1. 1
Универзитет у Београду
Филозофски факултет
Мастер програм „Образовање наставника предметне наставе”
Примена мултиперспективности у настави историје у основној и средњој школи
Студент Ментор
Горанко Илић ОН 13/1 проф. др Марко Шуица
Београд, 2016.

2. 2
Сажетак
Циљеви мастер рада су:
1. Испитивање коришћења ресурса уколико се примењује мултиперспективност у
настави историје;
2. Испитивање коришћења облика рада уколико се примењује мултиперспективност
у настави историје;
3. Испитивање коришћења метода рада уколико се користи мултиперспективност;
4. Испитивање коришћења техника рада уколико се примењује
мултиперспективност;
5. Испитивање препрека за примену мултиперспективности у настави историје.
Истраживање је вршено методом анкетирања. Квалитативна и квалитативна
анализа су коришћене за обраду података. Истраживање jе показало да наставници
историје када наставници желе да примене мултиперспективност:
1. користе интернет, писане историјске изворе, фотографије, карикатуре;
2. користе индивидуални и групни рад, рад у пару и фронталну наставу
3. користе технике Венов дијаграм, концептуалне таблице и вођено читање;
4. користе предавачку и проблемску методу и методу рада са текстом
5. да су им препреке за мултиперспективност недостатак времена, недостатак
историјских извора и нефлексибилан плана и програм.
Summary. The apply of multiperspectivity in history teaching in elementarz school and
high school
The aims of master work are:
1. the examination of use of resourses if the history teachers apply multiperspectivity;
2. the examination of use of forms if the history teacher apply multiperspectivity;
3. the examination of methods if thehistory teachers apply multiperspectivity;
4. the examination of technics if the history teachers apply multiperspectivity;
5. examinations of obstructions for applying of multiperspectvity.

3. 3
An inquiry is used for the research. The quantitative and the qualitative analysis is used
for data elaboration. The research showedthat the history teachers:
1. use internet, written historical sources, photographies, caricatures and films if
they apply multiperspectivity;
2. use individual, group work and work in pair and frontal teaching if they appy
multiperspectivity;
3. use Wenn’ s diagram, conceptual tables and conducted reading if they apply
multiperspectivity;
4. use the transmissive and problem method and the method of work with the text
and other media if they aplly multiperspectivity;
5. that the obstructions for apply of multiperspectivity are deficiency of time,
definiency of historical sources and unflexible program.
mултиперспективност, методика, настава, историја
multiperspectivity, methodics, teaching, history

4. 4
Садржај
I Увод 9
1 Зашто је изабрана ова тема
2 Шта је мултиперспективност 9
3 Мултиперспективност и критичко мишљење 10
4 Начини рада и мултиперспективност 11
Ресурси који се могу користити уколико се примењује мултиперспективност 12
Облици рада који се примењују када се примењује мултиперспективност 13
Методе рада које се користе уколико се примењује мултиперспективност 14
5 Стандарди за крај основног и средњег образовања у које је уграђена
мултиперспективност 15
6 Препреке за примену мултиперспективности 16
II Методологија истаживања 17
1 Циљеви истраживања 17
2 Начин прикупљања података 17
3Анализа прикупљених података 18
III Резултати и дискусија 19
1 Како наставници историје доживљавају мултиперспективност 19
2 Ресурси које наставници историје користе уколико примењују
мултиперспективност 20
3 Облици рада које наставници историје користе уколико примењују
мултиперспективности 27

5. 5
4 Технике рада које наставници историје користе уколико примењују
Мултиперспективност 34
5 Методе рада које наставници историје користе уколико примењују
Мултиперспективност 40
6 Препреке за примену мултиперспективности 46
7 Дискусија 51
IV Закључак 53
Попис табела
1 Ресурси које користе наставници историје који предају у основној школи уколико
примењују мултиперспективност 20
2 Ресурси које користе наставници историје који предају у средњој школи уколико
примењују мултиперспективност 21
3 Ресурси које користе наставници историје који раде у школама мање од десет година
уколико примењују мултиперспективност 22
4 Ресурси које користе наставнци историје који предају у школама 10 – 19 година уколико
примењују мултиперспективност 22
5 Ресурси које користе наставници историје који предају у школама 20 – 29 година
уколико примењују мултиперспективност 23
6 Ресурси које користе наставници историје који предају у школама преко тридесет година
уколико примењују мултиперспективност 24
7 Ресурси које користе наставници историје мушког пола уколико примењују
мултиперспективност 25

6. 6
8 Ресурси које користе наставнице историје уколико примењују мултиперспективност 25
9 Облици рада које користе наставници историје у основној школи уколико примењују
мултиперспективност 27
10 Облици рада које користе наставници историје у средњој школи уколико примењују
мултиперспективност 28
11 Облици рада које користе наставници историје који раде у школама мање од десет
година уколико примењују мултиперспективност 28
12 Облици рада које користе наставници историје који предају у школама 10 – 19 уколико
примењују мултиперспективност 29
13 Облици рада које користе наставници историје са радним стажом 20 – 29 година
уколико примењују мултиперспективност 30
14 Облици рада које користе наставници историје са радним стажом преко 30 година
уколико примењују мултиперспективост 31
15 Облици рада које користе наставници историје мушког пола уколико примењују
мултиперспективност 31
16 Облици рада које користе наставнице историје уколико примењују
мултиперспективност 32
17 Технике рада које користе наставници историје који предају у основној школи уколико
примењују мултиперспективност 33
18 Технике рада које користе наставници историје запослени у средњим школама уколико
примењују мултиперспективност 33
19 Технике рада које користе наставници историје запослени у школама мање од десет
година уколико примењују мултиперспективност 34
20 Технике рада које користе наставници историје који раде у школама 10 – 19 година
уколико примењују мултиперспективност 35

7. 7
21 Технике рада које користе наставници историје који раде у школама 20 – 29 година
уколико примењују мултиперспективност 35
22 Технике рада које користе наставници историје који раде у школама више од тридесет
година уколико примењују мултиперспективност 36
23 Технике рада које користе наставници историје мушког пола уколико примењују
мултиперспективност 37
24 Технике рада које користе наставнице историје уколико примењују
мултиперспективност 37
25 Методе рада које користе основношколски наставници историје уколико примењују
мултиперспективност 39
26 Методе рада које користе средњошколски наставници историје уколико примењују
мултиперспективност 40
27 Методе рада које користе наставници историје који су запослени у школама мање од
десет година уколико примењују мултиперспективност 40
28 Методе рада које користе наставници историје који су запослени у школама 10 – 19
година уколико примењују мултиперспективност 41
29 Методе рада које користе наставници историје који предају 20 – 29 година уколико
примењују мултиперспективност 42
30 Методе рада које користе наставници који предају историју више од 30 година уколико
примењују мултиперспективност 42
31 Методе рада које користе наставници историје мушког пола уколико примењују
мултиперспективност 43
32 Методе рада које користе наставнице историје уколико примењују
мултиперспективност 44

8. 8
33 Препреке за примену мултиперспективности наставнике историје који предају у
основној школи 45
34 Препреке за примену мултиперспективности за средњошколске наставнике историје 45
35 Препреке за примену мултиперспективности за наставнике историје који раде у
школама мање од десет година 46
36 Препреке за примену мултиперспективности за наставнике историје који раде у
школама 10 – 19 година 46
37 Препреке за примену мултиперспективности за наставнике који предају историју 20 –
29 година 47
38 Препреке за примену мултиперспективности за наставнике који предају историју преко
тридесет година 47
39 Препреке за примену мултиперспективности за наставнике историје мушког пола 48
40 Препреке за примену мултиперспективности за наставнице историје 48

9. 9
Увод
Зашто је изабрана тема
Приручници Роберта Страдлинга Настава европске историје двадесетог
века и Мултиперспективност у настави историје преведени су на српски језик 2003.
године. Термин мултиперспективност доспео је тако и наставу историје у Србији.
Заинтересовало ме је да ли се мултиперспективност заиста примењује у настави историје у
српским школама. У литератури, није описано како наставници историје који предају у
основној и средњој школи примењују мултиперспективност. То је био мотив да се обави
истраживање о примени мултиперспективности у настави историје у основној и средњој
школи.
Није нам познато да ли постоји објављено истраживање о примени
мултиперспективности у настави историје. Пронађена су само два чланка у часопису
Настава и историја која се баве мултиперспективношћу (Шуица, 2004; Ферјанчић, 2004),
али ти чланци не говоре како основношколски и средњошколски наставници историје
примењују мултиперспективност. Та два чланка објашњавају шта је мултиперспективност
и препреке за примену мултиперспективности. Њихови аутори су универзитетски
професори. Нису принађени чланци о мултиперспективности које су писали наставници
историје који раде у основним и средњим школама.

10. 10
Теоријски део
Шта је мултиперспективност?
Мултиперспективност представља посматрање историјских догађаја из
више перспектива (Stradling, 2003). Укорењена је у методологији историјске науке.
Полазиште мултиперспективности су историјски извори (Шуица, 2004). Да би се
остварила мултиперспективност, морају се користити дивергентни и контрадикторни
извори. Мултиперспективност је демократски став који разликује чињенице од мишљења
и схвата да не постоји универзална историјска истина (Black, 2003). Мултиперспективност
није релативизам јер је циљ да ученици направе избор који је рационалан после
сагледавања различитих гледишта.
Мултиперспективност има, у контексту наставе историје, следеће циљеве
(Страдлинг, 2003):
1. Стицање потпунијег и већег разумевања историјских догађаја сагледавањем
сличности и разлика у становиштима свих актера историјских догађаја;
2. Стицање дубљег разумевања односа између нација, суседних држава, већине и
мањина у оквиру једне државе;
3. Стицање јасније слике о динамици историјских догађаја истраживањем
интеракција између учесника историјских догађаја.
Мултиперспективност помаже ученицима да схвате да (Страдлинг, 2003):
1. Не постоји обавезно исправна верзија историјског догађаја;
2. Да је могуће објаснити историјске догађаје на различите начине;
3. Да је могуће различито тумачити један исти податак;
4. Један исказ може имати различито значење за људе у зависности од њихове
ситуације;
5. Различита становишта у оквиру једне заједнице могу бити значајна као и она која
деле две заједнице;
6. Људи имају вишеструка одређења као личности.

11. 11
Мултиперспективност и критичко мишљење
„Критичко мишљење је самовођено, самодисциплинарно, самоконтролирано
и самокоригирајуће мишљење које захтева строге стандарде промишљених поступака
те намеће делотворну комуникацију и способност решавања проблема и обавезу да се
надјача наш урођени егоцентризам и социоцентризам” (Bjelanović – Dijanić, 2012).
Карактеристике критичког мишљења су (Bjelanović – Dijanić, 2012):
1. Независно мишљење;
2. Темељи се на информацији која представља полазну тачку мишљења;
3. Почиње питањима и проблемима на начин да се крене од неке поставке коју треба
преиспитати, упоредити са супротним мишљењима, изградити потпорни састав
уверења и заузети став;
4. Захтева разложну аргументацију са тврдњом, доказима, разлозима и јамством.
кроз наставу историје која је заснована на концепту мултиперспективности.
Мултиперспективност се темељи на упоређивању супротних мишљења што
је одлика критичког мишљења. Ученици аргументују тумачење за које се залажу и
излажу доказе за то тумачење. Уче да не прихватају свако тумачење него да га
анализирају и упоређују са другим тумачењима и доносе сопствено мишљење о
одређеном историјском догађају.
Мултиперспективност помаже ученицима да развију критичко мишљење јер
помаже ученицима да упознају другачија мишљења о историјским догађајима од
својих и да анализирају своје мишљење. Ученици упоређују своја мишљења са
другачијим мишљењима и увиђају исправност свог мишљења. Формирају ново
мишљење о историјским догађајима на основу упоређивања свог мишљења са
другачијим мишљењима. Овладавање концептом мултиперспективности помаже
ученицима да анализирају мишљења која пронађу у литератури и увиде њихову
исправност. Ученици схватају да не треба да прихватају свако мишљење из
литературе него да га анализирају.

12. 12
Начини рада и мултиперспективност
Ресурси за учење који се могу користити када се примењује мултиперспективност
Наставник историје може користити иконичке ресурсе (фотографије,
карикатуре, постере) и штампани материјал (новине и документа) када примењује
мултиперспективност (Korjen, 2013). Одличан материјал за примену
мултиперспективности може бити аудио – визуелни материјал (филмови и интернет).
У ресурсе за учење спадају и историјски извори. Најважнији документи су
повеље, законодавни текстови и међународни уговори. Писани извори могу бити
новине, писма, дневници, говори, аутобиографије, хронике, анали, стенографске
белешке и др.
Од аудио – визуелних ресурса, у настави историје користе се фотографије,
сликарска дела и карикатуре (Перовић, 1985). Карикатуре су сатиричне оцене
историјских личности, догађаја и процеса. Карикатуре нуде ставове, а не пружају
чињенице (Страдлинг, 2003). Карикатуристи су пристрасни и нуде једнострано
гледиште на историјске догађаје. Фотографије производе код посматрача емоционалне
реакције и намећу значење историјских догађаја. Визуелни извори су извори
информација о историјским догађајима и снажна су средства за анализирање
прошлости (Black, 2003). Фотографије и карикатуре се могу наћи на интернету и
преузети.
Наставник историје може користити историографску литературу као ресурс
за учење како би применио мултиперспективност у настави историје. Историчари нуде
различита тумачења у својим књигама и чланцима у стручним часописима,
зборницима, лексиконима, енциклопедијама и речницима. Научни часописи и нека
историографска дела су доступна на интернету и наставник историје их може
преузети.

13. 13
Интернет пружа наставнику историје мноштво историјских извора за учење
(Mandić, 2008). На интернету, наставник историје може пронаћи историјске извора
који би му помогли да примени мултиперспективност: аутобиографије, мемоари,
фотографије, разгледнице, карте, филмови и дневна штампа. Наставник историје може
пронаћи мноштво становишта историчара (Страдлинг, 2003). Многи историјски
часописи и књиге историчара су доступни на интернету у pdf формату. Коришћење
садржаја са интернета у образовне сврхе захтева критички приступ ученика и пружа
могућности за истраживачки рад (Петровић, 2013). Интернет омогућава ученицима да
постављају питања, анализирају и критички мисле.
Наставник историје може користити филмове који нуде различита
становишта како би применио мултиперспективност. Може одржати пројекцију филма
у учионици (Ђуровић, 1995). Учионица мора бити опремљена компјутером и видео –
пројектором или телевизором. Наставник може пронаћи филмове на различитим веб
сајтовима (Youtube, Vimeo, Vid.me).
Облици рада који се користе када се примењује мултиперспективност
Облици рада који се користе у настави историје су фронтални, групни и
индивидуални рад и рад у паровима (Стефановић, Ферјанчић, Недељковић, 2007).
Фронтални рад подразумева наставников рад са целим разредом. Наставник предаје
градиво, а ученици слушају наставниково предавање (Перовић, 1995). Готова знања се
нуде ученицима када наставник примењује фронтални рад. Групни рад подразумева
поделу ученика на групе које раде самостално на задацима. Индивидуални рад је
самостални рад ученика на часу или ван њега.
Технике које се могу користити када се примењује мултиперспективност
Бјелановић – Дијанић (2012) предлаже следеће технике за развој критичког
мишљења: концептуална таблица, Венов дијаграм, INSERT метода читања и вођено
читање. Вођено читање се може применити на рад са историјским изворима. Та метода
се састоји од читања дела по дела текста и наставниковог постављања питања. Венов
дијаграм и концептуалне таблице се може користити за упоређивање различитих
тумачења и извлачења сличности и разлика у тумачењима. Ученици могу правити

14. 14
различита тумачења у дијаграме или таблице и уочавати сличности и разлике у
тумачењима.
Методе рада које могу користити када се примењује мултиперспективност
Методе рада које се могу користити када се примењује
мултиперспективност су предавачка метода, проблемска метода и метод рада са текстом и
другим медијима (Koren, 2013). Наставник може излагати више различитих тумачења
историјских догађаја на својим предавањима. Може усмено анализирати различита
тумачења историјских догађаја и указати на њихову пристрасност. Објашњава ученицима
да ли су тумачења историјских догађаја пропаганда или стереотипи.
Проблемска метода у настави историје у којој се примењује
мултиперспективност подразумева да наставник задаје ученицима да истражују различита
тумачења историјских догађаја у историјским изворима и литератури. Наставник може
осмислити различите задатке везане за тумачења историјских догађаја и за анализу
различитих тумачења историјских догађаја. Задаје ученицима реферате и семинарске
радове (Лазић, 2008) у којима тражи од ученика анализу различитих тумачења
историјских догађаја. Прикупља историјске изворе и литературу који садрже различита
становишта и тражи различита тумачења историјских догађаја на интернету. Ученици
тако овладавају методом научног знања. Проблемском методом се формулише
стваралачке делатности ученика и организује се сттваралачко усвајање знања ради нових
решавања у новим ситуацијама.
Метода рада са текстом и другим медијима у настави историје подразумева
коришћење писаних и аудиовизуелних историјских извора (документи, фотографије,
карикатуре, филмови, интернет) и анализу различитих тумачења које нуде историјски
извори.

15. 15
Стандарди за крај основног и средњег образовања у које је уграђена
мултиперспективност
Препознат је значај мултиперспективности за наставу историје и образовање
ученика. Мултиперспективност је, стога, уграђена у стандарде за крај основног и средњег
образовања у Србији. Стандарди за крај обавезног образовања у које је уграђена
мултиперспективност су (Граховац, 2010):
ИС.1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче;
ИС.1.2.8. препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним
примерима;
ИС.2.2.4. уме да одреди угао гледања на историјску појаву (победника или побеђеног) на
основу поређења два историјска извора који говоре о истом историјском догађају,
феномену;
ИС.2.2.5. препознаје да постоји пристрасност у појединим тумачењима историјских
личности, догађаја, феномена;
ИС.3.2.6. уме да издвоји разлике и сличности у тумачењима и изворима који се односе
на исту историјску појаву;
ИС.3.2.7. уме да изрази став и мишљење о одређеном тумачењу историјског феномена и
да одреди врсту пристрасности (манипулација, пропаганда, стереотип...).
Стандарди у које је уграђена мултиперспективност за крај средњег стручног образовања и
васпитања и општег средњег образовања и васпитања су (Шуица, 2013):
ИС.1.2.2. Уочава да постоје различита виђења исте историјске појаве на основу поређења
више историјских извора.
ИС.1.2.3. Препознаје предрасуде, стереотипе, пропаганду и друге видове пристрасности у
тумачењу историјских појава у историјским и савременим изворима информација.
ИС.2.2.2. Анализира предрасуде, стереотипе, пропаганду и друге видове пристрасности у
тумачењу историјских појава у историјским и савременим изворима информација и уочава
њихове последице.
У изради стандарда, примењивала се Блумова таксономија (Микановић,
2014). Стандарди у које је уграђена мултиперспективност одговарају категоријама анализе
и вредновања Блумове таксономије јер ученици анализирају историјске изворе и вреднују
ставове, мишљења, стереотипе, предрасуде и пристрасност у историјским изворима.

16. 16
Препреке за примену мултиперспективности у настави историје
Мултиперспективност је тешко остварива када има мало сачуваних
историјских извора из одређеног историјског периода. Сачувано је мало историјских
извора из старог века и тешко је остварити мултиперспективност у настави историје
старог века (С. Ферјанчић, 2004). Сазнања историчара о старом веку потичу из наративних
извора која се допуњују сазнањима из епиграфских, археолошких и нумизматичких
извора. Ученици не стичу знање у основној и средњој школи из нимизматике, епиграфике
и археологије.
Примена мултиперспективности захтева много времена (R. Stradling, 2003)
Плурални приступ националној историји је сложен када су наставни план и програм
богати садржајем,као и када план и програм нису довољно фолексибилни.
Обим садржаја мултиперспективности је ограничен расположивим
простором уџбеника и трошковима штампања уџбеника (Stradling, 2003). Свака тема која
се обрађује са аспекта мултиперспективности захтева много више страница у уџбенику
него када се не примењује мултиперспективност.

17. 17
Методологија истраживања
Циљеви истраживања
Циљеви истраживања су:
1. Испитивање коришћења ресурса уколико се примењује
мултиперспективност;
2. Испитивање коришћења облика рада уколико се примењује
мултиперспективност;
3. Испитивање коришћења метода рада уколико се примењује
мултиперспективност;
4. Испитивање препрека за примену мултиперспективности.
Начин прикупљања података
Анкета
Анкета је била постављена у интернет групама Историчари – колеге и
Учионица историје. Доступна је на веб адреси https://1drv.ms/xs/s!Agsb_F2-
XmDygmE_XSpz1lAFKspO. Урађена је у Microsoft OneDrive – у. У анкети, поставио сам
питања наставницима о ресурсима које наствници користе (интернет, историјске изворе,
литературу, филмове, фотографије, карикатуре), које облике рада, које, наставне технике и
које наставне методе користе када примењују мултиперспективност и које препреке имају
у примени мултиперспективности. У анкети је учествовало 100 наставника.
Независне варијабле које ће се користити у истраживању су године радног
стажа у основним и средњим школама, пол и тип школе у којој наставници историје
предају. Приказаћу како наставници историје основних школа примењују
мултиперспективност, а како наставници историје средњих школа примењују
мултиперспективност, како примењују мултиперспективност наставници историје до 10
година радног искуства, наставници са 10 – 20 година радног искуства, наставници са 20 –
30 година радног искуства и наставници са преко 30 година радног искуства и како
наставници мушког и женског пола примењују мултиперспективност у настави историје.

18. 18
Анализа прикупљених података
Анализирам у мастер раду, када наставници примењују
мултиперспективност:
1. Колико наставници историје користе ресурсе, које ресурсе највише користе и како
користе ресурсе;
2. Колико наставници историје користе облике рада, које облике рада највише
користе и како користе облике рада;
3. Колико наставници историје користе методе рада, које методе рада највише
користе и како користе методе рада;
4. Које су препреке за примену мултиперспективности и које су препреке највеће за
примену мултиперспективности.
Подаци ће бити анализирани квантитативно (фреквенције и проценти) и
квалитативно.

19. 19
Резултати и дискусија
Како наставници доживљавају мултиперспективност
Сви анкетирани наставници разумеју мултиперспективност као посматрање
историјских догађаја из различитих углова. Упознати су са појмом мултиперспективности
и његовом дефиницијом. Половина испитаних наставника је чула за мултиперспективност
од својих колега наставника историје. Трећина наставника је обавештена о
мултиперспективности на семинарима за наставнике историје. Седамнаесторо наставника
Наставници историје сматрају да је значај мултиперспективности у настави
историје у следећем:
1. Мултиперспективност помаже ученицима да развију критичко мишљење – 30
(30%);
2. Мултиперспективност смањује учење напамет – 20 (20%);
3. Мултиперспективност помаже ученицима да постану толерантији – 10 (10%);
4. Мултиперспективност помаже ученицима да поштују другачија мишљења – 20
(20%);
5. Мултиперспективност је важна за помирење на Западном Балкану – 20 (20%).
Испитани наставници историје сматрају да примењују мултиперспективност
у настави историје. Сви наставници (100%) су одговорили да примењују
мултиперспективност. Ниједан наставник није написао да не примењује
мултиперспективност.

20. 20
Ресурси које наставници користе уколико примењују мултиперспективност
1 Ресурси које користе наставници историје који предају у основној школи уколико
примењују мултиперспективност
Ресурси интернет филм Писани
историјски
извори
литература Фотографије
и
карикатуре
Фреквенције
(проценти)
коришћења ресурса
60 (60%) 10
(10%)
5 (5%) 5 (5%) 10 (10%)
Највећи део наставника историје који предају у основној школи највише
користи интернет када примењују мултиперспективност. Образложили су да је интернет
доступан ученицима и да данашње генерације ученика свакодневно користе интернет.
Основношколски наставници историје користе на часовима интернет тако
што нађу историјске изворе који нуде различита тумачења исоријских догађаја. Задају
ученицима да код куће прочитају историјске изворе, задају им питања за домаћи задатак и
поделе их у групе, а групе читају одговоре на часу утврђивања. Наставници историје који
користе филм када примењују мултиперспективност пуштају филмове на часовима
историје и коментаришу са ученицима различита становишта. Када користе историјске
изворе, наставници историје поделе ученике у групе и задају им да издвоје различита
становишта из историјских извора и групе их читају часу утврђивања.

21. 21
2 Ресурси које наставници историје који предају у средњој школи користе уколико
примењују мултиперспективност
Ресурси интернет филм Писани
историјски
извори
литература Фотографије
и
карикатуре
Фреквенције
(проценти)
коришћења
ресурса
15 (15%) 10 (10%) 60 (60%) 10 (10%) 15 (15%)
Највећи део средњошколских наставника историје као ресурс највише
користи писане историјске изворе када примењују мултиперспективност. Разлог је лакоћа
коришћења писаних историјских извора и тешкоћа анализе аудио – визуелних извора.
Средњошколски наставници историје поделе ученицима историјске изворе
које ученици читају код куће. Задају им да извуку различита тумачења из историјских
извора. Читају тумачења која су пронашли и коментаришу их на часовима утврђивања. На
неким часовима, средњошколци читају у групама или у пару историјске изворе и извлаче
тумачења из историјских извора. Неки анкетирани средњошколски наставници историје
задају ученицима да прочитају литературу и да извуку различита тумачења историјских
догађаја из литературе. Понекад задају ученицима да за домаћи задатак пронађу различита
становишта о историјским догађајима на одређаним интернет сајтовима или да пронађу
историјске изворе и литературу на интернету.

22. 22
3 Ресурси које користе наставници историје који раде мање од десет година уколико
примењују мултиперспективност
Ресурси интернет филм Писани
историјски
извори
литература Фотографије
и
карикатуре
Фреквенције
(проценти)
коришћења
ресурса
30 (30%) 10 (10%) 10 (10%) 25 (25%) 25 (25%)
Највећи део наставника историје који раде у школи мање од десет година
највише користи интернет у настави историје. Објаснили су да сви ученици у школама у
којима предају користе интернет и да су школе опремљене компјутерима и паметним
таблама.
Највећи део наставника историје који раде мање од 10 година у школама
нађу на интернету историјске изворе, литературу и фотографије и поделе их ученицима.
Задају на часовима утврђивања задатке у којима траже да ученици препознају различита
становишта историјских догађаја и да их усмено презентују. После тога, ученици
коментаришу различита становишта и опредељују се за једно становиште.

23. 23
4 Ресурси које користе наставници историје који предају у школама 10 – 19
година уколико примењују мултиперспективност
Ресурси интернет филм Писани
историјски
извори
Литература Фотографије
и
карикатуре
Фреквенције
(проценти)
коришћења
ресурса
15 (15%) 10 (10%) 50 (50%) 10 (10%) 15 (15%)
Највећи део наставника који предају историју 10 – 19 година користи у
великој већини писане историјске изворе највише када примењују мултиперспективност
(50%). Њихово образложење је било да је лако наћи писане историјске изворе и да су они
најважнији историјски извори.
Наставници историје запослени у школама 10 – 19 година траже писане
историјске изворе у библиотекама или на интернету. Поделе на часовима историјске
изворе ученицима и задају им питања у којима се тражи да препознају различита
тумачења. Пред крај часа, ученици читају тумачења која су нашли у историјским
изворима.
5 Ресурси које користе наставници историје који предају у школама 20 – 29 година
уколико примењују мултиперспективност
Ресурси интернет филм Писани
историјски
извори
литература Фотографије
и
карикатуре
Фреквенције
(проценти)
коришћења
ресурса
30 (30%) 12 (12%) 13 (13%) 25 (25%) 20 (20%)
Највећи део наставника историје са радним стажом 20 – 29 година највише
користи интернет (30%) када примењују мултиперспективност. Разлози су доступност

24. 24
интернета ученицима и опремљеност школа рачунарима, интернетом, паметним таблама и
информатичким кабинетима.
Наставници историје са радним стажом 20 – 29 година задају ученицима
задатке у којима се тражи да ученици препознају пристрасност историјских извора,
литературе, фотографија и карикатура. Наставници преузимају историјске изворе,
литературу, фотографије и карикатуре са интернета и дају их ученицима. Поставе
одређена питања ученицима у вези пристрасности извора. Ученици предају наставницима
историје одговоре на питања, а наставници их прегледају.
6 Ресурси које користе наставници историје који предају у школама више 30 година
уколико примењују мултиперспективност
Ресурси интернет филм Писани
историјски
извори
литература Фотографије
и
карикатуре
Фреквенције
(проценти)
коришћења
ресурса
10 (10%) 15 (15%) 40 (40%) 20 (20%) 15 (15%)
Највећи део наставника историје који предају историју више од тридесет
година највише користи писане историјске изворе када примењују мултиперспективност.
Објаснили су да су писани извори најлакши за анализу и да се у њима најлакше могу
препознати тумачења историјских догађаја.
Наставници историје који предају у школи више од 30 година задају
ученицимада препознају пристрасност и препознају угао гледања у писаним изворима, на
фотографијама, у филмовима и у литератури. Поделе историјске изворе, литературу или
фотографије да би их ученици прво прочитали и онда поделе задатке ученицима. Пуштају
филмове на часовима утврђивања и питају ученике да ли је филм био пристрасан и чији
угао гледања приказује филм.

25. 25
7 Ресурси које користе наставници историје мушког пола уколико примењују
мултиперспективност
Ресурси интернет филм Писани
историјски
извори
литература Фотографије
и
карикатуре
Фреквенције
(проценти)
коришћења
ресурса
30 (30%) 10 (10%) 40 (40%) 10 (10%) 10 (10%)
Највећи део наставника историје мушког пола највише користи писане
историјске изворе. Писани извори су им најлакши за коришћење и најлакше их је наћи.
Објаснили су да се пристрасност најлакше може уочити у писаним историјским изворима.
Наставници историје мушког пола поделе ученицима историјске изворе,
литературу и фотографије на часовима и траже да ученици представе виђење историјског
догађаја које је дато у писаним изворима, литератури и на фотографијама. Задају
ученицима често да нађу филмове код куће и да на часовима прикажу тумачење
историјских догађаја које филмови приказују.
8 Ресурси за учење које користе наставници историје женског пола уколико примењују
мултиперпсективност
Ресурси интернет филм Писани
историјски
извори
литетатура Фотографије
и
карикатуре
Фреквенције
(проценти)коришћења
ресурса
40 (40%) 20 (20%) 30 (30%) 5 (5%) 5 (5%)
Највећи део наставница историје највише користи интернет. Објасниле су да
данашња деца много користе интернет и да су школе опремљене компјутерима и
интернетом. Одговориле су и да траже писане изворе, филмове и фотографије на
интернету.

26. 26
Наставници историје женског пола задају ученицима на часовима или за
домаћи задатак да препознају пристрасност у историјским, изворима, литератури, на
фотографијама и на филмовима. Ученици представљају на часовима различита тумачења
и опредељују се за једно тумачење.

27. 27
Облици рада које примењују наставници историје уколико примењују
мултиперспективност
9 Облици рада које примењују наставници историје у основној школи уколико примењују
мултиперспективност
Облици рада Индивидуални
рад
Групни рад Рад у пару Фронтална
настава
Фреквенције
(проценти)
коришћења
облика рада
10 (10%) 30 (30%) 10 (10%) 50 (50%)
Највећи део наставника историје који су запослени у основним школама
највише користи фронталну наставу ако примењују мултиперспективност. Наставници
историје основних школа је написала да користе највише фронтални облик рада јер је тако
најлакше да ученике упознају са различитим тумачењима историјских догагађаја.
Наставници историје који су запослени у основним школама упознају
ученике са различитим тумачењима о историјским догађајима у тогу својих предавања. Не
сервирају ученицима једно исправно тумачење, већ кажу више различитих становишта.
Деле ученике у групе и задају им да препознају пристрасност у различитим тумачењима.
Понекад, ученици такве задатке раде у паровима. Наставници историје задају ученицима
домаће задатке у којима траже да ученици сами одреде пристрасност у различитим
тумачењима.

28. 28
10 Облици рада које примењују наставници историје у средњој школи уколико примењују
мултиперспективност
Облици рада Индивидуални
рад
Групни рад Рад у пару Фронтална
настава
Фреквенције
(проценти)
коришћења
облика рада
45 (45%) 13 (13%) 12 (12%) 30 (30%)
Највећи део средњошколских наставника историје је навело да највише
користи индивидуални начин рада уколико примењују мултиперспективност. Сматрају да
ученици морају самостално радити задатке које им наставник задаје.
Средњошколски наставници историје задају ученицима за домаћи задатак да
сами одреде које тумачење заступа одређени историјски извор. Ученици одговоре дају
наставнику историје који их прегледа и оцењује их. Деле ученике у групе или парове на
часовима и задају им да препознају тумачење у историјским изворима. Наставник
прегледа ученичке одговоре и оцењује их. Наставници историје у својим предавањима
излажу више тумачења историјских дгоађаја, а не само једно исправно тумачење.
11 Облици рада које примењују наставници историје који раде у школама мање од десет
година уколико примењују мултиперспективност
Облици рада Индивидуални
рад
Групни рад Рад у пару Фронтална
настава
Фреквенције
(проценти)
коришћења
облика рада
10 (10%) 55 (55%) 10 (10%) 25 (25%)

29. 29
Највећи део наставника историје који имају радни стаж мањи од десет
година користи групни облик рада. Наставници историје су образложили да ученици
вежбају тако тимски рад и заједничко решавање проблема. Сматрају да ће ученици лакше
решавати задатке у групи него индивидуално.
Наставници историје који су запослени у школама мање од десет година
поделе ученике у групе или парове на часовима утврђивања градива, поделе им историјске
изворе и задају групама задатке у којима се тражи да препознају тумачења у историјским
изворима. Ученици на крају часа предају наставницима одговоре и наставник их оцењује.
Понекад задају ученицима за домаћи задатак да сами препознају пристрасност у
историјским изворима. У својим предавањима, не износе једно исправно тумачење, него
излажу више различитих тумачења.
12 Облици рада које користе наставници који предају историју 10 – 19 година уколико
примењују мултиперспективност
Облици рада Индивидуални
рад
Групни рад Рад у пару Фронтална
настава
Фреквенције
(проценти)
коришћења
облика рада
15 (15%) 20 (20%) 10 (10%) 55 (55%)
Највећи део наставника историје који раде у школама 10 – 19 година
највише користе фронталну наставу уколико примењују мултиперспективност. Објаснили
су да им је најлакше да упознају ученике са многим тумачењима кроз фронталну наставу.
Не морају осмишљавати задатке за ученике и улажу тако мање труда у припреми часа.
Наставници историје који раде у школама 10 – 19 година упознају ученике
са различитим тумачењима историјских догађаја на предавањима. Ређе, деле ученике у
групе или парове и задају им да препознају пристрасност у историјским изорима.
Прегледају ученичке одговоре, али их не оцењују. Ученици понекад читају своје одговоре
на часу. Ученици понекад на часовима индивидуално анализирају различита тумачења,
опредељују се за једно тумачење и читају та тумачења на часу.

30. 30
13 Облици рада које користе наставници историје са радним стажом 20 – 29 година
уколико примењују мултиперспективност
Облици рада Индивидучани
рад
Групни рад Рад у пару Фронтална
настава
Фреквенције
(проценти)
коришћења
облика рада
20 (20%) 40 (40%) 20 (20%) 20 (20%)
Највећи део наставника историје са радним стажом 20 – 29 година највише
користи фронталну наставу уколико примењују мултиперспективност. Лакше је
наставницима да упознају ученике различитим тумачењима на предавањима него
припремање задатака за ученике.
Наставници историје који су запослени у школама 20 – 29 година, на
почетку часа, деле ученике у групе или парове, деле им историјске изворе и задатке у
којима се тражи да ученици препознају тумачење у историјским изворима. Када групе или
парови ураде задатке, представљају тумачења. Наставник не оцењује њихов рад. Задају
ученицима да за домаћи домаћи задатак индивидуално анализирају тумачења историјских
догађаја и критикују их.

31. 31
14 Облици рада које користе наставници историје са радним стажом преко 30 година
уколико примењују мултиперспективност
Облици рада Индивидуални
рад
Групни рад Рад у пару Фронтална
настава
Фреквенције
(проценти)
коришћења
облика рада
15 (15%) 40 (40%) 15 (15%) 30 (30%)
Највећи део наставника историје који су запослени у школама више од 30
година највише користи групни рад када примењују мултиперспективност. Образложили
су да ученици треба да вежбају заједничко доношење одлука и да се боље социјализују.
Сматрају да ће ученици заједнички боље урадити задатке.
Наставници историје са радним стажом преко тридесет година формирају
групе ученика на часовима утврђивања градива. Задају групама ученика да утврде да ли
су историјски извори објективни или пристрасни и да презентују тумачење које нуде
историјски извори. Групе предају наставнику своје одговоре и наставник их оцењује.
Ученици понекад самостално анализирају тумачења у историјским изворима за домаћи
задатак и наставнику предају своје одговоре и наставник их оцењује.
15 Облици рада које користе наставници историје мушког пола уколико примењују
мултиперспективност
Облици рада Индивидуални
рад
Групни рад Рад у пару Фронтална
настава
Фреквенције
(проценти)
коришћења
облика рада
10 (10%) 50 (50%) 20 (20%) 20 (20%)
Највећи део наставника историје мушког пола користи групни рад када
примењује мултиперспективност. Они сматрају да рад у групама олакшава решавање

32. 32
задатака ученицима и да групни рад помаже ученицима да развијају вештину сарадње.
Групни рад помаже ученицима да уважавају мишљења других чланова групе.
Наставници историје мушког пола излажу различита тумачења на својим
предавањима, а не само једно исправно тумачење. Задају за домаћи задатак ученицима да
самостално анализирају различита тумачења и критикују их, а наставници анализирају да
ли су ученици добро анализирали различита тумачења. Ређе формирају групе или парове и
дају им задатке у којима се тражи да анализирају различита тумачења. Групе и парови
читају своје одговоре на часу, а наставници оцењују њихове одговоре.
16 Облици рада које примењују наставнице историје уколико примењују
мултиперспективност
Облици рада Индивидуални
рад
Групни рад Рад у пару Фронтална
настава
Фреквенције
(проценти)
коришћења
облика рада
30 (30%) 15 (15%) 5 (5%) 50 (50%)
Највећи део наставница историје користи фронтални начин рада уколико
примењује мултиперспективност. Наставнице историје сматрају да им је фронтални начин
рада најлакши за приказивање различитих становишта о историјским догађајима. Групни
рад, рад у пару и индивидуални рад захтевају много више времена него фронтална
настава.
Наставнице историје деле ученике у групе на часовима утврђивања градива.
Задају им да препознају пристрасност у тумачењима одређеног историјског догађаја и да
прикажу тумачење на часу. Наставнице оцењују рад група. Ученици препознају тумачења
у писаним изворима, филмовима и на фотографијама самостално за домаћи задатак.
Наставнице у својим предавањима излажу више различитих тумачења на предавањима.

33. 33
Технике рада које наставници историје користе уколико примењују
мултиперспективност
XVII Технике рада које користе наставници историје који предају у основној школи
уколико примењују мултиперспективност
Технике рада Венов дијаграм Концептуалне
таблице
Вођено читање
Проценти
коришћења техника
рада
20% 10% 70%
Највећи део наставника историје који раде у основним школама највише
користи вођено читање уколико примењују мултиперспективност. Објаснили су да је то
најбоља техника јер наставник помаже ученику да увиди различита тумачења историјских
догађаја.
Основношколски наставници историје задају једном ученику да чита текст
историјског извора. Кажу ученику када треба прекинути читање и питају га да ли је
историјски извор пристрасан и које тумачење је заступљено у историјском извору. Ређе,
задају ученицима да прочитају историјске изворе, да извуку тумачења из историјских
извора и упореде историјске изворе у концептуалним таблицама и Веновим дијаграмима.
XVIII Технике рада које користе наставници историје запослени у средњим школама
уколико примењују мултиперспективност
Тенике рада Венов дијаграм Концептуалне
таблице
Вођено читање
Проценти
коришћења техника
рада
15% 45% 40%
Највећи део средњошколских наставника историје највише користи
концептуалне таблице. Образложили су да концептуалне таблице помажу ученицима да

34. 34
упоређују различита тумачења историјских догађаја, увиде грешке у тумачењима и
определе се за једно тумачење.
Средњошколски наставници историје изаберу ученика који ће читати
одломак из историјског извора. Када ученик заврши читање одломка, наставник га пита
које тумачење даје историјски извор. Задају ученицима да погледају неки филм или
фотографију и да упореде тумачења која се налазе у филмовима и на фотографијама у
концептуалним таблицама или Веновим дијаграмима.
XIX Технике рада које користе наставници историје који су запослени мање од десет
година у школама уколико примењују мултиперспективност
Технике рада Венов дијаграм Концептуалне
таблице
Вођено читање
Проценти
коришћења техника
рада
15% 10% 75%
Највећи део наставника историје који раде у школама мање од десет година
највише користи вођено читање уколико примењују мултиперспективност. Они сматрају
да ће помоћи најбоље техником вођеног читања ученицима да увиде пристрасност у
историјским изворима. Тврде да ученици теже увиђају пристрасност ако се користи
технике Венов дијаграм и концептуалне таблице.
Наставници историје који раде у школи мање од десет година задају једном
ученику да прочита одломак из историјских извора и постављају му питања о
пристрасности историјског извора када ученик заврши са читањем. Задају ученицима да
упореде тумачења из писаних извора, фотографија и филмова у Веновим дијаграмима или
концептуалним таблицама.
XX Технике рада које користе наставници историје који раде у школама 10 – 19 година
уколико примењују мултиперспективност

35. 35
Технике рада Венов дијаграм Концептуалне
таблице
Вођено читање
Проценти
коришћења техника
рада
30% 25% 45%
Највећи део наставника историје који предају у школама 10 – 19 година
највише користи технику вођено читање уколико примењују мултиперспективност.
Образложили су да је боље да наставник помогне ученицима да увиде пристрасност у
историјским изворима него да ученици сами откривају пристрасност у историјским
изворима.
Наставници који су запослени у школама 10 – 19 година изаберу ученика
који ће читати одломак из историјског извора. Кад ученик прочита одломак, наставник га
испитује о пристрасности и објективности приказивања догађаја у историјским изворима
и испитује да ли је тачно тумачење из историјског извора. Наставници историје задају
ученицима да извуку тумачења из писаних историјских извора, да направе концептуалне
таблице или Венове дијаграме и да упореде тумачења
XXI Технике рада које користе наставници историје који раде у школама 20 – 29 година
уколико примењују мултиперспективност
Технике рада Венов дијаграм Концептуалне
таблице
Вођено читање
Проценти
коришћења техника
рада
40% 30% 30%
Највећи део наставника историје који раде у школама 20 – 29 година
највише користи технику Венов дијаграм уколико примењују мултиперспективност.

36. 36
Образложили су да Венов дијаграм помаже ученицима да упоређују различита тумачења и
да изаберу тумачење које има боље аргументе. Сматрају да ученици тако вежбају развој
критичког мишљења.
Наставници историје који раде у школама 20 – 29 година поделе ученике у
групе и задају им да упоређују различита тумачења из писаних извора и са фотографија у
Веновим дијаграмима или концептуалним таблицама. Оцењују како ученици праве
концептуалне таблице и Венове дијаграме. Изаберу понекад једног ученика и задају му да
прочита одломак из историјског извора и помажу му да препозна пристрасност у
историјским изворима.
XXII Технике рада које користе наставници историје који раде у школама више од
тридесет година уколико примењују мултиперспективност
Технике рада Венов дијаграм Концептуалне
таблице
Вођено читање
Проценти
коришћења техника
рада
10% 20% 70%
Највећи део наставника историје који су запослени у школама више од
тридесет година користи технику вођено читање. Сматрају да ученици боље разумеју
различита тумачења уз наставникову помоћ него да сами ученици покушавају да разумеју
тумачења. Мисле да њихова помоћ неопходна ученицима око препознавања
пристрасности историјских извора.
Наставници историје који предају у школама више од тридесет година
изаберу ученика који ће читати одређени одломак из историјског извора. Питају ученика
да ли одломак објективно приказује историјски догађај и како је описан догађај у
историјском извору. Поделе ученике у групе и задају им да тумачења из филмова и
фотографија упореде у Веновим дијаграмима или концептуалним таблицама.

37. 37
XXII Технике рада које користе наставници историје мушког пола уколико примењују
мултиперспективност
Технике рада Венов дијаграм Концептуалне
таблице
Вођено читање
Проценти
коришћења техника
рада
42% 23% 36%
Највећи део наставника мушког пола највише примењује технику Венове
дијаграме уколико примењује мултиперспективност. Сматрају да ће ученици научити како
се анализирају различита тумачења јер ученици упоређују различита тумачења у Веновим
дијаграмима. Венови дијаграми помажу ученицима да увиде које је тумачење погрешно.
Наставници историје мушког пола поделе ученицима писане изворе и задају
им да у групама направе Венове дијаграме или концептуалне таблице у којима упоређују
различита тумачења историјских догађаја. Групе предају одговоре наставнику који их
оцењује. На часовима утврђивања, наставници историје изаберу ученика који чита
одломак из историјског извора. Наставници питају ученике који читају да ли историјски
извор објективно приказује догађај и да ли је пристрасан.
XXIV Технике рада које користе наставнице историје уколико примењују
мултиперспективност
Технике рада Венов дијаграм Концептуалне
таблице
Вођено читање
Проценти
коришћења техника
рада
12% 36% 52%
Највећи део наставница историје највише користи технику вођено читање
уколико примењује мултиперспективност. Сматрају да је та техника најбоља јер дање
могућност наставнику да помогне ученику да уочи пристрасност у различитим
тумачењима. Тврде да је боље да наставник помогне ученицима да уоче пристрасност у
тумачењима него да ученици то сами раде.

38. 38
Наставнице историје изаберу ученике који ће читати одломке из одређеног
историјског извора на часовима утвђивања. Испитују ученике какво је тумачење
историјског извора и да ли је описани догађај објективно приказан. Задају да ученици
самостално направе Венове дијаграме или концептуалне таблице у којима упоређују
тумачења која пронађу у писаним историјским изворима или на фотографијама.

39. 39
Методе рада које наставници историје користе уколико примењују
мултиперспективност
25 Методе рада које користе основношколски наставници историје уколико прињењују
мултиперспективност
Методе рада Предавачка метода Проблемска метода Метода рада са
текстом и другим
медијима
Фреквенције
(проценти)
коришћења метода
рада
50 (50%) 10 (10%) 40 (40%)
Највећи део основношколских наставника историје највише
користипредавачку методу уколико примењује мултиперспективност. Образложили су да
им је предавачка метода најлакша за упознавање ученика са различитим тумачењима и да
им најмање времена троши.
Основношколски наставници историје испричају ученицима различита
тумачења историјских догађаја на својим предавањима. Не сервирају ученицима само
једно исправно тумачење. Задају ученицима да анализирају пристрасност у историјским
изворима и да открију која тумачења се налазе у писаним и аудио – визуелним изворима.
Ученици на часовима презентују тумачења која су пронашли у историјским изворима и
опредељују се за одређено тумачење.

40. 40
26 Методе рада које користе средњошколски наставници историје уколико примењују
мултиперспективност
Методе рада Предавачка метода Проблемска метода Метода рада са
текстом и другим
медијима
Фреквенције
(проценти)
коришћења метода
рада
20 (20%) 15 (15%) 45 (45%)
Највећи део средњошколских наставника историје користи највише методу
рада са текстом и другим медијима. Сматрају да је та метода најпогоднија за примену
мултиперспективности јер омогућује ученицима увид у различита тумачења.
Средњошколски наставници историје задају ученицима да презентују
тумачења која пронађу у писаним историјским изворима. Ученици расправљају о
тумачењима и опредељују се за једно тумачење. Наставници историје задају ученицима да
анализирају тумачења за домаћи задатак и да заступају то тумачење на часу утврђивања
градива. На часовима обраде градива, наставници испредају више различитих тумачења.
27 Методе рада које користе наставници који су запослени у школама мање од десет
година уколико примењују мултиперспективност
Методе рада Предавачка метода Проблемска метода Метода рада са
текстом и другим
медијима
Фреквенције
(проценти)
коришћења метода
рада
30 (30%) 45 (45%) 25 (25%)
Највећи део наставника који предају историју мање од десет година
највише користи проблемску наставу уколико примењују мултиперспективност.

41. 41
Образложили су да проблемска настава највише одговара примени мултиперспективности
јер ученици истражују и изучавају различита тумачења.
Наставници историје који су запослени у школама мање од десет година
задају ученицима да анализирају различита тумачења из писаних извора и аудио –
визуелних извора и да формирају своје сопствено мишљење на основу тога. Наставници
излажу више различитих тумачења на својим часовима и никада не сервирају једно
исправно тумачење.
28 Методе рада које користе наставници који су запослени у школама 10 – 19 година
уколико примењују мултиперспективност
Методе рада Предавачка метода Проблемска метода Метода рада са
текстом и другим
медијима
Фреквенције
(проценти)
коришћења метода
рада
30 (30%) 30 (30%) 40 (40%)
Највећи део наставника историје који предају у школама 10 – 19 година
највише користи методу рада са текстом и другим медијима уколико примењују
мултиперспективност. Образложили су да је метода рада са текстом и другим медијима
најбоља метода за примену мултиперспективности јер ученици раде са писаним
историјским изворима, филмовима и фотографијама.
Наставници историје који предају у школама 10 – 19 година задају
ученицима да анализирају тумачења за домаћи задатак. Ученици разговарају на часовима
са наставницима историје о тумачењима која су пронашли. Наставници историје излажу
више различитих тумачења на часовима и разговарају са ученицима о њима.

42. 42
29 Методе рада које наставници историје који предају у школама 20 – 29 година користе
уколико примењују мултиперспективност
Мтоде рада Предавачка метода Проблемска метода Метода рада са
текстом и другим
медијима
Фреквенције
(проценти)
коришћења метода
рада
60 (60%) 13 (13%) 27 (27%)
Највећи део наставника историје који предају у школи 20 – 29 година
највише користи предавачку методу уколико примењују мултиперспективност. Сматрају
да је предавачка метода најједноставнија за приказивање различитих тумачења ученицима
и да не морају да се муче око приреме часа ако користе само предавачку методу.
Наставници историје који раде у школама 20 – 29 година објашњавају
различита тумачења на часовима историје и разговарају са ученицима на крају часа о
тумачењима. Задају ученицима за домаћи задатак да прочитају писане историјске изворе и
представе различита тумачења на часу. Ученици разговарају са наставницима на часу о
тумачењима која су ученици нашли у писаним изворима.
30 Методе рада које наставници историје који предају историју преко тридесет година
користе уколико примењују мултиперспективност
Методе рада Предавачка метода Проблемска метода Метода рада са
текстом и другим
медијима
Фреквенције
(проценти)
коришћења метода
рада
55 (55%) 22 (22%) 23 (23%)

43. 43
Највећи део наставника историје који предају историју преко тридесет
година највише користи предавачку методу уколико примењују мултиперспективност.
Тврде да је предавачка метода најлакша за излагање различитих тумачења.
Наставници историје који су запослени у школама више од тридесет година
износе различита тумачења историјских догађаја на часовима и објашњавају ученицима да
је могуће посматрати историјске догађаје на различите начине. Ученици добијају задатке
да пронађу више различитих тумачења из писаних историјских извора. Наставници
историје разговарају са ученицима о тим тумачењима.
31 Методе рада које наставници историје мушког пола користе уколико примењују
мултиперспективност
Методе рада Предавачка метода Проблемска метода Метода рада са
текстом и другим
медијима
Фреквенције
(проценти)коришћења
метода рада
35 (35%) 25 (25%) 40 (40%)
Највећи део наставника историје мушког пола највише користи метод рада
са текстом и другим медијима уколико примењују мултиперспективност. Сматрају да је
метода рада са ткстом и другим медијима најприкладнија и најбоља метода за примену
мултиперспективности јер писани извори, литература и аудио – визуелни извори чине
полазиште за мултиперспективност.
Наставници историје мушког пола задају ученицима да препознају
пристрасност у писаним историјским изворима и представе тумачења из писаних извора
на часовима. Наставници разговарају са ученицима о тумачењима која ученици представе.
Приказују ученицима различита тумачења историјских догађаја на часовима и
објашњавају ученицима да се један историјски догађај може тумачити на различите
начине.

44. 44
32 Методе рада које наставнице историје користе уколико примењују
мултиперспективност
Методе рада Предавачка метода Проблемска метода Метода рада са
текстом и другим
медијима
Фреквенције
(проценти)
коришћења метода
рада
55 (55%) 20 (20%) 25 (25%)
Највећи део наставница историје користи највише предавачку методу
уколико примењују мултиперспективност. Образложили су да им је лакше користити
предавачку методу него проблемску методу и методу рада са текстом и другим медијима
јер захтева мање времена.
Наставнице историје излажу на часовима више различитих тумачења на
часовима историје. Не убеђују ученике у једно исправно тумачење историјских догађаја.
Задају ученицима да анализирају тумачења из писаних извораи аудио – визуелних извора.
Ученици износе тумачења на часовима утврђивања, а наставнице историје говоре да ли су
ученици погрешили.