3. 3
UVOD
Nekada veliki deo engleskog naroda nije bio slobodan. Ljudi misu
mogli da žive onde gde bi im se svidelo, niti su mogli da rade za onoga
za koga su hteli da rade. Društvo u feudalna vremena bilo je uglavnom
podeljeno na lordove i kmetove. Lordovi su dobijali zemlju od kralja, a
kmetovi su smatrani delom zemlje; oni su morali da je obrađuju, da bi
izdržavali sebe i svoje gospodare. Ako se Džonu ili Diku, sebru na
vlastelinstvu, nije sviđao način na koji je njegov lord ili njegov upravnik s
njime postupao, on nije mogao da ode na koju drugu stranu zemlje, da bi
se zaposlio kod boljeg gospodara. Ako je pokušao to da učini, bio je
smatran zločincem, dovođen natrag i kažnjavan bičem, usijanim
gvožđem, ili je, pak, bacan u tamnicu.
Kada je žetva bila obilna i njegov gospodar bio dobar ili bezbrižan,
onda ne mislim da je seljak smatrao svoje ropstvo nepodnošljivim, kao u
druga vremena. Kada bi, pak, glad zavladala zemljom i kada bi seljak sa
svojom porodicom gladovao, ili kada bi lord bio stroge ili nasilničke
naravi, i kada bi od sebra zahtevao da radi preterano mnogo, ili kada bi
inače s njime grubo postupao, onda bi, mislim, stara teutonska ili
velšanska krv u engleskom seljaku uzavrela i on bi počinjao da teži za
slobodom.
Miljama je tada vladala tišina i zeleni mir šuma onde gde sada raste
gusto žito, ili gde se razleže mukanje krava iznad bogatih pašnjaka, ili
čak gde danas strše iznad zemlje predgrađa gradova, sva od opeka.
Takve šume mora da su bile mesta straha i magije za siromašnog
seljaka, koji je mogao da ih vidi sa svojih njiva i livada. Po njihovim tihim
proplancima trčale su kraljevske srne i jeleni, i u njihovom gustom šiblju
skrivao se divlji vepar, sve stvorenja koja je mogao da ubija samo kralj
sa nekoliko svojih bogatih prijatelja, velikaši i crkveni knezovi. Siromašni
čovek, bio on slobodnjak ili kmet, kad bi ga našli ds ubija koju kraljevsku
šumsku životinju, bivao je za kaznu nemilosrdno sakaćen. Ili, ako ga ne
bi uhvatili, onda bi on bežao E skrivao se duboko u šume i postajao
čovek van zakona, »vučja glava«, kako su hajduka tada zvali, i onda ga
je svako, ko je to samo mogao, smeo da ubije.
U takvim prilikama živeo je Robin Hud i vršio junačka dela, za koja
znamo iz balada i iz sačuvanog predanja. Kako se njegovo ime ne može
naći u oskudnim izveštajima pravnika i sličnih lica, neki su ljudi sumnjali
4. 4
da je Robin Hud stvarno uopšte postojao. Ali ja sam siguran da je Robin
nekada i te kako živeo. Može biti da su ga nepoznati pesnici balada
malo idealizovali - tojest, da su ga napravili hrabrijim, srećnijim, većim
herojem nego što je on stvarno bio; ali to se od pesnika i pisaca uvek
može očekivati.
Balada o Robinu Hudu i njegovoj hajdučkoj družini ima oko
četrdeset. Najstarije su najbolje, jer su najprirodnije i najuzbudljivije.
Većina poznijih balada je vrlo siromašna; mnoge su samo dosadna
ponavljanja jednog ili dvaju događaja, dok su drugi grubi, rđavi stihovi,
bez duha i mašte.
U pričama koje sam dao u ovoj knjizi, iskoristio sam nekoliko
najboljih epizoda koje su obrađene u baladama; ali sam napisao i druge
priče o Robinu i dodao događaje i slučajeve koji su postavljeni tako kako
bi slika vremena u kome je on živeo bila istinitija.
Upravo kao što je kralj Artur bio heroj viteških klasa u Engleskoj u
feudalna vremena, tako je Robin Hud bio heroj ili popularna ličnost među
ljudima siromašnijih društvenih redova, Sebar i slobodnjak bili su vezani
za svoju zemlju i svoj nepromenljivi tok posla okovima starih običaja; na
svaku povredu zakona, odgovarano je brzom i oštrom kaznom. Zato je,
u časovima dokolice bilo slatko i ugodno slušati pesme o hrabrom
hajduku Robinu. Hudu, koji je nekada bio vezan utvrđenim zakonima kao
i oni, ali koji je pobegao u šumsku slobodu, gde se hladnom smelošću i
uzbudljivom drskošću rugao oštrim kraljevskim šumskim zakonima, i koji
je stalno bio u ratu sa bogatim lordovima i drskim, prelatima,
neprijateljima skromnog naroda. A ni vrline pripisivan e Robinu Hudu od
sastavljača balada nisu niže od onih koje sve pripisivane kralju Arturu.
Sigurno je Robin bio razbojnik, ali su zato plemenitost i velikodušnost
bile značajne crte njegovog karaktera. On je uvek bio dobre volje i
veseo. Plemenitog držanja, njegova ljubazna dostojanstvenost izdizala
ga je visoko iznad običnih grubih manira svoga vremena. Zatim, on je
bio pobožan, i naročito je poštovao devicu Mariju, i za njenu ljubav
postupao je sa svima ženama sa najvećom učtivošću i nije hteo da
povredi nikoga ko bi se našao u njihovom društvu. Pored svega toga, on
je uvek pomagao sirotinju, gladne i bedne, pa ako je pljačkao bogataše,
davao je zato i kapom i šakom siromasima.
Stvarno, Robin Hud je otmen i plemenit junak, kakav se uopšte
može da nađe u engleskoj književnosti, i dok uživanje u šumi i ljubav za
divlje stvari budu uzbuđivali srca zdravih dečaka i devojčica, ja sam
siguran da će priče o Robinu Hudu i njegovim hajducima svuda biti
srdačno primljene.
London, jula 1912
HENRI GILBERT
5. 5
KAKO JE ROBIN POSTAO HAJDUK
Bilo je letnje popodne uveliko i šuma je izgledala kao da spava. Lak
povetarac tek što se osećao u širokim lepezama hrastova lišća; čulo se
tiho zujanje insekata, koji su u polumračnoj hladovini širokih grana
neprestano leteli tamo-amo.
Bilo je tako tiho i tako pusto da bi čovek skoro pomislio da tuda niko
živ nije nikad prolazio, osim jelena i srna, ili njihova besnog neprijatelja,
večitog šunjala vuka. Ovde je između gustih leska, sibe i paviti bila
utabana jedna jedina stazica, ali je i ona bila tako uzana i tako nejasna
da su je mogle utabati samo vitke i brze noge košute, ili čak zečevi i
kunići, koji su imali svoje Tupe u jednom velikom zakosu između žila
jedne obližnje bukve. Odista, malo je bilo ljudi koji su ikada prošli ovim
putem, jer se on nalazio u najpustijem delu Bernišdelske Šume. Osim
toga, ko je imao kakva prava da zalazi ovamo, osim kraljevskog šumara,
koji je strogo čuvao kraljevske srne i jelene? Pa ipak, kunići, koji su
malopre pasli pred svojim rupama ili izvodili svoje lude nestašluke,
jurnuli su u svoje rupe, uplašeni, valjda, od nečega što je moralo proći
tim putem. Uskoro su počeli provirivati, jedan za drugim, da vide je li sve
mirno. Zatim je jedan smeli zeko odjednom iskočio iz rupe, a za njim,
onda, za tili čas svi ostali.
Nedaleko od zakosa gde su kunići sada grickali ili se bacali u malim
nestašnim skokovima staza je pravila jedan zavoj; ogromnih stabala
bivalo je sve manje; postajalo je sve svetlije. Najednom drveća više nije
bilo i skrivena staza prelazila je u jedan široki proplanak na kom je rasla
trava i tu i tamo po koji grm zelenike i leske.
Neki čovek stajao je tik do staze, iza jednog drveta, i posmatrao
nešto na proplanku. Imao je na sebi koporan od grube zelene tkanine,
gore otvoren, tako da mu se video preplanuli vrat. O struku imao je širok
kožni pojas, za koji je bio zadenut na jednoj strani nož, a na drugoj tri
duge strele. Stegna su mu pokrivale kratke pantalone od mekane kože,
ispod kojih je nosio čarape od zelene vune; a na nogama je imao cipele
od svinjske kože.
Njegovu glavu s crnim kovrdžama pokrivala je kapa od somota, u
koju je sa strane bilo zataknuto jedno kratko pero, istrgnuto iz krila
zviždovke. Njegovo lice, od vetra i sunca preplanulo kao crvena hrastova
kora, bilo je vedro i otvoreno, oči sjajne kao u kakve divlje ptice, tako
neustrašive i tako plemenite. Rasta je bio velika, a izgledalo je da ima
snagu preveliku za svoje godine; bilo mu je oko dvadeset i pet. U jednoj
6. 6
ruci držao je veliki luk, dok mu je druga bila naslonjena na glatko deblo
bukve koja je stajala pred njim.
Napregnuto je posmatrao nekoliko grmova na proplanku nedaleko
od sebe, i za to vreme nijedan mišić mu se nije pokrenuo. Tek tu i tamo
osvrnuo bi se i na stranu proplanka gde su na ivici čestara, odnosno
šume, pasle pod drvećem dve-tri srne, približujući mestu gde je on
stajao.
Najednom on spazi kako se u grmovima nešto skoro neprimetno
miče. Odmah zatim pomolila se ispod lišća kuštrava glava i unezvereno
lice jednog čoveka, koji se počeo oprezno osvrtati na sve strane; a onda
se videlo kako iz grma gde se taj čovek krio jedna strela leti prema krdu
visoke divljači koja je tu pasla i zabada se u grudi najbliže košute. Ova je
zatim napravila nekoliko skokova i srušila se na zemlju; dok su druge,
preplašene, pobegle u šumu.
Skriveni čovek nije odmah izišao iz svog skrovišta da bi digao
životinju koju je ubio. On je strpljivo čekao koliko se moglo izbrojati
pedeset; znao je, naime, ako tu negde bude u zasedi kakav šumar, pa
sretne preplašene srne, iz čijeg je krda jedna ubijena, da će taj odmah
po njihovom izgledu zaključiti da se dogodilo nešto što nije u redu, pa će
onda tragati za krivcem.
Trenuci su sporo prolazili, a ništa se nije micalo, ni skriveni čovek ni
onaj koji ga je držao na oku, niti se pojavljivao kakav šumar na ivici
čestara u koji je visoka divljač pobegla. Osećajući se zato sigurnim,
skriveni čovek izišao je najzad iz grma, ali u ruci nije nosio ni luka ni
strele; ostavio ih je u svom skrovištu, da bi ih odneo koji drugi dan.
On je imao na sebi odelo od grubog i rutavog seljačkog sukna; oko
siva koporana nosio je uže, dok mu je donji deo tijela bio pokriven
napola širokim pantalonama od istog sukna kao i koporan, samo sa više
rupa i zakrpa. Osvrćući se, pošao je napola sagnut prema mestu gde je
ležala ubijena košuta; zatim se nad njom raskoračio, izvadio nož iza
pojasa i počeo skoro grozničavo da reže komade najmekših delova.
Kada ga čovek iza stabla ugleda, učini mu se da ga poznaje, pa
poče da govori u sebi: »Siromah čovek.« Seljak zamota košutino meso u
jedan grub komad platna, oa se diže i nestade među drvećem. Brzim i
nečujnim koracima vrati se posmatrač stazom i zađe u unutrašnjost
šume. Nekoliko trenutaka posle toga seljak je, osvrćući se budno oko
sebe, brzo promicao između debelih stabala. Na mahove je zastajao i
brisao svoje crvene ruke visokom vlažnom travom, da bi odstranio
izdajničke mrlje krvi.
Najednom, kada se pomolio iza jednog ogromnog hrastovog stabla,
ispreči mu se na putu visoka prilika čoveka koji ga je malopre
posmatrao. U tren oka maši se on rukom za nož; izgledalo je kao da će
on sad tom čoveku skočiti za vrat.
7. 7
»Čoveče«, reče čovek u zelenom koporanu »kakva te ludost na to
tera?«
Seljak ga odmah prepozna i gorko se nasmeja.
»Ludost!« reče on. »Ovo sada nije za mene, gospodine Robine!
Nego moj mali dečak umire od gladi; a dok ovde u šumi ima divljači,
neću dopustiti da mi on umre od gladi.«
»Tvoj mali dečak! Šta kažeš, Skarlete?« reče Robin. »Zar tvoj
sestrić živi sada s tobom?«
»Jest«, odgovori Skarlet »Tri nedelje vas nije bilo ovde, pa to i niste
mogli da čujete.«
Govorio je muklim glasom, idući napred jednom tako uzanom
stazom da je bio prisiljen da Robina propušta ispred sebe.
»Pre nedelju dana«, nastavio je Skarlet, »moj se zet, Džon Grin,
razboleo i umro. Šta je na to učinio upravnik imanja našega gospodara?
Rekao je: »Hajde napolje, ženturino jedna, nećemo, valjda, mi voditi
brigu o tebi! Zemlja je za čoveka koji će u naknadu za nju vršiti potrebnu
službu.«
»To baš odgovara Gaju od Gizborna, pokvarenom nitkovu!« reče
Robin.
»Izišla je iz kuće s prnjama na sebi i na deci«, reče Skarlet
razjareno. »Da sam ja tu bio, ne bih se mogao savladati da ga ne
prekoljem. Došla je meni; bila je kao izgubljena i bolesna. Stvarno je
patila od gladi, pa se razbolela i prošle nedelje umrla. Dvoje joj dece
primili susedi, a ja sam uzeo malog Gilberta. Inokosan sam čovek i volim
dečaka; kad bi mu se nešto desilo, Gaj Gizborn dobio bi već svoje.
Dok je Robin tako slušao ovu kratku i tragičnu priču o propasti jedne
siromašne seljačke porodice, srce mu je gorelo od besa na upravnika
imanja, ser Gaja od Gizborna, koji je tako strogo upravljao vlastelinstvom
bele braće opatije Sent Meri u Berkenkaru. On je znao da upravnik ne
čini ništa što mu opat i monasi ne bi dopustili. Zato je počeo da kune svu
ovu žgadiju, bogatu i osionu, preko svake mere odanu lovu i raskoši,
cedeći krv iz siromašnih seljaka u vidu raznih službi i zakupnine, seljaka
koji su bili smatrani delom vlastelinske zemlje, koju su oni obrađivali.
Robin ili Robert od Lokslija (pod kojim je imenom bio poznat
upravniku i monasima) bio je slobodan građanin ili sokmen (kako se
slobodan građanin obično zvao), a uz to mlad i, prema tadašnjim
prilikama, bogat čovek. Imao je svoju vlastitu kuču i zemlju, farmu od
kojih sto šezdeset jutara najbolje zemlje, odmah do monaškog
vlastelinstva; on je znao da monasi bacaju gramzive poglede na njegovo
malo imanje. Ono je ležalo odmah pored šume, a zvalo se Autvudz. On i
njegovi preci držali su ovu zemlju kroz cela pokoljenja u zakupu; najpre
od gospode koja su vlastelinstvo Berkenkar dobila od kralja. Viljema, a u
poslednjoj generaciji od opatije Sent Meri, kojoj je to imanje zaveštao
8. 8
poslednji njegov vlasnik, lord. Gaj od Rotslija.
Robin je svoje imanje držao pod zakup, i sve dok je monasima
plaćao uredno zakupninu, oni ga po zakonu nisu s njega mogli poterati,
koliko god da bi to inače rado učinili. Robina je opat smatrao
nezadovoljnim i zlobnim čovekom. On je često izazivao opata u njegovu
vlastitom manastiru i govorio mu u lice kako on i njegovi upravnici grubo
postupaju sa seljacima i sa siromašnijim zakupcima svojih imanja. Takvo
izazivanje smatralo se u ta vremena skoro nečuvenim, i monasi su,
zajedno sa Gajem od Gizborna, svojim upravnikom u Berkenkaru, mrzeli
Robina i njegovu slobodnu reč isto tako kao što je Robin mrzeo njih zbog
njihove tiranije i ugnjetavanja.
»Šteta što sam bio na putu«, reče Robin na poslednje Skarletove
reči, »ali ste mogli otići u Autvudz, pa bi vam Skedlok dao da jedete.«
»Jest, gospodine Robine«, reče Skarlet, »vi ste uvek bili sa svima
dobri i svima pravi prijatelj. Ali sam i ja bio slobodan seljak, i ne mogu da
prosim komad hleba. I onako ste zbog nas dobili toliko neprijatelja, pa da
ja, povrh svega toga još i na vaš račun živim! Ne, dok u sumi ima visoke
divljači, ja i mali dečak nećemo gladovati! Da su vaši neprijatelji znali da
ćete toliko biti na putu, oni bi vas - o tome se već šaputalo - proglasili
hajdukom, u vašem odsustvu oduzeli vam zemlju i; ubili vas kad biste se
vratili.«
Robin se nasmeja. »Jest, to sam čuo kad sam bio na putu.«.
Skarlet ga začuđeno pogleda. On je mislio da je svom prijatelju
ispričao kakvu veliku i neočekivanu tajnu,
»Vi ste čuli za to?« odvrati on. »To je vrlo čudnovato.«
Robin ne odgovori. On je znao da njegovi neprijatelji vrebaju samo
zgodnu priliku pa da ga upropaste. Dešavalo se tako često da čovek,
vraćajući se s puta kući sazna da je u njegovom odsustvu koji njegov
neprijatelj pred sudijom položio zakletvu da je on pobegao zbog kakva
zločina, pa da usled toga bude stavljen van zakona, dakle proglašen
čovekom čiju glavu može svak da odrubi.
Skarlet je i mislio o mnogim čudnovatim pričama koje su seljaci,
kada bi posle svršenog dnevnog rada sedeli zajedno za čašom piva,
pričali o svom velikom prijatelju Robinu. Najednom, sa male staze ispred
njih začu se nešto kao veverica. Zatim nasta izvestan tajac; a onda se
šumom razleže glas, pusto tužan glas, kao da zavija vuk. Robin odmah
stade i spusti svoj veliki luk, koji je držao u ruci, na žile jednog velikog
hrasta, zajedno sa strelama iza pojasa. Zatim, okrenuvši se Skarletu,
reče tihim, ozbiljnim glasom:
»Spusti to košutino meso ovde ispod koporana. Brzo, čoveče, dok
šumari nisu videli tvoje nabudžene grudi. Ne boj se, neće ti pobeći,
odmah ćeš ga opet imati u rukama.«
Skoro automatski, na taj zapovednički glas, Skarlet izvadi ispod
9. 9
koporana grubi komad kudeljnog platna (u koji je bilo zamotano košutino
meso) i položi ga pored luka i strela. Odmah zatim Robin opet pođe
napred. Kada odmakoše nekoliko koraka, Skarlet se okrenu da vidi
mesto gde su njih dvojica ostavili svoje stvari. Ali stvari bijahu iščezle!
Izgledalo je kao da ga hladna jeza hvata za srce. Umalo da nije
stao. Ali mu Robin ozbiljnim glasom reče: »Čoveče, odmah da si pošao
za mnom!« Siromašni Skarlet, uveren da su to neka đavolska posla,
posluša kako mu bi naređeno; ali se ipak prekrsti, da bi se odbranio od
zla.
Odmah zatim se na uzanoj stazici pred njima isprečiše dva snažna
šumara, sa lukovima na leđima i dugim batinama u rukama. Oštrim
pogledom motrili su oni Robina i Skarleta; i u jednom trenutku izgledalo
je kao da se odlučuju da ih zaustave. Ali kada Robin, sa svojim
odvažnim pogledom, dođe do njih, oni izmeniše svoju nameru i
propustiše ih.
»Kada se slobodan građanin i seljak nađu zajedno«, reče jedan
podrugljivo, »onda se sigurno njihovom gospodaru sprema neko zlo.«
»A kada se dva šumara nađu zajedno«, reče Robin, lako se
nasmejavši, »onda uskoro život kojeg siromaha ima da bude
prokletstvo.«
»Poznajem ja vas, Roberte od Lokslija«, reče onaj koji je prvi
progovorio, »kao što vas poznaju i vaši pretpostavljeni, kao čoveka čiji
jezik suviše brzo mlati.«
»Poznajem i ja vas, Crni Hjugo«, odvrati Robin, »kao čoveka koji je
krivom zakletvom upropastio svog najboljeg prijatelja, da bi prisvojio
nekoliko njegovih jadnih jutara zemlje.«
Lice toga čoveka smrklo se od besa, jer se drugi šumar bio počeo
da smeje njegovoj neprilici. Crni Hjugo gledao je Robina tako kao da će
se svakog trenutka baciti na njega; ali su mu Robinove neustrašive oči
zadale strah, tako da se on, smrknut, udaljio bez ijedne jedine reči.
Robin i Skarlet pošli su istom stazom dalje, pa su ubrzo izišli iz
šume i počeli da gacaju kroz grmlje i gustu šikaru jedne pustopoljine,
koja je na ovoj strani delila vlastelinsko imanje od šume.
Najzad su došli na vrh jedne strmeni; pred njima se ona spuštala u
obrađena polja i livade oko malog sela od seljačkih koliba, sa
vlastelinskim dvorcem u daljini, na pola puta između sela i jedne druge
padine. Skarlet se dobro osvrnuo na sve strane, da vidi da li ga je ko
opazio da ide iz šume; on je, naime, pobegao s posla na podizanju
nasipa, da bi ubio koju srnu, pa je sada bio radoznao da li je ko njegovo
odsustvo primetio. Ako jest, onda mu nije ginuo stub za bičevanje i bič
po golim leđima; to ga je čekalo sutra, kad upravnikovi momci dođu i
vide da je on svoj posao samo napola svršio. Kako bilo da bilo, njegov
mali dečak, Gilbert od Bele Ruke, imaće večeras kraljevsku večeru.
10. 10
A hoće li je on imati? On se najednom seti one stvari i opet ga
spopade strah. Gde su nestali Robinov luk i strele i njegovo meso? Jeli
ih kakav duh ili utvara zgrabila i odnela, ili on zbilja nije upamtio pravo
mesto, i šumari ih već dosada našli? On stisnu vilice i okrenu se natrag,
s rukom na svom nožu, skoro kao da očekuje da će sada naići putem za
njim ona dva šumara.
»Halo«, reče Robin bezbrižno, »čoveče, evo mog luka i strela i tvog
mesa!«
Okrenuvši se, Skarlet opazi sve to odmah tu blizu, u jednom busenu
trave; bio je siguran da je tu malo pre toga gledao i da nije video ništa!
»Gospodaru«, reče on zastrašenim glasom, »ovo je čista čarolija.
Ja, ja - ja se bojim za vas, ako neprijatelji saznaju da vam pomažu zli
duhovi, koji žive po šumama.«
»Skarlete«, reče Robin, »ja sam mislio da si ti pametniji čovek, a
kad tamo, izgleda da nisi, kao ni ostali, ništa više od obične budale.
Nemoj za mene da se plašiš! Moji šumski prijatelji potpuno su bezazleni i
nisu nimalo gori od tebe i od mene.«
»Gospodaru«, reče Skarlet, tužan što je to tako nesmotreno rekao,
»molim vas da mi oprostite što sam izgovorio ove lude reči. Jezik mi je
bio brži od misli, jer sam se uplašio kad sam ugledao ove stvari gde
malo pre toga nije bilo ničega. Ali znam da u šumama ne može biti ništa
gore nego što je u silnim zamcima i opatskim palatama, gde gospoda
ugnjetavaju i sakate siromašne seljake. Reci mi, gospodaru, jeli ovo što
nam je sad pomoglo bio kućni duh, kako ga ljudi zovu - đavolak?«
Robin je koji trenutak bez reči gledao Skarletu u lice.
»Skarlete«, reče on, »ja mislim da će uskoro doći vreme kada ćemo
ti i ja biti u šumi mnogo više zajedno. Onda ću ti tamo pokazati svoje
prijatelje. Ali dotle, Skarlete, ni reči o ovome što je bilo danas. Kuneš li
se?«
»Blažene mi device!« reče Skarlet, dižući pri tome ruku uvis.
»Amin!« odvrati Robin, skinuvši kapu i spustivši glavu čim Skarlet
izusti to ime. »A sada«, nastavi on, »uzmi svoje meso i dodaj mi moj luk i
strele. Jer ja moram natrag u šumu. I reci svom mališanu, Gilbertu, da
mu Robin želi da brzo ozdravi, pa da opet idemo u brda zajedno, da
streljamo zviždovke.«
»Jest«, reče Skarlet, i njegovo iscrpljeno, izgladnelo lice dobi nežan
izraz, »mali dečak uvek je voleo da o vama govori, otkako ste prema
njemu pokazali toliko pažnje. Vaše će ga reči silno ohrabriti.«
Kada su se oprostili, Robin se okrenu i izgubi u gustoj šikari, ali ne u
onom pravcu kojim je sa Skarletom bio došao. Pogledao je u sunce i
ubrzao korake; video je, naime, da su već dva sata popodne. Uskoro se
on dohvati šume i, sigurno se probijajući kroz nju, udari na jug prema
drumu koji je nekoliko milja išao kroz šumu od Bernišdela u
11. 11
Notinghemšer.
Brzim i živim korakom prolazio je Robin kroz proplanke; išao je da
vidi ženu koju je voleo najviše na svetu. Zvala se Lepa Marija, kći
Ričarda Ficvoltera od Meleseta. Uvek kada se on kao mali dečak igrao i
jurio po Loksli-Čejsu, gde se u blizini rodio, Marija mu je bila drug u igri;
pa iako je ona bila kći jednoga erla, a Robin samo običan građanin, i još
nimalo bogat, oni su se strasno voleli i zakleli se da će jedno drugome
ostati verni.
Toga dana ona je imala da putuje iz zamka svoga oca u Melesetu u
Linden Li, blizu Notinghema, da bi proboravila izvesno vreme u zamku
svoga ujaka, ser Ričarda od Lija; i Robin je obećao da će je pratiti kroz
šumu.
Uskoro je došao do jednog širokog koloseka, zaraslog u gustu travu
i sa dubokim vagašima tu i tamo u blatnjavim rupama. Išao je brzo tim
kolosekom i kojih pet milja nije nikako stao. A onda, pošto je bio došao
do mesta gde se s njime ukršta drugi put, osvrnuo se dobro na sve
strane i zatim se izgubio u nekim leskama.
Idući tako izvesno vreme, stigao je najzad do jedne doline, gde nije
bilo nijednog grma. Na jednoj strani te doline bilo je jedno golo mesto,
gde se na površini pokazivao pesak; Robin je ravno pošao prema njemu.
Na goloj zemlji bilo je nekoliko slomljenih grančica, koje bi običnom
posmatraču izgledale kao da ih je tu vetar naneo; ali ih je Robin, s
rukama na kolenima, pažljivo razgledao.
»Jedna na jednom kraju savijena i osam ih pravih«, reče on u sebi;
»to znači: jedan vitez na konju sa osam vitezova peške. Zaustavili se na
zapadnom putu nedaleko odavde. Šta to sada znači?«
On se uspravi, pa, okrenuvši se brzo, pređe preko puta kojim je bio
došao i iščeznu u šumi na desnoj strani puta. Vrlo oprezno je išao
između stabala, pazeći dobro da ne bi stao na kakvu grančicu, dok je
jurio po travi, bacajući svoj živi pogled na sve strane i piljeći stalno u
sumrak duboke šume.
Najednom se spustio na kolena i tako počeo da se udaljava i
sklanja među drveće. Bio je čuo skoro nečujno zveckanje uzda pred
sobom. Odmah zatim, vireći između grana jedne mlade tise, video je u
najdubljoj seni drveća postrojenu četu oružanih ljudi, s jednim vitezom, u
pancirnoj košulji, na konju, među njima u sredini. On je svakog pojedinog
dobro posmatrao, nastojeći da utvrdi kojem lordu pripadaju; ali su pešaci
nosili na sebi jednostavne koporane, dok je vitez nosio prazan štit u vidu
zmaja. Nekoliko trenutaka nije nikako uspevao u svom pokušaju da
utvrdi ko su ti ljudi i zašto stoje skriveni u šumi, osim ako se ne spremaju
da napadnu kakve putnike koji imaju tuda da prođu. Zatim najednom
vitez preleti pogledom po šumi i poče, nestrpljivim pokretom ruke i uz
kletvu, da umiruje svog ćudljivog konja.
12. 12
Čuvši mu glas, Robin ga odmah poznade; lice mu dobi strog izraz i
oči mu zasjaše silnim besom.
»Tako, Rodžeru de Longčempe«, reče on za se, »vi biste silom da
otmete moju devojku, čiju ljubav ne možete da dobijete časnim
sredstvima!«
Ser Rodžer je, naime, bio osion i samovoljan vitez i tiranin; on je
tražio ruku Lepe Marije, ali ga je njen otac odbio. Ficvolter je voleo svoju
kćer, pa iako joj se smijao zbog njene ljubavi prema Robinu, on ipak nije
hteo da je dade čoveku na zlu glasu, kao što je bio Rodžer de
Longčemp, brat onog oholog prelata, episkopa od Fekempa, i miljenika
vojvode Ričarda.
Često bi Robina spopadala tuga, kada bi pomislio da ser Rodžer de
Longčemp ili koji drugi čovek, makar kako on bio zao, može slobodno da
dođe u posete seru Ričardu Ficvolteru i da slobodno govori sa Marijom;
pa bi ga onda mučila radoznalost da li u pričama koje mu je pričao
njegov stari ujak, Stefen od Gemvela, u vezi sa njihovim plemenitim
poreklom, ima imalo istine. On mu je pričao da su pre tri generacije
njegovi preci bili vlasnici velikih zemalja i mnogih imanja i da su bili
lordovi grada Hantingdona. Ali da su, kada su učestvovali u jednoj buni
protiv zavojevača Normanina, njihove zemlje bile oduzete od strane
kralja, erl bio ubijen, a rođaci mu rasterani na sve strane, tako da se više
nije znalo za njih.
Svak je sada znao da su erlstvo i zemlje Hantingdona u rukama
samoga kralja, i da je ta titula dana Davidu, bratu škotskog kralja. Ali se
Robin često pitao da li bi on mogao da povrati štogod od ranijih časti i
ranga svoje porodice. Kada bi mogao, odmah bi pošao i smelo tražio
ruku Marijinu, i ne bi se dao odbiti.
Najednom je među ljudima u zasedi pred njim nastalo izvesno
kretanje; on je odmah prekinuo svoje razmišljanje. Jedan čovek doleteo
je između drveća i pojurio prema vitezu; došavši do njega, rekao mu je
tihim glasom:
»Evo dolaze! Gospođica i jedan paž na konju, a ostali peške. Svega
ih je devet, i to same kućne sluge.«
»Dobro!« reče vitez. »Kada se oni približe, ja ću pojahati prema
njima i prihvatiti za gospođicinu uzdu; a ako taj grmalj što jaše pođe za
mnom, vi ga tresnite o zemlju.«
Robin se na to jetko osmehnu i izvadi jednu strelu iz svog tobolca
za pojasom. Skoro istovremeno začuše se travnatim putem ljudski koraci
i topot konjskih kopita. I odmah zatim Robinovo srce poče silno da kuca;
kroz lišće ugledao je na konju nežni i blagi lik Marije, s kapuljačom
prebačenom natrag. Ona je razgovarala s Volterom, kućnim
nadzornikom svoga oca, koji je jahao pored nje.
Odmah izbi iz šume na put vitez sa svojim momcima. Hrabri Volter
13. 13
našao se za tren oka sa svojim konjem pred svojom gospođicom i sa
jakom batinom, koju je nosio sa sobom, stao da je brani; međutim su i
drugi njeni čuvari istrčali pred nju. Ser Rodžer nasrnu na upravnika s
mačem u ruci i odseče mu dobar deo batine. Ali se Volter trgnu brzo
ustranu i udari viteza po desnoj ruci; taj je udarac bio tako opasan da je
vitezu mač odmah ispao iz šaka. Ali, pošto mu je ipak ostao viseći na
jednom remenu o članku ruke, on ga, besno kriknuvši, opet dohvati za
dršku.
I u jednoj sekundi zario bi on mač u telo hrabrog upravnika, da ovog
najednom ne obori s konja jedan od ser Rodžerovih ljudi, te on
onesvešćen pade na zemlju. Sada dođe do žestoke borbe između
Marijinih momaka i vitezovih; ali su siromašni seljaci sa svojim batinama
ili kratkim kopljima imali malo izgleda protiv mačeva ovih razbojnika.
Već je ser Rodžerova ruka bila na uzdama Marijinog konja, i ona je,
sevajući očima, pokušavala da odbije svoga konja natrag, kad se
najednom začu nešto nalik na zujanje pčele; u trenutku kad joj pogled
pade na šipke vitezovog vizira, ugleda ona kako se nešto zabada među
njih i, odmah zatim, kako se duga žuta drška strele trese pred njima.
Vitez duboko zastenja, naže se i zatim pade s konja. Odmah
njegovi momci prestadoše da se bore; jedan, glavni među njima, pritrča
mrtvom vitezu, izvadi zakrvavljenu strelu iz gospodareva oka; a, zatim
svi počeše da se osvrću oko sebe, na široki kolosek i na gustu zelenu
šumu sa strana.
»To je mogao samo čovek!« reče jedan od njih. »Došla je s leve
strane.«
»Jest, ja poznajem ovu strelu! To je...«, poče onaj što je još držao
strelu u ruci. Ali on više nikada ne dovrši te reči. Opet je nešto prošišalo
kroz vazduh, slično dubokom zviždanju kakve šumske ptice, i on pade
na zemlju sa jednom malom crnom drškom od strele, koja mu je virila iz
grudi. Strela je odapeta s desne strane, po čemu se videlo da na njih nije
samo jedan strelac motrio.
Drugi su se odmah raspršili i pobegli u šumu, ali pre nego što je
poslednji mogao da se dohvati njene sene, jedna strela, nimalo veća od
ptičje, prošiša s drveća na desnoj strani i zabode se u leđa poslednjeg
begunca, koji vrisnu, ali opet nastavi da trči.
Odmah zatim opazi Marija Robina kako s kapom u ruci izlazi iz
šume tu odmah sa strane. On joj priđe, i ona se, zarumenevši se u licu,
saže prema njemu i reče:
»Dragi Robine, ja sam znala da me nećeš zaboraviti. Odlično si
pogodio i oborio onog prkosnog viteza. Samo, drago moje srce, ako je
on taj za koga ga ja držim, onda će ti njegova smrt učiniti mnogo zla.«
Ona mu dade ruku i Robin je nežno poljubi.
»On je Rodžer de Longčemp, mila moja!«, odvrati Robin. »Ali, da je
14. 14
to bio sam kralj Henri, pa stao u zasedu da tebi nanese zlo, ni onda ja ne
bih štedeo svoje strele.«
»Ali, dragi Robine«, nastavi Marija, sa nežnošću i ponosom u
očima, »episkop, njegov brat, progoniće te za to i staviće te van zakona.
I ti ćeš zbog mene izgubiti i svoje zemlje i svoje ime! O, Robine, Robine!
Ali ja ću pitati za savet sera Ričarda od Lija, koji te mnogo voli, kako
ćemo ti kod episkopa izraditi oproštenje.«
»Slatka moja Marija«, reče Robin, vrlo ozbiljna izraza u licu i vrlo
stroga glasa, »ja neću oproštenja ni od kakvog nadutog prelata za ono
što učinim tom rđavom popovskom soju. Znao sam da ranije ili kasnije
moram nešto da učinim protiv zločinaca koji sede u silnim zamkovima ili
se izležavaju po udobnim opatijama, i tlače i proganjaju sirotinju i nejač.
To se najzad desilo, i ja sam zadovoljan. Ne brini se za mene, srce
moje! A sada, hajde da pođemo na sigurno mesto, pre nego što ovi
pobegli lupeži ne dignu galamu i dernjavu za mnom. - »Voltere«, reče
Robin siromašnom upravniku, koji je sada, zbunjen i malaksao, sedeo
na putu, »saberi se, dobri čoveče, i gledaj svoju gospođicu. Momci«,
reče on seljacima, koji su većinom bili izranjavani, »ne mislite sada na
svoje rane, sve dok gospođica ne bude sigurna! Vitez koji je ubijen ima
prijatelje koji su rđavi kao i on, i oni bi se mogli uskoro naći za nama, pa
onda ne biste tako lako pobegli. A sada kaskajte napred sve do prvog
raskršća, eto mene odmah za vama.«
Robin pomože Volteru da uzjaše, i Lepa Marija sa svojim vernim
seljacima pođe napred. Kad oni odoše, Robin odgurnu mrtvoga viteza s
puta daleko u šumu, zatim mu dignu sa šlema vizir, stavi mu njegov
balčak na prsa i prekrsti mu preko njega mlitave ruke, tako da je
izgledalo kao da mrtvac ljubi mač. Zatim, gologlav, klečeći, on izmoli
kratku molitvu za pokoj vitezove duše. Isto to učini sa mrtvim telom
pljačkaša koji je poginuo od druge strele, a onda, uzevši i svoju veliku i
onu manju strelu, udari vitezovog konja u rebra; video je kako on trči niz
jedan šumski put, koji ga je imao odvesti vrlo daleko od toga mesta. Sve
je on to učinio zato da bi progonitelje odvratio što više od puta.
Zatim, zašavši nekoliko koraka u šumu u pravcu kojim su vitezovi
momci pobegli, on primaknu ustima rog i dunu u njega snažno; razleže
se šumom oštra i duga jeka, na kraju čudnovato isprekidana. Zatim
požuri da stigne Lepu Mariju; s rukom na uzdama njenog konja skrenuo
je sa utrtog puta i prolazeći tajnim putevima i neznanim stazama, jedva
napola vidljivim, on je napredovao, i uskoro su bili vrlo duboko u šumi,
gde niko među onima koji su sada bili s njime nije dotle nikada nogom
rakoračio.
Lepa Marija, radosna što je Robin s njom, nije videla ništa čega bi
se u tišini i mračnoj hladovini šume plašila; ali su se seljaci, idući jedan
za drugim uzanim tragom koji su za sobom ostavljala konjska kopita,
15. 15
često krstili, prolazeći pored nekih mračnih čestara ili okrećući kroz puste
proplanke, gde je sve bilo tako tiho i tako sivo da je izgledalo da tu od
početka sveta nije bilo ni traga života.
Priprosti, kakvi su bili, oni su smatrali da izlažu opasnosti ne samo
svoje živote nego i svoje besmrtne duše, zalazeći u ova divlja mesta,
boravišta šumskih demona, podzemnih duhova i veštica. Oni su se držali
na okupu, jedan iza drugoga, a poslednji se u strahu stalno osvrtao iza
sebe; dok su svi krišom pogledali tamo-amo u gusta debla mahovinom
obraslih stabala, očekujući svakog trenutka na sebi sjaj zlih očiju
šumskih patuljaka, ili se plašeći čarobnjaka i veštica da se, crvenih
iskrivljenih lica, ne bace na njih iza kakvog bršljana ili viline kose koja visi
s kakvog starog drveta.
Jedino što se moglo da čuje bilo je njihovo tapkanje po gustoj travi,
ili tu i tamo pucanje koje grančice, na mahove visoko gore iznad njihovih
glava, u gustom lišću, glas kakve ptice, ili iz čestara tu i tamo čudnovato
i prodorno pijukanje, ali se ništa nije moglo videti. Jednom-dvaput čuli su
žuborenje vode, i to je moglo da bude od kakvog malog usamljenog
potočića, napola skrivenog pod površinom.
Jednom naiđoše na jedan širok proplanak; posred njega bile su dve
zelene humke odmah jedna do druge; kad ih ugledaše, siromašni seljaci
se strašno preplašiše.
»Kuće podzemnih duhova!« Oni su se došaptavali, pokazivali u njih
prstom i ubrzavali korake.
»Ja sumnjam da ćemo danas ostati živi«, reče jedan, napola
šapućući.
»Zašto nas taj vodič vodi pored ovako strašnih mesta?« gunđao je
drugi. »Zemaljski će nas duhovi na prolasku opaziti i izvesti na nama
kakvu čaroliju, pa će nam kosti ostati u ovoj prokletoj šumi do strašnog
suda.«
Tako su se oni u svom strahu pribijali uz rebra Volterovog konja, da
ih je on morao opomenuti.
»Ustranu, ljudi!« reče on. »Znate da je moj konj plašljiv, pa ako se
ritne na vas, vaše glave, makar da su tvrde, neće biti toliko tvrde da
podnesu njegova kopita.«
Tada se po svetlu na nebu videlo da nije daleko veče. Malo je Robin
govorio za vreme ovog brzog hoda broz šumu, ali se sada okrenuo Mariji
i sa osmehom rekao:
»Oprosti mi, slatka moja, ovu moju prividnu okrutnost. Ali prijatelji
Rodžera de Longčempa u njegovom zamku Crna kuća ljudi su koje ne
treba nipodaštavati. Njihova su okrutna dela takva da nije zgodno da ti o
njima pričam; i zato sam žurio da im što pre umaknemo. Jesam li te
izložio naporu više nego što možeš podneti?«
»Ne, ne, dragi moj Robine«, - reče Marija, milo ga pogledavši. »Ja
16. 16
sam znala šta imaš na umu, i zato ti nisam htela da smetam kakvim
razgovorima. A sada mi reci šta misliš pod Crnom kućom? Nisam znala
da se zamak Rodžera Longčempa u Rengbiju zove tako.«
»Tako ga zovu siromašni seljaci koji pripadaju njegovom
gospodaru«, odvrati Robin, »zbog neopisivih zločina koji su u njemu
izvršili on i njegovi obesni drugovi Izenbart de Belem, Niger de Grim,
Hemo de Morten, Ajvo de Rebi i ostali«.
Čuvši ta imena, Marija zadrhta.
»Čula sam za njih«, reče ona tihim glasom. »Hajdemo dalje«,
nastavi ona. »Ja, Robine, nisam umorna, i ja ću biti vesela kada te
budem videla sigurna u zamku sera Ričarda.«
»Ne boj se ti za mene!« nasmeja se Robin! »Dok imam svoj odlični
luk i dok me šuma štiti, ja mogu da se smejem svima koji mi zlo žele. Još
malo pa ćeš se ti pozdraviti sa svojim ujakom i biti sigurna među
njegovim tvrdim zidinama.«
Najednom odnekud iz sumračne šume pred njima razleže se nešto
poput vriska kakve životinje ili ptice u kandžama jastreba. Robin stade i
poče pažljivo gledati preda se. Zatim se jezovito zaori usamljeno
zavijanje jednog vuka, na što seljaci pozadi počeše da podrhtavaju,
napregnuto se zagledajući u unutrašnjost šume.
Robin koraknu napred i viknu kao što tetreb zove svoju ženku; zatim
povede Marijina konja napred laganim korakom. Uskoro dođoše do
uzbrdice, i približujući se vrhu oni videše sunce na zalazu kako se
crveno blista kroz drveće. Na samom vrhu drveće je ustupalo mesta
blagoj padini; pred njima, iza nekoliko livada, stajao je zamak, a jednom
putanjom nedaleko od šume jahala su dva jahača prema njemu.
»Ja mislim«, reče Robin, »da su oni konjanici tamo ser Ričard i
njegov rođak ser Hjuen de Balvel.«
»Zaista su to oni«, odvrati Marija; »ja mislim da su oni bili na drumu
da me sačekaju, i nesumnjivo se iščuđavaju šta se sa mnom dogodilo.
Vikni ih, Robine, a vi Voltere, odjašite napred i recite im da sam ja,
zahvaljujući svom prijatelju Robinu od Lokslija, živa i zdrava.«
Robin dunu u rog. Nato se dva jahača okrenuše, i Marija, poteravši
svog konja dalje od drveća, poče da im maše maramicom. Oni je odmah
prepoznaše i, mašući joj rukama, pojahaše prema njima.
»Reci mi, Robine«, reče Marija, sjahavši s konja, da odmori svoje
ukočene noge, i hodajući pored svoga dragana, - šta znače oni krici koje
smo malopre čuli? Kao da ti je neko davao znakove, a ti mu na njih
odgovarao.«
»To znači, srce moje«, odgovori Robin, »da je jedan moj prijatelj u
šumi opazio one konjanike, pa pomislio da su to možda neprijatelji. Ali je
meni odmah bilo jasno da oni nisu mogli stići tako brzo kao mi i da su oni
koje je on opazio pratioci ser Ričarda, koji su pošli da viđe gde si ti.
17. 17
Zatim sam ga upozorio da je po mom mišljenju sve u redu, pa smo onda
pošli dalje.«
»Koji su to tvoji prijatelji koji te čuvaju kada prolaziš kroz šumu?«
upita ona. »Jeli to onaj koji je na momke sera Rodžera odapeo onu
manju strelu?«
»Reći ću ti, slatka moja«, odvrati Robin. »To su stanovnici šume,
koje sam ja jednom oteo od smrti iz ruku zlih i okrutnih ljudi. I otada su
oni moji dragi prijatelji, koji me čuvaju i stražare kad sam ja u šumi.«
»Drago mi je kad imaš takve prijatelje, dragi moj Robine, - reče
Marija. Odmah mi srce zaigra kad pomislim da imaš tako verne prijatelje.
Jer se bojim da ti uskoro takvi čuvari ne zatrebaju.«
Međutim, toga trenutka izjahaše ser Ričard od Lija i njegov rođak;
mnogo su se obradovali što su našli Lepu Mariju živu i zdravu, jer su se
bili strašno zabrinuli kada su videli da od nje nema ni traga ni glasa na
putu kojim ona obično dolazi; zato su i odjahali natrag u zamak da skupe
četu pratilaca i da pretraže šumske puteve, nebi li je našli.
Kada su ser Ričard i ser Hjuen čuli za pokušaj ser Rodžera da otme
Mariju i za to kako ga je Robin ubio, oni se uozbiljiše i ser Hjuen poče
vrteti glavom. Ali ser Ričard, čovek otmena izgleda, okrenu se Robinu i
srdačno se s njim rukova.
»Ti si oslobodio zemlju od jednog opasnog nasilnika i nečovečnog
viteza«, povika on, »i ja ti na tome srdačno zahvaljujem. Zlo koje je činio
siromašnim seljacima, pljačkanje sirotinje, svireposti prema ženama - svi
ti zločini davno su vrištali do neba za osvetom. I ja se radujem što je
tvoja odlična strela prošišala kroz njegov opaki mozak.«
»Istinu govorite«, reče ser Hjuen ozbiljno, »ali ja mislim šta bi
Robina zbog toga moglo snaći. Episkop neće ostaviti svoga brata
neosvećenog, niti će se drugovi Rodžerovi smiriti u svojim naporima da
Robina uhvate i stave ga u svoju kuću-mučilište, koju ljudi s pravom
zovu Crna kuća.«
»Ne bojte se za mene«, reče Robin, mirnim, ali odlučnim glasom.
»Ja ne sumnjam da ću izbeći svim njihovim zasedama i zamkama. Ali vi
i otac moje dragane pazite da ipak ovi pokvareni vitezovi ne otmu Lepu
Mariju i na njoj ne izvrše svoju osvetu.«
»Pravo vi kažete«, reče ser Ričard. »Nisam na to ni mislio, ali će
Izenbart de Belem i Niger de Grim sigurno nastojati da se dočepaju naše
lepe nećake. Bog i blažena devica Marija da nas sačuvaju od njihovih
opasnih podvala.«
»Amin«, reče Robin; »a ja ću, međutim, dobro paziti na zamak
Rengbi i njegove pokvarene lordove.«
Tri naredna dana Robin i Marija, sa ser Ričardom i gospođom
Alisom, njegovom ženom, proveli su zajedno u veselju, loveći sa
sokolovima po livadama, ili goneći po šumama divlje veprove. Naveče
18. 18
su se u dvornici igrali slepog miša, ili igrali uz violu, ili sedeli uz damu ili
šah, ili, opet, slušali pesme pevača i njihove priče o Arturovim
vitezovima, o Rolandu, i o njegovom dragom prijatelju Oliveru, ili o
Ogjeru Dancu, ili o Grelentu, ili priče kako su svi oni iščezli u
kraljevstvima Lepe Kraljice.
Ali četvrtog dana Robin ode u šumu da strelja male ptice, i sedeći
tako na jednom humku, on začu kucanje kao kakvog detlića. Pogledavši
iznad sebe u grane planinskog bresta, on spazi lice jednog malog
čoveka kako izviruje kroz lišće.
»Siđi dole, Kete Trole«, reče Robin, »i kaži mi šta ima novo!«
Odmah zatim mali čovek siđe s drveta i stade pred Robina. Ket nije
bio viši od kakvog osrednjeg dečka od četrnaest godina, ali je on bio
potpuno odrastao, širokih grudi, dugih kosmatih nogu i ruku, s mišićima
kao gvožđe. Kosa mu je bila crna, gusta i kovrdžasta; na nogama nije
imao cipela, i jedino što je na sebi nosio bio je jedan jak kožni kratki
kaput, spreda zakopčan, i pantalone od srneće kože, koje su se pripijale
uz telo i dopirale mu do kolena. Njegovo lice, široko i dobroćudno,
zasjalo je osmehom na Robinov prijazni pogled, i njegove oči, sjajne i
žive, pa ipak blage kao u laneta, gledale su Robinu u lice s puno
poštovanja.
»Ti si išao za onima što utekoše. Kako su oni otišli?« upita Robin.
»Kroz šumu od severa prema zapadu, dok nisu došli do potoka«, -
odgovori Ket. »Pregazili su ga kod Šipova i udarili prečicom kroz
baruštinu do Ridžveja. Krenuli su onda kroz Hegovu Šumu, i kroz
Čestar-Dolinu; bilo mi je jasno kuda će krenuti pored Belog Drveta i
preko Brežuljka Vešala, pa pored Graničnog Hrasta, dok nisu došli do
Brežuljka Mrtvog Čoveka, i onda putanjom Crvenih Stena u Crnu kuću.
Svake noći sam stražario na Graničnom Hrastovu, i u zoru sam video tri
viteza kako jašu iz zamka. Jedan je odjahao od juga prema severu, i s
njime na konjima bila su dvojica od onih vitezova koje sam ja sledio.
Dvojica su otišla istočno, i ja sam pošao za njima. Imali su sa sobom
deset vitezova na konjima. Oni su otišli kroz Bernišdelsku Šumu, i ja
sam ih ostavio na drumu koji vodi u Donkaster.«
»Dobro si učinio, Kete«, odvrati Robin. »A onda?«
»Onda sam otišao tvojoj kući u Autvudz, kroz Bernišdelsku Šumu«,
odvrati Ket »i sreo Skedloka, tvog momka, na Ðavoljoj Zemlji; bio je
žalostan, jer je, veli, dan ranije video Gaja od Gizborna i dva monaha
kako jašu pored imanja, razgovaraju, zastaju i pokazuju na tvoje njive.
On misli da je prokletstvo toga Jude, sera Gaja, na tvojoj zemlji i da će
brzo doći propast na te; on je prepun jada i tuge i tako mnogo želi da te
vidi.«
Robin je izvesno vreme bio miran i zamišljen.
»Jesi li išta drugo čuo? Šta je sa Skarletom i malim dečakom?«
19. 19
»Ja ih nisam video, ali sam noću sišao u selo i došunjao se do
kolibe s granom pred vratima seoske krčme, prislonio uho na jednu
pukotinu i osluškivao. U ustima seljaka bilo je toliko jada i gnjeva da su
pili vrlo malo.«
»Šta su govorili?« upita Robin. »Koliko misliš da ih je bilo unutra?«
Ket diže obe ruke i pokaza deset, zatim spusti jednu ruku i pokaza
pet prstiju, a zatim još dva.
»Jesu li to bili mladi ljudi ili stariji?«
»Većina ih je bila puna vatrenih reči, pa stoga mislim da su bili
mladi,« nastavi Ket. »Oni koji su imali ranjava leđa govorili su najžešće.
Izgleda da su ih toga dana na stubu okrutno šibali; jedan je bio u
zatvoru, odviše ranjav da bi se mogao maknuti; jedan je, opet, toga dana
bio žigosan usijanim gvožđem, jer je upravnik tvrdio da je on kradljivac - i
on je bio najžešći od svih; i mnogi kažu da im je život tako gorak da bi
bilo bolje da se nisu ni rodili. Od njih se zahteva da na gospodarevoj
zemlji rade više nego što su dužni, tako da njihove vlastite njive ostaju
neobrađene, pa stoga gladuju. Neki vele da će pobeći u grad, gde će,
ako se mognu kriti godinu i jedan dan, postati slobodni; drugi vele da
bede i nevolje ima isto tako u seoskoj kolibici kao i u gradskoj kućici, pa
da će oni radije da žive od kraljevske divljači u šumi.«
»Jest!« reče Robin gorkim glasom. - »Siromašni seljaci u današnja
vremena nemaju prijatelja. Kraljevski sinovi ustaju na svog rođenog oca i
ratuju s njim, lordovi i monasi otimaju se za vlast i za zemlje i tlače svoje
seljake na zemlji koju oni oru i kopaju, i cede iz njih zakupninu i službe
mimo svakog prava i zakona« »Kete«, reče on ustajući, »ja ću danas
otići kući. Nađi Hoba, svog brata, a ja ću, čim se pozdravim sa svojim
prijateljima, odmah doći.«
Rekavši te reči Robin pokupi ptice koje je bio ubio i pođe u zamak
ser Ričarda, da se oprosti s Marijom. Ket Trol klisnu među drveće i
iščeznu.
Toga dana, kada su senke, koje je sunce na zapadu bacalo, ležale
daleko po poljima i kada je u toplini i tišini kasnog dana izgledalo da u
mirnom svetu ima mesta samo ugodnim i veselim mislima, Robin je
brzim i živim koracima došao do ivice Bernišdelske Šume, koja je
graničila s njegovom zemljom.
Ivica šume bila je na jednoj uzvišici koja se blago spuštala prema
njegovim njivama. Dugo je on i ozbiljno posmatrao svoju kuću i iza nje
kolibice petorice seljaka, koji su bili deo njegove zemlje. Njegova kuća,
sa vrtom, odnosno dvorištem u niskoj živici oko sebe, izgledala je
potpuno mirna, kao što bi, stvarno, u to doba morala da bude. Možda je
Skedlok, njegov nadzornik imanja, unutra, ali seljaci moraju da su u polju
na radu. Zatim mu se učinilo da je tamo možda i suviše mirno. Tamo
nema dece da se valjaju i igraju u prašini pred seljačkim kućicama, nego
20. 20
su sva vrata zatvorena i ništa se živo ne miče s mesta.
Baš kad je hteo da pođe dalje ispod drveća, kako bi došao na stazu
koja je vodila prema licu njegove kuće, ugleda jednu ženu, suprugu
jednog sebra, kako se iskrada na vrata svoje kolibice i kako se šunja
prema kraju živice. Tu je ona stala; izgledalo je da očekuje nekoga koji
ima da dođe preko polja s druge strane kuće. Najednom je on video
kako ona obadvema rukama gestikulira, kao da daje znakove nekome
da beži. Dugo je ona tako stajala, ali Robin odande gde je stajao nije
mogao da vidi ko je taj kome to ona daje znakove.
Najzad se žena, pošto je, izgleda, uspela u svom davanju znakova,
odšunja natrag u kuću i tiho zatvori vrata.
Nešto nije bilo u redu. Robin je sada bio u to uveren. Gledajući
oprezno tamo-amo, on pođe dalje između drveća i izvanredno oprezno
dođe do visine puta. Najednom se, kad pogleda iza jednog drveta, opet
skloni. Jedan naoružan momak stajao je ispod obližnjeg drveta, koje je
širilo svoje široke grane iznad pešačke staze.
Iza debla jedne bukve Robin je pažljivo posmatrao toga čoveka, koji
mu je bio okrenut leđima. On je očigledno bio postavljen tu da čuva
pristup iz šume. S mesta gde je stajao, vojnik je mogao da vidi lice kuće;
izgledalo je da pažljivo posmatra nešto što se tamo događa. Tu i tamo bi
se on nasmejao i zagroktao od zadovoljstva.
Robina su zabolele oči od pažljiva motrenja. On je po koporanu od
crvene tkanine i po šlemu poznao da je to jedan iz čete naoružanih
pratilaca, koju je opat od Sent-Merija, gospodar vlastelinskog imanja,
obrazovao, da bi pokazao svoje dostojanstvo i da bi povećao svoju
pratnju lenjih i nasilničkih slugu. Vrlo oprezno Robin se šunjao između
dva drveta, zaklanjajući se za stablo na koje je ovaj bio naslonjen.
S pritajenošću i tiho kao divlja mačka, Robin se pomicao napred,
sve dok između njega i vojnika, koji nije ništa slutio, nije bilo samo jedno
deblo. Onda se on potpuno uspravi; ali je nogom stao na jednu grančicu
ispod drveta. Čovek se na kršenje grančice napola okrenu; ali mu se
odmah zatim Robinovi prsti nađoše oko vrata i u tom gvozdenom
zagrljaju on je bio nemoćan.
Čovek je pao u nesvest, i onda mu je Robin, dok je on tako ležao na
zemlji, brzo svezao ruke i noge i žestoko mu zapušio usta, tako da, kada
uskoro dođe svesti, ne bi bio u stanju bilo šta da učini.
Kada se Robin okrenuo da vidi šta je to taj čovek tako pažljivo i
dugo posmatrao, zajecao je. Privezani za stubove pred samom kućom
bili su Skedlok i tri siromašna seljaka. Leđa su im bila gola, i pred svakim
od njih stajao je po jedan krupan vojnik sa dugim čvornovatim bičem u
ruci.
Nedaleko od njih stajali su drugi vojnici i njihov vođ, Hjubert od Lina,
čovek koga je Robin zbog njegove surove oholosti i okrutnosti odavno
21. 21
mrzeo. U mirnom popodnevnom vazduhu Robin je svojim finim sluhom
mogao da razabere smeh Hjuberta i njegovih ljudi. Najzad, kad je
izgledalo da je sve gotovo, zaori se glas vođe:
»Stotinu udaraca najpre onim psima koji su hteli da se odupru
službenikcima svoga gospodara, a zatim svakome po jednu strelu. Sada
- napred!« Skoro kao da su u ruci jednog čoveka, četiri biča su se dizala
u vazduh i spuštala se na gola leđa, koja, otkako je Robin bio njihov
gospodar, nisu nikada bila bičevana.
Robin, ispod bukovih grana, diže svoj veliki luk i svoje duge strele,
koje je bio spustio tu kada se spremao da se došunja do čoveka gore na
putu. On trznu tetivom svog luka, pogleda leži li dobro na luku, i stavi
strele, svaku posebno, preda se.
Zatim, kleknuvši na jedno koleno, on poče da šapuće molitvu
blaženoj devici.
»Slabo je svetlo, dobra i preblaga majko Hristova«, reče on, »ali ti
upravi moje strele u zla srca ovih ljudi imam šest strela, i iz sažaljenja
koje osećam prema svojim siromašnim ljudima ubio bih najpre onoga sa
najokrutnijim srcem, Hjuberta od Lina, a zatim onu četvoricu sa
bičevima. Usliši moju molbu, o, naša draga gospo, tvoga sina radi, koji je
bio tako strog prema nepravdi i tako milostiv prema slabim ljudima.
Amin.«
Zatim stavi na tetivu prvu strelu i nanišani je u grudi Hjubertove.
Pevajući svoju duboku pesmu kao u kakvom zanosu, velika strela šišala
je svojim putem kroz vazduh. Kada je bila na pola puta iznad polja, već
je druga, s pobedonosnom pesmom, zujala iza nje.
Uz vrisak, Hjubert pade jednim kolenom na zemlju; strela mu je
strčala iz grudi. On je nemoćno pokušao da je izvadi, ali je s njegovim
životom bilo već svršeno. Prevrnuo se na stranu mrtav. U isto vreme, to
mesto izgledalo je kao da je puno pčela. Najpre je jedan čovek pustio
svoj bič, počeo da se vrti u kovitlac s rukama na streli, koja mu se zabola
u telo sa strane, i zatim pao. Drugi je pao na zemlju bez reči; jedan je,
opet, skakao u vazduh kao kakav ranjeni kunić; a drugi, kojem je strela
bila pribola jednu ruku uz telo sa strane, trčao je preko polja klateći se
tamo-amo, dok nije pao u jednu brazdu i tu ostao mrtav.
Četvorica su ostala netaknuta, ali su se oni tako uplašili da su se
odmah raspršili na sve strane. Jedan je bio tako zbunjen da je trčao uz
poljsku stazu prema njenom vrhu, gde je Robin još klečao, strašan u
svom besu, sa poslednjom strelom na svojoj tetivi. Trčao je raširenih
ruku, sa stravom u očima i ne pomišljajući uopšte na to kuda ide.
On je stao kada se našao svega nekoliko jardi daleko» od Robina i
vrisnuo:
»O, gospodaru, bio ti đavo ili čovek, ne gađaj me! Tvoje su vraške
strele, kad su došle zrakom, progovorile. Predajem se, predajem se!«
22. 22
Zatim je pao pred Robina, vrišteći: »Ja ću biti vaš čovek, gospodine!
Pre dva dana bio sam pošten čovek, sin poštena čoveka, i moje se srce
bunilo protiv zla u koje sam upao.«
Robin se diže na noge, a čovek ga zgrabi za ruke i položi među njih
svoju glavu u znak odanosti.
»Gledaj«, reče Robin »da ne zaboraviš datu reč. Koliko si bio s
Hjubertom i njegovim ljudima?«
»Samo dva dana, gospodine«, reče čovek, čije su bezazlene i
poštene oči sada od straha bile manje. »Ja sam Deda ili Dod, sin
Olstena, dobrog seljaka u Blajtu; i pošto me je moj gospodin tukao
nepravedno, pobegao sam u šumu. Ali sam gladovao, pa sam radi hrane
izišao iz šume i našao se na vratima opatije, gde sam molio hleba. I oni
su me nahranili; ali kada su videli da sam snažne telesne građe, rekli su
mi da moram nositi oružje. I ja sam se neko vreme tome radovao, sve
dok ih zbog krvavih dela koja su vršena nad siromašnim seljacima, kao
što sam i ja, i kojima su se oni hvalili, nisam zamrzeo.«
»Dode«, reče Robin. »Odsada nemoj da zaboravljaš na svoju
seljačku krv i ne čini nepravdu svome rodu. Pođi sa mnom!«
Robin ode u dvorište svoje farme, oslobodi jadnog Skedloka i druge
svoje ljude; uđe, zatim, u kuću i nađe masti, kojima namaza njihova
izbičevana i raskrvavljena leđa.
»To je bilo juče, gospodaru«, reče Skedlok, odgovarajući na
Robinovo pitanje šta se to dogodilo, »kada su sa stepenica krsta u
Pontefrektu objavili da si stavljen van zakona, a jutros je Hjubert od Lina
došao da za gospodina opata zaposedne tvoje zemlje. Mi ovde - Vord,
Goderd, Dan i Džon - nismo mogli podneti da gledamo tu nepravdu, pa
smo, kao što to čini sirotinja, batinama d vilama pokušali da ih
odbijemo.«
»O, jadni moji momci, ludi i verni, vi ste zato hteli da platite svojim
životima«, reče Robin. »Sada, uđite i nahranite se, a ja ću razmisliti šta
treba dalje da se radi.«
Tada je pao mrak. Pozvali su jednu ženu iz sebarskih koliba, pa je
bila naložena vatra u središtu ogromne prostorije koja je predstavljala
Robinov dvorac; i uskoro su oni praznili zdele dobrih toplih jela, tako da
su počeli da dolaze sebi. Čak ni zarobljeni vojnik nije bio zaboravljen;
uneli su ga unutra i nahranili, a zatim je sigurno bio smešten u jednu jaku
sporednu zgradu, da prenoći.
»Gospodaru«, reče Skedlok kada se s Robinom vraćao iz te zgrade
kući, »šta ćemo sada? Zar nam ne preostaje ništa drugo nego šuma i
beskućnički život hajduka?«
»Nema drugog izlaza - reče Robin, oporo se nasmejavši. - I treba
da sam radostan, jer u šumi mogu pokušati da nateram bogate i ohole
da u izvesnoj meri na sebi dožive ono što oni čine siromašnim ljudima
23. 23
kojima upravljaju.«
»I ja ću ići s vama, gospodaru, vrlo rado«, reče Skedlok. »A to će i
ostali, jer posle današnjeg dana oni ne mogu od Gaja od Gizborna da
očekuju nikakve milosti.«
Najednom se začuše kroz polja prema selu razni glasovi, među
kojima se, pažljivo osluškujući, moglo da čuje trupkanje nogu.
»To je Gaj od Gizborna sa svojim vojnicima!« reče Skedlok.
»Gospodaru, moramo odmah pobeći u šumu.«
»Ne, ne«, reče Robin, »ti misliš da bi Gaj od Gizborna dolazio
brbljajući kao kakva guska, da me upozori da se približuje? To su seljaci
s imanja, iako nisam u stanju da kažem šta oni rade napolju ovako
kasno. Ja mislim da će to oni sutra platiti, kada upravnik sazna za to.«
»Ne, gospodaru«, ču se jedan glas iz blizine, tu odmah pored njih;
»njih neće biti sutra u zatvoru, ako vi pristanete da nas vodite.«
To je bio glas starijeg seljaka, koji se bio iskrao iz gomile i pošao
napred. To je bio Vil Stjuteli, opšte nazvan Vil Strelac - miran, razborit
čovek, koga je Robin uvek voleo. On je u to vreme bio seoski kmet.
»Šta je, Vile«, reče Robin, »šta ćete vi sa mnom? Kuda da vas
vodim?«
»Saslušaj ih, gospodine Robine«, reče Vil, »njihova srca su
prepuna, ali su im stomaci skoro prazni, toliko su oni preko svake mere
bili proganjani i tlačeni zimus i letos. Najpre rđava žetva, zatim oštra
zima, gladno leto, pa onda lakomi lordovi, koji nam gule kožu. Kažem ti,
ja to ne mogu više da snosim, ma koliko da sam star.«
»Dobro, dobro, Vile, evo ih«, odvrati Robin, kada jedna gomila
tamnih likova dođe u dvorište. »No, momci šta želite od mene?« viknu
on.
»Hoćemo da bežimo u šumu, gospodaru«, povika jedan. »Bolesni
smo i žalosni od svoje teške sudbine, i više ne možemo da je snosimo!«
povikaše ostali.
Nenaviknuti da mnogo govore, oni nikako više nisu mogli da iskažu
svoja osećanja, nego su čekali u nadi da će on, koji je mnogo pametniji,
a opet tako dobar, moći da shvati svu gorčinu u njihovim srcima.
»Dobro«, reče Robin ozbiljno, »a ako se odmetnete u šumu, šta će
biti sa vašim ženama i decom?«
»Neće im se ništa dogoditi«, odgovoriše oni. »Kada mi odemo,
onda će njima u lordovim i upravnikovim očima porasti vrednost. Mi
nismo njihovi vlasnici. Oni su lordova stoka, i telom i dušom. Za njih će
biti više hrane, ako mi odemo.«
U tome je bilo izvesne istine, to je Robin znao. Lord i upravnik ne bi
se osvećivali na ženama i deci tih seljaka. Rad na imanju mora da se
obavlja, a žene i deca pomagali su u tom radu. Neke starije žene držale
su pod zakup izvesne komade zemlje, koje su im obrađivali sinovi ili
24. 24
siromašniji ljudi u seocetu koji nisu držali nikakve zemlje i koji su, da bi
se prehranili, bili srećni da rade bilo kome ko im da stan i hranu.
»Koliko vas je ovde?« upita Robin. »Ima li tu među vama kakav star
čovek?
»Ovde nas je trideset. Većina nas je mladih i pametnijih od svojih
otaca«, progunđa jedan.
»Vi, dakle, hoćete da napustite rad na imanju i da obaveze koje ste
vi dužni lordu padnu na leđa staraca, žena i mladića?« reče Robin, koji
je odlučio bio da ove ljude, ako htednu da pobegnu od svog lorda,
upozori ranije na sve posledice. »Recite, ljudi, je li muški da spasete
svoje sopstvene kože i da muku i nevolju i dirinčenje svalite na leđa onih
koji slabije mogu da podnose podnevnu žegu i zimsku kišu?«
Mnogi su se, dok su sedeli u pivnici, bili zagrejali i oduševili
vatrenim rečima bučnijih pojedinaca iz svoje sredine; ali je sada u
pomrčini i na hladnom noćnom vazduhu njihove smelosti nestajalo, i oni
su počeli da se osvrću tamo-amo, kao da gledaju kako da se vrate
svojim kolibama, gde su im spavale žene i deca.
Ali drugi, tvrđe građe, koji su trpeli više, ili su, pak, bili osetljiviji, nisu
se dali odvratiti. Jedni su govorili da oni nisu oženjeni, drugi, opet, da
neće više podnositi grubu vlast Gaja od Gizborna.
Najednom svi začuše kako neko trči prema njima; svi počeše da
osluškuju, zadržavajući dah. Oni koji su bili strašljiviji, čim su čuli korake,
odmah se ukloniše iz gomile i strugnuše.
Neki mali čovek grunu kroz živicu i pade skoro Robinu na noge.
»Vreme je da prekinete svoj razgovor«, reče on zadihanim i
čudnovato isprekidanim glasom.
»To je Mač, Milerov sin!« rekoše svi. Zatim su čekali. Osećali su da
se nešto strašno dogodilo, jer je on bio neustrašiv, malen čovek, i nije se
lako uzbuđivao.
»Vreme je da prestanete s vašom zaverom, ljudi božji«, reče on s
čudnovatim prekidima u glasu. - Vi ste samo robovi, nešto malo vredniji
od stoke koju čistite ili sive svinje koju hranite - zapisani u upravničke
pergamente zajedno s plugovima, motikama, kolima i kolibama u kojima
stanujete, da biste bili prodani isto tako nesmetano po gospodarevoj
volji!«
Suze su mu bile u glasu, takav je bio njegov bes i tako ga je duboko
potreslo to saznanje.
»Ja vam kažem, imate da se uvučete natrag u svinjce u kojima
živite«, nastavi on, »i nemojte misliti da vas glas ili želja može išta da
znači u onome što nam se sprema. Jer je lord sit svojih nepokornih
sebara, i sutra - sutra će nas prodati sa svoje zemlje!«
Ljudi pred njim stadoše da hukću od iznenađenja i besa.
»Prodati nas!« povikaše oni. »On hoče da nas proda?« »Jest, on
25. 25
hoće nas desetak da proda. Napisan je pergament koji će te preneti u
vlasništvo lorda Ornelda od Šotli Hoa.«
»Taj demon u ljudskom obliku«, reče Robin, »i neprijatelj božji - taj
kožoder jadnih seljaka! Ljudi božiji, pa da vas proda! O, kakva niskost!«
Strašna buka, nalik na riku pobesnelih volova, provali iz seljačkih
grla. O, istina je da, strogo po zakonu, siromašni seljaci mogu biti
prodavani poput stoke, ali na ovom vlastelinstvu nije se nikad čulo tako
nešto. Oni drže svoje male četvrtine jutra zemlje, ustupljene im za dužni
kuluk, a vlada običaj da sin nasljeđuje oca, pa sve što se čini da se čini u
saglasnosti sa onim što stariji ljudi reknu da je na vlastelinstvu običaj.
A sada, da budu iskorenjeni s mesta koje oni i njihovi ukućani
poznaju kroz generacije, i da budu prodani poput stoke na trgu! O, bilo bi
bolje da se čovek nije ni rodio!
»Čoveče«, reče jedan, »gde si čuo ove rđave vesti?«
»Od Refa, momka upravnika lord Orneldova imanja«, odvrati Mač.
»Sreo sam ga u pivnici u Blajtu, i on mi je u smehu ispričao da je Gaj od
Gizborna rekao upravniku da smo mi nepokorna i drska gomila lupeža,
znajući da će njegovom gospodstvu činiti veliko zadovoljstvo da nas
ukroti.«
»Kažeš da nas deset ima biti prodano?« upita jedan plašljivi glas iz
pozadine. »Znaš li koji su to?«
»Šta je na tom?« zagrmi jedan. »To se tiče nas svih. Što se mene
tiče, časnog mi krsta, ja ću pobeći u šumu, ali ću na upravniku, pre nego
što pođem, ostaviti svoj I znak.«
»Ref ne zna nijedno ime«, reče Mač. »Šta je na tom, kako veli Hju
Ford. Desetorica su ih među vama. To su oni koji su s Gajem od
Gizborna govorili najoštrije i koji su najviše puta, privezani za stub, osetili
bič na svojim leđima.«
»Koliko vas je ovde, ljudi?« upita Vil Strelac oštrim glasom.
»Malopre bilo nas je trinaest«, reče jedan, oporo se smijući. »Ali
sada nas je, sa Mačem, četrnaest.«
»Gde je Skarlet sa svojim malim dečakom?« upita Robin. On se
najednom setio da tu među njima nema njegovog prijatelja - iako je
Skarlet bio najsmeliji među onima koji su se protivili nepravednim
zahtevima i teškim globljenjima upravnikovim.
»Vil Skarlet leži u zatvoru!« reče Mač. »Skoro mrtav od stotinu
udaraca bičem. Sutra će biti odnesen u DonkaIster, gde sedi kraljevski
sudija, da mu se odseče desna ruka, što je streljao kraljevsku divljač.«
»Gospoda mi boga!« viknu Robin. »To neće biti. Ja ću ga noćas
osloboditi iz zatvora.« Odmah zatim pođe, ali se mnogo ruku diže da ga
zadrže.
»Gospodaru, i mi ćemo s tobom!« povikaše ostali.
»Gledaj samo, gospodine Robine«, reče Vil Strelac, govoreći mirno,
26. 26
ali sa izvesnim tvrdim prizvukom u glasu. »Nas je četrnaest koji smo
umorni od zla koje svakodnevno podnosimo. Ako mi sada ne učinimo
ništa protiv opakog lorda, koji nas svojom vlašću satire, onda ćemo
zauvek ostati robovi. Što se mene tiče, ja ću radije da gladujem u šumi
negoli jednoga časa više da podnosim kulučenje i nepravednu vlast. Šta
vi velite, ljudi?«
»Tako je, tako je! Idemo u šumu!« povikaše oni. »Vodio nas
gospodin Robin ili ne, mi idemo!«
Robin brzo stvori odluku.
»Ljudi«, - viknu on, »eto mene s vama. Već sam učinio nešto što bi,
to znam, i onako uskoro bilo učinjeno, pa sam sada pravi hajduk.
Opatovi vojnici došli su ovamo kad sam ja bio na putu i zatražili moje
zemlje. Skedlok i moji dobri ljudi oduprli su im se i bili su za to spremni
da pođu u smrt. Svojim odličnim lukom ubio sam petoricu lordovih ljudi, i
njihova tela leže u jednom redu ispod ovog zida.«
»Ja sam ih video čim sam ušao«, - reče Vil Strelac, - »i to mi je bio
divan prizor. Da vi niste ubili Hjuberta Lina, ja sam već bio jednu strelu
odneo na blagoslov jednom dobrom pustinjaku i namenio je njegovom
opakom srcu, za zlo koje je njegovom krivicom snašlo mog dragog
pokojnog sina Kristofera. Sada, ljudi, neka svaki digne ruku i neka se
zakune da će biti veran i poslušan do smrti našem hrabrom vođi Robertu
od Lokslija!« Svi digoše ruke i svečanim glasom položiše zakletvu.
»Sada, ljudi, za mnom«, - reče Robin.
Za nekoliko trenutaka dvorište je bilo prazno; mračni likovi Robina i
njegovih ljudi mogli su se videti kako pod zvezdanim nebom promiču
preko njiva.
Nijedan se nije okrenuo natrag dok su prolazili kroz Fengtif-Šumu i
izlazili na visoravan iza sela. S nje su oni kao kroz maglu mogli da vide
malu skupinu koliba, razbacanih pored crkve, i tamnu reku kako se u
daljini belasa; penušanje i hučanje potoka kroz vodeničnu bukvu
dopiralo im je kao izdaleka do ušiju.
U ta vremena, kad god bi seljak digao s brazde svoja savijena leđa,
i kad bi njegove oči, upaljene od sunca i pljuska, tražile kolibicu, koju je
on zvao kućom, pomišljajući na toplinu i hranu, on bi se odmah setio da
za svaki prekršaj koji bi on mogao da počini njegov lord ili upravnik ima
brza sredstva kažnjavanja. Jer na jednom brežuljku, vrlo blizu sebarskih
koliba, bila su visoka vešala i odmah pored njih zatvor. Vešala, ili
Brežuljak Vešala, još se tako zove pokoji zeleni brežuljak, pored mnogog
lepog sela, iako je to strašno drvo, koje je nekada nosilo tako rđav plod,
već davno iščupano iz zemlje ili davno oboreno. U samoj seoskoj ulici
bile su klade, tako da onaj kome bi ih udarili ne bi mogao izbeći porugu,
smeh niti zlostavljanje svojih ukućana.
Tako je to bilo i sa selom Barkenkarom. Na visoravni prema severu
27. 27
bila su vešala i zatvor, samo nekoliko jardi od vlastelinskog dvorca, u
kojemu je, u sobi za primanje Gaj od Gizborna izvršavao ono što je on
volio da naziva »pravdom«. Dvorac je bio sada mračan i tih; nesumnjivo
je Gaj sada spavao, pošto je tako dobro obavio svoj posao, oslobodio
se, naime, svojih nepokornih, tvrdoglavih sebara.
Po gustoj travi pašnjaka koraci Robina i njegovih ljudi nisu se
nimalo čuli; pošto dođoše u neposrednu blizinu mesta gde stajahu
vešala, Robin naredi ostalima da čekaju dok im on ne da znak. Zatim,
koračajući kao kakav duh, Robin se približio zatvoru zidanom pod
zemljom, u koji su bivali zatvarani sebri kada su čekali još strožiju pravdu
negoli je ona koju im je gospodar imanja mogao da podeli.
U zatvor se ulazilo kroz vrata na dnu stepenica iskopanih u zemlji.
Robin se došunjao do vrha stepenica i pogledao dole. Nije očekivao da
će na vratima naći ikakvu stražu, jer upravnik imanja ne bi ni sanjao da
bi iko mogao imati toliko smelosti da pokuša koga izbaviti iz lordova
zatvora.
Kada Robin poče pažljivo da razgleda mračnu jamu ispod sebe, u
koju je slabo dopirao sjaj zvezda, jako se začudi; na vratima je čučala
neka mala prilika. Čuo je, zatim, kako neko stenje u zatvoru, pa mu se
onda učinilo da ta prilika dole ispod njega ustaje i primiče se još bliže
vratima.
»O, ujače«, reče jedan bled glas, po kome on odmah prepoznade
malog Gilberta od Bele Ruke, »ja sam mislio da ti barem malo spavaš i
da te rane ne bole tako jako. Zato sam bio miran i nisam plakao. Ah, kad
bi samo gospodin Robin bio ovde!«
»Dragi moj, ti moraš ići kući«, čuo se slabi glas Skarletov iz zatvora.
»Ako te Gaj ili njegovi ljudi nađu ovde, istući će te. To ja ne bih mogao
podneti. Moj dečačiću, dragi moj, beži i sakrij se gde bilo!«
- »O, ujače Vile, ne mogu«, zakuka mali dečak. »Puklo bi mi srce,
kad bih te ovde ostavio - kad bih pomislio da ti ležiš ovde u mraku, a
jadna ti leđa sva raskrvavljena i izranjavljena i nikoga u blizini da ti rekne
koju nežnu reč. Ujače, ja sam se noćas toliko molio bogu za te - siguran
sam da uskoro ima da dođe pomoć. Sigurno se draga devica i dobri
sveti Kristofer neće oglušiti na molitve jednog siromašnog dečaka?«
»Ali, dragi moj, ti si sam bolestan«, ču se Skarletov glas. »Da stojiš
ovde celu noć, moglo bi ti naškoditi i...«
»Ah, ništa mi nije do toga, ako mi te oduzmu«, vrisnu mali dečak,
izgubivši svu svoju hrabrost. Plakao je gorko, upirući rukama u
nepopustljiva vrata. »Ako te oni ubiju, ja ću tražiti da i mene ubiju, jer će
mi život bez tebe biti potpuno izgubljen, dragi moj ujače Vile!«
»Halo, dečače, kakva je to galama?« viknu Robin oštrim glasom,
digavši se i silazeći niz stepenice.
Mali Gilbert ustade napola uplašen; zatim, čim raspozna ko je to,
28. 28
jurnu prema Robinu i uhvativši ga za ruke poče da ih ljubi. Onda,
poletevši prema vratima, skupi usne kao da će zviznuti od radosti i viknu
radosno;
»Jesam li ja rekao, jesam li ja rekao! Bog i njegovi sveci i devica
Marija uslišili su moju molbu. Evo Robinar došao je da te izvadi iz
zatvora.«
»Jesu li te gadno istukli, Vile?« upita Robin.
»Jesu, Robine, dragi moj«, odgovori Skarlet, slabo se nasmejavši;
»gore nego što domaćica tuče svoje odojče.«
»Strpi se malo, dragi moj«, odvrati Robin, »ja ću videti dade li se
štogod popraviti.«
Vrlo pažljivo on ispita kuke kroz koje je prolazio zavor. Zatim sa dva
vešta udarca sekire i jednim snažnim trzajem kame razbi zavor i provali
vrata. Mali dečak jurnu odmah unutra i jednim nožem poče pažljivo da
reže konopce kojima je njegov ujak bio vezan.
Robin vrisnu poput ptice zviždovke i Skedlok nato dotrča sa svoja
dva seljaka.
»Brzo, momci«, reče on. »Iznesite Vila Skarleta, moramo ga odneti
u Autvudz i oprati mu i namazati rane.«
Za nekoliko trenutaka oni vrlo oprezno iznesoše jadnog Skarleta i
staviše ga na travu. Ćutke ali srdačno rukovaše se on i Robin, dok je
mali Gilbert, užarenih očiju, ne mogavši da progovori od velike
zahvalnosti, stalno ljubio Robinovu ruku.
»Gde su ostali?« upita Robin Skedloka, kada dvojica ljudi digoše
Skarleta na svoja pleća i ponesoše ga niz brežuljak.
»Ja ne znam«, reče Skedlok. »Oni su mnogo šaputali, među sobom
kada sam ja došao, i najednom, kada sam se okrenuo, njih nije bilo tu.
Pomislio sam da ih nije kakav čarobnjak za trenutak nekud odveo, ali
sam uskoro video neke od njih prema svetlu zvezda kako trče sagnuti
preko brežuljka.«
»Kuda su oni otišli?« upita Robin, pošto se u njemu pojavila izvesna
sumnja.
»Prema vlastelinskoj kući«, glasio je odgovor.
»Hajdete vi u Autvudz«, naredi Robin. »Učinite sve što je potrebno
za Skarleta i čekajte me tamo.«
Brzim koracima Robin se uspeo uz brežuljak, dok su drugi sa svojim
teretom krenuli prema Fengtif-Šumi. Kada je Robin stigao na vrh
brežuljka, vlastelinski dvorac dizao se pred njim sav crn prema
zvezdama. On potrča prema visokoj ogradi koja ga je okružavala i ne
srete nikoga. Zatim nađe veliku kapiju koja je bila otvorena, uđe u
dvorište i pođe nekoliko koraka širokim putem koji je vodio prema
vratima.
Najednom neka prilika iskoči preda nj - to je bio Mač, Milerov sin.
29. 29
»Jest, to je gospodin Robin«, reče on tihim glasom kao da to govori
drugima, i iza jednog drveta iziđoše Vil Stjuteli i Kit Kovač.
»Šta spremate, ljudi?« upita Robin. »Mislite li da provalite unutra i
da ubijete Gaja? Kažem vam da njegov dvorac može da izdrži opsadu
jedne naoružane čete, a mi nemamo oružja, osim toljaga i svojih
noževa.«
»Gospodine Robine«, reče Vil Strelac, »ja bih voleo da vi budete
prisutni i da u ovoj stvari ništa ne činite. To je seljačka stvar i nju će sami
seljaci da izvrše. To je naše pravo i naša stvar; ujutro, kad budemo u
šumi, mi ćemo izvršavati tvoja naređenja i nećemo slušati nikog
drugog.«
Plamen liznu uvis iz gomile suvog žbunja naslaganog prema licu
kuće pred njima, onda još jedan u blizini, pa još jedan. Sunce je
poslednje dve nedelje žestoko sijalo, pa je sve bilo suvo poput truda.
Sagrađen od drveta, vlastelinski dvorac imao je vrlo brzo da postane
plenom vatre.
»Moramo barem da pozovemo žene da iziđu«, navaljivao je Robin.
»Unutra je stara gospođa Mekin i služavka joj - ta nećete, valjda, zapaliti
nedužne žene?«
Već su ukućani bili upozoreni na opasnost. Jedno se lice pomolilo
na prozorskom kapku. To je bilo lice Gajevo. Jedan kamen udari u
prozorski okvir čim on proviri i promaši ga, jer se on u tren oka povuče
unutra.
Ogromne gomile suvog žbunja bile su naslagane oko kuće; one su
na mnogo mesta pomamno gorele; grede u zidovima bila je dohvatila
vatra, pa su pucale i žestoko gorele.
»Gaju od Gizborna!« čuo se jaki glas Vila Strelca. »»Tvoji su dani
izbrojani. Stegli smo te kao lisicu u njenoj rupi. Ali nemamo razloga da
palimo ženski svet. Pusti ih napolje; samo nemoj da bude kakve
prevare!«
Oni čuše vrištanje, i odmah zatim otvoriše se prednja vrata; dve
žene se pojaviše na ulazu, koji je bio sav u plamenu. Jedan čovek
dugom motkom poče da zgrće rasplamsano žbunje ustranu da bi im dao
mogućnosti da iziđu. One istrčaše i vrata se zatvoriše. Odmah zatim se
opet otvoriše i kroz njih poleti jedno koplje. Ono pogodi seljaka s motkom
ravno u vrat i on bez glasa pade na zemlju.
Drugi koji su stajali okolo počeše da vrište; neki među njima
htedoše da jurnu na vrata. - »Natrag!« - viknu strogim glasom Vil Strelac.
- »U kući je samo upravnik i on će izgoreti. Nagomilajte drveće i pazite
dobro na stražnja vrata i na prozore.«
Jedna strela dolete s gornjeg prozora i zabode se u drvo pored
koga je stajao Vil. On izvadi šipku strele koja se tresla i poče mirno da je
razgleda.
30. 30
»Reci nam, Mekin,« reče on staroj ženi koja je bila došla iz kuće,
»ima li u kući kakav opatov strelac?«
»Ne«, odvrati domaćica, »samo gospodin.«
»I ja sam mislio tako«, odvrati Vil. »Ipak bi trebalo da odapne strelu
bolje nego ovu.«
»Vama nije suđeno da poginete od strele«, reče stara dama i
nasmeja se, pokazavši svoje žute bezube desni.
»Ne, možda je tako«, odvrati Vil, »a možda i nije. Ne smatram
važnom tvoju glupavu priču, Mekin.«
»Niti će gospodin umreti od vatre koju ste vi tako sjajno zapalili«,
nastavi stara žena i opet se nasmeja.
Vil Strelac pogleda na žestoko rasplamsale zidove kuće i ne
odgovori ništa. Samo se sporo nasmeši. Ko bi mogao da pobegne živ iz
ovih vijugavih i zakovitlanih plamenova?
Najednom se iz stražnjeg dela kuće ču strašan vrisak. Robin, a za
njim i Vil, potrčaše unaokolo i u svetlu plamenova videše oni seljake na
onoj strani kako uplašenih lica gledaju i pokazuju na nešto na izvesnoj
razdaljini. Oni se okrenuše u tom pravcu i videše nešto što je izgledalo
kao mrk konj koji trči preko polja.
Okrenuvši se natrag, oni videše da su vrata magaze koja se
nastavljaše na dvorac otvorena, iako su gorela. S besnim vriskom Vil
Strelac jurnu prema konju.
»Natrag! Natrag!« povikaše seljaci ustrašenim glasovima. »To je
Sablasna Životinja! Razderaće te u komade!« Ali on otrča dalje, i kako je
trčao oni su mogli da vide kako pokušava da stavi strelu na luk koji je u
ruci nosio.
»Odakle je izišao?« upita Robin seljake.
»Ona je najednom izbila iz kuće s grivom svom u vatri i sa očima
koje su crveno sevale i sa strašnim ustima koja su zjapila«, glasio je
odgovor. »Naletela je na Beta Ugljenara, i ja sam mislio da je on osuđen
da bude razderan u komade, ali se sablast onda okrenula i jurnula preko
polja.«
»Ja mislim da vam je Gaj umakao«, reče Robin, koji je nagađao šta
se desilo.
»Kako to misliš?« upita Bet Ugljenar.
»Ja ne sumnjam da se Gaj od Gizborna nekako prerušio i zaplašio
vas, a sada spokojno pobegao«, odvrati Hobin.
»Ne, ne, to je bila Sablasna Kobila!« potvrdiše seljaci. »Videli smo
joj grivu svu u plamenu, i njene oči koje su crveno sevale, i njena strašna
razjapljena usta.«
Robin ništa ne odgovori. On je znao da je uzaludno da se bori protiv
sujeverja siromašnih seljaka. Umesto toga, on se vrati tamo gde je bio
ostavio Mekin, staru ženu.
31. 31
»Mekin«, reče on, »je li tvoj gospodin odrao nedavno jednog
mrkalja?«
»Jest, pre dva dana.« »A gde je ostavio kožu?« »U magazi iza
kuće.«
»Ti si rekla da tvoj gospodin neće umreti od vatre, Mekin?«
»Da, da«, odvrati stara žena, i njene male crne oči u nabranom
žutom licu gledale su pažljivo u Robina.
»Vil Strelac je otišao da ustreli tvog gospodina« nastavi Robin, »ali
ja mislim da ga neće uloviti. Ja mislim da ne bi trebalo da ti ovde čekaš
dok se Vil ne vrati, Mekin. On će biti besan i ljutit, pa će, ako štogod
nasluti, slepo da nasrne.«
Stara žena se nasmeši. Zatim se sa nenadnom ljutnjom i sevanjem
u očima, ona okrenu prema Robinu i reče tihim glasom:
»A šta sam mogla drugo da činim? Okrutan čovek je on bio i
okrutan će biti dok je živ - prema meni jednako kao i prema tuđinu. A ove
su ga ruke njegovale kad je bio slabo, nejako dete. Ja sam mu kazala
šta će da radi s kožom od stare kobile. Šta sam mogla drugo da činim?«
»Da, da«, reče Robin, »ja znam da si ti bila majka čoveku koji ima
kurjačko srce. Ali sada, beži pre nego što dođe Vil Stjuteli.«
Bez ijedne reči stara se žena okrenu i izgubi se u pomrčini.
Uskoro se vrati Vil Strelac užasno besan.
»Glupani!« viknu on. »Niste u svojim ludim glavama imali više
pameti pa da pomislite da će ovako prepreden čovek biti pun raznih
smicalica. Zaista sablast! Stare ste vi žene i samo za to da skačete oko
krava i da vas prodaju kao krave! Zar niste mogli da mu ispod konjske
kože koju je prebacio preko sebe vidite noge? - tome kurjaku u seljačkoj
koži. Vratite se vi svom običnom svakodnevnom seljačkom poslu; niste
vi za šume, vi da mi budete slobodni ljudi!«
On ode vrlo ljut i ne htede ni s kim da progovori reči.
Tek posle ispričao je on Robinu da je trčao za tom prilikom nalik na
konja i da je jasno ispod kože video ljudske noge. On je pokušao da je
ustreli, ali je promašio, pa je ona otrčala dalje do konjske paše na
močvarnoj visoravni. Tu se pokazalo da je njegova sumnja tačna, jer je
video Gaja od Gizborna kako zbacuje sa sebe kožu, skače na jednog od
konja na polju i odjahuje, noseći sa sobom i kožu.
»Sada, momci«, reče Robin, »nema smisla da gubimo ovde vreme.
Vuk nam je pobegao i uskoro će dići celu zemlju na nas. Vi morate u
šumu, jer ste učinili tako nešto što od pamtiveka nikada seljaci nisu
učinili svom upravniku imanja.«
»Ti imaš pravo, gospodine«, rekoše oni. »Sada moramo bežati da
spasimo svoje glave. Ali smo velike budale, kao što Vil pravo veli, što
smo pustili tog nevaljalca da nam pomoću prevare pobegne iz ruku!«
Nije se, ipak, ništa više govorilo. Svi su sada žurili da ostave
32. 32
zapaljeni dvorac, koji je većim delom bio sada ruševina, pocrnela i još u
dimu. Brzo su se spustili niz brežuljak i pošto su digli Skedloka i druge
seljake sa Skarletom i malim dečakom, Robin pođe pred njima pod
bledim sjajem zvezda prema duboko-tamnoj liniji šume boja se dizala sa
strane iznad polja.
33. 33
KAKO JE MALI DŽON OTEO ŠUMAREV
RUČAK I KAKO SE SREO SA
ROBINOM HUDOM
»Zaista, ljudi, ovo je pravo zadovoljstvo!«
To je rekao Mač, Milerov sin. On je od zadovoljstva jako uzdahnuo i
odvaljao se dalje po travi da bi mu bilo još udobnije. Nato su počeli da
stenju i uzdišu od zadovoljstva drugi od dvadesetorice ljudi koji su
potpuno ispruženi ležali u debelom hladu drveća; jedni su, opet,
odgovorili hrkanjem, jer je srndać koga su pojeli bio odličan, a borba
štapovima jutros tako oštra.
Mesto gde su hajduci ležali bio je mali proplanak duboko u
Bernišdelskoj Šumi; oni su ga zvali Kamenom. Poljanom. Na jednoj
strani toga proplanka žuborio je mali potočić skakućući preko oblutaka, a
na drugom kraju stajao je veliki uspravljen kamen, zelen od mahovine
gde su, nesumnjivo, pre stotine i stotine godina, krznima pokriveni
šumski ratnici dolazili sa svojim molitvama duhu velikog poglavice, koji je
pod njim bio sahranjen. Pored potoka klečao je Skedlok sa svojim
pomoćnikom kuvarem, čisteći drvene tanjire, iz kojih se malopre jelo,
vrlo jednostavno, tarući ih šljunkom u čistoj tekućoj vodi.
Sunčevi zraci vrućeg julskog dana padali su na vodu kroz lagano
opušteno lišće, i u dubokom zelenilu šume oni su izgledali kao kakve
zlatne šipke. Većina seljaka ležala je na leđima, osećajući pravo
uživanje u posmatranju satkanih masa lišća iznad svojih glava, kroz koje
je sunčano svetlo, poput plamenih vrhova kopalja, tu i tamo probijalo
kada bi u krošnjama drveća zašumeo laki letnji povetarac. Posle dobra
ručka, i sa lakim povetarcem na obrazima, ovi siromašni hajduci osećali
su takvu sreću kakvu nikada ranije nisu poznavali. Mali Gilbert čije se
lice sada crvenilo od zdravlja, sedeo je pored Skarleta i nožem oštrio
strele.
Naslonjen na deblo jednog srušenog bresta sedeo je Robin, smela
držanja, očiju neustrašivih i oštrih, a plemenita izgleda sada kao i pre
nepun mesec dana, kada još nije bio hajduk, »vučja glava«, kako su
tada hajduka nazivali, čovek van zakona koga je svaki drugi čovek,
pridržavajući se zakona, mogao ubiti i dobiti nagradu za njegovu glavu.
Stroga je bila njegova vlast nad ovom dvadesetoricom ljudi koji su
34. 34
došli s njim u šumu i izabrali ga za vođu. Spori su oni bili u kretnjama i
koraku; ali je on znao da životi svih njih zavise od toga hoće li naučiti
brzo da se služe štapom, mačem i velikim lukom. Svaki dan ih je on,
stoga, terao da to nauče. Ispucale i tvrde od teškog rukovanja plugom,
motikom i kosirom, njihove su ruke teško prihvatale za mač, štap i luk; ali
su oni većinom bili mlad svet, pa se on nadao da će vrlo brzo moći da
steknu brzinu oka i okretnost ruke, pored toga što će naučiti kako se po
tragu nalazi divljač, kako se napada i savlađuje besni vuk i ljuti vepar s
belim razdiračima.
»Šta bismo sada radili«, gunđao je Diken Karpenter »da smo još
sebri i da smo još u selu?«
»Ja bih hranio lordove svinje ili bih plužio njegova polja«, reče Dugi
Petar, »dok bi po mojim njivama rastao korov.«
»Ja bih«, reče Vil Stjuteli gorko, »proklinjao opakog opata, zbog
koga je presvisnuo moj jadni sin. Kada osetim da bi trebalo da budem
najsrećniji, ja mislim na njega i velika me tuga spopadne za njim. O, kad
bi on bio ovde!«
Nekoliko trenutaka niko nije ništa progovorio. Svi su osećali da je,
iako su svi oni patili, Vil Strelac najviše prepatio od bezdušnosti lorda
opata od Sent-Merija i od podmuklih postupaka ser Gaja od Gizborna.
Vil je imao jednoga sina, seljaka, naravno, kao što je i on. Ali mu je taj
sin pobegao u Grimzbi, tamo živeo godinu i jedan dan u službi jednog
lađara i tako dobio svoju slobodu. Zatim je štedeo što je mogao više,
radeći muški dan i noć, kako bi skupio toliko novaca da mogne kupiti
slobodu svoga oca. On je štedeo i gladovao da bi skupio dvadeset
maraka, koje su značile kraj ropstva njegova oca. Najzad je tu svotu
uštedeo, pa je odmah otišao do lorda opata i ponudio mu je za slobodu
svoga oca. Opat ga je uhvatio, bacio ga u tamnicu i oteo mu novac.
Našli su se svedoci koji su se zakleli na sudu da je mladić viđen u kolibi
svoga oca za vreme one godine i jednog dana, pa ga je na osnovu toga
opat tražio kao svoga sebra natrag. A što se tiče novca koji je on bio
uštedeo - »Sve što jedan sebar stekne, pripada njegovom lordu«, glasio
je jedan stari zakon koji niko nije mogao da poriče. Mladić, satrvena
zdravlja i duha, bio je pušten; on je radio na vlastelinskim poljima nem i
pritisnut teškom tugom, i najzad je jedne noći nađen mrtav na svojoj
slamarici.
»A ja«, reče Skarlet, naslanjajući se na svoj levi lakat i stežući
desnu ruku u vazduhu, »ja bih žnjeo lordovu pšenicu, i sa svakim
zamahom svoga srpa ja bih žudeo za danom kada ću zariti svoj nož u
opako srce Gaja od Gizborna, koji me je napravio sebrom, mene koji
sam bio slobodan seljak, pošto me je sam osiromašio.«
I to je bilo tačno. Skarlet je bio slobodan čovek; ali su žetve
podbacivale, lordov upravnik imanja terao ga da kuluči, što inače
35. 35
slobodan seljak nije nikada činio, i tako su njegova polja bila postupno
pretvorena u pustopoljinu, pa je Skarlet izgubio svoje zemlje i spao na
stepen običnog sebra.
»Gospodaru«, reče Mač, Milerov sin, »meni izgleda da smo svi mi
siromašni ljudi oni koji su trpeli zlo od onih koji imaju vlast. Sada bi
sigurno trebalo da nam ti daš neko uputstvo kako ćemo znati koga ćemo
tući i vezati, koga ćemo slobodno puštati? Zar nećemo da i bogataši i
gospoda osete koliko-toliko telesne bolove i siromaštinu siromaha?«
»Mislio sam na to da vam o tim stvarima govorim«, reče Robin.
»Prvo, ja neću da vređate nijedne žene, niti, pak, ikakva društva u kom
se nađe neka žena. Ja se sećam drage device Marije, i uvek ću se moliti
za njenu zaštitu i milost, pa zato hoću da štitite sve žene. Pazite, takođe,
i na to da ne učinite ništa nažao nijednom čestitom seljaku, koji u miru
obrađuje svoju zemlju; niti dobrim slobodnim građanima, gde bilo da ih
sretnete. Vitezove, isto tako, i plemiće koji nisu osioni, nego koji su dobri
ljudi, vi ćete susresti sa puno ljubaznosti. Ali vam kažem ovo, što ćete
dobro da upamtite: opatima i episkopima, priorima i kanonicima i
monasima - njima možete da činite što god hoćete. Ako im budete
otimali zlato ili bogatu njihovu opremu, uzećete im samo ono što su oni
iscedili i oteli od sirotinje. Stoga, otimajte im sve do čega dođete i ne
štedite svoje štapove na njihovim leđima. Oni propovedaju Isusovu
nauku svojim ustima, ali njihova gojazna tela i njihova crna srca poriču je
svakog časa.«
»Jest, jest!« povikaše hajduci, dirnuti oduševljenjem u Robinovom
glasu i u njegovim očima. »Uzimaćemo danak od svakoga od njih, samo
li naiđe našim muškim putevima.«
»A sada, momci,« nastavi Robin, »iako smo mi hajduci i ljudi van
zakona, mi smo još u milosti božjoj. Zato bih hteo da sa mnom pođete
da slušamo službu božju. Otići ćemo u Kempsol, i tamo će nas sveštenik
ispovediti i čitati nam Sveto pismo.«
Uskoro zatim hajduci su, jedan za drugim, išli za svojim vođom kroz
šumu, putevima punim lišća, obilazeći ogromna stabla, kroz proplanke
zarasle u paprat, odakle su visoka divljač i u travi savijene srne
prestravljeno bežale, gazeći preko potoka i bujica koje su zapljuskivale
po koju visoku stenu ili stenovitu dolinu; ali su svi oni, iako je put bio
dalek i većini nepoznat, imali pouzdanja u Robinovo vođstvo.
Najednom Mač, koji je išao pored Robina, stade kada oni iziđoše na
jedan mali proplanak.
»Gledajte!« reče on, pokazujući na drugu stranu. »To je đavolak,
duh! Ja sam ga jedan trenutak video kako promiče napred. Nije veći od
kakva dečaka. Sakrio se tu za paprat. Ali ga ova strela ima da pogodi,
samo ako je još tu!« On diže svoj luk, zape strelu, ali ga Robin udari po
članku i strela mu pade na zemlju nekoliko jardi pred njima.
36. 36
»Duhovi su moji prijatelji«, reče Robin smijući se »a biće i vaši isto
tako, ako zaslužite njihovo prijateljstvo. Poslušaj, Mač, i svi vi, moji veseli
drugovi! Ne gađajte ništa u šumi što ne pokazuje želju da vam naškodi,
osim ako vam je to hrana. Tako ćete steći uslužnost svih dobrih duhova i
sila koje imaju svoje pribežište ovde ili na nebu.«
Ljudi su se čudili šta li je to što im Robin govori, pa su ostalim delom
puta dobro motrili neće li gde da ugledaju Mačeva đavolka. Ali nigde
ništa nisu mogli opaziti, i najzad počeše da ismijavaju Mača, govoreći
mu da je pojeo previše otrova i da od mrlja pred svojim očima misli da su
duhovi. Ali je on uporno i dalje tvrdio da je video zaista jednog malog
čoveka, tamna lica i kose, a nije veći od deteta.
»Jedan sunčev zrak pao je na njega kad se kretao«, reče on, »i ja
sam video njegovu kosmatu ruku na suncu.«
»To je bila samo veverica!« reče jedan. »A Mač je od njenog repa
mislio da je ljudska ruka.«.
»Ili je inače Mač začaran«, reče drugi. »Ja vam kažem, on već
drugu noć spava u čarobnom prstenu.«
»Ja ti kažem da je to bio đavolak ili pak, njegov brat!« reče Mač u
smehu, počinjući da sumnja u svoje rođene oći; i tako je, pošto se i sam
počeo da smeje, prestalo njihovo ismejavanje.
U malo selo, u proseku šume posred ogromnih brestova i hrastova,
ljudi dođoše jedan za drugim i ispovediše se pred priprostim starim
popom i posle toga, na Robinov zahtev, bi odslužena služba božja. Pre
nego što kleče, Robin se osvrnu okolo po crkvi i ugleda iza sebe jednog
mladog i lepog čoveka u pancirnoj košulji kako kleči. U jednoj ruci je
držao čeličnu kapu, a sa strane mu je visio mač. Bio je visok i nežan, ali
ipak jako razvijen; bio je očevidno mlad vlastelin iz dobre porodice.
Robin ga je pažljivo pogledao i njegov mu se otvoren pogled svideo.
Služba božja bila je tek napola gotova kad je u crkvu ušao malen čovek,
neznatne spoljašnjosti, tamna lica. On je brzo očima preletio po mračnoj
unutrašnjosti crkve i zatim, skoro kao po instinktu, pogled mu zastade na
Robinu, koji je u prednjem redu svojih ljudi klečao pred sveštenikom.
Brzo i sa prijatnom nežnošću mačke, mali čovek je prošao kroz bočnu
crkvenu lađu pored hajduka koji su klečali. Kada su oni primetili tu
okretnu priliku kako se pored njih šunja, digoše oči i stadoše, jedni u
čudu, a drugi skoro sa strahom, da je, onako strašnu i kržljavu,
posmatraju.
Oni su opazili kako se ona došunjala do Robina i dirnula ga u lakat.
Nato je njihov gospodar prignuo glavu, i mali čovek mu je prišapnuo u
uho nekoliko brzih reči.
»Dvojica ili četvorica strašnih vitezova sledili su te, gospodaru«, bile
su te reči. »Eno ih na dometu strijele od crkvenih vrata. Jedan seljak
uhodio te je poslednjih dana. Ima s vitezovima dvadeset vojnika.«
37. 37
»Hajde na vrata pa pripazi«, šapnu mu Robin. »Ti zlikovci će čekati
dok se ne svrši služba božja.«
Mali čovek se okrenu i mirno se odšunja istim onim putem kojim je
bio došao; a hajduci su gurali jedan drugoga i posmatrali ga u čudu.
Mač, Milerov sin, smešio se pobedonosno.
Služba božja služena je dalje i hajduci su propisno odgovarali na
sveštenikove reči; poslednje reči su bile izgovorene, i ljudi su upravo
ustajali na noge, kada, brujeći poput kakvog ogromnog truta, jedna strela
proleti kroz uzan otvor na prozoru, prošiša kroz crkvu i zviznu, udarivši u
zid na suprotnoj strani.
»Sveti Nikola, zaštiti nas!« reče sveštenik ustrašeno i odvuče se
kroz vrata u pozadinu crkve.
»Ej, momci«, reče Robin, »danas ćete pokazati pamtite li one
svakodnevne vežbe sa velikim lukom. Hajdete odmah na prozore!
Vitezovi su se spustili iz Crne kuće k nama i hteli bi da pobiju naša tela u
svojoj kući-mučilištu.«
Lica hajduka smrkoše se na te reči. Sirom Bernišdela i Pika razneli
su putujući prosjaci, opsenari i hodočasnici priče o okrutnim delima i
mučenjima razbojnika-lordova od Rengbija. Krv seljaka i siromašnog
sveta koje su zlikovci-vitezovi ucvelili, osakatili ili ubili, dugo je vrištala do
neba za osvetom. Hajduci su potrčali na prozorske otvore, dok su Robin
i Skarlet, pošto su zatvorili velika hrastova vrata, pritrčali streljarnicama
u. tankim hrastovim pločicama. Svaka je crkva u ta teška vremena bila
isto tako tvrđava kao i bogomolja, i Robin je odmah video da ova mala
drvena zgrada može da odoleva nekoliko časova svim običnim
neprijateljima, osim vatre.
Mladi vlastelin pristupi Robinu i reče: »Ko su ti ljudi koji hoće da te
napadnu, dobri gorštače?«
»To su lordovi visokog ranga«, odvrati Robin, »alt sa ponašanjem
džeparoša i ubojica. Niger le Grim, Hemo de Morten...«
»Šta!« prekinu ga vitez raspaljen. »Zlikovačka družina Izenbarta de
Belema, unuka zlotvora u Tikhilu?«
»Ti, ti!« reče Robin.
»Onda, dragi gorštače«, reče mladi Čovek vatrenim glasom, »ja te
molim da me pustiš da ti sada pomognem. Izenbart de Belem je najveći
zločinac među vitezovima, koji je uvek ubijao poštene ljude i silovao
slabe žene. On je moj najgori neprijatelj i ja bih mnogo dao da mi ga je
ubiti.«
»Zaista«, odvrati Robin, »možete mi pomoći, kad ste na njega već
tako besni. Ko ste vi?«
»Ja sam Alan de Tranmir, vlastelin po svom ocu seru Herbrandu de
Tranmiru«, - odvrati ovaj. »Ali ja najviše volim da me zovu imenom koje
su mi moji prijatelji dali - Alan-e-Del.«
38. 38
Dok je on to govorio, hajduk je držao jedno oko na streljarnici pred
sobom i video kako se vojnici na ivici šume svrstavaju u red, sa dvojicom
vitezova na čelu, da navale na vrata i da ib provale.
»Ja se nadam, dragi sere«, reče Robin, »da neće biti potreban tvoj
mač. Jer mislim da će moji valjani drugovi zadržati ove lupeže da se ne
primaknu tako blizu da bi oni morali da upotrebe mačeve, kojima oni,
moram da priznam, ne rukuju još tako majstorski.«
»I ja volim luk« - reče Alan, »pa sam u šumi blizu imanja svoga oca
više puta rukovao lukom i strelom i imao dosta pogodaka.«
»Dobro!« reče Robin, pokazujući očima da sada mladog vlastelina
već više ceni. »Dođi ovamo, Kite Kovaču! Daj ovom plemiću, Alan-e-
Delu, jedan rezervni luk i snop strela. Sada«, nastavi hajduk, pošto to bi
učinjeno, »svi vi, moji momci, stanite uz streljarnice koje gledaju na onu
grupu lupeža tamo kod šume. Oni su se zaverili da će provaliti ova vrata,
misleći da smo mi tek siromašne skitnice, bez ikakvog poznavanja
oružja, koje oni mogu zaklati tako kao što jazavčar kolje pacove po
rupama. Dokažite danas da ste ljudi koji valjano rukuju dobrim tisovim
lukom. Svaki neka uzme na nišan po jednoga od njih kada budu navalili i
ne dajte im da dođu do vrata.«
Brzo su hajduci potrčali prema streljarnicama koje su vladale
mestom gde su, u senci čestara, vojnici bili, kako je izgledalo, oko
nečega zaposleni. Najzad se moglo videti kako sa zemlje dižu neki teret,
i onda je tek bilo jasno šta spremaju. Oni su bili oborili jedan mlad hrast,
kojim su, pošto su mu skresali grane, nameravali, kao kakvom napravom
za probijanje zidova, da probiju vrata.
Uskoro se videlo kako polaze prema crkvi, desetak njih jedan za
drugim (od njih dvadeset), noseći pored sebe deblo. Po dva su hajduka
stajala u svakom prozorskom otvoru, manji spreda a viši iza njega, i svi
su škiljili kroz otvore sa strašnim svetlom u očima i držali svoje strele na
tetivi, ljuti kao psi na uzici kad ugledaju divljač odmah tu pred sobom.
»Mač, Skedlok, Dokon i vas dvanaest tamo nadesno, svaki neka
odabere sebi po jednog od onih što nose deblo i neka dobro nanišani«, -
naredio je Robin tihim, strogim glasom, »i pazite da ne promašite. A vas
drugih osam, vi uperite svoje strele u grudi ostalih! Krsta mu!« uzviknu
on, primetivši kako se sigurno vitezovi momci primiču nezaštićenim
prostorom. »Oni misle da je lov na odbegle sebre jednak lovu na
odbegle kuniće. Ne odapinjite dok ja ne reknem!« reče on. »Dobri moji
momci, danas ćete mi oprostiti ono svoje znojenje kad sam vas ovih
poslednjih nedelja po ceo dan terao da gađate u nišan.«
»O, gospodaru«, viknu jedan, tresući se od uzbuđenja »dobiću
marvenu kugu od ovog čekanja! Ako uskoro ne odapnem, strela će mi
sama odleteti iz ruke.«
»Da nisi gađao dok ja ne reknem!« reče Robin strogo, »Dajem vam
39. 39
svega četrdeset koraka, ali onda nijedan od ovih osam lupeža ne sme
biti na nogama. Samo sigurno, momci!«
Jedan trenutak, strašan trenutak, svi živci bilu su napregnuti u
čekanju na^dati znak. Vojnici, dolazeći sada u trku, izgledalo je da su
skoro kod vrata, kada Robin viknu: »Odapni!«
Dvadeset i jedna strela proletela je kroz otvore u drvenim zidovima i
prozujala prostorom od kojih šezdeset stopa. Na ljude koji su virili iz
crkve, bez daha, delovanje strela bilo je tako da im se u prvi mah učinilo
kao da to nisu izveli ljudi nego čarobnjaci. Oni su videli kako su osmorica
ljudi koji su trčali sa deblom najednom stali, zateturali i onda pali. A od
drugih, trojica se srušiše na zemlju; jedan se diže i pobeže, a dva druga,
okrećući se, počeše da beže u šumu, vadeći pri tome strele iz ruku.
Jedan od konja dvojice vitezova sruši se na zemlju, uz kloparanje i
tutnjavu, zbacivši sa sebe svog gospodara, koji se, međutim, opet diže
na noge i, zbunjen udarcem, odnosno potpuno neočekivanom žestinom
odbrane, gledaše u crkvu koji trenutak.
Drugi vitez, koji je bio neozleđen, izdera se nešto na njega, snažno
zaokrenu svoga konja i brzo odjaha natrag u šumu; drugi ljudi koji su
mogli da trče, već su bili pobegli. Najednom vitez bez konja kao da se
probudi, pa se okrenu i poče u svom oklopu što je brže mogao da trči
prema šumi. Jedna strela poleti za njim, ali ga promaši; uskoro zatim on
iščeznu.
Na izgaženoj travi pred crkvom ležalo je deset nepomičnih prilika i
jedan mrtav konj, koga je strela bila pogodila u srce.
»Sada, momci«, reče Robin, »brzo u šumu, pa za njima!«
Brzo vrata behu otvorena i hajduci se dohvatiše šume na onom
mestu gde njihovi napadači behu iščezli. Jureći kroz šumu dalje, oni brzo
naiđoše na tragove njihove bezglave jurnjave. Alan-e-Del beše pošao s
njima; Robin mu zahvali na pomoći koju im je on pružio.
»Ako vam ikada« - reče Robin, »bude potrebno dobrih strelaca,
nemojte zaboraviti da to poručite Robertu od Lokslija ili Robinu od
Bernišdela, jer me svet poznaje i pod jednim i pod drugim imenom.«
»Hvala vam s moje strane, Robine od Bernišdela,« reče Alan, »a
može da se desi da od vas kad-tad u budućnosti zatražim pomoć.«
»Šta!« reče Robin u smehu. »Zar tako mlad i otmen gospodin kao
što ste vi, pa već ima neprijatelja!«
»Da«, - odvrati Alan, pri čemu se njegovo lepo lice smrknu. »A ne
vidim dosada ikakva izgleda da bih se sa svojim neprijateljem mogao
obračunati, pošto je on moćan i uz to nasilnik.«
»Ispričajte mi svoju priču«, - reče Robin, »jer bih hteo da vam
budem prijatelj i da vam po mogućnosti pomognem koliko god
mognem.«
»Hvala ti, dragi Robine«, - odvrati Alan. - »Ovako je sa mnom. Ja
40. 40
volim jednu lepu i milu devojku, čiji otac ima zemlje kraj Šervudske
Šume. Ona se zove Alis de Bjuforest. Njen otac drži svoje imanje pod
zakup od onog velikog razbojnika i nasilnika, Izenbarta de Belema, koji
hoće da se lepa Alis uda za jednog starog i opakog viteza, koji je isto
toliki zlikovac kao i sam Izenbart. Vitez od Bjuforesta radije bi udao svoju
ćerku za mene, jer me je ona, zbog ljubavi koju osećam prema njoj,
odabrala za svog muža; ali lord Belem preti da će, ako on ne učini ono
što mu se naređuje, vatra i propast snaći njega i njegove zemlje. Stoga
ja ne znam šta da činim da dobijem svoju dragu devojku. Hrabra je ona
isto toliko koliko je i lepa, i nema toga zla protiv koga se ona radi mene
ne bi borila, ali ona voli svoga oca, koji nije više u svojim borbenim
godinama i koji želi da živi u miru. Zato se njena vernost prema njemu
bori protiv ljubavi prema meni.«
»Je li utanačen dan toga venčanja?« upita Robin.
»Belem se kune da će, ako to venčanje ne bude obavljeno za
godinu dana, Bjuforesta potpuno da upropasti«, odgovori Alan.
»Ima dosta vremena«, reče Robin. »Ko zna? Još može svašta da
se desi. Ja sam siguran da ste vi hrabar. Morate imati i strpljenja. Ja ću
uskoro putovati na jug u veseli Šervud, pa ću da se bolje raspitam za tu
stvar. Onda ćemo se opet videti i o toj stvari govoriti. Nego gledajte ko
su oni - vitez i seljak, što tako prisno razgovaraju jedan s drugim?«
Robin i Alan bili su se odvojili od glavnine hajduka i upravo su
zalazili na jedan mali proplanak, kada na početku staze, na drugom kraju
tog proplanka ugledaše jednog čoveka u oklopu, bez konja, kako
razgovara s drugim čovekom niska čela i mračna izgleda u grubom
seljačkom koporanu - njegovom jedinom odelu, osim cipela na nogama
od neuštavljene kože. Kako je Robin govorio, vitez se okrenu i ugleda ih;
oni odmah prepoznadoše u njemu čoveka koji je bio ostao pred crkvom
bez konja. Seljak pokaza prstom na njih i reče mu nešto.
»Ej, nitkovi!« reče vitez pošavši proplankom prema njima. »Vi ste,
čini mi se, dvojica od onog društva odbeglih sebara.«
»Možda smo odbegli sebri«, reče Robin, stavljajući strelu na tetivu,
»ali su ti sebri, gospodine viteže, oni koji su vas i vaše ljude naterali u
takvo bekstvo kakvo vi ni u mašti niste mogli očekivati.«
»Tako mi Bogorodice«, reče vitez, oporo se nasmejavši, »ti govoriš
drsko, lupežu bez gospodara. Ali ko je ovaj ovde?« reče on, gledajući u
Alana. »Drzak vitez, koji bi po mom mišljenju bio bolji da dobije batine.«
Alan-e-Del bio je već namestio svoj štit, koji mu je dotle visio o
jednom kaišu niz leđa, i izvadivši svoj mač brzim koracima je pošao
prema njemu.
»Ja te poznajem, Ajvo le Revner,« reče on jasnim, zvonkim glasom,
»kao nepoštena viteza-pljačkaša nezaštićenih inokosnih ljudi, ugnjetača
žena, otimača trgovačke robe. Ako me bog i bogorodica pomognu, ti ćeš
