Seminarski Maturski Diplomski Maturalni Master Magistarski Rad Besplatno.

1. Zaštita od softverskog napada
Pojavom prvih računarskih virusa i njihovim štetnim dejstvom, pojavila se
potreba za njihovim onemogućavanjem tj. brisanjem sa zaraženog kompjutera.Prvi
virusi su bili programi koji su ispisivali zanimljive, propagandne ili duhovite poruke
na monitoru. Virus-Kamenko je ispisivao poruku “Vaš disk je skamenjen”.
Kompjuterski virus je program, koji izvršava štetno dejstvo bez znanja
korisnika i njegovog odobravanja. Postoje zloćudni virusi (malver) i dobroćudni.
Razlika je u tome što dobroćudni zauzimaju sistemsku ili memoriju na hard disku i
ništa ne rade, a zloćudni izvršavaju i neke radnje. Virusi nisu jedina pretnja današnjim
računarima. Tu su razne vrste trojanaca, spaywarea, dailing programa i sl. A kako se
najbolje zaštititi od njih?
Početci zaštite računara bili su u sprečavanju tada poznatih virusa. Radili su po
principu “u tom folderu nadji taj fajl, ako ga ima izbriši ga”. Ali, posle su virusi
počeli da menjaju način smeštanja na računaru i postali su raznovrsnji. Danas su neki
virusi toliko razvijeni da je njihovo pronalaženje veoma teško, pa se u antiviruse
ugrađuje algoritam, koji po ponašanju određenog fajla procenjuje da je to virus i
prijavljuje ga korisniku.
Trojanci... Oni imaju ulogu da sa kompjutera na kome se nalaze, putem
interneta ili druge veze, proslede drugom korisniku podatke prvog. Obično su to šifre,
lični podaci, brojevi kreditnih kartica i sl. Najpoznatiji trojanac je Back Orifice-koga
je za samo mesec dana, preuzelo i koristilo skoro 100 000 ljudi na internetu. On
izgleda kao obična server aplikacija s tim što se server tj. sam trojanac instalira bez
pitanja, kao virus, kada se startuje zaražena aplikacija i omogućava korisniku koji
dodje do vašeg IP broja da preuzme kontrolu nad računarom.
Zatim su se pojavili spyware programi i antispyware programi. Sve su to
pratili hakerski upadi u računare i sisteme, neželjena e-pošta itd. Kao i adekvatna
zaštita za svaku opasnost, tako je i za potpunu zaštitu bila potrebna upotreba velikog
broja zaštitnih programa. Autori istih su to uvideli i danas se prave “all in one”
zaštitni programi koji objedinjuju više sistema zaštite. Da bi podigli zaštitu na viši i
bolji nivo, većina antivirusa skenira sistemsku memoriju i foldere u kojima se
korisnik trenutno nalazi tako da u korenu sprečavaju problem, virusi nisu pokrenuti i
ne mogu zaraziti ostale fajlove.
Postoje i zaštitni programi, koji čuvaju važne korisnikove podatke od pogleda
drugih lica, zabranjuju ne ovlašćen ulazak u kompjuter, pokretanje raznih aplikacija,
zabranjuju pristup određenim internet stranicama i sl. Mnogi od tih sistema su danas
integrisani u windows i druge operativne sisteme tako da je to postalo uobičajeno za
nas i malo ko tome danas posvećuje pažnju, osim kompanija za koje su ti programi
jedni od važnijih.

2. Postoje mnogi komercijalni programi, ali i neki besplatni koji po
funkcionalnosti ne zaostaju ni malo, pa čak su i bolji.
Avast! Home 4.6
Pokretanjem antivirusa Avast! u verziji 4.6 otvara se prozor kao na slici 1 . Da
bi počeli skeniranje, prvo je potrebno odrediti- šta se skenira (ceo sistem sa optičkim
drajvima i disketnim jedinicama ili deo), kojom osetljivošću i onda se program
pokrene. Vreme skeniranja je proporcionalno nivou skeniranja kao i veličini
skeniranog područja. Kada se jednom obavi potpuno skeniranje posle će stalne
komponente sistema, koje non stop rade, veoma dobro čuvati kompjuter.
Slika 1
• Meni- Ovde su sve funkcije programa skrolujuće postavljene
• Start-Služi za pokretanje skeniranja, s tim da kada je ono aktivno, ovaj taster
služi za pauziranje procesa
• Stop-taster kojim se zaustavlja skeniranje
• Virus kovčeg-je kovčeg sa virusima, koje je korisnik tu smestio
• Stalni skener- je opcija koja pruža mogućnost podešavanja nivoa
pretraživanja
• iAvs-ovaj taster kada je uključen automatski ažurira bazu pod ulsovom da smo
već spojeni na internet
• Lokalni diskovi-služi za obeležavanje svih hard diskova za skeniranje, kada
se ona uključi pojavljuje se prozor “Scanner sensitivity” koji nudi opcije za
temeljnost pretraživanja (quick, standard i thorough) kao i pretraživanje arhiva
• Prenosivi medij-služi za obeležavanje svih spoljnih memorija za skeniranje
• Izbor fascikle-obeležavanje foldera za skeniranje
Dodatne opcije se mogu izabrati iz padajućeg menija. Izborom prve opcije
otvara se prozor kao na slici 2.
2

3. Besplatni Seminarski, Diplomski, Maturski Tekstovi i
Pomoćna Literatura.
RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I
DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.
www.diplomski-radovi.com
www.seminarskirad.org
www.magistarski.com
www.maturskiradovi.net
www.maturski.net
www.seminarskirad.info
www.maturski.org
www.essaysx.com
NA NAŠIM SAJTOVIMA MOŽETE PRONAĆI SVE, BILO DA JE TO SEMINARSKI,
DIPLOMSKI ILI MATURSKI TEKST, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI
EDUKATIVNI MATERIJAL.
ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUŽAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD, NJEGOV
SADRŽAJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA MOŽETE TAČNO DA ODABERETE ONO ŠTO VAM U
POTPUNOSTI ODGOVARA. U BAZI SE NALAZE SEMINARSKI, DIPLOMSKI I
MATURSKI TEKSTOVI KOJE MOŽETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOĆ NAPRAVITI
JEDINSTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NAĐETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U
SVAKOM MOMENTU MOŽETE NARUČITI TEKST NA LINKU POMOĆ PRI IZRADI
TEKSTOVA I POMOĆNE LITERATURE.
3