smatrali da ste ludi, a drugi da ste omađijani."
Usuškani u vunene ogrtače i uljuljkani kretanjem kočije, Piter i Kejt slušali su stenjanje
drvenih osovina i ritmično toptanje konjskih kopita. Divlji predeli Darbišira, pripitomljeni
zalazećim suncem, kao da su klizili pored njih. Hanina torba, prepuna debelih kriški hleba,
slanog belog sira i pečene piletine, lako je utolila njihovu neopisivu glad iako je Hana izgleda
sve to smatrala samo lakom užinom. Želela je da zna da li je razbojnik možda bio Ned Porter i
da li je naočit. Setivši se Katranog, Piter joj odgovori da je ružan kao prasac, da ima veliki nos,
masnu crnu kosu i da smrdi. Hana je bila veoma razočarana.
Piter začu Kejtin iznenadni uzdah i oseti njenu ruku na svojoj kad se pred njima pojavi
široka kamena fasada Beslou Hola. Simetrično i skladno, baš kao neka dobra kućica za lutke,
zdanje je pod sjajem zalazećeg sunca izgledalo upečatljivo. Dugačak, krivudav prilazni put
vodio je kroz ogroman park pun veličanstvenih brestova i, činilo se, hiljadu ovaca.
„Ovo je moja škola!“, uzviknu Kejt tiho Piteru na uvo. „Ovde idem u školu! Ne mogu da
verujem!“
Kočija se uz škripu zaustavi ispred stepeništa koje je vodilo do zadivljujuće pozlaćene
kapije. „Opa“, prošaputa Kejt Piteru. „Danas više ne izgleda tako lepo.“
„Neće izgledati tako lepo...“, ispravi je Piter.
„Postaćeš veoma dosadan ako s tim nastaviš“, odgovori mu ona šapatom.
***
Kad su se ispentrali iz kočije, mali plavi dečak u somotskom odelu dotrčkara iza ugla kuće i
stade kao ukopan na šljunčanom prilazu. Usta mu se oblikovaše u maleno „o“ u znak
iznenađenja pa dopusti da mu se pohabana kožna lopta za kojom je jurio otkotrlja do Pitera i
Kejt.

39. „Imamo posetioce, gospodaru Džek“, obrati mu se Hana. „Dođite da im poželite
dobrodošlicu.“
Mališa je stajao i zurio u neznance pa pošao unatraške po tragovima svojih stopa vraćajući
se iza ugla.
„Zdravo“, reče Kejt kleknuvši da bi mu bila u ravni. „Ja sam Kejt, a ovo je Piter.“
Piter pođe prema detetovoj lopti.
„Mogu li na trenutak da pozajmim tvoju loptu?"
On zbaci ogrtač, podiže loptu i pažljivo je postavi na vrh desnog stopala. Ispruživši ruke
zbog ravnoteže, Piter šutnu loptu do visine očiju pa je zadrža u vazduhu još nekoliko minuta,
prvo koristeći stopalo, potom koleno, a zatim je šutnu iza sebe, naže se napred s ispruženim
rukama i dočeka je vešto na vratu. Gospodar Džek stade kao ukopan, hipnotisan; nikada pre
nije video takvu veštinu. I Kejt beše zadivljena, no nije se baš mogla naterati da to i iskaže.
Džek potrča napred i skide loptu s Piterovog vrata.
„Sviđa mi se kako igrate", reče. „Sad hoću i ja tako.“ Nasmeši se Piteru i u bucmastim
obrazima pojaviše se jamice. Onda mu pažnju privuče Piterova vetrovka i on pruži ruku da je
dodirne.
„Šta je ovo?“, upita zapanjen gladeći narandžasti najlon i prelazeći očaran noktom palca po
metalnom patent zatvaraču.
„Zaboravljaš na lepo ponašanje, Džek“, začu se prefinjen ženski glas. „Naše goste je napao
razbojnik i ukrao im svu dobru odeću.“
„Jadnici“, reče Džek iskreno i iskezivši se dodade: „Baš bih voleo da sretnem drumskog
razbojnika.“
„Tišina, Džek“, odvrati ženski glas. „Ne prizivaj takve stvari!“ Piter se uspravi da vidi čiji je to
glas. Ugleda dve žene kako idu prema njima: lepu dostojanstvenu ženu u veličanstvenoj svilenoj
plavoj haljini i iza nje dadilju s bebom umotanom u čipkani šal u naručju. Širina ženine haljine
bila je prosto zapanjujuća. Mora da je teška čitavu tonu, pomisli Piter. Da stoji na trotoaru, ne bi
bilo mesta za druge da prođu. Piter se uzvrpolji. Ovo mora da je Gedeonov poslodavac, uvažena
gospođa Bing. Šta da kaže toj uglednoj dami? Kako bi trebalo da se ponaša? Srećom, Gedeon i
Kejt mu se pridružiše i sve troje stajahu mirno u malom redu.
„Naklonite se!“, prošišta Gedeon. Piter se nekako nakloni, mada nije znao šta da radi s
rukama i nogama. Ako je i primetila, gospođa Bing beše dovoljno obzirna da to ne pokaže.
Kejtin naklon beše nešto bolji jer joj noge behu sakrivene pod dugim ogrtačem, a i jedva da je
malčice savila kolena pre nego što se ponovo uspravila.
„Dobrodošli u Beslou Hol“, reče uvažena gospođa Bing. „Žao mi je što gospodar kuće
pukovnik Bing nije u mogućnosti da vas pozdravi. Nedavno je otišao u Ameriku, gde će se
pridružiti svom puku. Divlja je to zemlja, no mora obaviti dužnostprema Engleskoj i kralju
Džordžu, a i mi se moramo bez njega snaći najbolje što možemo. Hajdete, gospodine Simore,
upoznajte me s našim gostima.“
„Dozvolite da vam predstavim gospodaricu Kejt i gospodara Pitera Šoka“, reče na to Gedeon.
„Drumski razbojnik im, avaj, uze sve i sad se nađoše bez ikakvih sredstava. Ukrao im je nešto
veoma vredno što moraju povratiti. Razdvojili su se od ujaka, koji je verovatno nastavio put do
Londona, gde ima neodložnih poslova.“
„Zaista žalosna priča. Moj rođak pastor Ledberi večeras će s nama obedovati. Morate mu
opisati tog poganog čoveka koji je počinio zločin. Avaj, Darbišir ovih dana vrvi od razbojnika,