Психосоматскe                          болести                                     Ученице II/2Ментор:              XV бео...
Шта нас очекује у овој        презентацији?    Презентација представља нешто подробнију анализу, у последње    време, све ...
Психосоматска болест   Психосоматска болест је телесна болест изазвана    психичким узроцима, чији се симптоми испољавају...
Психосоматска болест   Класичан медицински модел, који потиче још од    Пастера, каже да болест настаје на следећи начин:...
Историјат( Кликом на наслове идете директно на жељену страницу)        Антички лекари пре нове ере        Персијски психол...
Историјат   Историјски гледано,    мишљење да снажне    емоције (бес, страх,    жалост) могу изазвати    телесна обољења,...
Историјат   У средњовековном исламу у делима персијских    психолога - лекара Ахмеда ибн Сахл ал-Балкхи (934.) и    Хали ...
Историјат   Немачки лекар Ј. Хајнрот био је међу првима који је    1818. употребио нови термин: “психосоматски поремећај”...
Историјат   Франц Александер на почетку 20. века, започео је    истраживање динамичке повезаности између ума и тела,    а...
Историјат   Михаел Балинт и његове Балинт-групе шездесетих    година двадесетог века, указале су да је неопходно да    ле...
Историјат   Од 1970-их, након истраживања Немца Туре фон    Уекскила и његових колеге у Немачкој и другим земљама,     би...
Историјат   Данас, психосоматска болест је препозната у свим    областима медицине, а на појединим психијатријским,    ил...
Историјат   Два открића у медицини била су од великог значаја за    боље разумевање и схватање како се то психички    чин...
Историјат                                             психички чиниоци се                                  Психички   упли...
ИсторијатОткриће психоанализе - да оштећење наших функција потичеод несвесних конфликата, (оних које је наше свесно Јаодба...
Етиопатогенеза психосоматских        болести    Разматрањем етиопатогенезе психосоматских поремећаја,    тј. трагањем за о...
Етиопатогенеза психосоматских        болести      1. Биолошке теорије психосоматских поремећајаа.) Теорија соматске слаб...
Етиопатогенеза психосоматских        болести       2. Психолошке теорије психосоматских поремећаја   Стрес је неспецифич...
Стрес и психосоматска обољења- фазе реаговања на стресне догађаје                 -            фаза аларма, од тренутка де...
Стрес и психосоматска обољења   У ситуацији када делује стресор, организам развија или    борбено понашање или понашање п...
Стрес и психосоматска обољења   Хроничан стрес у генези коронарне болести је несумњив    што се објашњава чињеницом да ст...
Патофизиологија психосоматских     болести   Телесни симптоми и невезано за психосоматска обољења    могу бити директна р...
Предиспозиције за настанак      болести   Психосоматским болестима су склоне добро прилагођене    особе са великом способ...
Предиспозиције   Један од значајних предиспонирајућих фактора за развој    психосоматске болести и њихов убрзан ток је пр...
Oсобености психосоматских          болесника   Психосоматски симптом нема значење као симптом    неурозе. Ово су пацијент...
Oсобености психосоматских          болесника   Различита су мишљења о пореклу алекситимије:    условљена је структурним, ...
Врсте психосоматских обољења(Кликом на поједина обољења идете директно на страну презентације накојој се то обољење анализ...
Артеријска хипертензија и коронарна                    болест         - повишени крвни притисак и болести срца -   Хронич...
Артеријска хипертензија и коронарна                    болест         - повишени крвни притисак и болести срца -   Код ко...
Бронхијална астма   Клиничку слику астме чини спазам глатке мускулатуре    бронха, едем слузокоже и лучење лепљивог секре...
Гастродуоденални улкус         - чир желуца и дванаестопалачног црева -   Улкус настаје као последица преовладавања агрес...
Улцерозни колитис          - синдром болних и крвавих столица -   Клиничку слику чине болни грчеви, слузаво-крваве    сто...
Улцерозни колитис           - синдром болних и крвавих столица -Оболели су често опсесивно-компулсивне структуре –пресаве...
Тиреотоксикоза                 - обољење штитне жлезде -   У настанку болести улогу има емоционална траума, а    клиничка...
Приступ, терапија и стратегија          лечења   Психосоматски приступ заснован је на интеграцији    психе и соме (тела) ...
Приступ, терапија и стратегија           лечења   Велики технички напредак науке и примена савремене    дијагностичке опр...
Приступ, терапија и стратегија          лечења   Зато психосоматичари у терапији инсистирају на    холистичком приступу п...
Приступ, терапија и стратегијалечења У теоријском и практичном смислу разликују се два основна облика лечења психосоматски...
Лечење соматских поремећаја и          психотерапија у акутној фази                    болести   У овој фази болести, нај...
Лечење соматских поремећаја и          психотерапија у акутној фази                    болести   У овој фази потребно је ...
Психотерапија и наставак лечењасоматских поремећаја у хроничној фази              болести   У овој фази психотерапијско л...
Психотерапија и наставак лечењасоматских поремећаја у хроничној фази              болестиПовршинске методе психотерапије ...
Психотерапија и наставак лечењасоматских поремећаја у хроничној фази              болестиТерапеут има за циљ:Повећање  ка...
Приступ, терапија и стратегија          лечења   Осим психотерапије у којој се подстиче ментализација    (индивидуална и ...
РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ   Адаптирати - прилагодити, подесити   Адреналин или епинефрин - је хемијска супстанца    која...
РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ   Амбивалентност (или подељеност) - Истовремено    постојање у једној личности сасвим супротних...
РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИЕтиологија   - Узрок болестиЕтиопатогенеза - Узрок и механизам развоја некогпатолошког процеса ...
РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИИнфаркт   миокарда - Једна од манифестација исхемијскеболести срцаИреверзибилан – НеповратанКа...
РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИКортикостероиди     - Хормони коре надбубрежнежлезде који имају бројне физиолошке функцијеНеоко...
РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИОнтогенеза  - Развитак јединке од оплођеног јајета па допотпуног организмаПарасимпатикус - Део ...
РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИПсихосоматска    медицина - Област медицине којапроучава, дијагностикује и лечи физичке здравств...
РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИФилогенеза   - Развитак врстеХомеостаза - Равнотежа, често саморегулациониповратак организма у ...
ЛИТЕРАТУРАРот, Н., Радоњић, С. (2008.): Психологија за II разредгимназије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд...
Психосоматске болести
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Психосоматске болести

2,659 views

Published on

Презентација о пореклу, врстама и лечењу психосоматских обољења. Презентацију приредиле ученице II/2 15. београдске гимназије, Милена Мартиновић и Љубица Михаиловић, под менторством професорке психологије, Симониде Вукобрат

Published in: Education
0 Comments
1 Like
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
2,659
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
467
Actions
Shares
0
Downloads
21
Comments
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Психосоматске болести

  1. 1. Психосоматскe болести Ученице II/2Ментор: XV београдска Мартиновић МиленаСимонида Вукобрат гимназија Михаиловић Љубица
  2. 2. Шта нас очекује у овој презентацији? Презентација представља нешто подробнију анализу, у последње време, све присутније групе специфичних обољења познатих под именом – психосоматска обољења. Сам појам – психосоматика – указује на његову комплексност у чијој основи је чињеница да је човек биће и душе и тела и да су ова два аспекта функционисања нераскидиво везана чак и у болести! Ево тема/поднаслова које презентација обрађује (кликом на поднаслов идете на жељену страницу): Појам психосоматске болести Историјат праћења и лечења психосоматских обољења Етиопатогенеза психосоматских болести Стрес као фактор настанка Предиспозиције за настанак болести Врсте психосоматских обољења Приступ, терапије и стратегије лечења www.themegallery.com
  3. 3. Психосоматска болест Психосоматска болест је телесна болест изазвана психичким узроцима, чији се симптоми испољавају на органима и мењају његову функцију, стварајући прво реверзибилне, без видљивих телесних оштећења, а затим и иреверзибилне, патолошке, промене. Шта Википедија каже о овим болестима, погледајте на следећој адреси: http://sr.wikipedia.org/sr/psihosomatskebolesti/
  4. 4. Психосоматска болест Класичан медицински модел, који потиче још од Пастера, каже да болест настаје на следећи начин: спољашњи узрочник, оштећење ткива, поремећај функције, телесни симптом и знак. Психосоматски модел болести иде другачије: психички фактор, поремећај функције који, ако дуго траје, даје оштећење ткива, телесни симптом и знак. Сматра се да за настанак психосоматских болести емоционални фактор игра пресудну улогу.
  5. 5. Историјат( Кликом на наслове идете директно на жељену страницу) Антички лекари пре нове ере Персијски психолози X веку Ј.Хајнрот 1818. Франц Александер почетак 20. века Сигмунд Фројд почетак 20. века Михаел Балинт шездесетих Туре фон Уекскил 1970.
  6. 6. Историјат Историјски гледано, мишљење да снажне емоције (бес, страх, жалост) могу изазвати телесна обољења, владало је још код Хипократа, Сократа и других античких лекара и великих мислилаца.
  7. 7. Историјат У средњовековном исламу у делима персијских психолога - лекара Ахмеда ибн Сахл ал-Балкхи (934.) и Хали Абаса (994.) налазимо прва размишљања о настанку болести као последици интеракције ума и тела. Оба лекара схватила су како физиолошке и психолошке функције у телу пацијента могу да имају утицај једна на другу. До ових сазнања они су дошли на основу утврђивања разлике између пацијената који су били физички и ментално здрави и оних који су били физички и ментално болесни.
  8. 8. Историјат Немачки лекар Ј. Хајнрот био је међу првима који је 1818. употребио нови термин: “психосоматски поремећај” у објашњењу психогеног удела у настанку инсомније. Он говори о сомато-психичким поремећајима који представљају психичке, пратеће манифестације телесних обољења.
  9. 9. Историјат Франц Александер на почетку 20. века, започео је истраживање динамичке повезаности између ума и тела, а Сигмунд Фројд истраживања психосоматске болести, након преписке са Георгом Грудеком који је, у то време, истраживао могућности лечења физичких поремећаја применом психолошких процедура. Такав приступ подразумевао је размишљање о болести као о континуираној интеракцији психичких и соматских фактора.
  10. 10. Историјат Михаел Балинт и његове Балинт-групе шездесетих година двадесетог века, указале су да је неопходно да лекар приступа целој личности болесника. Сматрали су да око 30% болесника консултује лекара због симптоматологије која у основи има емоционалну дисфункцију.
  11. 11. Историјат Од 1970-их, након истраживања Немца Туре фон Уекскила и његових колеге у Немачкој и другим земљама, биосемиотичка теорија се све више примењује као теоријска основа у психосоматској медицини. Значајан допринос проучавању психосоматике дала је психоаналитички оријентисана мађарска психосоматска школа. Шандор Ференци, развио је концепт биолошких основа психоанализе, концепт биоанализе, разматрао да ли психосоматска болест има или нема симболичко значење.
  12. 12. Историјат Данас, психосоматска болест је препозната у свим областима медицине, а на појединим психијатријским, или још чешће и на интернистичким клиникама у свету постоје и посебна одељења за лечење психосоматских болести. Схватајући велики значај психосоматских болести, због све веће бројности оболелих, у медицини се развија и посебна област, психосоматска медицина.
  13. 13. Историјат Два открића у медицини била су од великог значаја за боље разумевање и схватање како се то психички чиниоци уплићу у телесно реаговање и како се телесно реаговање враћа у своме дејству на психу, стварајући понекад затворени, „зачарани“ круг, лат. Circulus vitiosus, у коме је болесник својом болешћу заробљен. То су а) открића везана за значај људске психе у процесу општег функционисања човека, б) као и она која наглашавају улогу аутономног нервног система.
  14. 14. Историјат психички чиниоци се Психички уплићу у телесно чиниоци реаговање Откриће потекло из области физиологије аутономног нервноготкриће потекло је из области система.истраживања људске психе Психо- Физиологија аналитичко АНС
  15. 15. ИсторијатОткриће психоанализе - да оштећење наших функција потичеод несвесних конфликата, (оних које је наше свесно Јаодбацило и потиснуло у несвесно), који су, набијени„енергијом“ и који представљају израз наших основнихнагонских тежњи, било је одлучујући допринос у развојупсихосоматске медицине.Иако се Фројд није примарно бавио психосоматским болестимаи у почетку свог истраживања ограничио на испитивање узрокапромена тзв. "виших" функција, (мишљења, говора, моторне исексуалне функције), ...убрзо му је постало јасно да овепромене, могу настати као последице нерешених, а потиснутихунутрашњих конфликата и да задиру много дубље у тело, сведо вегетативног и ендокриног система..
  16. 16. Етиопатогенеза психосоматских болести Разматрањем етиопатогенезе психосоматских поремећаја, тј. трагањем за основним узрочницима развоја психосоматских болести, баве се две велике групе теорија: 1. Биолошке теорије психосоматских поремећаја.Биолошки приступ, специфичне психосоматске поремећајетумачи као поремећене активности појединих органскихсупстрата у реакцији на стрес. 2. Психолошке теорије психосоматских поремећаја.Ова, велика група, обухвата бројне психолошке теорије које разматрају несвесна емоционална стања, карактеристике личности, когнитивни стил и начине превазилажења стреса као значајног, преципитирајућег фактора у настанку психосоматских поремећаја.
  17. 17. Етиопатогенеза психосоматских болести  1. Биолошке теорије психосоматских поремећајаа.) Теорија соматске слабости; указује на то да, уследдејства генетских фактора, начина живота, претходних илихроничних болести, долази до оштећења функцијеодређеног органског система, који тако постаје подложандејству стресогеног фактора.б.) Теорија специфичне реакције; појавупсихосоматских поремећаја тумачи могућим генетскикодираним разликама у начину реаговања организма настрес. Наиме, у овим теоријама се истиче да сваки човекима сопствене, идиосинкратске обрасце аутономнихреакција на стрес.
  18. 18. Етиопатогенеза психосоматских болести  2. Психолошке теорије психосоматских поремећаја Стрес је неспецифични одговор организма на психичку, физичку или социјалну угроженост, односно на деловање биолошког, психолошког или социјалног стресора. Рат, земљотреси, болест су универзални стресори, а свако од нас има своје психичке и социјалне стресоре на које квантитативно и квалитативно реагује исто као да је биолошки угрожен. Оно што је за једну особу стресор, за другог је нормални облик појаве па су тако психички и социјални стресори бескрајно различити и не могу се међусобно упоређивати.
  19. 19. Стрес и психосоматска обољења- фазе реаговања на стресне догађаје - фаза аларма, од тренутка деловања стимулуса који ремети телесну и психичку1. фаза хомеостазу, коју одликује брза реакција по адренергичкој оси фаза отпора, када организам покушава да се адаптира новонасталој ситуацији, коју 2. фаза одликује одвијање углавном преко парасимпатикуса фаза исцрпљења или слома, што може за3. фаза последицу да има болест.
  20. 20. Стрес и психосоматска обољења У ситуацији када делује стресор, организам развија или борбено понашање или понашање повлачења из борбе и то је нешто што смо наследили онтогенетски, али и филогенетски с’ обзиром да се среће и у животињском свету. Неуроендокринолошка истраживања стресорног одговора објашњавају да прво понашање иде преко адреномедуларног система са порастом норадреналина, адреналина и тестостерона, док вредности кортикостероида остају исте. Повлачење из борбе доводи до инхибиције, конзервирања енергије уз пораст лучења АЦТХ, кортикостерона, уз нормалне вредности катехоламина и снижење лучења тестостерона.
  21. 21. Стрес и психосоматска обољења Хроничан стрес у генези коронарне болести је несумњив што се објашњава чињеницом да стрес појачава излучивање катехоламина и подиже ниво холестерина у серуму (који служи као грађа за атеромску плочу). Феномен напрасне срчане смрти се може објаснити или вентрикуларном фибрилацијом, која је последица наглог лучења катехоламина, у покушају да се једна стресорна ситуација разреши активним супротстављењем или преко механизма асистолије, као последица вагусне активности. Клинички, треба знати да већина психосоматских болести не настаје једнократним деловањем емоционалне трауме која угрожава био-психо- социјалну хомеостазу. У позадини се, најчешће, налази један симболични стресор, који изазива продужен или стални неуровегетативни одговор организма.
  22. 22. Патофизиологија психосоматских болести Телесни симптоми и невезано за психосоматска обољења могу бити директна реакција на емоције, на пример дрхтање због страха или љутње, црвењење због стида. У психосоматским болестима телесни симптоми могу бити и индиректан резултат емоција; емоције траже излаз заобилазним и компликованим путем до органа. Психички се догађаји уплићу у телесна збивања и могу проузроковати болесна телесна стања. Зато дуготрајна пренадраженост нервног система коначно довди до оштећења ткива и појаве симптома и знакова болести. Узрок пренадражености одређеног дела аутономног нервног система последица је одређених осећаја, које усвајамо од првих дана живота
  23. 23. Предиспозиције за настанак болести Психосоматским болестима су склоне добро прилагођене особе са великом способношћу савладавања које, у тренуцима адаптационог исцрпљивања и попуштања психолошке одбране, испољавају телесне реакције. Ове особе су склоне да „прећуте“ и занемаре свој немир, љутњу, бес, тугу, агресију, или нека друга оптерећујућа осећања. Прагматичне су у решавању сопствених и туђих емоционалних тешкоћа, а своја незадовољства не изражавају, већ су њихова понашања увек у друштвено дозвољеним границама. Преосетљиве су и на физичку трауму или бол.
  24. 24. Предиспозиције Један од значајних предиспонирајућих фактора за развој психосоматске болести и њихов убрзан ток је процес старења. Ово се посебно односи на поремећаје изазване депресијом, која настаје као последица многобројних стресогених догађаја у животу, чија се учесталост непрестано повећава са годинама (старењем). Од посебног значаја су тренуци у животу као што је смрт родитеља или других блиских рођака (деце, мужа или жене), одлазак у пензију, и многи здравствени проблеми који неминовно проистичу из процеса старења.
  25. 25. Oсобености психосоматских болесника Психосоматски симптом нема значење као симптом неурозе. Ово су пацијенти са “празном анамнезом”, сиромашни у фантазмима, без маште и оригиналности, ретко сањају, њихово мишљење је оперантно. Особе које су склоне психосоматским поремећајима су “алекситимичне” што значи да су “без речи за осећања”, неспособне да изразе своја осећања, емоције, круте су, преокупиране детаљима свакодневног битисања.
  26. 26. Oсобености психосоматских болесника Различита су мишљења о пореклу алекситимије: условљена је структурним, а можда и функционалним прекидом између десне и леве хемисфере мозга, при чему лева хемисфера преузима доминантну улогу. Иначе, лева хемисфера се “мало бави емоцијама”. Овакве особе нису у стању да свакодневно понављане конфликте обраде кроз имагинацију, фантазме или креацију. Незадовољство и напетост заобилази неокортекс и преко хипоталамуса се свом силином претвара у вегетативно раздражење. Ово, пак, преко симпатикуса или парасимпатикуса, доводи до стварања психосоматске болести.
  27. 27. Врсте психосоматских обољења(Кликом на поједина обољења идете директно на страну презентације накојој се то обољење анализира)
  28. 28. Артеријска хипертензија и коронарна болест - повишени крвни притисак и болести срца - Хронично потискивање беса и љутње, у светлу психосоматске медицине, често је у вези са артеријском хипертензијом. Истраживањима је утврђено да болесници са артеријском хипертензијом показују наглашену хостилност, да потискују бес и агресивност, “празне се спорадично”, а између тога покушавају да одрже маску смирености. Показују тенденцију ка депресивном реаговању. Веома су савесни, вредни, стално напети, у стању борбене приправности – «као боксер који се стално спрема да изађе на ринг, а до борбе не долази» (хронична пренадраженост симпатикуса по моделу Кенана и Александера).
  29. 29. Артеријска хипертензија и коронарна болест - повишени крвни притисак и болести срца - Код коронарне болести, предиспозиције за инфаркт миокарда, чест налаз је фрустрирана амбиција, такмичарско надметање са околином, са јаком жељом да се увек победи, стална оскудица времена, «брзо једе, стално жури, не воли да дангуби», лака осетљивост на фрустрације, тешка контрола агресивности која се празни експлозивно, неспособност да се опусти.
  30. 30. Бронхијална астма Клиничку слику астме чини спазам глатке мускулатуре бронха, едем слузокоже и лучење лепљивог секрета. Симболични значај овог тријаса психосоматичари су прогласили као «плач бронхија за мајком». Астматични напад је последица холинергичке активности, значи изражена парасимпатикотонија. Нађено је да психичку структуру оболелих од астме карактерише пасивност, зависност, амбивалентност. У случају сукоба, особе пре реагују повлачењем и пасивним предавањем судбини. Почетку или погоршању болести обично предходи напуштање, губитак емоционалне подршке.
  31. 31. Гастродуоденални улкус - чир желуца и дванаестопалачног црева - Улкус настаје као последица преовладавања агресивних фактора над онима који штите слузокожу дигестивног тракта. Немогућност адекватног пражњена агресије је круцијалан у настанку улкуса (улкус-гризлица «гризе сам себе», своју слузокожу јер не може да «гризе друге».) Хиперсекреторни тип личности: пасивни, зависни, склони пушењу, склони депресивним кризама, са тенденцијом да потискују агресивност и стално теже заштити. Оне улажу напор да механизмом одбране, тзв. “реактивна формација”, надвладају осећање слабости, па тако стално испољавају емотивна стања супротна онима која интимно осећају. Тај напор изазива пренадраженост парасимпатикуса са хиперсекрецијом која је главни патофизиолошки чинилац гризлице. Хипосекреторан тип: знатно агресивнији, ригидни, тврдоглави.
  32. 32. Улцерозни колитис - синдром болних и крвавих столица - Клиничку слику чине болни грчеви, слузаво-крваве столице, повишена температура. Ово тешко обољење, у светлу психосоматске медицине, тумачи се као последица емоционалног поремећаја који се соматизује на слузокожи колона. У стањима страха и депресије слузокожа је бледа, покрети црева успорени, лучење слузи недовољно. У бесу, гневу и агресији слузокожа је прокрвљења, покрети убрзани, а слуз богата лизозимом. Дуготрајно стање љутње и беса доводи до субмукозних крварења и улцерација.
  33. 33. Улцерозни колитис - синдром болних и крвавих столица -Оболели су често опсесивно-компулсивне структуре –пресавесни, у оскудици са временом, незавршеним послом,повучени, са потребом за редом, чистоћом и тачношћу.Доминира дубоко потиснута агресивност са реактивномформацијом мирољубивости и пасивности (механизамодбране коим се показују осећања супротна реалнопостојећим).Ретко испољавају агресију, а кад је испоље доживљавајујако осећање кривице. Животни стил одликује пасивност,зависност, повлачење из борбе, предавање судбини.Патофизиолошки, и овде је реч о хиперфункцијипарасимпатикуса.
  34. 34. Тиреотоксикоза - обољење штитне жлезде - У настанку болести улогу има емоционална траума, а клиничка слика се погоршава или побољшава у корелацији са психичким стањем пацијента. Особе су пре болести биле несигурне, осетљиве, са бурним реаговањем на сваку промену-стварну или симболичну, посебно на одвајање од родитеља. Међутим, синдром сепарације није специфичан за болест, он се среће и код других психосоматских болести, а нарочитo улцерозног колитиса и бронхијалне астме.
  35. 35. Приступ, терапија и стратегија лечења Психосоматски приступ заснован је на интеграцији психе и соме (тела) и представља холистички модел болести који захтева да се пажња поклања болесном човеку у целини. У лечењу болесника са психосоматским болестима поред основног лечења од стране лекара клиничара- соматичара, помоћ психијатра је драгоцена, јер ће он пацијенту помоћи да повеже психичко стање и телесне сметње или болест, и тиме му у великој мери помогне у његовом психолошком и телесном опораваку. Лечење се састоји у примени медикамената и различитих психотерапијских техника.
  36. 36. Приступ, терапија и стратегија лечења Велики технички напредак науке и примена савремене дијагностичке опреме створиле су од лекара парцијалног посматрача болести и његово „отуђење“ или одвајање од човека (пацијента), па се често у медицинској пракси чује "да лекари не лече болесника већ болест". Колико је ово погрешан приступ, када се ради о психосоматској болести, најбоље показују радови Валтера Кенона и Ханса Селија који су у првој половини 20. века, испитујући стресне реакције, доказали да претећи чиниоци по организам, попут хладноће, прекомерне топлоте, претње казном, изазивају патофизиолошке реакције које се манифестују неуро- ендокрино-имунским поремећајима који могу бити тако озбиљни да могу резултирати и смртним исходом.
  37. 37. Приступ, терапија и стратегија лечења Зато психосоматичари у терапији инсистирају на холистичком приступу пацијенту тј сагледавању човека као јединства душе и тела, уз оптималну примену савремене дијагностичке опреме која треба да помогне у разликовању соматског од психичког, при чему то сагледавање не сме бити узрок „отуђења“ или одвајања терапеута од човека (пацијента).
  38. 38. Приступ, терапија и стратегијалечења У теоријском и практичном смислу разликују се два основна облика лечења психосоматских болести: Лечење, у акутној фази када се 1. лечи болест Лечење у хроничној фази када 2. се лечи болесник
  39. 39. Лечење соматских поремећаја и психотерапија у акутној фази болести У овој фази болести, најважнији је адекватан соматски третман оболеле особе, која сама по себи фаворизује регресију због беспомоћности и зависности. Зато је у акутној фази, лечење медикаментима и другим класичним медицинским методама препуштено лекарима соматске медицине. Зато у акутној фази: астматичне кризе, крварећег улкуса, јаких трбушних болова код улцерозног колита, хипертензивне кризе итд, примарно медикаментозно лечење спроводи клиничар-соматичар.
  40. 40. Лечење соматских поремећаја и психотерапија у акутној фази болести У овој фази потребно је да се код болесника што пре успоставе нормалне физиолошке функције, санирају соматска оштећења и подржи систем одбрана личности који подразумева толерисање, чак и подржавање негирања страха јер се тиме болесник чува од безнађа. Потребно да прође одређено време да болесник реално сагледа опасности сопствене болести како би се носио са њеним даљим током. Болест је ситуација губитка, где се губи здравље, односно идеална слика о себи. Жалост, као интрапсихички процес, има свој ток који се може ублажити присуством других са којима се деле осећања, али не може се убрзати или прекинути.
  41. 41. Психотерапија и наставак лечењасоматских поремећаја у хроничној фази болести У овој фази психотерапијско лечење је важније од медикаментозног и доминира терапијом. Лекови са својом фармаколошком и психолошком акцијом не могу да промене сет моралних норми и образаца, али могу да олакшају иницијацију психотерапије и зато се и у овој фази дају лекови (углавном благи антидепресиви). Психотерапију би, по правилу, требало да спроводи добро едуковани психотерапеут, који код оваквог комбинованог третмана треба да одреди суптилније, индивидуално дозирање лекова и стално процењује да ли треба модификовати технике психотерапије.
  42. 42. Психотерапија и наставак лечењасоматских поремећаја у хроничној фази болестиПовршинске методе психотерапије подразумевају пружањеподршке и охрабрења, саветовање, сугестију.Психодинамска психотерапија се примењује тек онда кадасе процени подобност пацијента за тај облик психотерапије.При томе би терапеут требало да уочава различитекомпоненте савеза у третману, као и начин на који се текомпоненте мењају док снага, композиција и стабилностсавеза флуктуирају.
  43. 43. Психотерапија и наставак лечењасоматских поремећаја у хроничној фази болестиТерапеут има за циљ:Повећање капацитета да се диференцирају осећања ореалности (субјективност) од саме реалности(објективност), да се одвоји понашање других одунутрашње мотивације и сопственог понашања.Помагање да се повећа капацитет „виђења себе од споља“,из перспективе других.Учење ефикасног ментализирања, и односи се на начин накоји приступамо односима, а који подразумева постојањесвести о томе да је потребно разумевање и учење оменталним стањима других особа.
  44. 44. Приступ, терапија и стратегија лечења Осим психотерапије у којој се подстиче ментализација (индивидуална и групна аналитичка психотерапија, затим когнитивно бихејвиорална терапија итд), постоје облици терапије који су врло корисни за ублажавање симптома и подстичу активан однос према себи. На пример, у терапије које не покрећу или не увећавају анксиозност спадају: Пружање активне подршке Уверавање и вентилација Сугестија Утицање на околину Породична психотерапија Бихејвиорална, методе релаксације
  45. 45. РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ Адаптирати - прилагодити, подесити Адреналин или епинефрин - је хемијска супстанца која се производи у организму. Највећи део адреналина се синтетише и ослобађа из сржи надбубрежних жлезда као хормон Адренокортикотропни хормон (АЦТХ) - такође познат као кортикотропин, адренокортикотропски хормон, је пептидни хормон кога производи и излучује предња хипофиза. Његови принципални ефекти су повишење продукције и ослобађање кортикостероида Алекситимија - се сматра особином личности која особе доводи у опасност од других медицинских и психичких поремећаја. Односи се на немогућност изражавања и вербалног и невербалног исказивања сопствених осећања
  46. 46. РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ Амбивалентност (или подељеност) - Истовремено постојање у једној личности сасвим супротних емоција, тежњи и ставова у односу на неки објект (особу, предмет, идеју или ситуацију). Артеријска хипертензија - (повишен крвни притисак) је, по дефиницији Светске здравствене организације, стање у коме је систолни (горњи) притисак повишен преко 140mmHg а дијастолни (доњи) преко 90mmHg Асистолија - Назив у медицини који се користи за стање без електричне активности срца, које се електрокардиографски бележи равном цртом и представља један од услова за проглашавање смрти човека Едем (оток) - Ненормално накупљање течности у унутарћелијским и међућелијским просторима и телесним шупљинама
  47. 47. РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИЕтиологија - Узрок болестиЕтиопатогенеза - Узрок и механизам развоја некогпатолошког процеса (болести).Живац луталац или пнеумогастрични живац (лат. nervus vagus) - Кранијални живац који садржимоторна, сензитивна и парасимпатичка нервна влакна. Има,углавном, вегетативну улогуИдиосинкразија - Особина извесних лица да на некенадражаје одговарају јаче него што је нормално, урођенапреосетљивост према неким стваримаИмагинација - Уобразиља, машта, замишљеност исличне менталне представеИнсомнија – Несаница
  48. 48. РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИИнфаркт миокарда - Једна од манифестација исхемијскеболести срцаИреверзибилан – НеповратанКатехоламини - Хормони „борбе-или-бежања“, којеослобађају надбубрежне жлезде у одговору на стресКогнитивно - означава спознају, тј. менталне процесе закоје се претпоставља да истичу понашање.Континуиран – Непрекидан,сталанКоронарна артеријска болест или исхемијска болестсрца или коронарна болест - Назив за групуболести срца које настају услед смањеног протока крвикроз срчане артерије
  49. 49. РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИКортикостероиди - Хормони коре надбубрежнежлезде који имају бројне физиолошке функцијеНеокортекс – Део мозга сисара, за човека најважнији деомозга, јер је место виших менталних функцијаНеуроза - Лакши, функционални облик душевногобољења, код којег није пронађен органски узрокНорадреналин или норепинефрин - Хемијска супстанцаиз групе катехоламина која се производи у организму.Норадреналин је главни неуротрансмитер постганглијскихнеурона симпатичког система
  50. 50. РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИОнтогенеза - Развитак јединке од оплођеног јајета па допотпуног организмаПарасимпатикус - Део вегетативног нервног система којиуправља органима чији се рад одвија без наше воље (срце,желудац, црева).Патологија – Наука о болестимаПатолошки – БолестанПатофизиологија – Грана медицине која се бавипроучавањем поремећаја функције ткива, органа и целогорганизмаПреципитација - Пренагљеност, брзоплетостПсихијатрија - Медицинска наука о душевним болестима,њиховим узроцима, о њиховом развитку илечењу.
  51. 51. РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИПсихосоматска медицина - Област медицине којапроучава, дијагностикује и лечи физичке здравственепоремећаје произашле из емотивних проблема.Реверзибилан – ПовратанСимптоматологија - Наука о знацима по којима сепознаје постојање појединих болести.Супстрат - подлога, основаТестостерон - је важан сексуални хормон (андроген) којипостоји код оба пола, али се разликује у количинама иконцентрацијиУлцерација - Загнојавање, избијање чира
  52. 52. РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИФилогенеза - Развитак врстеХомеостаза - Равнотежа, често саморегулациониповратак организма у стање пре но што је дошло до некихпромена у његовом саставу или функционисању.Хостилан - Непријатељски.
  53. 53. ЛИТЕРАТУРАРот, Н., Радоњић, С. (2008.): Психологија за II разредгимназије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.Гајтон и Хол, (2003.): Медицинска физиологија, Савременаадминистрација, Београд.Белеслин, Б., Јовановић, Б., (2007.): Општа патолошкафизиологија, Дата Статус, Београд.Група аутора (2003.): Патологија, Катедра за патологију,Медицински факултет у Београду.ВИКИПЕДИЈАОстали интернет ресурсиСлике – преузете са медицинских интернет сајтова.

×