Downloaded 33 times
Evolucija coveka
- 1. E V OL U C I J A COVEKA
- 2. Evolucija • Evolucija covekaje multidisciplinarno polje naucnog istrazivanja koje nastoji da shvati I opise poreklo I razvoj ljudskog roda. Termin covek, u kontekstu evolucije coveka, odnosi se na rod Homo, ali proucavanje evolucije coveka obicno obuhvata icovekove pretke hominide.
- 3. • Nauka kojaproucava coveka, njegovu biolosku I kulturnu evoluciju naziva se antropologija. Njen naziv potice od grckih reci antropos sto znaci covek I logos – nauka. Nucnici koji proucavaju coveka su antropolozi. • Bioloska evolucija predstavlja skup promena u gradji tela coveka, od njegovog nastanka do danasnjih dana. • Kulturna evolucija predstavlja skup promena u nacinu zivota ljudi, ponasanju, razvoju govora, pojavi pismai drugo.
- 4. • Podaci obioloskoj I kulturnoj evoluciji dobijaju se proucavanjem fosilnih ostataka coveka. Paleoantropolozi su naucnici koji proucavaju fosile coveka u cilju utvrdjivanja porekla ljudske vrste. • U okviru antropologije izucava se anatomija coveka, koja proucava oblik I gradju ljudskog tela I fiziologijacoveka, koja proucava nacin rada I uloge pojedinih organa kao I rad oraganizma kao celine.
- 5. • Najpoznatiji fosil zenskogskeleta covekovog pretka je nazvan Lusi po pesmi Bitlsa Lusi na nebu. Pronadjen je 1974. u Africi (danasnja Etiopija). Starost ovog fosilnog ostatka procenjuje se na oko 3,3 miliona godina.
- 6. • Poreklo ljudskevrste jos uvek nije u potpunosti prouceno. Pri proucavanjufosilnih ostataka za paleoantropologe znacajne su sledece bioloske osobine: • velicina, oblik I gradja lobane, • velicina, oblik igradja zuba, • velicina I oblik kostiju trupa (narocito kicmr I karlice) I kostiju udova • Analizom I odredjivanjem starosti fosilnih ostataka, iskopavanjem predmeta I pronalazenjem prvobitnih naselja, rekonstruisan je izgled zivota nasih davnih predaka. Dobijeni su podaci o slicnostima I razlikama sa drugim zivim bicima, kao I dokazi da je covek najslicniji covekolikim majmunima. Prve dokaze o zajednickom poreklu coveka I covekolikih majmuna (orangutan, gorila, simpanza, bonobo) izneo je Darvin u svom delu Poreklo coveka.
- 8. • Na srodnickeveze coveka I covekolikih majmuna ukazuje njihova velika slicnost. Neke od slicnosti su: • sake coveka I covekolikih majmuna imaju pokretan palac, sto im omogucava raznovrsne pokrete I radnje; • iako je mozak covekolikih majmuna manji od covekovog, gradja mu je vrlo slicna; • imaju isti broj zuba u vilicama (32), polozaj I gradju unutrasnjih organa, iste krvne gupe, telesnu temperaturu, otpornost pema bolestima, trajanje trudnoce; • slozena drustvena organizacija, briga o mladuncima; • duzina zivota.
- 11. • Pored slicnostimedju nima postoje I bitne razlike. Covek hoda uspravno, poseduje svest I sposobnost govora, planski stvara I koristi orudja I oruzje. Zahvaljujuci ovim osobinama covek uci I stice nova znanja I vestine. • Izumrli majmuni, koji se prema savremenoj teoriji evolucije smatraju precima danasnjih covekolikih majmuna I coveka, nazvani su driopitecine. Ziveli su pre oko 20 miliona godina I imali su mozak slican mozgu savremenih covekolikih majmuna. Najverovatnije su nastali u Africi odakle su presli u Evropu I Aziju. Od njih su se pre oko 15 miliona godina odvijile tri razvojne linije. Od jedne razvojne linije vodi poreklo danasnji orangutan, od druge izumrli rod covekolikih majmuna starog sveta – gigantopitekus, a od trece linije – gorila, simpanza, bonobo I covek. • Smatra se da su predstavnici jedne vrste gigantopitekusa bili najveci majmuni koji su ikada ziveli na Zemlji. Procenjuje se da im je visina bila preko 3m, a tezina oko 540kg.
- 13. • Na osnovufosilnih ostataka ustanovljeno je da je najstariji covekov predak ziveo u Africi, pre oko 4,2 do 4,4 miliona godina. To je bio pripadnik roda australopitekus (Australopithecus) ili juzni majmunocovek. Hodao je uspravno I hranio se plodovima I semenjem raznih biljaka. Imao je nisko celo, isturenu vilicu, jake kutnjake I mozak znatno manje zapremine od danasnjeg coveka.
- 15. • Mnogo kasnije,pre oko 2,4 do 1,5 miliona godina pojavio se prvi pripadnik ljudskog roda (roda Homo). To je bio spretan covek (Homo habilis). Ziveo je u Africi. Imao je veci mozak I manje zube od juznog majmunocoveka. Spretan covek je prva vrsta za koju se zna da je koristila kameno orudje. U ishrani je koristio biljnu I zivotinjsku hranu koju je sekao ostrim kamenjem.
- 17. • Pre oko1,8 miliona godina na tlu Afrike zivela je vrsta, u nauci nazvana uspravni covek (Homo erectus). Klimatske promene dovele su do pojave ledenog doba, sto je bio uzrok njegovog prelaska iz Afrike u Aziju I Evropu. Ziveo je u manjim grupama, bio je dobar lovac, izradjivao je orudja od kamenja I kostiju I koristio je vatru. Zapremina mozga mu je bila mnogo veca nego kod njegovih prethodnika. Zubi su mu bili slicne gradje kao I kod danasnjeg coveka jer je koristio kuvanu I pecenu hranu koja je bila meksa. Nestao je pre oko 300 000 godina.
- 19. • Pre skoropola miliona godina pojavila se nova vrsta, ciji pripadnici veoma lice na pripadnike nase vrste. Zbog postojanja upadljivih razlika naucnici su ovu vrstu nazvali arhaican (starinski) covek. • Istovremeno s arhaicnim ljudima ziveli su I drugi predstavnici naseg roda. Neandertalac (Homo sapiens neandethalensis) dobio je naziv po pecini Neandertal u Nemackoj gde su pronadjeni njegovi fosilni ostaci. Smatra se da je ziveo pre 250 000 do 30 000 godina. Osim u Evropi njegovi fosili pronadjeni su I u Africi I zapadnoj Aziji. Neandertali su bili niskog rasta I misicavi, sa izrazenim ceonim lukovima iznad ociju. Ziveli su u pecinama u zajednici I bili su dobri lovci. Brinuli su o bolesnim clanovima drustva.
- 21. • Pre oko150 000 do 200 000 godina pojavio se razuman covek (Homo sapiens). Ziveo je u Africi, a na tlu Evrope se pojavio pre oko 100 000 godina. Direktnim pretkom savremenog coveka smatra se kromanjonski covek, ciji su fosilni ostaci pronadjeni u Francuskoj. Imao je visi stas I finije crte lica u odnosu na neandertalca, kao I spisobnost govora. Pored toga, ispoljavao je I odredjene umetnicke vestine. O tome svedoce crtezi pronadjeni u pecinama Lasko (Francuska) I Altamira (Spanija).
- 23. • Neandertalci sunestali pre oko 30 000 godina. Nestanak neandertalca jos nije objasnjen. Predpostavlja se da su kromanjonci potisnuli neandertalce, jer su bili napredniji I bolje organizovani. U toku svog daljeg razvoja covek je poceo da se bavi stocarstvom, zemljoradnjom, usavrsavanjem procesa proizvodnje hrane, orudja I drugih dobara.
- 26.