SlideShare a Scribd company logo

Циркулација

Музичка школа

1 of 11
Download to read offline
1
Б И О Л О Г И Ј А
Виолета Ђурић
Музичка школа ‘’Коста Манојловић’’
Фебруар 2016
2 3 4
5
Циркулисање телесних течности, крви или
лимфе, омогућује транспорт кисеоника,
хранљивих молекула, витамина, хормона и
антитела до сваке ћелије у организму, као и
одстрањивање ћелијског ‘’отпада’’ угљен-
диоксида и производа метаболизма. Осим
тога, систем за циркулацију преноси и топлоту
са места стварања на површину тела и тиме
учествује и у одржавању температуре тела.
Крв је телесна течност одређеног састава која
се креће кроз систем крвних судова. Крв се
састоји од течног дела – крвне плазме, у којем
је растворен читав низ неорганских и
органских материја и крвних елемената –
црвена и бела крвна зрнца и крвне плочице.
Лимфа има улогу посредника између ткива и
крви и протиче кроз засебан систем судова –
лимфоток. Лимфа је безбојна течност сличног
хемијског састава као крвна плазма. Садржи
бела крвна зрнца и односи протеине који
‘’цуре’’ из крвних капилара у ткива. У јетри,
плућима, бубрезима, цревима, али и у врату,
пазуху и препонама лимфа пролази кроз
лимфне чворове који имају важну улогу у
одбрани организма. Слезина такође спада у
лимфне органе и у њој се стварају лимфоцити.
Леукоцита, белих крвних зрнаца, има знатно мање него
црвених. Њихова основна улога је одбрана организма од
страних материја. Међу њима разликујемо неколико подгрупа.
У зависности од карактеристика појединих група можемо да
кажемо да неке од њих настају у коштаној сржи пљоснатих
костију, док друге настају у јетри и слезини. Бела крвна зрнца
могу да се активно крећу (амебоидно) кретање пролазе кроз
зидове крвних судова и стижу до најудаљенијих делова тела
који су угрожени. Поред тога они поседују механизме којима
разлажу страна тела након тога што их увуку у своју ћелију.
Тромбоцити, крвне плочице су високо диференцирани делови
цитоплазме. Имају важну улогу у процесу заустављања
крварења. Знатно их је мање него еритроцита, а више него
леукоцита. Приликом повреде крвног суда ослобађају материје
које активирају процес коагулације крви, а такође се лепе на
месту повреде и затварају је.
У крви се налазе и две групе крвних ћелија: црвена крвна зрнца (еритроцити) и бела крвна зрнца
(леукоцити). Поред њих, у групу крвних елемената улазе и крвне плочице (тромбоцити), високо
диференцирани делови цитоплазме. Еритроцити, црвена крвна зрнца настају у коштаној сржи пљоснатих
костију (грудна кост). Век трајања еритроцита код човека је око 120 дана. У састав еритроцита улази
хемоглобин, сложена материја која захваљујући томе што садржи гвожђе, може да веже кисеоник и
транспортује га кроз организам. Пошто се гвожђе не ствара у организму мора да се уноси путем хране.
Црвена боја крви потиче од хемоглобина, а нијансе јој се мењају у зависности од тога да ли је за
хемоглобин везан кисеоник или не. Артеријска крв је богата кисеоником и има светлоцрвену боју
(оксигенисана) крв, а венска је сиромашнија кисеоником и има тамноцрвену боју (дезоксигенисана крв).
Црвена крвна зрнца поседују специфичне антигене на
основу којих и одређујемо крвне групе. Еритроцити
поседују неколико група антигена, али је најважнији АБО
систем. Постојање одређеног антигена одређује крвну
групу, па тако особа која поседује антиген А има крвну
групу А, особа која има антиген Б има крвну групу Б,
особа која има оба антигена има крвну групу АБ, а особа
која нема ниједан од два антигена има крвну групу О.
Имунски систем толерише сопствене антигене крвне
групе те особа, на пример, са антигеном А не ствара
анти-А антитело, а ствара антитело Б. Поменути феномен
важи за све крвне групе, дакле у крви крвне групе Б
стварају се анти-А антитела, у крвној групи О обе групе
антитела, анти-А и анти-Б, док крвна група АБ не ствара
ниједну категорију одговарајућих антитела.
Ако се о овоме не води рачуна и особи крвне групе А
трансфузијом да крв крвне групе Б, долази до
слепљивања еритроцита са антителима – аглутинације,
што ствара угрушке и може да изазове смртоносне
последице.
На површини еритроцита постоји и друга
група антигена која је прво откривена
код Резус мајмуна и према томе је
названа резус фактор (Rh-фактор). Особе
које имају овај антиген означене су као
Rh-позитивне, а особе које га немају као
Rh-негативне.
Срце човека је четворокоморно, преградама
издељено на две преткоморе и две коморе.
Лева и десна страна срца функционишу као
две пумпе: лева страна пумпа искључиво
оксигенисану крв у тело, док десна страна
пумпа дезоксигенисану крв у плућа. У
питању је снажна пумпа која се згрчи и
опусти скоро три милијарде пута током
живота човека и том приликом испумпа чак
190 000 тона крви. Зидови преткомора су
тањи од зидова комора, што је логично
будући да имају ‘’мање посла’’ јер пумпају
крв само до комора. Зидови комора су
дебљи, и то нарочито леве коморе, која
пумпа крв на велику дистанцу, односно у сва
ткива, до малог прста на нози.
Између преткомора и комора налазе се
залисци, тролисни са десне стране срца, а
дволисни са леве, који усмеравају крв из
преткомора у коморе не дозвољавајући
враћање крви у супротном смеру.
Отвори између десне коморе и плућне
артерије, као и леве коморе и аорте,
снабдевени су полумесечастим залисцима
који не дозвољавају да се крв врати у срце
кад је опуштено.
Систем органа за циркулацију између осталог,
разноси кисеоник. Организам се кисеоником
снабдева преко плућа. Из ваздуха који удишемо
кисеоник прелази у плућне капиларе, где се
везује за хемоглобин. Овако кисеоником
обогаћена крв се сакупља у ситне, а затим све
веће вене и напушта плућа преко четири плућне
вене, које се уливају у леву преткомору. То су
једине вене у организму кроз које протиче
оксигенисана крв.
Аорта одводи крв богату кисеоником из леве
коморе, а затим се, што више одмиче од срца,
грана на све мање судове – артерије, које у
ткивима прелазе у густу мрежу капилара. Спор
проток крви кроз капиларе омогућује размену
гасова и материја. Ћелијама се предају кисеоник
и хранљиве материје, а узимају угљен-диоксид и
производи метаболизма. Ткивни капилари
прелазе у ситне вене, а затим у све веће вене на
путу ка десној преткомори. Из десне коморе се
крв плућном артеријом односи у плућа, где се
обогаћује кисеоником, а ослобађа угљен-
диоксида.
Ток крви од десне коморе, преко плућа до леве
преткоморе назива се мали крвоток, док велики
крвоток почиње од леве коморе, иде преко ткива
и завршава се у десној преткомори.

Recommended

Систем органа за излучивање
Систем органа за излучивањеСистем органа за излучивање
Систем органа за излучивањеVioleta Djuric
 
Систем органа за циркулацију
Систем органа за циркулацијуСистем органа за циркулацију
Систем органа за циркулацијуVioleta Djuric
 
Дисање, варење и излучивање
Дисање, варење и излучивањеДисање, варење и излучивање
Дисање, варење и излучивањеVioleta Djuric
 
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.Ena Horvat
 
Дисање, варење, излучивање
Дисање, варење, излучивањеДисање, варење, излучивање
Дисање, варење, излучивањеVioleta Djuric
 
10. Transportni sistem kicmenjaka
10. Transportni sistem kicmenjaka10. Transportni sistem kicmenjaka
10. Transportni sistem kicmenjakaltixomir
 

More Related Content

What's hot

Cirkulatorni sistem - krv, linfa imunitet, krvne grupe
Cirkulatorni sistem -  krv, linfa imunitet, krvne grupeCirkulatorni sistem -  krv, linfa imunitet, krvne grupe
Cirkulatorni sistem - krv, linfa imunitet, krvne grupeppnjbiljana
 
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena - Radica...
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena -  Radica...Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena -  Radica...
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena - Radica...nasaskolatakmicenja1
 
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanje
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanjeSistem organa za cirkulaciju-ponavljanje
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanjeEna Horvat
 
Систем органа за дисање
Систем органа за дисањеСистем органа за дисање
Систем органа за дисањеVioleta Djuric
 
систем органа за циркулацију
систем органа за циркулацијусистем органа за циркулацију
систем органа за циркулацијуMaja Simic
 
26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti
26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti
26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnostiltixomir
 
Anatomija krv
Anatomija krvAnatomija krv
Anatomija krvjerotije
 
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfaSistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfaplavaplaneta
 
срце сисара
срце сисарасрце сисара
срце сисараLjubica Lalic
 
Sistem organa za cirkulaciju utvrdjivanje
Sistem organa za cirkulaciju utvrdjivanjeSistem organa za cirkulaciju utvrdjivanje
Sistem organa za cirkulaciju utvrdjivanjeppnjbiljana
 
Fiziologija respiratornog trakta
Fiziologija respiratornog trakta Fiziologija respiratornog trakta
Fiziologija respiratornog trakta dr Šarac
 

What's hot (20)

Krvtijebem1
Krvtijebem1Krvtijebem1
Krvtijebem1
 
Cirkulatorni sistem - krv, linfa imunitet, krvne grupe
Cirkulatorni sistem -  krv, linfa imunitet, krvne grupeCirkulatorni sistem -  krv, linfa imunitet, krvne grupe
Cirkulatorni sistem - krv, linfa imunitet, krvne grupe
 
Sastav krvi
Sastav krviSastav krvi
Sastav krvi
 
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena - Radica...
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena -  Radica...Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena -  Radica...
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena - Radica...
 
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanje
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanjeSistem organa za cirkulaciju-ponavljanje
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanje
 
Систем органа за дисање
Систем органа за дисањеСистем органа за дисање
Систем органа за дисање
 
Cirkulatorni sistem
Cirkulatorni sistemCirkulatorni sistem
Cirkulatorni sistem
 
систем органа за циркулацију
систем органа за циркулацијусистем органа за циркулацију
систем органа за циркулацију
 
26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti
26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti
26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti
 
Krv
KrvKrv
Krv
 
Sastav krvi
Sastav krviSastav krvi
Sastav krvi
 
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
 
Krvni sistem kičmenjaka
Krvni sistem kičmenjakaKrvni sistem kičmenjaka
Krvni sistem kičmenjaka
 
Anatomija krv
Anatomija krvAnatomija krv
Anatomija krv
 
Sistem organa za cirkulaciju
Sistem organa za cirkulaciju Sistem organa za cirkulaciju
Sistem organa za cirkulaciju
 
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfaSistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
 
срце сисара
срце сисарасрце сисара
срце сисара
 
Sistem organa za cirkulaciju utvrdjivanje
Sistem organa za cirkulaciju utvrdjivanjeSistem organa za cirkulaciju utvrdjivanje
Sistem organa za cirkulaciju utvrdjivanje
 
Regulacija srčanog ritma
Regulacija srčanog ritmaRegulacija srčanog ritma
Regulacija srčanog ritma
 
Fiziologija respiratornog trakta
Fiziologija respiratornog trakta Fiziologija respiratornog trakta
Fiziologija respiratornog trakta
 

Viewers also liked

Мишићно скелетни систем
Мишићно скелетни системМишићно скелетни систем
Мишићно скелетни системVioleta Djuric
 
Кости, мишићи и циркулација
Кости, мишићи и циркулацијаКости, мишићи и циркулација
Кости, мишићи и циркулацијаVioleta Djuric
 
Кости, мишићи, циркулација
Кости, мишићи, циркулацијаКости, мишићи, циркулација
Кости, мишићи, циркулацијаVioleta Djuric
 
Нервни систем
Нервни системНервни систем
Нервни системVioleta Djuric
 
Ендокрине жлезде
Ендокрине жлездеЕндокрине жлезде
Ендокрине жлездеVioleta Djuric
 
Систем органа за размножавање
Систем органа за размножавањеСистем органа за размножавање
Систем органа за размножавањеVioleta Djuric
 
Систем органа за варење
Систем органа за варењеСистем органа за варење
Систем органа за варењеVioleta Djuric
 
Ендокрини и нервни систем
Ендокрини и нервни системЕндокрини и нервни систем
Ендокрини и нервни системVioleta Djuric
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиVioleta Djuric
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиVioleta Djuric
 
Наследне болести човека
Наследне болести човекаНаследне болести човека
Наследне болести човекаVioleta Djuric
 

Viewers also liked (14)

Мишићно скелетни систем
Мишићно скелетни системМишићно скелетни систем
Мишићно скелетни систем
 
Кости, мишићи и циркулација
Кости, мишићи и циркулацијаКости, мишићи и циркулација
Кости, мишићи и циркулација
 
Кости, мишићи, циркулација
Кости, мишићи, циркулацијаКости, мишићи, циркулација
Кости, мишићи, циркулација
 
Нервни систем
Нервни системНервни систем
Нервни систем
 
Ендокрине жлезде
Ендокрине жлездеЕндокрине жлезде
Ендокрине жлезде
 
Систем органа за размножавање
Систем органа за размножавањеСистем органа за размножавање
Систем органа за размножавање
 
Систем органа за варење
Систем органа за варењеСистем органа за варење
Систем органа за варење
 
Ендокрини и нервни систем
Ендокрини и нервни системЕндокрини и нервни систем
Ендокрини и нервни систем
 
Чула
ЧулаЧула
Чула
 
Генетика I
Генетика IГенетика I
Генетика I
 
Генетика
ГенетикаГенетика
Генетика
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилности
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилности
 
Наследне болести човека
Наследне болести човекаНаследне болести човека
Наследне болести човека
 

Similar to Циркулација

физиологија телесних течности
физиологија телесних течностифизиологија телесних течности
физиологија телесних течностиSanja Kovacevic
 
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaFiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemadr Šarac
 
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaFiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemadr Šarac
 
Срце - Драшковић А.
Срце - Драшковић А.Срце - Драшковић А.
Срце - Драшковић А.Violeta Djuric
 
Fiziologija krvi sanja ilic i5
Fiziologija krvi sanja ilic i5Fiziologija krvi sanja ilic i5
Fiziologija krvi sanja ilic i5Sanja Ilic
 
Cirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudovi
Cirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudoviCirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudovi
Cirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudovippnjbiljana
 
Срце - Пјевић Ј.
Срце - Пјевић Ј.Срце - Пјевић Ј.
Срце - Пјевић Ј.Violeta Djuric
 
Transport supstanci
 Transport supstanci Transport supstanci
Transport supstanciSofijaLuki2
 

Similar to Циркулација (20)

Krvni sistem kicmenjaka
Krvni sistem kicmenjakaKrvni sistem kicmenjaka
Krvni sistem kicmenjaka
 
физиологија телесних течности
физиологија телесних течностифизиологија телесних течности
физиологија телесних течности
 
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaFiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
 
Ivana Gajic I4
Ivana Gajic I4Ivana Gajic I4
Ivana Gajic I4
 
Krv dara gligorevic
Krv dara gligorevicKrv dara gligorevic
Krv dara gligorevic
 
Ivana Gajic I4
Ivana Gajic I4Ivana Gajic I4
Ivana Gajic I4
 
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaFiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
 
Срце - Драшковић А.
Срце - Драшковић А.Срце - Драшковић А.
Срце - Драшковић А.
 
Fiziologija krvi sanja ilic i5
Fiziologija krvi sanja ilic i5Fiziologija krvi sanja ilic i5
Fiziologija krvi sanja ilic i5
 
Jovana mijatovic
Jovana mijatovicJovana mijatovic
Jovana mijatovic
 
Krv
KrvKrv
Krv
 
Cirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudovi
Cirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudoviCirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudovi
Cirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudovi
 
Срце - Пјевић Ј.
Срце - Пјевић Ј.Срце - Пјевић Ј.
Срце - Пјевић Ј.
 
Срце
СрцеСрце
Срце
 
Srce
SrceSrce
Srce
 
Transport supstanci
 Transport supstanci Transport supstanci
Transport supstanci
 
Krvotok
KrvotokKrvotok
Krvotok
 
Krvni sistem
Krvni sistemKrvni sistem
Krvni sistem
 
Krvotok
KrvotokKrvotok
Krvotok
 
Tesanovic milica
Tesanovic milicaTesanovic milica
Tesanovic milica
 

More from Violeta Djuric

Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаАдаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаVioleta Djuric
 
Народи света - Јапанци
Народи света - ЈапанциНароди света - Јапанци
Народи света - ЈапанциVioleta Djuric
 
Бербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерБербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерVioleta Djuric
 
Биологија ћелије
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелијеVioleta Djuric
 
Кронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићКронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићVioleta Djuric
 
Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Violeta Djuric
 
Гошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићГошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићVioleta Djuric
 
Прогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићПрогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићVioleta Djuric
 
Какаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићКакаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићVioleta Djuric
 
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоЗагађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоVioleta Djuric
 
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиФизички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиVioleta Djuric
 
Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Violeta Djuric
 
Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Violeta Djuric
 
Фиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићФиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићVioleta Djuric
 
Зов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићЗов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићVioleta Djuric
 
Серенгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацСеренгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацVioleta Djuric
 
Шар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићШар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићVioleta Djuric
 
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићКраљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићVioleta Djuric
 
Плитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићПлитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићVioleta Djuric
 

More from Violeta Djuric (20)

Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаАдаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенца
 
Народи света - Јапанци
Народи света - ЈапанциНароди света - Јапанци
Народи света - Јапанци
 
Бербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерБербери Ирена Икер
Бербери Ирена Икер
 
Туарези
ТуарезиТуарези
Туарези
 
Биологија ћелије
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелије
 
Кронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићКронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.Вудраговић
 
Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.
 
Гошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићГошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. Васић
 
Прогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићПрогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. Трифуновић
 
Какаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићКакаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена Стојисављевић
 
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоЗагађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
 
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиФизички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
 
Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.
 
Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.
 
Фиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићФиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса Бојић
 
Зов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићЗов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија Јованић
 
Серенгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацСеренгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош Добродолац
 
Шар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићШар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица Михајловић
 
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићКраљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
 
Плитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићПлитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица Милићевић
 

Циркулација

  • 1. 1 Б И О Л О Г И Ј А Виолета Ђурић Музичка школа ‘’Коста Манојловић’’ Фебруар 2016 2 3 4 5
  • 2. Циркулисање телесних течности, крви или лимфе, омогућује транспорт кисеоника, хранљивих молекула, витамина, хормона и антитела до сваке ћелије у организму, као и одстрањивање ћелијског ‘’отпада’’ угљен- диоксида и производа метаболизма. Осим тога, систем за циркулацију преноси и топлоту са места стварања на површину тела и тиме учествује и у одржавању температуре тела. Крв је телесна течност одређеног састава која се креће кроз систем крвних судова. Крв се састоји од течног дела – крвне плазме, у којем је растворен читав низ неорганских и органских материја и крвних елемената – црвена и бела крвна зрнца и крвне плочице. Лимфа има улогу посредника између ткива и крви и протиче кроз засебан систем судова – лимфоток. Лимфа је безбојна течност сличног хемијског састава као крвна плазма. Садржи бела крвна зрнца и односи протеине који ‘’цуре’’ из крвних капилара у ткива. У јетри, плућима, бубрезима, цревима, али и у врату, пазуху и препонама лимфа пролази кроз лимфне чворове који имају важну улогу у одбрани организма. Слезина такође спада у лимфне органе и у њој се стварају лимфоцити.
  • 3. Леукоцита, белих крвних зрнаца, има знатно мање него црвених. Њихова основна улога је одбрана организма од страних материја. Међу њима разликујемо неколико подгрупа. У зависности од карактеристика појединих група можемо да кажемо да неке од њих настају у коштаној сржи пљоснатих костију, док друге настају у јетри и слезини. Бела крвна зрнца могу да се активно крећу (амебоидно) кретање пролазе кроз зидове крвних судова и стижу до најудаљенијих делова тела који су угрожени. Поред тога они поседују механизме којима разлажу страна тела након тога што их увуку у своју ћелију. Тромбоцити, крвне плочице су високо диференцирани делови цитоплазме. Имају важну улогу у процесу заустављања крварења. Знатно их је мање него еритроцита, а више него леукоцита. Приликом повреде крвног суда ослобађају материје које активирају процес коагулације крви, а такође се лепе на месту повреде и затварају је. У крви се налазе и две групе крвних ћелија: црвена крвна зрнца (еритроцити) и бела крвна зрнца (леукоцити). Поред њих, у групу крвних елемената улазе и крвне плочице (тромбоцити), високо диференцирани делови цитоплазме. Еритроцити, црвена крвна зрнца настају у коштаној сржи пљоснатих костију (грудна кост). Век трајања еритроцита код човека је око 120 дана. У састав еритроцита улази хемоглобин, сложена материја која захваљујући томе што садржи гвожђе, може да веже кисеоник и транспортује га кроз организам. Пошто се гвожђе не ствара у организму мора да се уноси путем хране. Црвена боја крви потиче од хемоглобина, а нијансе јој се мењају у зависности од тога да ли је за хемоглобин везан кисеоник или не. Артеријска крв је богата кисеоником и има светлоцрвену боју (оксигенисана) крв, а венска је сиромашнија кисеоником и има тамноцрвену боју (дезоксигенисана крв).
  • 4. Црвена крвна зрнца поседују специфичне антигене на основу којих и одређујемо крвне групе. Еритроцити поседују неколико група антигена, али је најважнији АБО систем. Постојање одређеног антигена одређује крвну групу, па тако особа која поседује антиген А има крвну групу А, особа која има антиген Б има крвну групу Б, особа која има оба антигена има крвну групу АБ, а особа која нема ниједан од два антигена има крвну групу О. Имунски систем толерише сопствене антигене крвне групе те особа, на пример, са антигеном А не ствара анти-А антитело, а ствара антитело Б. Поменути феномен важи за све крвне групе, дакле у крви крвне групе Б стварају се анти-А антитела, у крвној групи О обе групе антитела, анти-А и анти-Б, док крвна група АБ не ствара ниједну категорију одговарајућих антитела. Ако се о овоме не води рачуна и особи крвне групе А трансфузијом да крв крвне групе Б, долази до слепљивања еритроцита са антителима – аглутинације, што ствара угрушке и може да изазове смртоносне последице. На површини еритроцита постоји и друга група антигена која је прво откривена код Резус мајмуна и према томе је названа резус фактор (Rh-фактор). Особе које имају овај антиген означене су као Rh-позитивне, а особе које га немају као Rh-негативне.
  • 5. Срце човека је четворокоморно, преградама издељено на две преткоморе и две коморе. Лева и десна страна срца функционишу као две пумпе: лева страна пумпа искључиво оксигенисану крв у тело, док десна страна пумпа дезоксигенисану крв у плућа. У питању је снажна пумпа која се згрчи и опусти скоро три милијарде пута током живота човека и том приликом испумпа чак 190 000 тона крви. Зидови преткомора су тањи од зидова комора, што је логично будући да имају ‘’мање посла’’ јер пумпају крв само до комора. Зидови комора су дебљи, и то нарочито леве коморе, која пумпа крв на велику дистанцу, односно у сва ткива, до малог прста на нози. Између преткомора и комора налазе се залисци, тролисни са десне стране срца, а дволисни са леве, који усмеравају крв из преткомора у коморе не дозвољавајући враћање крви у супротном смеру. Отвори између десне коморе и плућне артерије, као и леве коморе и аорте, снабдевени су полумесечастим залисцима који не дозвољавају да се крв врати у срце кад је опуштено.
  • 6. Систем органа за циркулацију између осталог, разноси кисеоник. Организам се кисеоником снабдева преко плућа. Из ваздуха који удишемо кисеоник прелази у плућне капиларе, где се везује за хемоглобин. Овако кисеоником обогаћена крв се сакупља у ситне, а затим све веће вене и напушта плућа преко четири плућне вене, које се уливају у леву преткомору. То су једине вене у организму кроз које протиче оксигенисана крв. Аорта одводи крв богату кисеоником из леве коморе, а затим се, што више одмиче од срца, грана на све мање судове – артерије, које у ткивима прелазе у густу мрежу капилара. Спор проток крви кроз капиларе омогућује размену гасова и материја. Ћелијама се предају кисеоник и хранљиве материје, а узимају угљен-диоксид и производи метаболизма. Ткивни капилари прелазе у ситне вене, а затим у све веће вене на путу ка десној преткомори. Из десне коморе се крв плућном артеријом односи у плућа, где се обогаћује кисеоником, а ослобађа угљен- диоксида. Ток крви од десне коморе, преко плућа до леве преткоморе назива се мали крвоток, док велики крвоток почиње од леве коморе, иде преко ткива и завршава се у десној преткомори.
  • 7. Срце се грчи аутоматски и наставља да се грчи још неко време и када се изолује из организма. Ту особину има захваљујући измењеним мишићним ћелијама, које називамо предводничким, а које су груписане у СА чвор (синоатријални чвор) у зиду десне преткоморе. Ове ћелије имају способност самосталног стварања импулса који се шире на мишићне ћелије преткомора и дају ритам за грчење преткомора. Истовремено се импулси преносе и у други, АВ чвор (атриовентрикуларни чвор) који се налази између преткоморе и комора. Задатак АВ чвора је успоравање ритма што омогућује да се прво згрче преткоморе и убаце крв у коморе, а тек за њима коморе. Из АВ чвора импулси се брзо преносе специјализованим спроводним влакнима Хисовог снопа. Међутим, иако ради аутоматски, срце је под контролом нервног система, и то оног дела који ради независно од наше воље – аутономног нервног система. На предводничким ћелијама завршавају се крајеви симпатичких и парасимпатичких влакана. Већ смо рекли да ова два система раде антагонистички: када један ради, другом је смањена активност и обрнуто. Центар који регулише рад срца налази се у продуженој мождини. Нервне ћелије овог центра спонтано шаљу импулсе нервом до СА чвора срца диктирајући миран тонус од око 75 откуцаја у минути. Поред нервног система, на рад срца утиче и ендокрини систем, и то хормон сржи надбубрежне жлезде – адреналин и хормон штитне жлезде – тироксин који повећавају снагу и учесталост грчења срчаног мишића.
  • 8. На основу грађе, крвне судове можемо сврстати у три категорије: артерије, вене и капилари. Артерије одводе крв из срца, и то под великим притиском и зато имају веома дебеле и еластичне зидове који се истегну сваки пут кад приме ‘’порцију’’ крви коју срце истискује током сваког грчења. Пошто су зидови артерија еластични, они теже да се врате у свој првобитни промер када се коморе опусте, и на тај начин потискују сваку истиснуту запремину крви од срца ка ткивима. Вене доводе крв у срце и имају мање еластичне и тање зидове. Ширећи се, могу да приме већу количину крви, па кажемо да су резервоари крви. У зидовима вена постоје залисци, који су грађени тако да усмеравају крв ка срцу и не дозвољавају да се она враћа у супротном смеру. Капилари повезују артеријски и венски систем, представљају судове ‘’размењиваче’’ јер се у њима врши размена материја и гасова, како у ткивима, тако и у плућима. Размена је ефикасна захваљујући чињеници да је проток крви у капиларима веома спор, а површина капиларне мреже, код човека, величине фудбалског терена.
  • 9. Крвни притисак је резултат рада срца и он показује максимум за време контракције срчаног мишића у току систоле, а минимум – за време опуштања срчаног мишића у току дијастоле. Код човека средње доби он износи, у старим јединицима, 120 / 80 mm живиног стуба (у новим јединицама 16,0 / 10,7 kPa). Прва цифра означава систолни, а друга дијастолни притисак. Пулс представља ритам срчаног рада. Разликују се артеријски и венски пулс. Клинички је значајнији артеријски пулс. Он представља одраз срчане контракције током које се за кратко време из леве коморе срца у артерију истисне већа количина крви, услед чега се истежу зидови артерије. Број контракције срчаног мишића код одраслог човека је од 60 до 80 у минуту. Током сна пулс износи од 50 до 60 .
  • 10. Артериосклероза је обољење од којег пате већином старије особе. Болест настаје као последица таложења холестерола, а касније, услед створеног сужења и остали продукти метаболизма. Услед створених талога крвни судови губе еластичност, што отежава протицање крви. Проширене вене су обољење које настају као резултат слабих венских зидова (који се местимично проширују) у којима долази до задржавања крви, па се самим тим спорије враћа у срце. Најчешће се јављају на ногама и резултат су дуготрајног стајања. Хипотензија је болест сниженог крвног притиска. Последице хипотензије су: вртоглавица, брзо замарање, лоша концентрација, шум у ушима, лупање срца. Хипертензија је болест повишеног крвног притиска. Болест је подмукла јер не мора увек имати симптоме: главобоље, осећај притиска у глави, зујање у ушима. Инфаркт је, у ствари, одумирање дела срчаног мишића које се јавља због зачепљења срчаних крвних судова којима се срчани мишић снабдева хранљивим материјама и кисеоником. Предуслови појаве инфаркта су артериосклероза, пушење, гојазност, хипертензија, нерационална журба, немир, страх, стрес и друго. Обољења крвних судова
  • 11. Тромбоза је болест која се јавља када се на зидовима крвних судова створе мање грудвице, такозвани тромби. Они могу да се откаче са зида и да тако ‘’путују’’ крвотоком до крвних судова у мозгу, плућима или срцу, где узрокују зачепљење, које изазива тешке последице, па и смрт. Хемофилија је обољење које настаје услед немогућности згрушавања крви, те тако и најмања повреда изазива крварење које се тешко може зауставити. Наследно је обољење. Леукемија настаје услед хиперпродукције леукоцита, до које долази због поремећене функције коштане сржи. То је тешка болест која се може лечити трансплантацијом коштане сржи здраве особе или употребом цитостатика. Анемија или малокрвност је обољење крви које се јавља услед смањења броја еритроцита или количине хемоглобина у њима. Обољења крви