3.
О пророку Јони учимо из старозавјетног списа са
његовим именом
Припада малим пророцима
Иако по обиму мали спис је како књижевно ремек –
дјело, тако и богословски врло важан спис који учи о
универзалној љубави, праштању и милости Божијој
Већина истраживача сматра да је књига настала око 5.
вијека прије Христа
4.
Заплет почиње Господњим налогом којим се пророк Јона
упућује у Ниниву, престоницу Асирије. Овим налогом
пророку је наложено да омраженим непријатељима који су
вијековима тлачили његове сународнике упути Божију
опомену тј позове их на покајање. Умјесто да се упути у
Ниниву Јона се упућује пут Тарсиса, односно што даље од
мјеста на које га је Бог упутио: Бог предузима читав низ
поступака којима Јону приморава да иде тамо гдје га је
упутио ( подиже снажну олују, шаље морску неман да
прогута Јону и вози га до Ниниве). У причи се све и свако
покорава Божијој вољи лакше од самог Јоне који бјежи од
Бога, критикује га и жали се на његове одлуке.
Кратак садржај:
5.
Јона у књизи није приказан као пслушан и храбар већ
као незрео и дјетињаст, али управо кроз њега таквог се
испуњава Божија воља и Нинивљани бивају позвани
на покајање
Спис је важан јер проовиједа љубав која не познаје
вјерске и националне границе и врло је актуелан за
Хришћане од самих почетака
И Христос се позивао у расправама са јудејским
старјешинама на знак Јонин, тј на Јонин тродневни
боравак у утроби кита, чиме је указивао на своје
Васкрсење
