Prezentacija o vinogradarstvu

1. Anđela Rovčanin

4. Fosil lista -starost 26 miliona
godina
 Najstariji otkriveni fosili
ukazuju na starost
vinove loze od oko 60
miliona godina.
 Loza se najviše širila
zahvaljujući pticama
koje su se hranile
bobicama grožđa i
raznosile.

6. U toku XIX i početkom
XX vijeka evropski
vinogradi su pretrpjeli
ogromne štete od
bolesti(pepelnica,
plamenjača) i štetočina
(filoksera, pepeljasti i
žuti moljac).

7. Plamenjača

8. Žuti moljac
Filoksera

13. VINOGRADARSTVO U CRNOJ
GORI

16.  70-tih godina prošlog
vijeka započelo je
intezivnije podizanje
vinograda i na društvenim
i individualnim
gazdinstvima.
 Uporedo je izgrađen i
moderni ,,Vinarski
podrum”kapaciteta
190000 hl.
 Danas AD,,Plantaže”
predstavljaju
najznačajnijeg
proizvođača grožđa, vina i
žestokih pića u CG.

17. Organi vinove loze
Ove organe dijelimo u dvije
grupe:
1.vegetativne:korijen,
stablo,laster,okca,pupoljci i list;
2.generativne:cvast,cvijet,grozd,
bobica i sjemenka.

18. Vegetativni organi vinove loze

20. Generativni organi vinove loze

23. Cvjetanje Razvoj zelenih bobica Sazrijevanje grožđa-šarak Zreli grozd

26. UZGOJNI OBLICI ČOKOTA

28. PeharastI uzgojni oblik
 Ovo je veoma stari oblik
čokota. Ime je dobio zato što
oblikom posjeća na pehar ili
vazu.
 Visina stabla je 20-30 cm.U
nekim krajevima sa
vlažnijom klimom visina
stabla može da bude i do 60
cm.
 Ovakav uzgojni oblik čokota
osigurava dobru osunčanost
lišća i grozdova.

30. Roaje uzgojni oblik Kazanave uzgojni oblik
Silvo uzgojni oblik Mozer uzgojni oblik

31. Gijo uzgojni oblik
Jednogubi Gijo uzgojni oblik
Dvogubi Gijo uzgojni oblik
Nifin uzgojni oblik

36. ZAŠTITA VINOVE LOZE

37. NAVODNJAVANJE VINOGRADA

38. Proizvodnja vina se može podjeliti u tri faze, i to:
-Berba i prerada groždja
-Alkoholno vrenje mošta (šire ili kljuka)
-Formiranje (izgradnja) pravog kvaliteta vina

39. Vrijeme berbe je značajno i to kako dan i mjesec, tako i čas u
toku jednog dana.
Zrelost grožđa i njegov kvalitet određuju se:
-na osnovu izgleda bobica i grozdova
-na osnovu ukusa grožđa
-na osnovu analize grožđa (sadrzaj šećera, kiselina i itd)

40. Prerada grožđa nadovezuje se na berbu grožđa, a sastoji se od:
-Muljanja (ručno ili motornim muljačem, nekada i nogama)
-Cijeđenje ili presovanje

41. Alkoholno vrenje kljuka (alkoholna fermentacija)
Алкохолно врење је биохемијски процес у току којег се
шећер претвара у алкохол, и издвајају се угљен диоксид,
топлота и неки други продукти.
Тај процес је у основи не само производње вина, већ и
пива, шпиритуса...
Алкохолно врење изазивају квасци, који се налазе на
покожици грожђа, одакле прелазе у кљук изазивајући
врење. У ствари шећер се разлаже и претвара у алкохол,
услед специфичних материја које изазивају гљивице
енцима или фермената.

42. Formiranje pravog kvaliteta vina
-Nakona vrenja vino dozrijeva odležavanjem kroz nekoliko mjeseci, pri
čemu se u njemu odvijaju fizičke, hemijske i biohemijske promjene.
-Tokom odležavanja mlado vino se nekoliko puta pretače radi
prečišćavanja. Starija vina se takođe pretaču 1 do 2 puta godišnje.
-Za formiranje pravog kvaliteta vina veoma je bitno voditi računa o
kvalitetu podruma u kome vino odležava i to u pogledu temperature i
oscilacije temperature, vlažnosti, prisustva svjetlosti itd.

43. Flaširanje vina
Flaširanje vina podrazumjeva finalizaciji vina za
potrošnju.

44. Degustacija vina
Sastoji se od 3 faze:
1. Ogledanje
2. Mirisanje
3. Probanje

45. Serviranje vina

46. KOD SLAGANJA JELA I VINA MOŽEMO SE KORISTITI
NEKIM OSNOVNIM PRAVILIMA:
-kao aperitiv preporučujemo suvi pjenušac ili suvo vino
-uz lagana jela idu lagana vina
-uz teška jela idu jača vina
-uz bijelo meso i kuvanu ribu idu bijela vina
-uz školjke i rakove pristaju neutralna bijela vina
-uz tamna mesa, divljač i pečenu ribu idu crna vina
-uz slatka jela piju se desertna vina ili pjenušava
-uz kafu idu likeri ili slična pića

47. H V A L A N A P A Ž NJ I !

48. P I T A NJ A ?