2. За време Другог светског рата, Шид
је био у саставу НДХ. Највећи
од свих злочина у том периоду
догодио се 28. 8. 1942. године,
на Велику Госпојину. Већа
група усташа, на челу са
Виктором Томићем, дошла је из
Загреба и у току ноћи је
започела рација. Ухапшено је
142 Шиђана (125 мушкараца, 13
жена и 4 детета). Сви они су
стравично мучени, и на крају,
њих 121 је возом пребачено у
Сремску Митровицу где су
стрељани. Међу њима је био и
чувени српски сликар Сава
Шумановић. Рација у Шиду се
одвијала у склопу веће рације
која је изведена на територији
целог Срема, а у којој је убијено
преко 6000 људи, већином
Срба, мада је било и Јевреја и
Рома.
ИСТОРИЈА
3. Надморска висина је 104 m. То је
седиште најзападније општине
Срема, а налази се између реке
Дунав и обронака Фрушке горе на
северу и реке Саве на југу.
Област на којој је изграђен Шид
је воћарско виноградарски крај,
са великим винским подрумом. У
склопу пољопривреде развијена
је и прехрамбена индустрија,
посебно прерада жита,
савремена индустријска кланица
(која је затворена као и већина
великих предузећа после
демократских промена 2000'те) и
фабрика за производњу јестивог
уља, као и текстилна индустрија
и трикотажа (такође затворена
после демократских промена
2000'те).
4. У насељу Шид живи 12.825
пунолетних становника, а
просечна старост
становништва износи 38,1
година (36,5 код мушкараца
и 39,6 код жена). У насељу
има 5.510 домаћинстава, а
просечан број чланова по
домаћинству је 2,96.
Ово насеље је углавном
насељено Србима (према
попису из 2002. године), а у
последња три пописа,
примећен је пораст у броју
становника.
ЉУДИ
5. У близини села Привина Глава налази се
манастир Привина Глава, по легенди манастир
је добио је име по оснивачу, властелину Приви
(или Приби) из 12. века. У граду налази се
такозвани Руски двор, бивши летњиковац
гркокатоличких епископа из 18. века.
У Граду постоји низ установа од културног
значаја. Најважнији православни храм је
Црква светог Николе. У Шиду делује Хрватско
културно друштво "Шид" основано 2010
године.[7]
