Download to read offline
Vulkanska aktivnost
- 1.
- 2. 8.1. Области вулканана Земљи ❖ Средоземна: Етна, Везув, Санторини, Вулкано, Стромболи ... ❖ Атлантска: Исланд (Хекла, Лаки ...), Мон Пеле ... ❖ Афричка: Килиманџаро, планина Кенија ... ❖ Ватрени појас Пацифика: Камчатка (Кључевскаја Сопка), Курилска и Јапанска о-ва (Фуџи), Филипини, Нова Гвинеја, Нови Зеланд, Аљаска (Катмаја), Сев. Америка (Попокатепетл, Оризаба...), Анди (Котопакси, Чимборасо, Аконкагва ...)
- 3. 8.2. Вулкани ивулканска активност ❖ Вулкан → отвор у кори Земље кроз који гасови, пепео и магма бивају истиснути на површину. ❖ Важан фактор у обликовању изгледа вулкана је киселост магме: a) са више SiO₂ je кисела и гушћа (већи степен вискозности) → купасти вулкани, б) са мање SiO₂ је базна и ређа (мањи степен вискозности) → штитасти вулкани. б) ❖ Температура магме: 1000-1500 °С ❖ Вулканска активност и земљотреси су најразорније природне катастрофе. а)
- 4. 8.3. Делови вулкана ❖Вулканска купа → настаје нагомилавањем магме и пирокластичног материјала око кратера. ❖ Кратер → отвор на врху вулканске купе кроз који долази до избацивања или изливања магме и пирокластичног материјала. Осим главног, код неких вулкана се јављају споредни (паразитски) кратери. ❖ Калдера → настаје уништавањем вулканске купе услед експлозивног пражњење магматског огњишта ❖ Штитасти вулкани немају купу јер им је магма базна па се разлива на широј територији формирајући вулканске платое или штитове (Хаваји).
- 5. 8.4. Подела вулканана основу начина рада ❖ Експлозивни → имају калдере. Избацују гасове, пару, пирокластични материјал а ретко лаву. Што је вискозност магме већа гасови се теже ослобађају. Величина избаченог пирокластичног материјала варира од ситнозрног (чађ, пепео, лапили, прашина) до крупнозрног (вулканске бомбе и блокови). ❖ Лавични → имају мирно изливање магме ниске вискозности → Хавајски штитасти вулкани ❖ Стратовулкани → наизменичан експлозивни и лавични рад. Имају најправилније вулканске купе (Fuji, Mayon → Филипини). Најчешћи су у зонама субдукције.
- 6. 8.5. Вулканизам итектоника плоча ❖ Вулканизам конвергентних граница → Ватрени појас Пацифика, Медитеранска област (дуж ивица Афричке, Арабијске и Евроазијске плоче). Океанска плоча се подвлачи под континенталну, зарања у астеносферу и топи се. Новонастала магма је мање густине, лакша је, издиже се и топи околне стене, меша се са њима и често избија на површину
- 7. 8.6. Вулканизам итектоника плоча ❖ Вулканизам дивергентних граница → подручје централноокеанских гребена → настанак нове коре. Услед ниског притиска (тзв, „празног простора“) магма се издиже из астеносфере и мирним ерупцијама се излива на дно океана у виду јастучасте лаве („pillow lava“)
- 8. 8.7. Вулканизам итектоника плоча ❖ Вулканизам врућих тачака (hot spots) није везан за границе тектонских плоча. ❖ Вруће тачке формирају низ вулканских острва услед кретања тектонских плоча изнад њих. Најпознатији је Хавајски лук.
- 9. 8.8. Поствулканске појаве ❖Фумароле → пукотине из којих избијају водена пара и гасови; од 200 – 900 °С. ❖ Солфатаре → избацују водену пару и сумпорна једињења; од 200 – 400 °С. ❖ Мофете → избацују угљен-диоксид (испод 100 °С) ❖ Гејзири → термални извори са ритмичким начином рада због сложеног система подземних канала (температура им је изнад 100 °С) ❖ Термални извори → температура воде у вулканским пределима је око 90 °С
- 10.
- 11.
- 12.
- 13.
- 14. Вулканске области иначин рада вулкана
- 15.