SlideShare a Scribd company logo
E V O L U C I J A
COVEKA
Evolucija
• Evolucija coveka je multidisciplinarno polje
naucnog istrazivanja koje nastoji da shvati I
opise poreklo I razvoj ljudskog roda. Termin
covek, u kontekstu evolucije coveka, odnosi
se na rod Homo, ali proucavanje evolucije
coveka obicno obuhvata icovekove pretke
hominide.
• Nauka koja proucava coveka, njegovu
biolosku I kulturnu evoluciju naziva se
antropologija. Njen naziv potice od grckih reci
antropos sto znaci covek I logos – nauka.
Nucnici koji proucavaju coveka su
antropolozi.
• Bioloska evolucija predstavlja skup promena
u gradji tela coveka, od njegovog nastanka do
danasnjih dana.
• Kulturna evolucija predstavlja skup promena
u nacinu zivota ljudi, ponasanju, razvoju
govora, pojavi pismai drugo.
• Podaci o bioloskoj I
kulturnoj evoluciji dobijaju
se proucavanjem fosilnih
ostataka coveka.
Paleoantropolozi su naucnici
koji proucavaju fosile coveka
u cilju utvrdjivanja porekla
ljudske vrste.
• U okviru antropologije
izucava se anatomija
coveka, koja proucava oblik I
gradju ljudskog tela I
fiziologijacoveka, koja
proucava nacin rada I uloge
pojedinih organa kao I rad
oraganizma kao celine.
• Najpoznatiji fosil
zenskog skeleta
covekovog pretka je
nazvan Lusi po pesmi
Bitlsa Lusi na nebu.
Pronadjen je 1974. u
Africi (danasnja
Etiopija). Starost ovog
fosilnog ostatka
procenjuje se na oko
3,3 miliona godina.
• Poreklo ljudske vrste jos uvek nije u potpunosti
prouceno. Pri proucavanjufosilnih ostataka za
paleoantropologe znacajne su sledece bioloske
osobine:
• velicina, oblik I gradja lobane,
• velicina, oblik igradja zuba,
• velicina I oblik kostiju trupa (narocito kicmr I
karlice) I kostiju udova
• Analizom I odredjivanjem starosti fosilnih
ostataka, iskopavanjem predmeta I pronalazenjem
prvobitnih naselja, rekonstruisan je izgled zivota
nasih davnih predaka. Dobijeni su podaci o
slicnostima I razlikama sa drugim zivim bicima,
kao I dokazi da je covek najslicniji covekolikim
majmunima. Prve dokaze o zajednickom poreklu
coveka I covekolikih majmuna (orangutan, gorila,
simpanza, bonobo) izneo je Darvin u svom delu
Poreklo coveka.
• Na srodnicke veze coveka I covekolikih majmuna
ukazuje njihova velika slicnost. Neke od slicnosti su:
• sake coveka I covekolikih majmuna imaju pokretan
palac, sto im omogucava raznovrsne pokrete I radnje;
• iako je mozak covekolikih majmuna manji od
covekovog, gradja mu je vrlo slicna;
• imaju isti broj zuba u vilicama (32), polozaj I gradju
unutrasnjih organa, iste krvne gupe, telesnu
temperaturu, otpornost pema bolestima, trajanje
trudnoce;
• slozena drustvena organizacija, briga o mladuncima;
• duzina zivota.
• Pored slicnosti medju nima postoje I bitne razlike. Covek
hoda uspravno, poseduje svest I sposobnost govora, planski
stvara I koristi orudja I oruzje. Zahvaljujuci ovim osobinama
covek uci I stice nova znanja I vestine.
• Izumrli majmuni, koji se prema savremenoj teoriji
evolucije smatraju precima danasnjih covekolikih majmuna
I coveka, nazvani su driopitecine. Ziveli su pre oko 20
miliona godina I imali su mozak slican mozgu savremenih
covekolikih majmuna. Najverovatnije su nastali u Africi
odakle su presli u Evropu I Aziju. Od njih su se pre oko 15
miliona godina odvijile tri razvojne linije. Od jedne razvojne
linije vodi poreklo danasnji orangutan, od druge izumrli rod
covekolikih majmuna starog sveta – gigantopitekus, a od
trece linije – gorila, simpanza, bonobo I covek.
• Smatra se da su predstavnici jedne vrste gigantopitekusa
bili najveci majmuni koji su ikada ziveli na Zemlji.
Procenjuje se da im je visina bila preko 3m, a tezina oko
540kg.
• Na osnovu fosilnih ostataka ustanovljeno je da
je najstariji covekov predak ziveo u Africi, pre
oko 4,2 do 4,4 miliona godina. To je bio pripadnik
roda australopitekus (Australopithecus) ili juzni
majmunocovek. Hodao je uspravno I hranio se
plodovima I semenjem raznih biljaka. Imao je
nisko celo, isturenu vilicu, jake kutnjake I mozak
znatno manje zapremine od danasnjeg coveka.
• Mnogo kasnije, pre oko 2,4 do 1,5 miliona godina
pojavio se prvi pripadnik ljudskog roda (roda
Homo). To je bio spretan covek (Homo habilis).
Ziveo je u Africi. Imao je veci mozak I manje zube
od juznog majmunocoveka. Spretan covek je prva
vrsta za koju se zna da je koristila kameno orudje.
U ishrani je koristio biljnu I zivotinjsku hranu koju
je sekao ostrim kamenjem.
• Pre oko 1,8 miliona godina na tlu Afrike zivela je
vrsta, u nauci nazvana uspravni covek (Homo
erectus). Klimatske promene dovele su do pojave
ledenog doba, sto je bio uzrok njegovog prelaska iz
Afrike u Aziju I Evropu. Ziveo je u manjim grupama,
bio je dobar lovac, izradjivao je orudja od kamenja I
kostiju I koristio je vatru. Zapremina mozga mu je
bila mnogo veca nego kod njegovih prethodnika. Zubi
su mu bili slicne gradje kao I kod danasnjeg coveka
jer je koristio kuvanu I pecenu hranu koja je bila
meksa. Nestao je pre oko 300 000 godina.
• Pre skoro pola miliona godina pojavila se nova
vrsta, ciji pripadnici veoma lice na pripadnike nase
vrste. Zbog postojanja upadljivih razlika naucnici su
ovu vrstu nazvali arhaican (starinski) covek.
• Istovremeno s arhaicnim ljudima ziveli su I drugi
predstavnici naseg roda. Neandertalac (Homo
sapiens neandethalensis) dobio je naziv po pecini
Neandertal u Nemackoj gde su pronadjeni njegovi
fosilni ostaci. Smatra se da je ziveo pre 250 000 do
30 000 godina. Osim u Evropi njegovi fosili
pronadjeni su I u Africi I zapadnoj Aziji. Neandertali
su bili niskog rasta I misicavi, sa izrazenim ceonim
lukovima iznad ociju. Ziveli su u pecinama u zajednici
I bili su dobri lovci. Brinuli su o bolesnim clanovima
drustva.
• Pre oko 150 000 do 200 000 godina pojavio se
razuman covek (Homo sapiens). Ziveo je u Africi, a
na tlu Evrope se pojavio pre oko 100 000 godina.
Direktnim pretkom savremenog coveka smatra se
kromanjonski covek, ciji su fosilni ostaci pronadjeni
u Francuskoj. Imao je visi stas I finije crte lica u
odnosu na neandertalca, kao I spisobnost govora.
Pored toga, ispoljavao je I odredjene umetnicke
vestine. O tome svedoce crtezi pronadjeni u
pecinama Lasko (Francuska) I Altamira (Spanija).
• Neandertalci su nestali pre oko 30 000 godina.
Nestanak neandertalca jos nije objasnjen.
Predpostavlja se da su kromanjonci potisnuli
neandertalce, jer su bili napredniji I bolje
organizovani. U toku svog daljeg razvoja covek je
poceo da se bavi stocarstvom, zemljoradnjom,
usavrsavanjem procesa proizvodnje hrane, orudja
I drugih dobara.
Kristina Franka
Tijana Stepnic
II-4

More Related Content

What's hot

Specijacija.pdf
Specijacija.pdfSpecijacija.pdf
Specijacija.pdf
Ivana Damnjanović
 
Geološka doba, kalendar života
Geološka doba, kalendar životaGeološka doba, kalendar života
Geološka doba, kalendar života
Adrijana Vereš
 
Geološka doba i teorije o organskoj evoluciji
Geološka doba i teorije o organskoj evolucijiGeološka doba i teorije o organskoj evoluciji
Geološka doba i teorije o organskoj evoluciji
Ivana Damnjanović
 
Sistem organa za disanje
Sistem organa za disanjeSistem organa za disanje
Sistem organa za disanje
Ivana Damnjanović
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
Ivana Damnjanović
 
Наследне болести човека
Наследне болести човекаНаследне болести човека
Наследне болести човека
Violeta Djuric
 
Ekosistem
EkosistemEkosistem
Kruženje materije i proticanje energije
Kruženje materije i proticanje energijeKruženje materije i proticanje energije
Kruženje materije i proticanje energije
Ivana Damnjanović
 
Nastanak, razvoj i raznovrsnost životinja
Nastanak, razvoj i raznovrsnost životinjaNastanak, razvoj i raznovrsnost životinja
Nastanak, razvoj i raznovrsnost životinja
Ivana Damnjanović
 
Organizacija tela životinja
Organizacija tela životinjaOrganizacija tela životinja
Organizacija tela životinja
Ivana Damnjanović
 
еволуција човека
еволуција човекаеволуција човека
еволуција човекаLjubica Lalic
 
Adaptacije i životne forme
Adaptacije i životne formeAdaptacije i životne forme
Adaptacije i životne forme
Ivana Damnjanović
 
Dokazi evolucije
Dokazi evolucijeDokazi evolucije
Dokazi evolucije
Ivana Damnjanović
 
Osnovni pojmovi i principi ekologije i zaštite životne sredine
Osnovni pojmovi i principi ekologije i zaštite životne sredineOsnovni pojmovi i principi ekologije i zaštite životne sredine
Osnovni pojmovi i principi ekologije i zaštite životne sredine
Ivana Damnjanović
 
Nastanak i razvoj biljaka
Nastanak i razvoj biljakaNastanak i razvoj biljaka
Nastanak i razvoj biljaka
Ivana Damnjanović
 
Borba za opstanak. Prirodna selekcija
Borba za opstanak. Prirodna selekcijaBorba za opstanak. Prirodna selekcija
Borba za opstanak. Prirodna selekcija
Ena Horvat
 
Faktori ugrožavanja i zaštita životinja
Faktori ugrožavanja i zaštita životinjaFaktori ugrožavanja i zaštita životinja
Faktori ugrožavanja i zaštita životinja
Ena Horvat
 
Populacija
PopulacijaPopulacija
Populacija
Ivana Damnjanović
 
Fotosinteza, disanje i transpiracija
Fotosinteza, disanje i transpiracijaFotosinteza, disanje i transpiracija
Fotosinteza, disanje i transpiracija
Tanja Jovanović
 

What's hot (20)

Specijacija.pdf
Specijacija.pdfSpecijacija.pdf
Specijacija.pdf
 
Geološka doba, kalendar života
Geološka doba, kalendar životaGeološka doba, kalendar života
Geološka doba, kalendar života
 
Geološka doba i teorije o organskoj evoluciji
Geološka doba i teorije o organskoj evolucijiGeološka doba i teorije o organskoj evoluciji
Geološka doba i teorije o organskoj evoluciji
 
Sistem organa za disanje
Sistem organa za disanjeSistem organa za disanje
Sistem organa za disanje
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
Наследне болести човека
Наследне болести човекаНаследне болести човека
Наследне болести човека
 
Ekosistem
EkosistemEkosistem
Ekosistem
 
Kruženje materije i proticanje energije
Kruženje materije i proticanje energijeKruženje materije i proticanje energije
Kruženje materije i proticanje energije
 
Nastanak, razvoj i raznovrsnost životinja
Nastanak, razvoj i raznovrsnost životinjaNastanak, razvoj i raznovrsnost životinja
Nastanak, razvoj i raznovrsnost životinja
 
Organizacija tela životinja
Organizacija tela životinjaOrganizacija tela životinja
Organizacija tela životinja
 
еволуција човека
еволуција човекаеволуција човека
еволуција човека
 
Adaptacije i životne forme
Adaptacije i životne formeAdaptacije i životne forme
Adaptacije i životne forme
 
Dokazi evolucije
Dokazi evolucijeDokazi evolucije
Dokazi evolucije
 
Virusi
VirusiVirusi
Virusi
 
Osnovni pojmovi i principi ekologije i zaštite životne sredine
Osnovni pojmovi i principi ekologije i zaštite životne sredineOsnovni pojmovi i principi ekologije i zaštite životne sredine
Osnovni pojmovi i principi ekologije i zaštite životne sredine
 
Nastanak i razvoj biljaka
Nastanak i razvoj biljakaNastanak i razvoj biljaka
Nastanak i razvoj biljaka
 
Borba za opstanak. Prirodna selekcija
Borba za opstanak. Prirodna selekcijaBorba za opstanak. Prirodna selekcija
Borba za opstanak. Prirodna selekcija
 
Faktori ugrožavanja i zaštita životinja
Faktori ugrožavanja i zaštita životinjaFaktori ugrožavanja i zaštita životinja
Faktori ugrožavanja i zaštita životinja
 
Populacija
PopulacijaPopulacija
Populacija
 
Fotosinteza, disanje i transpiracija
Fotosinteza, disanje i transpiracijaFotosinteza, disanje i transpiracija
Fotosinteza, disanje i transpiracija
 

Similar to Evolucija coveka

Evolucija čoveka, 7. razred
Evolucija čoveka, 7. razredEvolucija čoveka, 7. razred
Evolucija čoveka, 7. razredplavaplaneta
 
Еволуција човека
Еволуција човека Еволуција човека
Еволуција човека
Pogimnazija
 
Еволуција човека
Еволуција човекаЕволуција човека
Еволуција човекаAna Stojković
 
Znanjem do saznanja
Znanjem do saznanjaZnanjem do saznanja
Znanjem do saznanja
Olgica Lukač
 
Praistorija
PraistorijaPraistorija
Praistorija
sofijam2008
 
Evolucija coveka
Evolucija covekaEvolucija coveka
Evolucija covekabiosblogbtf
 
Preci danasnjeg coveka
Preci danasnjeg covekaPreci danasnjeg coveka
Preci danasnjeg covekaapenjaskovic
 
Psihologija filogeneza
Psihologija   filogenezaPsihologija   filogeneza
Psihologija filogeneza
Anita Kliment
 
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.Eric
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.EricPoreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.Eric
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.Eric
Era031
 
PRAISTORIJA
PRAISTORIJAPRAISTORIJA
PRAISTORIJA
Šule Malićević
 
Uvod 7. antropologija
Uvod 7. antropologijaUvod 7. antropologija
Uvod 7. antropologija
Nikola Arsic
 
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Ena Horvat
 
Dinosaurusi
DinosaurusiDinosaurusi
Dinosaurusi
Ena Horvat
 
Cocoeka.ppt
Cocoeka.pptCocoeka.ppt
Cocoeka.ppt
StefanMaric7
 
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...
PSK Avala
 
Poreklo čoveka-utvrđivanje
Poreklo čoveka-utvrđivanjePoreklo čoveka-utvrđivanje
Poreklo čoveka-utvrđivanje
Ena Horvat
 
Znacaj emocija za mentalno zdravlje
Znacaj emocija za mentalno zdravljeZnacaj emocija za mentalno zdravlje
Znacaj emocija za mentalno zdravlje
ivica_seminarski
 
преци данашњег човека
преци данашњег човекапреци данашњег човека
преци данашњег човека
Maja Simic
 
Filogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bicaFilogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bica
Anita Kliment
 

Similar to Evolucija coveka (20)

Evolucija čoveka, 7. razred
Evolucija čoveka, 7. razredEvolucija čoveka, 7. razred
Evolucija čoveka, 7. razred
 
Еволуција човека
Еволуција човека Еволуција човека
Еволуција човека
 
Еволуција човека
Еволуција човекаЕволуција човека
Еволуција човека
 
Znanjem do saznanja
Znanjem do saznanjaZnanjem do saznanja
Znanjem do saznanja
 
Praistorija
PraistorijaPraistorija
Praistorija
 
Evolucija coveka
Evolucija covekaEvolucija coveka
Evolucija coveka
 
Preci danasnjeg coveka
Preci danasnjeg covekaPreci danasnjeg coveka
Preci danasnjeg coveka
 
Psihologija filogeneza
Psihologija   filogenezaPsihologija   filogeneza
Psihologija filogeneza
 
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.Eric
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.EricPoreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.Eric
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.Eric
 
PRAISTORIJA
PRAISTORIJAPRAISTORIJA
PRAISTORIJA
 
Uvod 7. antropologija
Uvod 7. antropologijaUvod 7. antropologija
Uvod 7. antropologija
 
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
 
Dinosaurusi
DinosaurusiDinosaurusi
Dinosaurusi
 
Cocoeka.ppt
Cocoeka.pptCocoeka.ppt
Cocoeka.ppt
 
2.praistorija 1
2.praistorija 12.praistorija 1
2.praistorija 1
 
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...
 
Poreklo čoveka-utvrđivanje
Poreklo čoveka-utvrđivanjePoreklo čoveka-utvrđivanje
Poreklo čoveka-utvrđivanje
 
Znacaj emocija za mentalno zdravlje
Znacaj emocija za mentalno zdravljeZnacaj emocija za mentalno zdravlje
Znacaj emocija za mentalno zdravlje
 
преци данашњег човека
преци данашњег човекапреци данашњег човека
преци данашњег човека
 
Filogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bicaFilogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bica
 

More from Kristina Franka

Bones
BonesBones
Abortus
AbortusAbortus
Prva pomoc kod povreda grudnog kosa
Prva pomoc kod povreda grudnog kosaPrva pomoc kod povreda grudnog kosa
Prva pomoc kod povreda grudnog kosa
Kristina Franka
 
DEDA MRAZ
DEDA MRAZDEDA MRAZ
DEDA MRAZ
Kristina Franka
 
Menstruacija
MenstruacijaMenstruacija
Menstruacija
Kristina Franka
 
Pubertet i adolescencija
Pubertet i adolescencija Pubertet i adolescencija
Pubertet i adolescencija
Kristina Franka
 
Presentation1
Presentation1Presentation1
Presentation1
Kristina Franka
 

More from Kristina Franka (7)

Bones
BonesBones
Bones
 
Abortus
AbortusAbortus
Abortus
 
Prva pomoc kod povreda grudnog kosa
Prva pomoc kod povreda grudnog kosaPrva pomoc kod povreda grudnog kosa
Prva pomoc kod povreda grudnog kosa
 
DEDA MRAZ
DEDA MRAZDEDA MRAZ
DEDA MRAZ
 
Menstruacija
MenstruacijaMenstruacija
Menstruacija
 
Pubertet i adolescencija
Pubertet i adolescencija Pubertet i adolescencija
Pubertet i adolescencija
 
Presentation1
Presentation1Presentation1
Presentation1
 

Evolucija coveka

  • 1. E V O L U C I J A COVEKA
  • 2. Evolucija • Evolucija coveka je multidisciplinarno polje naucnog istrazivanja koje nastoji da shvati I opise poreklo I razvoj ljudskog roda. Termin covek, u kontekstu evolucije coveka, odnosi se na rod Homo, ali proucavanje evolucije coveka obicno obuhvata icovekove pretke hominide.
  • 3. • Nauka koja proucava coveka, njegovu biolosku I kulturnu evoluciju naziva se antropologija. Njen naziv potice od grckih reci antropos sto znaci covek I logos – nauka. Nucnici koji proucavaju coveka su antropolozi. • Bioloska evolucija predstavlja skup promena u gradji tela coveka, od njegovog nastanka do danasnjih dana. • Kulturna evolucija predstavlja skup promena u nacinu zivota ljudi, ponasanju, razvoju govora, pojavi pismai drugo.
  • 4. • Podaci o bioloskoj I kulturnoj evoluciji dobijaju se proucavanjem fosilnih ostataka coveka. Paleoantropolozi su naucnici koji proucavaju fosile coveka u cilju utvrdjivanja porekla ljudske vrste. • U okviru antropologije izucava se anatomija coveka, koja proucava oblik I gradju ljudskog tela I fiziologijacoveka, koja proucava nacin rada I uloge pojedinih organa kao I rad oraganizma kao celine.
  • 5. • Najpoznatiji fosil zenskog skeleta covekovog pretka je nazvan Lusi po pesmi Bitlsa Lusi na nebu. Pronadjen je 1974. u Africi (danasnja Etiopija). Starost ovog fosilnog ostatka procenjuje se na oko 3,3 miliona godina.
  • 6. • Poreklo ljudske vrste jos uvek nije u potpunosti prouceno. Pri proucavanjufosilnih ostataka za paleoantropologe znacajne su sledece bioloske osobine: • velicina, oblik I gradja lobane, • velicina, oblik igradja zuba, • velicina I oblik kostiju trupa (narocito kicmr I karlice) I kostiju udova • Analizom I odredjivanjem starosti fosilnih ostataka, iskopavanjem predmeta I pronalazenjem prvobitnih naselja, rekonstruisan je izgled zivota nasih davnih predaka. Dobijeni su podaci o slicnostima I razlikama sa drugim zivim bicima, kao I dokazi da je covek najslicniji covekolikim majmunima. Prve dokaze o zajednickom poreklu coveka I covekolikih majmuna (orangutan, gorila, simpanza, bonobo) izneo je Darvin u svom delu Poreklo coveka.
  • 7.
  • 8. • Na srodnicke veze coveka I covekolikih majmuna ukazuje njihova velika slicnost. Neke od slicnosti su: • sake coveka I covekolikih majmuna imaju pokretan palac, sto im omogucava raznovrsne pokrete I radnje; • iako je mozak covekolikih majmuna manji od covekovog, gradja mu je vrlo slicna; • imaju isti broj zuba u vilicama (32), polozaj I gradju unutrasnjih organa, iste krvne gupe, telesnu temperaturu, otpornost pema bolestima, trajanje trudnoce; • slozena drustvena organizacija, briga o mladuncima; • duzina zivota.
  • 9.
  • 10.
  • 11. • Pored slicnosti medju nima postoje I bitne razlike. Covek hoda uspravno, poseduje svest I sposobnost govora, planski stvara I koristi orudja I oruzje. Zahvaljujuci ovim osobinama covek uci I stice nova znanja I vestine. • Izumrli majmuni, koji se prema savremenoj teoriji evolucije smatraju precima danasnjih covekolikih majmuna I coveka, nazvani su driopitecine. Ziveli su pre oko 20 miliona godina I imali su mozak slican mozgu savremenih covekolikih majmuna. Najverovatnije su nastali u Africi odakle su presli u Evropu I Aziju. Od njih su se pre oko 15 miliona godina odvijile tri razvojne linije. Od jedne razvojne linije vodi poreklo danasnji orangutan, od druge izumrli rod covekolikih majmuna starog sveta – gigantopitekus, a od trece linije – gorila, simpanza, bonobo I covek. • Smatra se da su predstavnici jedne vrste gigantopitekusa bili najveci majmuni koji su ikada ziveli na Zemlji. Procenjuje se da im je visina bila preko 3m, a tezina oko 540kg.
  • 12.
  • 13. • Na osnovu fosilnih ostataka ustanovljeno je da je najstariji covekov predak ziveo u Africi, pre oko 4,2 do 4,4 miliona godina. To je bio pripadnik roda australopitekus (Australopithecus) ili juzni majmunocovek. Hodao je uspravno I hranio se plodovima I semenjem raznih biljaka. Imao je nisko celo, isturenu vilicu, jake kutnjake I mozak znatno manje zapremine od danasnjeg coveka.
  • 14.
  • 15. • Mnogo kasnije, pre oko 2,4 do 1,5 miliona godina pojavio se prvi pripadnik ljudskog roda (roda Homo). To je bio spretan covek (Homo habilis). Ziveo je u Africi. Imao je veci mozak I manje zube od juznog majmunocoveka. Spretan covek je prva vrsta za koju se zna da je koristila kameno orudje. U ishrani je koristio biljnu I zivotinjsku hranu koju je sekao ostrim kamenjem.
  • 16.
  • 17. • Pre oko 1,8 miliona godina na tlu Afrike zivela je vrsta, u nauci nazvana uspravni covek (Homo erectus). Klimatske promene dovele su do pojave ledenog doba, sto je bio uzrok njegovog prelaska iz Afrike u Aziju I Evropu. Ziveo je u manjim grupama, bio je dobar lovac, izradjivao je orudja od kamenja I kostiju I koristio je vatru. Zapremina mozga mu je bila mnogo veca nego kod njegovih prethodnika. Zubi su mu bili slicne gradje kao I kod danasnjeg coveka jer je koristio kuvanu I pecenu hranu koja je bila meksa. Nestao je pre oko 300 000 godina.
  • 18.
  • 19. • Pre skoro pola miliona godina pojavila se nova vrsta, ciji pripadnici veoma lice na pripadnike nase vrste. Zbog postojanja upadljivih razlika naucnici su ovu vrstu nazvali arhaican (starinski) covek. • Istovremeno s arhaicnim ljudima ziveli su I drugi predstavnici naseg roda. Neandertalac (Homo sapiens neandethalensis) dobio je naziv po pecini Neandertal u Nemackoj gde su pronadjeni njegovi fosilni ostaci. Smatra se da je ziveo pre 250 000 do 30 000 godina. Osim u Evropi njegovi fosili pronadjeni su I u Africi I zapadnoj Aziji. Neandertali su bili niskog rasta I misicavi, sa izrazenim ceonim lukovima iznad ociju. Ziveli su u pecinama u zajednici I bili su dobri lovci. Brinuli su o bolesnim clanovima drustva.
  • 20.
  • 21. • Pre oko 150 000 do 200 000 godina pojavio se razuman covek (Homo sapiens). Ziveo je u Africi, a na tlu Evrope se pojavio pre oko 100 000 godina. Direktnim pretkom savremenog coveka smatra se kromanjonski covek, ciji su fosilni ostaci pronadjeni u Francuskoj. Imao je visi stas I finije crte lica u odnosu na neandertalca, kao I spisobnost govora. Pored toga, ispoljavao je I odredjene umetnicke vestine. O tome svedoce crtezi pronadjeni u pecinama Lasko (Francuska) I Altamira (Spanija).
  • 22.
  • 23. • Neandertalci su nestali pre oko 30 000 godina. Nestanak neandertalca jos nije objasnjen. Predpostavlja se da su kromanjonci potisnuli neandertalce, jer su bili napredniji I bolje organizovani. U toku svog daljeg razvoja covek je poceo da se bavi stocarstvom, zemljoradnjom, usavrsavanjem procesa proizvodnje hrane, orudja I drugih dobara.
  • 24.
  • 25.