Komparaciona analiza predviđenih inovacija za održivim upravljanjem prirodnim resursima / Comparison analysis of anticipated innovations for the sustainable management of natural resources

1. Komparaciona analiza predloženih
inovacija za održivo upravljanje
prirodnim resursima
Ana-Marija Đurić
A 010/10

2. UVOD
• Do 2050.godine, broj stanovnika naše planete preći će broj od 10 milijardi
• Neefikasna preraspodela prirodnih resursa i njihovo neodrživo
upravljanje, bezobzirnost i nepromišljenost nas je dovela u ovu situaciju
gde pojedinci imaju previše, dok masa ima premalo, ili često ostaje i
praznih ruku. Primera radi, kada bi se polovina vremena, energije i resursa
koji se koriste za naoružanje država i izgradnju vojnih baza, upotrebili za
proizvodnju domova i hrane, veliki broj stanovništva bi se spasio
nemaštine.
• Naucnici traže odgovore u raznim „zelenim projektima”, ali zapravo naša
budućnost leži u inovacijama koje smo kao čovečanstvo spremni da
primenimo tj. koliko smo spremni da udemo u dubinu problema i
iznedrimo što efikasnija rešenja.

3. • Ako želimo bolji život, neminovne su radikalne promene. Glavni problem
je taj što ljudi očekuju da će se “pojaviti” jedan projekat budućnosti koji će
rešiti sve naše probleme od prenaseljenosti, preko nedostatka energije do
ogromnog siromaštva.
• Ono što je čovečanstvu zaista potrebno je niz projekata koji ce lančano
doneti balans među ljudima čiji broj ubrzano raste.

4. Inventivnost i inovativnost
• Potrebno je napraviti ključnu razliku između pojmova inventivnost i
inovativnost.
• Invencija predstavlja neko otkriće, bilo ono načno ili tehničko. Inventivni
proces ne sledi logiku razmatranja poznatih činjenica i vezuje se, često za
ono što se naziva „apstraktnim mišljenjem”. Iz tog razloga se invencija
čvrsto vezuje za proces kreativnog i kritičkog mišljena tj. inteligencije
pojedinca.
• Inovacija je prva primena starih ili novih ideja, odnosno otkrića i u vidu
novog proizvoda ili procesa.
• U tehnološkom smislu, tehnološka inovacija je prva primena nauke i
tehnologije u novom smeru sa komercijalnim uspehom.

5. Za koju od mnoštva današnjih ili budućih
inovacija možemo reci da je uspešna?
Inovacija čijom komercijalizacijom možemo povratiti sredstva koja su
investirana u njen razvoj a pritom ostvariti odgovarajući profit, čini
inovaciju uspešnom.
U razmatranju inovativnih aktivnosti postoje tri modela – linearni, model
“inovativnog susreta” i model lančanih veza

Linerani model je, gotovo, sada u praksi napušten zbog turbulentnih
promena koje se dešavaju i na polju inovacija

Model “inovativnog susreta” je moderniji i efikasniji proces inovacije
i
odvija
se
u
sveukupnom
okruženju
–
tehničkotehnološkom, kulturnom, socijalnom, ekonomskom, ekološkom itd.

Model lančanih veza predstavlja konkretizaciju “inovativnog susreta”
sa procedurama, povratnim vezama i lancem pojedinih aktivnosti.

6. Model lančanih veza – interaktivni model inovacionog procesa

7. Klasifikacija inovacija
Klasifikacija je izvršena na osnovu uticaja na produktivnost, značaj i
obim promena, rezultat, ukupni uticaj.
1. Po uticaju na produktivnost:
• radno intezivne
• kapitalno intezivne
2. Po znacaju i obimu promena koje izazaivaju u proizvodu:
• inkrementalne
• modularne
• arhitekturne
• radikalne

8. 3. Prema rezultatu inovacione aktivnosti:
• proces
• proizvod ili usluga
4. Prema ukupnom uticaju na dve oblasti poslovanja:
• tehnološke
• tržišne
Poimanje inkrementalnih i radikalnih inovacija je od posebnog značaja.
Radikalne inovacije se odnose na uvođenje potpuno novih proizvda i
usluga i/ili novih sistema proizvodnje i distribucije i čini postojeće
proizvode i usluge nekonkurentnim. One obuhvataju radikalno nove
tehnologije, ali i kombinaciju sa već postojećim tehnologijama.
Inkrementalne inovacije uključuju adaptaciju, poboljšanje i usavršavanje
postojećih proizvoda i usluga i/ili postojećih sistema proizvodnje i
distribucije i njihova primena ne čini postojeće proizvode nekonkurentnim.

9. Koja je naša uloga u razvoju inovacija?
Čovek je glavni nosilac i pokretač svih promena, ali i uživalac plodova
razvoja.
Na osnovu ovoga mogao bi se pretpostaviti odredeni automatizam na
relaciji „čovek-razvoj-čovek“
Razvoj je složen proces, uključuje niz problema, tako da kao celina izmiče
iz ruku čoveka ukoliko se on ozbiljno ne pozabavi usmeravanjem i
upravljanjem razvoja ka ciljevima koje želi da postigne na svim nivoima i u
svim oblastima svog delovanja.
Razvoj nauke, sve veći nivo znanja i obrazovanosti stanovništva uz
praktično iskustvo predstavljaju osnovnu pokretačku snagu i faktor
tehnološkog napretka.
U praksi treba nastojati da se čoveku pruţi mogućnost da svesnom
akcijom usmerava budući razvoj, prvenstveno ka humanim ciljevima.

10. Tehnološko predviđanje inovacija
Od najranijeg doba pa sve do danas razvijene su brojne tehnike i metode
kojima je moguće predskazati budući događaj, a sve one imaju za cilj da se
smanji nesigurnost i neizvesnost budućih događaja.
Početni korak ka uspostavljanju naučnih predviđanja odigrao je istorijskobibliografski metod.
Istorijski put nastanka naučnih predviđanja mogao bi se prikazati u
najstarijem dobu kroz pojave magije i vračeva i njihova nastojanja da utiču
na budućnost. Može se reći, da su predviđanja prošla kroz tri faze:
religijsku, filozofsku i naučnu.

11. Od osnovnih naučnih predviđanja bitne su četiri i to:
1. Aksiom kontinuiteta - koji govori o kontinuiranosti u razvoju pojava i koji
pruža osnove da se budućnost i prošlost sagledaju kao kontinuirana celina.
2. Aksiom rasta - koji polazi od cinjenice da su pojave i dogadaju na uzlaznoj
liniji i da se u budućnosti javljaju sve savršeniji i progresivniji oblici pojava
i događaja.
3. Aksiom kompleksnosti - koji ukazuje na istinu da su pojave u svom razvoju
sve složenije i da je realno ocekivati da će se u budućnosti razviti
kompleksniji i složeniji oblici pojava i događaja.
4. Aksiom nezavisnosti bliskog i daljeg reda - koji ukazuje na nepovezanost i
nezavisnost u ponašanju pojava na kraći ili duži rok. Ovaj aksiom je od
posebnog značaja kod odabiranja metoda predviđanja u konkretnim
situacijama prakse, jer su sve metode uglavnom definisane i razvijene za
potrebe strogo određenog vremenskog perioda posmatranja događaja i
pojava u budućnosti.

12. Vrste predviđanja inovacija
Predviđanja mogu se obavljati na nivou preduzeća, regiona, privredne
grane i nacionalne privrede.
U organizaciji značajne oblasti predviđanja su sledeće:
1. Predvidanje resursa: efikasna upotreba resursa iziskuje neophodna
predviđanja
u
okviru
proizvodnog
sistema
(unutrašnij
transport, kadrovi, kontrola, održavanje sredstava, tehnologija, zaštita na
radu i sl.) pre nego što se planira određeni nivo proizvodnje, materijala
finansija itd.
2. Predvidanje budućih potreba: vreme potrebno za nabavku novih
materijala, zapošljavanje novih kadrova, kupovina opreme i mašina, jer je
za sve to potrebno vreme od nekoliko dana do nekoliko godina.
3. Definisanje ţeljenih resursa: neophodno je da svaka organizacija postavi
zahteve za odredenim resursima u budućnosti. Sve to zavisi od prilika na
tržištu, sopstvenog razvoja finansijskih, tehnoloških i ljudskih resursa, kao i
od faktora okruženja.

13. Pojam održivosti
Industrijska revolucija je otvorila novu stranicu ljudske istorije u kojoj se
čovečanstvo nosilo sa izazovima prirode i preživljavalo njene pretnje.
Današnje, tzv. rizično društvo, mora svoje mesto naći u budućnosti
analizirajući globalne rizike i tražeći nove modele razvoja i života sa
prirodom. Pri tome polazna tačka koncepta održivog razvoja treba biti da se
razmišljanja o zaštiti životne sredine integrišu u proces donošenja razvojnih
i opšte prihvaćenih društvenih odluka.
Prvo ozbiljnije i značajnije pominjanje održivog razvoja prikazano je u tzv.
Brundtland izveštaju Svetske komore za zaštitu životne sredine UN-a i
objavljen je pod nazivom „Naša zajednicka buducnost“ (eng. Our
Common Future) 1987. godine. U toj studiji održivi razvoj je definisan kao
“razvoj koji zadovoljava potrebe današnje generacije bez ugroţavanja
budućih generacija”.

14. Osnovni postulat održivog razvoja

15. Stanje resursa na Zemlji
Raspoloživost prirodnih resursa je određena ponudom i tražnjom. Prema
predviđanjima Nemačkog Saveznog zavoda za geonauku i prirodne resurse
( BGR ) i Američkog geološkog instituta , javiće se u doglednoj budućnosti
opšti i apsolutni manjak prirodnih resursa zbog ograničenih zaliha.
Međutim, zbog relativne oskudice , može doći do problema snabdevanja
pojedinih resursa , kao što su olovo,bakar, kalaj i cink .
Za ključne industrijske sektore kao što su elektronska industrija i industrija
čelika, pojaviće se pitanje nestašice .
Situacija je posebno kritčna u vezi sa određenim strateškim metalima koji
će i dalje biti od suštinskog značaja za razvoj ključnih tehnologija u
doglednoj budućnosti , a koji sve više streme poskupljenju (nekima se cena
povećala 1000 % i više u poslednjih pet godina ).

16. Evropska asocijacija rudarske industrije prognozira povećanje stope uvoza
metala iz šest zemalja u razvoju i novo industrializovanih zemalja kao što
su: Brazil, Čile, Peru, Juţna Afrika, Demokratska Republika Kongo i
Zambija. Ovih šest zemalja će sve više dominirati u snabdevanju
mineralnih resursa u budućnosti.
Rastući značaj zemalja u razvoju u snabdevanju sirovinama
Proizvodnja mineralnih resursa zemalja u periodu od 1900-2030. godine

18. Analizirajući savremene publikacije stanja sveta današnjice i predloge za
budućnost izdvajaju se vodćci autori, koji sa velikom preciznošću daju
prognozu naše budućnosti i moguća alternativna rešenja iz naučnotehološke, ekonomske i društvene sfere delovanja čovečanstva.
Inovacije koje oni predlažu kao idejna rešenja su u opsegu od odmah
izvodljivog do, gotovo, utopijskog.
No, to samo tako izgleda na prvi pogled, bez poznavanja potrebnih
informacija i sagledavanja činjenica i procene relevantnost i (izvodljivost i)
ne može se proniknuti u kojim pravcima nas vodi budućnost.
Autori kao što su Mičio Kaku, futuristi Ţak Fresko i Dţon Nezbit kao i
ekonomisi teoreticar Ţak Atali, sa velikom sigurnošcu opisuju kako će
izgledati naša bliža budućnost do 2050.godine i koji su trendovi koji će
postati naša svakodnevna realnost.

19. Pogled u istoriju - Isak Asimov
Isak Asimov rođen je početkom 20.veka u bivšem SSSR-u, današnja Rusija. Umro
1992.g. u Njujorku. Bio je predavač na Bostonskom univerzitetu, gde 1955. stiče
zvanje profesora biohemije. Godine 1958. napušta ovaj posao i potpuno se
posvećuje pisanju naučno-popularnih i naučno-fantastičnih dela. Iza sebe je ostavio
brojna dela koja su za vreme kada su nastala predstvaljala čistu načnu fantastiku i
gotovo nezamislive situacije, a koje su se u današnjem vremenu i tek kako
obistinile. Primera radi kako je njegov um bio u stanju da sagleda buduću situaciju
gotovo 50 godina unapred vidi se iz članka koji nedavno obajvljen pod nazivom
“Šta je sve Asimov znao još 1964.godine.”
•
•
1964
“Misao koja mi se stalno javlja je da ce ljudi da se povuku iz prirode kako bi
stvorili okruženje koje im bolje odgovara.“
2014
Sa pojavom neta, mnogi se zavlace u domove i istražuju putem neta, umesto da
uživaju u prirodi.

20. •
•
•
•
•
•
•
•
1964
“Do 2014. mnogi ureĎaji neće imati električne kablove.“
2014
Bežicna tehnologija deo je naše svakodnevice, bez koje ne možemo da zamislimo život.
1964
“Dosta truda će biti uloženo u proizvodnju vozila sa “robot-mozgom”. Ta vozila će moći da
idu bez mešanja ljudskog vozača.“
2014
Zasad se još uvek radi na pametnim automobilima koji ce voziti ljude bez njihovog ucešca.
1964
“Ljudi ce moći da vide osobu s kojom razgovaraju telefonom.“
2014
Smart telefoni već uveliko nude mogućnost gledanja sagovornika.
1964
“Roboti u 2014. neće biti odlični, ali će postojati.“
2014
Kako tehnologija napreduje, uskoro ćemo imati robote koji ce obavljati poslove umesto nas.
Uprkos svim ovim prognozama koje su se u većoj meri ostvarile ili će se tek ostvariti Asimov
ističe i socijalnu dimenziju koja će biti ugrožena zbog sve većeg broja izuma -“Uprkos svim
izumima, čovečanstvo će patiti od neverovatne dosade.“

21. Inovacije za budućnost po Dr. Mičio Kaku-u
Dr. Mičio Kaku je profesor teorijske fizike na Gradskom njuroškom
univerzitetu, koautor je teorije o polju struna i pisac nekoliko veoma
priznatih naučnih publikacija kao što je Fizika budućnosti.
Na veoma zanimljiv način predstavlja revolucionarni razvoj
medicine, informacionih tehnologija, kvantne fizike i putovanja u svemir
koja će zauvek izmeniti budućnost civilizacije.
Inovacije po Mičio Kaku –
Globalna mreža u kontaktnom sočivu
Kola bez vozača
Solarna/vodoonična privreda
Nanotehnologija- naša šansa za produžetak ljudske vrste

22. Izgled internet kontaktnog sočiva
Primena kontaktnog sočiva u praksi

23. Tehnike magnetne levitacije
Prikaz nanočestice u ljudskom
krvotoku

24. Alternativna rešenja – Venus projekat
Žak Fresko je industrijski dizajner, društveni inženjer i inovator u raznim
oblastima, od biomedicine do totalno integrisanih društvenih sistema.
Idejni je tvorac i začetnik, globalno poznatog, Venus projekta, koji predstavlja
integraciju onog što je najbolje u nauci i tehnologiji i jasan plan za novo
društvo koje je zanosvano na principima humanosti i brige za životnu sredinu.
Žak Fresko je dao definiciju ekonomije zasnovane na resursima poznatije kao
RBE. To je sistem u kome su sva dobra i usluge dostupni bez upotrebe
novca, kredita, razmene robe ili bilo kog drugog sistema duga.
Inovacije po Žak Fresku –
Mašinska inteligencija –
Zamenjivanjem ljudskog rada mašinama i uvoĎenjem ekonomije zasnovane na resursima svako bi
živeo bolje od najbogatijih ljudi današnjice.
Kibernetska vlada - u budućnosti imati tzv.kibernetsku vladu, odnosno kompjutere
povezane sa automatizovanim sistemima
Maglev vozovi
VPIS vozila
Automobili
Energija- geotermalna- bismo razvili potencijal geotermalne energije i koristili samo 1%
ukupno dostupne količine, energteski deficit bi zauvek bio rešen.

25. Maglev voz sa odvojivim delovima
VPIS letelice
Automobili prema Venus projektu

26. Naša budućnost po Dţonu Nezbitu
“Ne vode nas kroz ţivot noge, već um!”-stara kineska poslovica
Nezbit našu budućnost jednostavno naziva „rezervoarom inovacija.” U
svom delu je citirao Pitera Drukera da je ovo vreme, vreme
“diskontinuirane promene”. Znači diskontinuirane promene su promene
koje naizgled nisu povezane jedna sa drugom, stvari koje dolaze kao grom
iz vedra neba, radikalno novi koncepti, iznenađenja i preokreti koji u
političkim, socijalnim i ekonomskim tokovima traže niz godina za
prilagođavanje. Svet se lagano menja iz diskontinuirane promene u dugi
period kontinuirane promene. Tehnologija omogućava velika dostignuća,
ali samo ako je u ravnoteži sa potrebama i mogućnostima naše ljudske
prirode. Svaki kamen bačen u vodu pravi krugove, tako i svaka nova
tehnologija ima posledice koje se retko istražuju. Prilikom uvodenja nove
tehnologije treba postaviti pitanja kao što su – šta ce njome biti
unapreĎeno, šta će nestati, šta će biti zamenjeno, i koje su nove mogućnosti
koja ona pruža?

27. Inovacioni proces po Džonu Nezbitu (primer zmije i slona)
“Nemojte se zavaravati, čak i dok se proces evolucije ubrzava, mnogi revolucionarni prodori
su i dalje u prilično primitivnoj fazi. Malo je verovatno da će se uskoro pojaviti neka
revolucionarno nova stvar, mada ubrzanjem promena naredna grupa pronalazaka može
nastupiti za oko 75 godina pa čak i 50, ali svakako ne tako skoro. Evolucioni trendovi su
zapušili cevi, i bićemo njima zauzeti tokom prve polovine 21.veka, šireći ih i usavršavajući ih.
To je kao slon u utrobi zmijskog cara. Zmijski car je progutao slona, i mi vidimo veliku
izbočinu na zmiji, dok slon prolazi kroz njeno telo, baš kao što velika gromada
revolucionarnih pronalazaka lagano vari i usavršava, postajući sve manje i manje hranjiva
kako se lagano pomera sve dok, na kraju, ne naiĎe novi slon.“

28. Osvrt na ekonomsku budućnost – Ţak Atali
Bivši vršilac dužnosti predsednika Evropske banke za obnovu i razvoj, može se
kazati da je izvanredni poznavalac kako sadašnjih tako i budućih ekonomskih
prilika u svetu.
Atali navodi da sledećih 50 godina možemo podeli u 5 faza: pre 2035.godine
okončaće se dominacija Američke imperije, koja će biti privremena. Nakon
toga će nastupiti faza deobe moći između jedanaest naroda i tržišta, a nakon
toga će jedan za drugim naići tri velika talasa budućnosti –
hiperimperija, hiperkonflikt i hiperdemokratija. Prva dva talasa su a priori
smrtonosna a treći je a priori nemoguć. Tih 5 budućnosti će se bez sumnje
pomešati.
III talas – Hiperimperija - Treća etapa budućnosti će biti obeležena lojalnošću prema
samom sebi, preduzeća više neće nositi nacionale etikete a siromašni će imati pravo na svoje tržište.
Zakone će zameniti ugovori. Predviđa se da će ogromne mase siromašnih nomada, prelaziti granice
u potrazi za poslom. Resursi će se prorediti a roboti namnožiti.
IV talas – Hiperkonflikt -
najkrvaviji rat od svih, u kom će se kristalizovati svi drugi
konflikti, a mogu dovesti čak i do nestanka čovečanstva.
V talas – Hiperdemokratija - Usled novonastale situacije, doći će do uspostavljanja
nove ravnoteže, na planetarnom nivou, između tržišta i demokratije.

30. Zaključna razmatranja
• Ključne oblasti, izdvojene kao inovativne oblasti su informacione
tehnologije, transport, izvor energije i nanotehnologija koje su od
presudnog značaja za optimalno upravljanje prirodnim resursima, njihovo
efikasnije korišcenje i racionalniju ekspolataciju.
• Mičio Kaku i Žak Fresko, kao futuristi, predviđaju brojne inovacije koje će
u budućnosti postati naša svakodnevica a evidentno je da postoji par
preklapanja kod oba autora što nam govori da je naša budućnost u
pojedinim oblastima već sada izvesna.
• Džon Nezbit bez tačno definisanih i predloženih inovacija, ali sa pojedinim
deskripcijama budućih stvari, dodatno podupire predviđanja Žaka Freska.
• U oblasti informacionih tehnologija Mičio Kaku predviđa da će celokupna
globalna mreža stati u maleno kontaktno sočivo i da ćemo uz pomoć njega
imati „ceo svet” pred očima. Na ovaj način bismo mogli i da zadajemo
pojedine komande koje bi bile izvršene samo jednim treptajem, što drugim
recima možemo nazvat i upravljanjem pomoću mikročipa smeštenog u
sočivu.

31. • Sa druge strane, Žak Fresko u ovoj oblasti spominje tzv.kibernetsku vladu,
odnosno centralni kompjuterski sistem koji bi upravljao svim resursima na
planeti i ujedno pratio zalihe resursa i sprovodio potrebne akcije za zaštitu,
korišćenje i skladištenje resursa. Zajedničko kod oba autora jeste da će se
bitnije aktivnosti ljudskog života prepustiti računarima, a da će čovek za to
vreme biti maksimalno osloboden teškog, mukotrpnog rada i moći će da se
posveti umnom radu i usavršavanju.
• U oblasti transporta Mičio Kaku napominje kao jednu od bitnijih inovacija,
automobile bez vozača. Ovakav auto, takođe, predviđa i Žak Fresko, ali
pored automobila, navodi i Maglev vozove. Upravo Maglev tehnologija je
zastupljena i kod Mičio Kaku-a, a imajući u vidu da se jednako uspešno i
danas koristi u Japanu i Kini, dolazimo do zaključka da će prevozna
sredstva konstruisana po Maglev principima biti naša budućnost.
• Znajući da se danas svet suočava sa energetskim deficitom, a da je najveći
procenat potrošnje energije zasnovan na fosilnim gorivima, jasno je da
moramo što pre da se okrenemo obnovljivim izvorima energije, kao što su
energija Sunca, vetra, vode, geoteralnoj energiji kao neiscrpnom izvoru i
drugim oblicima koje svaki od ova dva autora posebno objašnjava. Oba
autora se slažu da našu budućnost čini nepresušna Sunčeva energija kao i
ogromni potencijal vodonika.

32. • Nanotehnologija je svakako nešto na šta treba obratiti posebnu pažnju jer
ćemo uz pomoć nje rešiti mnoge probleme za koje danas nemamo rešenja.
Mičio Kaku ističe nanotehnologiju kao našu šansu za izlečenje i produžetak
ljudskog veka, dok Žak Fresko navodi da ćemo uz pomoc nanotehnologije
moći da stvaramo strukture koje su nam potrebne, po principu, atom po
atom. Još jedno podudaranje izmedu, danas dva živa futurologa.
Slučajnost ili naša bliska budućnost?
• Ovaj komparativni pregled ne bi bio potpun kada ne bismo izvršili još
jednu komparaciju, poređenje ekonomskih inovacija Žaka Freska i Žaka
Atalija. Naime, Žak Fresko ističe da je naša budućnost ekonomija
zasnovana na resursima, dok sa druge strane Žak Atali daje prognozu
ekonomske budućnosti sveta kroz tri glavna talasa a to su – hiperimperija,
hiperkonflikt i hiperdemokratija.

33. •
Hiperimperija je već pred vratima, i pored toga što predviđa slabost Amerike i
izmeštanje centra moći na druge krajeve sveta, postoje brojne karakteristke koje je
bliže opisuju a ona kao takva neizbežno vodi u sukob svetskih razmera, nazvanim
hiperkonflikt. Ako pravimo poređenje između današnjeg stanja, resursno bazirane
ekonomije i ekonomskih talasa budućnosti po Ataliju uočavamo da dolazi do
izvenih preklapanja. Naime, da bi se stvorila podloga za resursno baziranu
ekonomiju, koja je u današnjem monetarnom svetu nemoguća, potrebno je da se
desi krah na globalnom nivou koji ce zahtevati novi sistem za ponovno
uspostavljanje društvene ravnoteže. Taj krah, ili slom monetarnog sistema, može se
poistovetiti sa hiperkonfliktom. Nakon pomenutnog talasa nastupice
hiperdemokratija za koju je karakteristično favorizovanje besplatnosti,
promovisanje znanja i relacionalna ekonomija a sve ove karakteristike su jako
slične, ako ne i iste, sa karakteristikama resursno bazirane ekonomije koja sve
resurse na planeti tretira kao zajedničko nasleđe svih ljudi. U resursno baziranoj
ekonomij i resursi su besplatni, dostupni bez monetranih ograničenja. Ljudsko
znanje je predstavljeno kao ključni resurs, a sa druge strane Žak Atali kao
karakteristiku hiperdemokratije navodi sve veći pristup znanju i stvaranje
univerzalne inteligencije. Iz navedenog možemo zaključiti da je resursno bazirana
ekonomija ili hiperdemokratija naša budućnost ali da se do nje stiže, nažalost, težim
putem, kroz svetski slom ili hiperkonflikt.

34. Sa razvojem i napretkom nauke i tehnologije, u budućnosti, sve više ćemo
donošenje odluka prepuštati mašinama.
Putevi koje mi odaberemo konačno će odlučiti u kom pravcu ćemo se
kretati.
Na posletku treba imati na umu i činjenicu da se istorija odvijala u
ciklusima, uz manje ili više sličnih pojava, te stoga možemo našu
budućnost predvideti i ako sagledamo istorijske tokove.
„Utopije ne postoje. Sam pojam utopije je
statičan. Nema krajnjih granica. Jedina
ograničenja su ona koja postavljamo sebi...“
Ţak Fresko

35. HVALA NA PAŽNJI