SlideShare a Scribd company logo
1 of 2
Download to read offline
ПРЕДМЕТ:__Култура религија__
МОДУЛ:___опште образовни __, изборни_
РАЗРЕД:__први__1,2,3,4,5,6,7,8____________________________
БРОЈ ЧАСА: 28.
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: смисао жртве и поста
ПРОФЕСОР : НАДА ДИМКОВ
ЛИТЕРАТУРА: Социлогија , Милован Митровић , Сретен Петровић; Завод за уџбенике, Београд;
Социлогија и филозофија за средње стручне и техничке школе; ЈП «Завод за уџбенике и наставна
средства» а.д. Источно Ново Сарајево
Комуникација: преко вибер групе, задаћа преко мејла или евентуално, вибера
Смисао жртве и поста
У свим водећим религијам као што су хришћанство, ислам , јудаизам пост је саставни дио вјерског
живота. У прошлој лекцији смо говорили о посту и врстам поста. Прије сваког великог религијског
празника вјерници се за прославу припремају тако што 4 или више седмица посте. Вјерници
жртвују своје уобичајене навике ради обнављања савез са Богом, што значи и сама ријеч
„религија“ – (лат. Religare - повезати,свезати, поново спојити). Рекли смо и да се наглсак ставља на
духовну страну поста.
У току тог периода с посебном пажњом препуштају се темама покајања, искрености, исправној
молитви и ставу пред Богом, праштању и жељи да постану бољи људи. На тај начин се вјерници
осјећају ближе Богу.
Нагласак се ставља на бригу о човјековој души, о изградњи и његовану врлина , јер тај пут води
до Бога и он је Богу драг.
О томе говори и цитат Јована Златоустог „Не говори ми : толико сам дана постио,нисам јео ово или
оно, нисам пио вина,ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си од гневног човјека посто
тих, од жестоког –благ. Ако си изнутра пун злобе, зашто си тијело мучио? Ако је у теби завист и
љубав према стицању, да ли је од користи што си пио само воду? Ако је душа, која је господарица
тијела, заблудјела, зашто кажњаваш слугу њезиног - своје тијело? Не хвали се тјелесним постом,
јер он сам не уздиже на небо без молитве и милостиње.“
Завршетак поста и прослава вјерског празника обиљежава се припремом богате трпезе на којој се
обавезно налазе и јела од меса .То је дио једног веома древног обичаја приношења жртве.
Код многих древних народа и религија када би човјека снашла нека невоља,болест,биједа, он се
молио и обраћао за помоћ многобројним силама и боговима, у које је тад вјеровао, а и својим
умрлим прецима.
Но да би био сигуран да ће им они помоћи, он им је приносио на дар нешто од своје имовине,
нешто што је за њега веома вриједно, па чак неког од своје фамилије. Приносио им је жртву, јер се
плашио љутње и гњева богова. Што је била већа несрећа, то је и жртва била већа (младићи,
дјевојке, племенске и вјерске старјешине).
Жртвовање је религијски ритуални чин приношења жртве божанским , то јест вишим силама,
заједнички код многих древних народа и религија, да би се ове силе умилостивиле или да би им
се захвалило на милости.
У хришћанству највиши израз жртве и жртвовања за друге , за човјечанство је добровољна жртва,
патња и распеће Исуса Христа. Ова жртва је повезана са љубави према човјечанству.
Стари завјет казује причу о тзв. Аврамовом жртвовању првенца, сина Исака.
„И рече Бог узми сада сина својега,јединца својега милога,Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на
жртву тамо на брду гдје ћу ти казати. Бгог је искушавао Адамову оданост управо на примјеру његове
спремности да жртвује оно што му јенајдраже, сина јединца. Када је примјетио да је Аврам спреман да
жртвује сина, Бог је преко анђела зауставио извршење тог наума, рекавши: „ Не дижи руке своје на
дијете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад нијеси пожалио сина својега, јединца
својега, мене ради.“ И Аврам подигавши очи своје погледа, и гле, ован иза њега заплео се у чести
роговима; и отишавши Аврам узе ован и спали га на жртву мјесто сина својега.“
Овај примјер говори о једној важној чињеници из историје културе и жртвовања, наиме о
историјском тренутку када се људска жртва почела замјењивати животињском жртвом
Како су људи сазријевали у свом културно-цивилизацијском развоју тако су се схватања шта
треба жрвовати мијењала, па се са крвних жртава прелази на бескрвне жртве као што су
плодови, одјећа, хљеб , уље, со , новац и други предмети.
Питања за провјеру
1. Објасни смисао поста. Кратко прокоментариши цитат Јована Златоустог.
2. Какве су жртвове принсили древни народи и зашто?
3. О чему говори наведена прича из Старог завјета?
4. Шта се сматра бескрвном жртвом?

More Related Content

More from DraganaDraganovic (20)

Leistungen- Analyse
Leistungen- AnalyseLeistungen- Analyse
Leistungen- Analyse
 
Was haben wir bisher gemacht?- Analyse
Was haben wir bisher gemacht?- AnalyseWas haben wir bisher gemacht?- Analyse
Was haben wir bisher gemacht?- Analyse
 
Reisen- Phonetik
Reisen- PhonetikReisen- Phonetik
Reisen- Phonetik
 
Jugoslavija u Drugom svjetskom ratu
Jugoslavija u Drugom svjetskom ratuJugoslavija u Drugom svjetskom ratu
Jugoslavija u Drugom svjetskom ratu
 
Freunde in Europa - Phonetik
Freunde in Europa - PhonetikFreunde in Europa - Phonetik
Freunde in Europa - Phonetik
 
Freunde in Europa - Phonetik
Freunde in Europa - PhonetikFreunde in Europa - Phonetik
Freunde in Europa - Phonetik
 
Europa erleben
Europa erlebenEuropa erleben
Europa erleben
 
Reisen- Phonetik
Reisen- PhonetikReisen- Phonetik
Reisen- Phonetik
 
Phonetik
PhonetikPhonetik
Phonetik
 
Phonetik
PhonetikPhonetik
Phonetik
 
Phonetik
PhonetikPhonetik
Phonetik
 
Phonetik
PhonetikPhonetik
Phonetik
 
Phonetik
PhonetikPhonetik
Phonetik
 
Phonetik
PhonetikPhonetik
Phonetik
 
Wohin möchte ich reisen?
Wohin möchte ich reisen?Wohin möchte ich reisen?
Wohin möchte ich reisen?
 
Drugi svjetski rat (1942-1945)
Drugi svjetski rat (1942-1945)Drugi svjetski rat (1942-1945)
Drugi svjetski rat (1942-1945)
 
Jasenovac- Donja Gradina- 2020
Jasenovac- Donja Gradina- 2020Jasenovac- Donja Gradina- 2020
Jasenovac- Donja Gradina- 2020
 
Europa aus der Ferne
Europa aus der FerneEuropa aus der Ferne
Europa aus der Ferne
 
Reisen: Zwei Tage Wien
Reisen: Zwei Tage WienReisen: Zwei Tage Wien
Reisen: Zwei Tage Wien
 
Drugi svjetski rat 1939-1942. godine
Drugi svjetski rat 1939-1942. godineDrugi svjetski rat 1939-1942. godine
Drugi svjetski rat 1939-1942. godine
 

Smisao žrtve i posta

  • 1. ПРЕДМЕТ:__Култура религија__ МОДУЛ:___опште образовни __, изборни_ РАЗРЕД:__први__1,2,3,4,5,6,7,8____________________________ БРОЈ ЧАСА: 28. НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: смисао жртве и поста ПРОФЕСОР : НАДА ДИМКОВ ЛИТЕРАТУРА: Социлогија , Милован Митровић , Сретен Петровић; Завод за уџбенике, Београд; Социлогија и филозофија за средње стручне и техничке школе; ЈП «Завод за уџбенике и наставна средства» а.д. Источно Ново Сарајево Комуникација: преко вибер групе, задаћа преко мејла или евентуално, вибера Смисао жртве и поста У свим водећим религијам као што су хришћанство, ислам , јудаизам пост је саставни дио вјерског живота. У прошлој лекцији смо говорили о посту и врстам поста. Прије сваког великог религијског празника вјерници се за прославу припремају тако што 4 или више седмица посте. Вјерници жртвују своје уобичајене навике ради обнављања савез са Богом, што значи и сама ријеч „религија“ – (лат. Religare - повезати,свезати, поново спојити). Рекли смо и да се наглсак ставља на духовну страну поста. У току тог периода с посебном пажњом препуштају се темама покајања, искрености, исправној молитви и ставу пред Богом, праштању и жељи да постану бољи људи. На тај начин се вјерници осјећају ближе Богу. Нагласак се ставља на бригу о човјековој души, о изградњи и његовану врлина , јер тај пут води до Бога и он је Богу драг. О томе говори и цитат Јована Златоустог „Не говори ми : толико сам дана постио,нисам јео ово или оно, нисам пио вина,ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си од гневног човјека посто тих, од жестоког –благ. Ако си изнутра пун злобе, зашто си тијело мучио? Ако је у теби завист и љубав према стицању, да ли је од користи што си пио само воду? Ако је душа, која је господарица тијела, заблудјела, зашто кажњаваш слугу њезиног - своје тијело? Не хвали се тјелесним постом, јер он сам не уздиже на небо без молитве и милостиње.“ Завршетак поста и прослава вјерског празника обиљежава се припремом богате трпезе на којој се обавезно налазе и јела од меса .То је дио једног веома древног обичаја приношења жртве.
  • 2. Код многих древних народа и религија када би човјека снашла нека невоља,болест,биједа, он се молио и обраћао за помоћ многобројним силама и боговима, у које је тад вјеровао, а и својим умрлим прецима. Но да би био сигуран да ће им они помоћи, он им је приносио на дар нешто од своје имовине, нешто што је за њега веома вриједно, па чак неког од своје фамилије. Приносио им је жртву, јер се плашио љутње и гњева богова. Што је била већа несрећа, то је и жртва била већа (младићи, дјевојке, племенске и вјерске старјешине). Жртвовање је религијски ритуални чин приношења жртве божанским , то јест вишим силама, заједнички код многих древних народа и религија, да би се ове силе умилостивиле или да би им се захвалило на милости. У хришћанству највиши израз жртве и жртвовања за друге , за човјечанство је добровољна жртва, патња и распеће Исуса Христа. Ова жртва је повезана са љубави према човјечанству. Стари завјет казује причу о тзв. Аврамовом жртвовању првенца, сина Исака. „И рече Бог узми сада сина својега,јединца својега милога,Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду гдје ћу ти казати. Бгог је искушавао Адамову оданост управо на примјеру његове спремности да жртвује оно што му јенајдраже, сина јединца. Када је примјетио да је Аврам спреман да жртвује сина, Бог је преко анђела зауставио извршење тог наума, рекавши: „ Не дижи руке своје на дијете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад нијеси пожалио сина својега, јединца својега, мене ради.“ И Аврам подигавши очи своје погледа, и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе ован и спали га на жртву мјесто сина својега.“ Овај примјер говори о једној важној чињеници из историје културе и жртвовања, наиме о историјском тренутку када се људска жртва почела замјењивати животињском жртвом Како су људи сазријевали у свом културно-цивилизацијском развоју тако су се схватања шта треба жрвовати мијењала, па се са крвних жртава прелази на бескрвне жртве као што су плодови, одјећа, хљеб , уље, со , новац и други предмети. Питања за провјеру 1. Објасни смисао поста. Кратко прокоментариши цитат Јована Златоустог. 2. Какве су жртвове принсили древни народи и зашто? 3. О чему говори наведена прича из Старог завјета? 4. Шта се сматра бескрвном жртвом?