Konstrukktorsko modelovanje

1. ПРОНАЛАЖЕЊЕ ИНФОРМАЦИЈА,
СТВАРАЊЕ ИДЕЈЕ И ДЕФИНИСАЊЕ
ПРОЈЕКТНОГ ЗАДАТКА

2. Циљ данашњег часа је да се упознате са начином
проналажења информација, стварањем идеје и
дефинисањем пројектног задатка

3. Конструктор или проналазач од идеје до стварања нове
конструкције мора, најчешће, да прође следеће фазе
према алгоритму „од идеје до нове конструкције“
– дефинисање задатка;
– избор носеће структуре;
– решење извора енергије, односно погона;
– избор кретних, преносних и извршних механизама;
– управљање;
– компоновање конструкције;
– одређивање спољног облика и технологије обраде;
– монтажа;
– испитивање конструкције или модела;
– израда техничке документације.
АЛГОРИТАМ ПРОЈЕКТА ОД ИДЕЈЕ
ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ

4. Ученички модели конструкција машина, уређаја, апарата,
процеса и сл. обично се израђују од готових елемената
из конструкторских комплета.
Конструктор треба да има у виду следеће елементе:
– намену или коришћење;
– функцију;
– материјал;
– облик;
– стандарде;
– безбедност у раду;
– начин и могућност израде;
– склапање, расклапање и руковање;
– транспорт и габаритне мере и
– економске услове.
ПОСТАВЉАЊЕ ЗАДАТАКА
КОНСТРУКЦИЈЕ

5. Свака конструкција у реалном систему мора имати
ослонац и потребну носећу структуру. Тако
нпр. код аутомобила ослонац је пут, а носећа
структура је каросерија.
Тако и модели морају имати ослонац и носећу
структуру. Као ослонац обично се користи подлога
(сто, плоча, под), а као носећа структура могу се
користити разни носачи: металне и пластичне траке и
пуни и перфорирани носачи, лим (обликован), а и
други носачи од расположивих материјала.
ИЗБОР НОСЕЋЕ СТРУКТУРЕ

6. НОСЕЋЕ СТРУКТУРЕ
На слици је приказан
садржај конструкторског
комплета за 7. разред.
Под редним бројевима
7, 8 и 9 су приказане
носеће структуре од
лима.

7. При стварању конструкције потребно је решити
енергетски проблем па је због тога конструктору
неопходно знање у вези са врстом, трансформацијом
и могућностима коришћења енергије.
За покретање ученичких модела најпогоднији је
електромотор, који се изводи са константним бројем
обртаја без редуктора и са редуктором и корачни
електромотор са могућношћу програмирања кретања.
ЕНЕРГЕТСКО РЕШЕЊЕ
КОНСТРУКЦИЈЕ

8. Преносник има задатак да трансформише параметре
кретања покретача у потребне параметре кретања
извршног органа.
Често се једним преносним механизмом не може решити
трансформација механичке енергије па се користе
комбиновани механизми.
При изради модела мора се решити кинематска шема
преноса оптерећења и кретања.
То подразумева решење покретача (мотора), кретног,
преносног и управљајућег механизма и извршних органа.
КРЕТНИ, ПРЕНОСНИ И ИЗВРШНИ
МЕХАНИЗМИ КОНСТРУКЦИЈЕ

9. КРЕТНИ, ПРЕНОСНИ И ИЗВРШНИ
МЕХАНИЗМИ КОНСТРУКЦИЈЕ
На слици је приказан
садржај конструкторског
комплета за 7. разред.
Под редним бројевима
26-41 су приказани
преносни механизми
конструкције.

10. УПРАВЉАЊЕ КОНСТРУКЦИЈОМ
При стварању машине или модела, конструктор
мора да реши управљање на оптималан начин
те мора имати у виду све наведене елементе
система човек – машина.
Потребно је решити управљање које може бити
изведено на два начина и то:
– са учешћем човека (потпуно или делимично),
– без учешћа човека (аутоматско управљање).
Kоришћењем рачунара, може се доста
једноставним поступком извршити потпуна или
делимична аутоматизација процеса или машина.

11. ОБЛИКОВАЊЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
Одређивање спољашњег облика конструкције -
обликовања или модела, такође спада у област
компоновања конструкције.
Сваком предмету својствен је неки глобални облик.
Без обзира на друге елементе, на основу глобалног
облика можемо распознати шта нека конструкција
представља.
Међутим, у одређеној врсти конструкције може се
уочити одређена специфичност облика.

12. ОБЛИКОВАЊЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
Особине обликовања изражавају се кроз следеће
специфичности облика:
• пропорционалност (складност међусобних димензија);
• ритам (равномерно низање елемената);
• статичност (има центар или осу симетрије облика);
• динамичност (нема центар или осу симетрије или се
ниже од статичких елемената у растућем/ опадајућем
ритму);
• симетричност (симетричан облик или симетрична
композиција од статичких елемената);

13. ОБЛИКОВАЊЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
• асиметричност (несиметричан облик или несиметрична
композиција од статичких елемената);
• запреминска просторна структура (стварање естетске
и функционалне целине у складу са просторним и
запреминским карактеристикама);
• тектоника (погодност распоређивања масе у
конструкцији);
• размерност (однос елемената конструкције према
човеку);
• боја (складност боја – колористичко и тотално
јединство)

14. МОНТАЖА И ОДРЖАВАЊЕ
КОНСТРУКЦИЈЕ
Да би се постигла оптимална монтажа, механизми и
елементи конструкције треба да задовоље одређене
захтеве, као што су:
– непокретљивост, која је неопходна због чврстоће
појединих склопова;
– покретљивост одређених елемената и механизама,
који обезбеђују кретања;
– конструкциона стабилност, чиме се обезбеђује
сигурност рада у односу на темељ;
– раздвојивост веза механизама, које могу бити
раздвојиве, нераздвојиве и др.

15. ИСПИТИВАЊЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
Важан сегмент стварања нове конструкције представља
испитивање конструкције.
Заправо, када се изради прототип или модел, онда се
конструкција испитује, при чему се проверава:
– да ли конструкција испуњава функционалне захтеве;
– да ли је сигурна и поуздана;
– издржљивост конструкције;
– удобност конструкције;
– утицај конструкције на окружење и човека и др.
Конструкција се испитује по посебно планираном
експерименту, а ученички модели се проверавају током
мањих и једноставнијих проба

16. ИЗРАДА ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
Развој конструкције прати и израда техничке
документације.
Техничку документацију чине:
- конструктивна документација за израду прототипа,
нулте серије
- документација за серијску производњу.
Свака од ових документација решава се преко
одговарајућих конструкционих цртежа.

17. Хвала на пажњи !