1. Naša ljubav ima snagu jazavca
zbirka kratkih priča
By Saša Topić
Beograd 2013
………………………………………………………..
……………………………………..
Prva konfiguracija
Holografska Smrt
--Ortogonalni vektori---
Uzburkano kvantno more
_____________________________________________________________________________________
"...i talas i čestica...
...a zapravo ništa od tog dvoje
nego jebeni talas verovatnoće
…i to još u konfiguracionom prostoru
šta je ovo, dovraga, fizika ili šnajderajska kladionica?!"
"I otkud Nasumičnost u temeljima Prirode?"
govorio je u sebi Gospodin Profesor Doktor Mihailo Kraniks,
Profesor Kvantne teorije informacija na Institutu za napredna istraživanja, dok je zagledano sedeo na
betonskom nasipu na desnoj strani Dunava.
Zalazeće sunce (koje je zbog neobičnog rasporeda oblaka I slojeva vodene pare o čije molekule se
svetlsot rasipala, pravilo nešto što je ličio na velikog kita čija krv je, iz utrobe probušene kopljem, prosuta
po horizontu) obasjavalo mu je lice.
Gledao je u vodu.
A najviše u mreškanje njene kristalaste površine kada bi fluidni spokoj poremetio kakav čamac ili bilo koje
drugo strano telo.
Kao svaki dobar fizičar lako je od svakodnevnih pojava mogao da apstrahuje najuniverzalnije.
U ovom momentu površina vode bila je dvodimenzionalna verzija pravog trodimenzionog prostora, afina
Euklidska ravan.
Vreme je vreme, slobodni tekući parametar.

2. A to mreškanje vode,u ovom slučaju same strukture njegovog zamišljenog prostora, pod uticajem vetra i
unutrašnjih vrtloga, najviše ga je podsećalo na nepredvidljivo stalno fluktuuirajuće kvantno more.
Uzburkano kvantno more.
Svojevrsni eter, ispod čije naizgled mirne mermerno uglačane površine, su kipile nepojmljive količine
zapretene energije.
Ta misao ga podseti na onu Turnerovu sliku broda u oluji, koja je tako naslikana da su granice broda
sasvim nejasne(štaviše nije očigledno iz prv ggledanja da je to uopšte I brod), a uskomešanost sirove
snage oslobođene vode I vlagom otežalog vazduha takva kao da poziva gledaoca da se prepusti vrtlogu
neodređenosti I vazdušastoj turbulenciji nanosa boja.
Bacio je kamen.
Odbrojao je oko 2 sekunde od momenta kad je kamen ispustio iz ruke, koji je onda otpočeo putovanje po
slobodnoj trajektoriji, samo da bi na kraju udario u staklastu površinu fluida.
Začulo se brboljasto "floooop blooopopo".
Kamenu potonu a za njim kao holografski trag na površini fluida ostade obrazac koncentričnih talasa koji
su se radijalno širili.
Holografski otisak kamena, tačnije njegove spoljašnje teksture. Nije kamen_po_sebi ali jeste bar njegova
spoljašnost, infinitezimalno tanka opna dostupna čulima.
"Evo ga, iz delta pobude nastaje talasni paket, kao slobodna elektronova talasna funkcija koja se širi u
okolni slobodni prostor..mmm fiiino....
Sad se širi i zbog disperzivnosti sredine polako počinje da se rastače u komponente
Već vidim Furijeove modove kako se izdvajaju iz jednoobraznosti"
Profesor Kraniks nije ni morao da radi komplikovane trigonometrijske integrale da odredi spektal tog
talasnog paketa.
Već je mogao da ga, žmureći, vizuealizuje u svoj svojoj složenosti, kako evoluira u vremenu.
Talas za talasom , pretakali su se jedan preko drugog.
Sve dok jedan po jedan nisu udarili u kamenitu ivicu nasipa.
I od nje se odbili.
I tad se desi.
Interferencija.
Svaka tačka nasipa u koju su talasi udarili postade svojevrsni mini izvor sekundarnih talasića,
od kojih se svaki sa svakim drugim presecao i slagao.
Tako su posle nekoliko sekundi načinili komplikovanu interferencionu tapiseriju,
složenu i lepu poput gepardovog krzna ali sa tom razlikom da se ova stalno menjala.
"Tolika složenost iz jednsotavnosti
i Mnoštvo iz Jednog"

3. "Ne mogu to više da podnesem"
Reče ovo zadnje naglas i uspravi se.
Zatim napravi unazad tri koraka i zaleti se na ivicu nasipa.
Odatle skoči u mutnu dubinu stalno ustalasanog Dunava.
Za njim ostade talasni paket, koji se lagano širio i potom pravio interfenecione šeme.

4. Druga konfiguracija
Planetarna smrt
--- Bit flip ---
ERCAL(Error corection algorithm) i poslednji dani
_____________________________________________________________________________________
Centralni Kompjuter NORAD-a te večeri veselo(koliko god se epitet veselo može primeniti na skup stotina
hiljada silicijumskih integrisanih kola) je propuštao najlakše naelektrisane elementarne čestice-elektrone-
kroz svoje nanometarski velike tranzistore.
kilk klak klik klak klik klik
01 01 010 11 1
U elektronskoj ekstazi, opijene Elektromagnetskim poljima radile su logičke kapije u orijaškoj mreži
isprepletenih mikroprocesora i memorijskih modula i tako su, propuštajući binarne signale kroz tu
ogromnu Vavilonskoj kuli nalik građevinu Bulovskih funkcija, obrađivale podatke i razlučivale Zbilju od
Uobrazilje , Signal od Šuma.
Centralni kompjuter se hranio-kao ulaz je uzimao- pozadisnke nivoe X i Gama zračenja a kao izlaz-
svojevrsni ekskrement tog veličanstvenog elektronskog sklopa- davana je procena da li je neko lansirao i
detonirao ICBM ili kakvu omanju ručno prenesenu nuklearnu napravu na Američkom tlu.
Kad se u obzir uzme ozbiljnost njegove primene jasno je da je Centralni Kompjuter projektovan i ustrojen
tako da nijedno logičko kolo nije smelo bili falično.
Nijedan izlaz nije smeo da se pojavi iznebuha(da nije opravdan ulaznim podacima i Algoritmom)
Nije bilo prostora za grešku.
Kontradikcija i neistina bi značili isto što i smrt.
Jedan tranzistor koji pobrljavi I – kraj.
Osim što je napravljen tako da je bilo gotovo nemoguće da pogreši u izračunavanju
C K je (kako bi se zaštitio od ljudskog faktora) bio optočen sa 2 metra debelim betonom.
A kao unutrašnja postava tog betonskog bunkera bili su i granitni blokovi za koje su žašrfaljene visile
titanijumske ploče.
I tako bi C K nastavio još decenijama da prosejava podatke da u galaksiji M82 nije eksplodirala
HiperNova,ultra masivna zvezda na izdisaju, i za sobom, osim rasutih desilata svoje zvezdane kuhinje ,
ostavila izuzetno intezivan bljesak Gama zraka

5. Pri i najintenzivniji deo udara fotonske skupine dodirnuo se sa Zemljinom atmosferom u 16 časova 43
minuta i 45.645785 sekunde po Griničkom srednjem vremenu,
i u nizu komplikovanih fizičkih interakcija gama fotoni visoke energije premetnuli su se u muone,pione i
neutralne kaone, koji su mahnito(ako se to za elementarne čestice bez samosvesti i predstave o
postojanju i žurbi može reći) gotovu brzinom svetlosti pohitali ka planini ispod koje je zakopan ležao C K.
Slojevi krečnjaka, milionima godina kompesovane stene sačinjene od ljuski davno izumrlih
predKambrijumsih organizama, za njih kao da nisu postojali, kao ni tričava 2 metra granita.
Isto je važilo i za titanijumske ploče.
Kao i za sve osim 3 memorijska tranzistora u Memorijskom bloku 4352 s
podsekcija B
0 1 0 premetnuše se u
1 0 1
Pod uticajem glasnika zvezdane smrti, i njihovih visokoenergertskih pipaka,
Laž postade Istina.
a na ekranu je samo zablinkalo
"Detonacija detektovana"
"Lansirna sekvenca započeta"
Po već, 40 godina pre, utvrđenom programu lansirane su ICMB ka ciljevima u Rusij, Kini, Indiji i Iranu.
Tiho i bez ikakve frke,
poput iskri koje se razlete kada se štapom džara vatra, ICBM- ovispustiše svoje atomske bljeskeove
nastale iz raspolućoivanja uranijumovih atoma, I sa njima satrše sav život, osim bakterija koje jedu
silicijum iz stena u vrelim Hadskim dubinama Planete.
Da je ovo završna sekvenca kakvog Ruskog SF filma samo bi preko ekrana, kada bi sve zgasnulo, pisalo
kratko i sasvim jednostavno:
Конец

6. Treća konfiguracija
Vaseljenska smrt
---Totalni gravitacioni kolaps sferne distribucije materije---
Ljubavna singularnost
_____________________________________________________________________________________
Trećeg dana meseca Jula Jako Debeo Čovek skupio je dovoljno hrabrosti da učini sudbonosni korak.
Doslovno.
Znojavo levo stopalo, konzistencije tučene šnicle koje je pravilo "šljap šljap " zvuk kad god bi se po
parketu kretao bos, snebljivo je podigao iznad digitalne vage.
Tik tak tik tak, čulo bi se iz starog zidnog sata samo ga da je Jako Debeo Čovek posedovao.
Kolebanje u zadnjem trenutku i par graški znoja.
Tik tak tik tak.
Odlučio je!
Staće na vagu!
Ionako je suočavanje sa kompleksima i, kao što bi Venclović, pesnik iz 18. vekarekao, "crnim bivolima"
vazda bila najteža rabota.
Prošlih 5 dana ništa nije okusio, za očekivati je da će sad biti MRŠAVIJI(a samim tim i PRIVLAČNIJI, ako
ne svima onda bar komšinici Elizabeti, sisatoj crvenokosoj Škotlanđanki iz Edinburga ovde na razmeni
studenata, koja mu se od prvog dana sviđala ali je tek od skoro shvatio da joj se tako utonuo u salo
nikada neće dopasti....doduše, neko bi ga lako pomešao sa džakom brašna zbog njegove sveukupne
amorfnosti i struktuiranosti koja je nalik nekom malo čvršćem pudingu tako da je moguće da ga ona nije
ni registrovala kao humanoidni oblik života, sposoban za coitus, već pre kao Inteligentni Hodajući Žele).
Uostalom i da joj se dopadne, šta bi mogao da radi?
Da je poljubi sigurno ne pošto je obim njegovog stomaka, koji je sa torza iskakao kao kakva bačva,
onemogućavao bilo kakav kontakt(osim ako bi neko od njih visio naglavačke na nekom kranu)
O nekim bezobraznijim stvarima nema potrebe ni pričati, pošto godinama čak nije ni video svog miška--
kog je morao da napipava,debelim prstima nalik hdebelim hrenovkama, na slepo, kad god bi priroda
zahtevala da hendluje sa istim.
Jadni Jako Debeo Čovek
Ljubavni jadi su najteži.
Ok, teža su dva slona i plavi kit ali ovo je ipak pesničko preterivanje.

7. U sledećih nekoliko stotina milisekundi koje su stajale u intervalu od odluke o konačnom stajanju na vagu
i kontakta stopala sa tom napravom, Jako Debelom
Čoveku pre očima nije prošao ceo život.
Jedino vredno pomena je efemerna misao o tome kako bi rado pojeo voćni jogurt...ništa pompezno.
Klik trik jrik...stao je!
Brojke na digitalnom osmosegmentnom dispeju stadoše da se brzo premeću....87,98 92,53 102,21 .....
"samo da je ispod 146, molim te, samo da je ispod 146" mislio je panično u sebi.
123,98 ...132,96.....139.63.....143,32
"da da , to je to, nemoj na gore..."
144,5....146,7...148,59....152,23.....
Displej je prestao da se menja na očitavajnu od 152,23 kilograma, sa povremenim fluktuacija nulte tačke
oko te vrednosti.
Jako Debeo Čovek gledao je očima koje su stajale ispod Jako Debelih Kapaka...
Gledao je u te brojke i kroz telo mu je prošao jako neprijatan osećaj koji se najbliže može opisati kao
blagi elektro šok dok rakun zatočen unutar creva pokušava da izađe na usta.
"152...pa kako sad to...pa, pa pre 5 dana sam ima 148 a ništa nisam jeo”
“pa pa , kako , šta...pa ..."
"aaaaaaaaaaaaaannnrhrhgggaaaa"
Počeo je da stenje i šišti , kao kobasica na vrelom ulju kad se probuši viljuškom.
"pššššššškpppgppfpfp..."
Iz dubina njegov debelog bića, u svest Debelog Čoveka pokuljali su po prvi put istinski Bes, Frustracija i
najbitnije, osećaj Nemoći.
Kroz glavu mu je prošla Elizabeta kako ga nikad neće ni prepoznati kao ljudsko biće,
i milioni simultanih bednih misli i sećanja:
Osećaj večne izolovanosti i izopšensoti
Onaj put kad je slomio stolicu kod babe na selu kao i drveni pod iznad štale samo zato što je stao na
sredinu.
Pa sva ona zaglavljivanja u liftu zbog prekomerne opterećenosti

8. Pa kako je u srednjoj školi sedeo na fotelji a ne na Normalnim stolicama
Pa onda cela osnovna škola kada su ga redovno na velikim odmorima kotrljali sa obližnjeg brda -"pošto
se tako lepo obrtao"
Pa porodični ručkovi gde bi satro celo pile.
Počeo je da jeca a nedugo potom i da uzdiše.
Duboko i bolno kao pas na samrti.
Za par minuta se gušio od silnih suza izazvanih spoznajom da mu je život jedno teško sranje.
Svestan je da se nalazi u beskonačnoj potencijalnoj jami bedastoće, kao elektron u elektrostatičkom polju
kakvog atoma sa više desetina protona.
Njegov Ego, pod navalom svih tih negativnih misli odlučio se na jedinu moguću stvar kako bi osigurao
svoj opstanak.
Negacija Stvarnosti
Ne, nije on to debeo, niti je dobio još 4 kila.
Nego :
-Konstante prirode su se izmenile-
Univerzalna Gravitaciona konstanta zapravo nije konstanta nego je postala jača za nekoliko procenata
Prema tome, nije on debeo nego je cela Vaseljena masivnija nego pre 5 dana pa se srazmerno tome i
njegova relativna masa uvećala.
Toliko jako je to želeo, da su mu se neuroni prebacili u turbo mod rada i nekako dospeli u jako
sinhronizovano stanje.
Koje je tako uspelo da simulira superprovodnost.
Alfa talasi, periodičene slučajne pobude i tranzientni signali se usaglasiše u jedan Nad Ton.
Fosfolipidne membrane aksona u njegovom mozgu postale su hiperpolarizovane i tako spregnute jedna
sa drugom, u satnju rezonancije, i tako su sićušni, inačne nebitni, kvantni efekti u mozgu postali bitni.
Njegova lobanja je postala po prvi put u istoriji Vaseljene makroskopski Kvantni Predajnik koji je mogao
simultano da pristupi svim paralelnim granama Everetovog Multiverzuma.
Svakom granajućem podprostoru u hiperravnima Hilbertovog prostora u kome je evoluirala Univerzalna
talasna funkcija.
Stvarnost se otvorila pred njim, slobodna za modifikaciju.
Od svih mogućih stvari želeo je samo jedno.
Jako je želeo da ne bude debeo.
Nego da je zapravo ceo Univerzum MASIVAN a on NORMALAN
Kao neki kompjuterski haker koji ima mnogo iskustva, samo uz čistu misao i želju, u transu je izmenio

9. tkanje stvarnosti
Graviacija je postala jača a kao rezultat i težina svih objekata veća.
Za nekoliko minuta pod uticajem modifikovane sile Gravitacije sve zvezde su eksplodirale kao supernove a
ostale nakupine materije manje od zvezda a veće od asteroida kolabirale su u Crne Rupe.
Stotinak Milijardi supernovih u svakoj od stotinak milijardi galaksijia su kao vatromet kroz crnilo Svemira
označavale trijumf Volje
a zapravo
Milijarde Triliona kvintiliona crnih rupa su zapravo bile trijumf gneva,očaja i tuge...ultimativno
otelotvorenje izolovanosti i usamljesnoti, nemoguće za detektovati i stupiti u ikakvu (smislenu)
interakciju.
Jadi su konačno gotovi.