Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Magazin brifing broj 4/april 2013

947 views

Published on

  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Magazin brifing broj 4/april 2013

  1. 1. IMPRESUMCIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd 659.3BRIFING / glavni i odgovorni urednik Dejan Pavkov. - 2013, br. 1- Stara Pazova, Šafarikova 19:Štampar : Savpo - 30 cm. Mesečno, tiraž: 1000 ISSN 2334-6779 = Brifing COBISS.SR-ID195474444Naslovna strana –RUBRIKEProza i poezija, Savremena žena, Lečenje kulturom (knjiga, pozorište, film) Svet veštačke in-teligencije, Eseji, Drštvena i književna kritikaO NAMAGlav.odg.urednik, Prof. mr Dejan PavkovMi zaposlenih nemamo.Šta je istina niko u našoj redakciji ne zna. Mi je tražimo.Preuzimamo odgovornost za ono što napišemo a ne za ono što ste vi razumeli.Saradnici u ovom broju:Igor Feldi, Sanja Petrović, Miroslav Mahač, Zlatko Paško, Mirjana Se-lena, Selena Danilović-Miladinović, Dajana Kostić, Branko Rakočević, Nebojša Hafizović, Tat-jana Suslov, Gordana Knežević, Ljubica Đukić, Berislav Balaž, Milenko Milošević, Mina Mihić,Miodrag Jakšić, Tanja Milojević, Vladimir Blagojević, Bane Ekser, Aleksandar Obrovski,Branislav Đorđević, Zoran Antonić, Vitomir Miletić - Mića, Goran Poletan, Sanja Popović, Svet-lana Đurđević, Ljiljana Crnić, Vida Nenadić, Rajica Dragićević, Jelena Stojsavljević, FranjoFrančić, Irena Miletić, Sabahudin Hadžialić, Viera Benkova, Dagmar Maria Anoca, StevanĐekić, Samuel Boldocky, Aleksandra Prle, Danijela Tukelić, Zoran Milić, Jaroslav Litavski,Jaroslav Supek, Vladimir Valentik, Martin Prebuđila, Leontina Vukomanović, Miroslav Bjelik,Tanja Pljakić.Čitaoci saradnici: Pišite, izložite svoje mišljenje sudu vremena.e-mail: magazinbrifing@gmail.com e-mail: dejan.pavkov@gmail.comŽiro račun: 285-2241050000068-41IZDAVAČ ; „BRIFING“ RADNJA ZA IZDAVANJE NOVINA I ČASOPISA, DEJAN PAVKOV PRE-DUZETNIK, ŠAFARIKOVA 19, STARA PAZOVA, Stara Pazova,sa matičnim brojem: 63014753, dodeljen je PORESKI IDENTI-FIKACIONI BROJ – PIB: 107822680 pod kojim je i upisan u jedinstveni registar poreskih obveznika Poreske uprave.
  2. 2. IGOR FELDI, BOŽIJA SVEMOGUĆNOST I voplatonizma Plotina. Ovi hrišćanski filozofi ne negiraju real-PROBLEM ZLA nost patnje i bola. Oni priznaju da se ljudi nekada i stravično muče i da postaju žrtve. Ali zlo za njihVerovanje u Božiju svemogućnost (om- nije neka samostalno bivstvujuća indi-nipotentia) i problem postojanja zla su vidua, konkretno ljudsko biće ili nekapovezani. Neki misle da hrišćani tvrde osobina kvaliteta karaktera. Za njih zloda Božija svemogućnost znači da On je „praznina izmedju onoga što zaistamože činiti što god želi, čak i ako je to postoji i onoga što bi moglo postojati (ilogički nemoguće. Iz ovoga se izvodi trebalo bi da postoji) ali ne postoji.“pitanje zašto onda postoji zlo, ako je (Davies str. 169.)Bog svemoguć, i u svojoj suštini abso- Jednostavno rečeno zlo je neprisutnostlutno dobro i ljubav? Ovo su neke os- dobra. Akvinski veoma jasno dolazi donovne dileme na koje ću se potruditi da zaključka da ako je dobar Bog stvoriodam, po mom sudu, logički, zadovolja- sve stvari nije moguće da nešto što jevajući, ali ne i konačan odgovor. Ta- On stvorio bude loše, bude zlo. Zakodje ću se potruditi da, osim ljudske mene, iako zvuči dosta logično, ovoperspektive na našu temu, barem deli- nije ubedljiv odgovor, jer ako je Bogmično ukažen na Božju perspektivu, po- stvorio sve stvari, kako je moguće dagled na nju. Znam da će to nekom imamo neprisutnost dobra. Drugim re-izgledati veomo optimistički, ali mislim čima, šta ova neprisutnost u Božijemda ako kao hrišćanin verujem da nam se dobrom stvorenju zapravo znači? Jed-Stvoritelj objavio kroz Njegovu reč - nostavno nisam našao dovoljno jasnoBibliju, mi imamo mogućnost da barem rešenje ovog problema u ovom pogledudelimično shvatimo Njegovu perspek- na stvari.tivu naše teme. Osnov ovog izlaganja predstavlja jedan odmojih seminarskih radova iz vremena studija, koji sam pisao Slobodna voljakod dr Hansa Zorna, u sklopu studija religije i flozofije sa se-minara „Filozofija religije“( Roanoke College, Salem, Virgi- U savre-nia.) menoj fi- lozofijiNe slažem se sa konstatacijom da Božja svemogućnost znači ovo shva-moći činiti sve, i ono što je izvan logike. Zbog toga pitanja tanje jetipa: ako je Bog svemoguć, zašto ne može da stvori tako težak jako na-kamen koji ni sam ne može podići, ili ako je Bog svemoguć, glašavaoneka stvori trouglasti krug... To su logičke kontradikcije i ne- A l v i nmaju veze sa Božjom svemogućnošću. Plantinga.Dakle, govoriti o touglastom krugu, tj relativizrati, ili otvoreno Z b o gići protiv logike,po meni je neispravno. To bi nas dovelo i do realnostirelativiziranja patnje i postojanja zla. zla mnogiU hrišćanskom shvatanju, patnja i zlo su realne kategorije. Nji- neveru-hovo postojanje, zajedno sa verom u Svemogućeg, dobrog jući ljudiStvoritelja, možemo logički, za sada, delimično shvatiti. su kriti-U ovom radu ću se truditi da ovu tezu dokažem. kovaliNaš problem Božje svemogućnosti i zla se može izraziti h r i š -i ovako: ćanskuSvemogući Bog je mogao stvoriti svet bez zla, bez toga da iz- veru u Boga koji je dobar i koji je stvorio svemir. Njihov pri-gubi svoju svemogućnost stup je bio sledeći: ako je Bog svemoguć, i ako je perfektnoAko postoji ili-i ako je dobar On bi to i učinio dobar, perfektno dobro biće bi mogao da stvori „savršen“ svet.U svetu ima zla To bi bio svet u kojem ne bi bilo zla. On to nije učinio i iz toga–) Nema Boga ili On nije svemoguć proizilazi da ili Bog nije savršeno dobar, ili on jednostavno neOdgovore na ove dileme tražićemo najpre u istoriji. postoji. Plantingov odgovor na ovo je baziran na argumentuKrenućemo od teističkog pogleda na egzistenciju svemira, gde slobode izbora koji je dat ljudima od njihovog Stvoritelja. Zase filozofski dokazuje Božja egzistencija i daje zanimljivo re- njega Božja svemogućnost znači da Bog može uraditi sve štošenje za postojanje zla. je logički moguće. Na primer, ako je Bog stvorio svet u kome bi sve ljudske aktivnosti bile dobre (na osnovu njegove prirode) onda ljudi ne bi imali slobodu, ili drugačije rečeno, ne bi biliArgument nerealnosti zla osobe, drugačije od Boga. Ljudi bi bili kao roboti koji rade je- dino po volji drugog. Da sumiramo Plantingovu poentu: lo-Ovaj argument su čvrsto podržavali hrišćanski filozofi starog i gički je nemoguće za Boga da stvori (biće) stvorenje čijesrednjeg veka. Na primer Sv. Augustin i Toma Akvinski. Oni su delovanje je ujedno slobodno i determinisano Bogom. Zaklju-pratili logiku klasičnih grčkih filozofa, Platona ili začetnika no- čak argumenta slobodne volje jeste da Bog može biti shvaćen na ovaj način, što znači da je realnost egzistencije zla deter- 4
  3. 3. ESEJIminisana našom mogućnošću slobodnog izbora. Po mom shva- maljskog života. On je bio razapet. Kada je umro na krstu,tanju, ovo je najbolji mogući logički odgovor na problem po- činilo se da je sve izgubljeno za njegove učenike, ali hrišćanistojanja zla, zato što ovaj pristup pokazuje samo mogućnost veruju da je sledeće nedelje On vaskrsnuo iz mrtvih, i sve,Božje egzistencije i u isto vreme egzistencije zla. Takođe, po- čak i njegova smrt, je dobilo smisao. Njegova patnja je shva-stojanja mogućnosti ljudskog izbora, što nije u logičkoj kon- ćena među hrišćanskim vernicima kao patnja zbog nas.tradikciji sa Božjom egzistencijom. Ali ovaj pristup ne daje „Grozota zla i dobrota Božja“odgovor na pitanje šta esencijalno jeste zlo, i kako Bog možeili ne može koristiti zlo za postizanje dobra. O ovome govore Marilyn McCord Adams u svom radu „Grozota zla i dobrotasledeći argumenti: Božja“ je shvatila da rešenje za problem zla u hrišćanskom pogledu na svet jeste u ličnom učešću u hrišćanskoj soteriolo-Argument: „Sada ne možemo videti celu sliku“ giji (nauka o spasenju). Ona je izrazila to na sledeći način: „Pošto je Bog u Hristu učestvovao u grozoti zla preko Nje-Mnogo teista često koristi ovaj argument. On glasi otprilike gove patnje i smrti, ljudsko iskustvo strahote može biti načinovako: „Zbog toga što ne možemo da shvatimo zašto postoji identifikacije sa Hristom. Da li već kroz saosećajnu identifi-zlo u svetu koji je stvoren dobrim Bogom, mora postojati ra- kaciju (osoba trpi lični bol) ili mističnu identifikaciju (u kojojzlog. Tačnije, branioci ovog argumenta drže da zlo sa kojim osoba navodno doslovno oseća udeo u Hristovoj patnji) “se susrećemo može značiti da ga je Bog dopustio, ili da ono Adams str. 219.donosi na kraju dobro koje ne može biti dosegnuto bez njega Njen drugi pristup je da vernik ima mogućnost da zahvaljuje(na kraju je nekako opravdano zlo), iako nismo u mogućnosti Bogu za sve što je On učinio za njega, ali i Bog će reći:da dokažemo ovaj argument (na primer, Bog ima svoje ra- „hvala ti za svu tvoju patnju“ u smislu Božanske zahvalnosti.zloge i kada mi ne možemo da ih shvatimo)“ Davies, str. 173. Ova Božanska zahvalnost će doneti radosno ispunjenje kojeJedan od najpoznatijih predstavnika ovog pogleda je Arlston. će biti dar od Bog, a koji nije moguće zaslužiti čak ni moremNjegove teze su da Bog zna šta radi i šta dopušta. On ima ra- ljudskog bola i patnje kroz sve vekove!zloge za činjenje onoga što čini, i onoga što dozvoljava, ali Mislim da u ovom trenutku ljudi stvarno treba da odluče gdemi ne moramo biti u stanju da shvatimo šta je u stvari Bog stoje. Poznajemo tezu koja proizilazi iz augustinijanske pers-dok živimo ovaj život. Veoma sličan pristup je i sledeći. pektive- „vera koja traži razumevanje“. U našem slučaju radi se o shvatanju nedužnog paćenika i težnji da se verujePogled sa kraja (pogled sa završnice) da sve što se događa verniku na kraju ima smisao. Ali sa druge strane tu je i ateistički pogled koji kaže da postojiPoenta ovog pristupa je da nam se mnoge aktivnosti i stvari realno zlo koje jednostavno ne može biti opravdano čak nikoje nam se dešavaju u životu na početku čine kao zlo, ali verom u Boga. U ovom trenutku vidim tenziju u mogućnostiposle nekog vremena shvatimo da su, u stvari, bile dobre, ili verbalnog objašnjenja, ili čak i razgovora između verujućegsu služile većem dobru. Na primer, ako neko vidi nepoznatog i neverujućeg, koju snažno izražava filozofija Vitgenštajnačoveka koji seče nogu druge osobe, pomisliće da je ta aktiv- i Filipsa. Poenta je u tome što vernici i neverujući žive u dvanost zla. Ali kada shvati da je taj „zao čovek“ u stvari doktor različita sveta, dva različita pogleda na realnost. Na primer,koji pokušava da spase život druge osobe, taj isti doktor po- hrišćanski vernik verom shvata smisao ličnog života kojistaje dobar u očima čoveka koji gleda i njegova aktivnost proizilazi iz biblijske tvrdnje da: „A znamo da onima kojimože biti shvaćeno kao dobro. Sličan primer bi mogao biti ljube Boga sve ide na dobro, koji su pozvani po namerenju.“odlazak kod zubara. Ova logika daje smisao sve dok neko ne Biblija, Poslanica Rimljanima 8, 28. Ovo aplikovano u ličnidokaže da nije sve loše u ovom svetu u stvari dobro. Ne- život znači da je vernik vođen snagom Duha Svetoga i da ap-opravdano zlo koje se dešava u svetu nazvao bih evidentno solutno sve što mu se dešava, uključujući svu patnju i progan-zlo. U ovom svetu možemo pronaći mnogo takvog zla. Na janje, služi dobru. Mnogo puta čak i hrišćani ne otkrijuprimer, patnja u vreme ovozemaljskog života smisao toga. Oni svoje pouz-i ubijanje nevine danje i poverenje daju Bogu. U hrišćanskom pogledu, u najte-dece u ratovima, žim vremenima patnje i progonstva, oni se fokusiraju nai slično. Za neve- Isusa na krstu, u kome vide da čak i nevina smrt biva oprav-rujuću osobu, to dana. Čak i najveće zlo može biti nekako, kroz veru i pouz-može biti jasan danje u Boga, opravdano kada se hrišćanskim očima„znak“ da dobar fokusiramo na Isusa. U svim okolnostima života, hrišćani suBog u stvari ne po- vođeni ovom verom i pouzdanjem, mnogo puta bez jasnogstoji, ili ako po- shvatanja, ali sa motom da „ sve ide na dobro“ ili u drugomstoji, nije voljan prevodu „ sve stvari služe na dobro“. Što ne sme voditiili sposoban da za- stanju pasivnosti i nesuprostavljanju zlu. Razume se - hriš-ustavi zlo. Ja mi- ćanskim metodama. Po Lutheru, u društvenom sektoru (sud-slim da hrišćanska stvu i sl.) po starozavetnom principu ( na shvatitidoktirna života doslovno)„oko za oko, zub za zub“, a u ličnom životu, princi-posle smrti može pom ljubavi i hrišćanskim moralom, izraženim u Jevandjeljupomoći verniku da po Mateju (5- 7 glava.)reši problem zla.Ako ne bi bilo Iako u ovoj hrišćanskoj metodi rešeavanja problema zlanade za život posle smrti, onda je smrt te dece apsolutno ne- možda nisam našao jasno shvatanje šta je zlo u svojoj esen-opravdana. Slična situacija se desila na kraju Isusovog ze- ciji, odakle ono dolazi, nadam se da sam pokazao da „pogled 5
  4. 4. slobodne volje“ može delimično da odgovori na ovo pitanje. Slovačka evangelistička crkva poseduje bibliju na rom-Čak i kao vernik moram priznati da problem zla i Božjeg po- skom jeziku. U pismu Vladimira Hurbana iz 1941. godinestojanja kao apsolutno dobrog bića ima u sebi dozu misterije. upućenog biblijskom društvu u Beogradu sledi citat: " ImamoAli, prateći Augustinovu logiku, pouzdanje i vera u Boga i Ciganski prevod Biblije (evang. Luke) pa da vidite radostu svim životnim okolnostima, i u momentu smrti, mogu, po malih Cigana kad im čitam iz knjige ciganski, a oni razdra-mom shvatanju, i u logičnom smislu, voditi do konačnog gani tumače na srpskom šta sam im pročitao". Za vreme dru-shvatanja stvari. gog svetskog rata većina Rioma odlaze u partizane. Posle rata malo po malo zbog neaktivnosti Roma i nadležnih organa nji-Literatura: Filozofija religije, Edited by Brian Davies O. P. hov način života se odvaja po starim pravilimaGeorgetown Univerzity Press Washington BC, The Problem Početkom XXI veka na đubrištima mnogih zemalja odvijaof Evil, Edited by Marilyn McCord Adams and Robert Merri- se jedan drugi život, koji postoji istovremeno sa našim. Živothew Adams Oxford Univerzity Press, Beleške sa seminara Fi- koji počiva na istim snovima i željama, ljubavima i strastima,lozofija religije kod dr. Hansa Zorna nadanjima i očekivanju, ali na granici ljudskog postojanja. DaAutor: Igor Feldi, sveštenik Slovačke evangeličke a. v. bi živeli život oni moraju da nauče naš jezik, prihvate našecrkve u Staroj Pazovi običaje da nas služe i da nas zabavljaju. A koliko mi znamo o njima i šta smo učinili za njih.STEVAN ĐEKIĆ, ROMI DEJAN PAVKOV Već hiljadu godina Cigani lutaju diljem zemljinog šara. HOĆEMO LI STVARNO NA KAFUIako su ih prezirali kao otpadnike, progonili kao zveri, pro-davali kao roblje, a u novije doba i sistematski uništavali u “Pozivom na kafu zapravo dajete do znanja da vam je stalonacističkim gasnim komorama, oni su ipak opstali da se zista vidite sa nekim; kafa je reč koja nas zbližava; takozahvaljujući svojoj neverovatnoj dovitljivosti, prilagodljivosti smo se i mi stalno dogovarali da se vidimo i na kraju je tai oštroumnosti. Najveći broj njih još živi na rubu postojećeg ključna reč bila “stvarno” i otud i naziv knjige jer ni midruštva, od mrvica sa trpeze bogatih zarađujući za život kao nismo mogli da nađemozabavljači, muzikanti, gatari, trgovci konjima, vreme da dogovorimo neštokotlokrpe, prosjaci itd. u životu”, objašnjava naslov Romi su nomadski narod poreklom iz Indije koju su na- jedan od autora.pustili početkom X veka. Naselivši se u čitavoj Evropi, Mogu im, Art grupi, reći, daMaloj Aziji i u Africi, pa čak i Americi i Australiji. Zbog mi, Brifing grupa, negu-specifičnog načina života nisu uspeli da razviju svoju na- jemo huamizam (kao i oni)cionalnu kulturu niti da izgrade državnu etičku teritoriju. Nji- koji veruje u umetnost bezhov jezik pretrpeo je znatne izmene, uglavnom su zadržali cenzure i očekujemo danomadski način života baveći se uglavnom sitnim zanatskim tome budu posvećene sveposlovima. Kod Roma je razvijena usmena književnost (leg- šire grupe ljudi, različitih interesovanja i zanimanja.ende i bajke), muzikom su veoma nadareni, međutim taj tale- Slobodno vreme je ključna izgubljena reč za kojom tragamo.nat se uglavnom svodi na interpretiranje pesama i igara Ona je prostor, prvi prostor, kreativnosti i posebnosti rodasredine u kojoj žive. Ikone, srebrne čaše su im najveće bogat- ljudi.stvo. Šta se desilo sa slobodnim vremenom?I ono je fatamorgana?Njihov način života oduvek je bio inspiracija mnogih umet- Putem saznanja fizike smo saznali da je haos uređen. Posred-nika: književnika, slikara, muzičara i filmske umetnosti. stvom Teorije haosa to je dobro istumačeno ali sve to ne U Srbiji se prvi put pojavljuju 1289. godine (prvi pisan dotiče iskušenja slobodnog vremena.pomen). Naseljavaju Beograd, Požarevac i druge veće Evolucije je ukinuta kao i svaki drugi lažni entitet. R-evolu-gradove. Na našim prostorima su se doselila plemena cija je otimanje otetog a religija rešenje kada više nemaGurbeti, Usari i Kalderaši.U staroj srpskoj vojci trubači su rešenja. Selekcija je surova. Poezija je krik oslepljenih.uvek bili cigani pošto su spadali u retke vojnike koji imaju Filosofija muca svoja pitanja. Generacije ne komuniciraju.neko muzičko znanje. Tako je vojnička truba najčešći instru- Hoćemo li, stvarno, na kafu.ment koji cigani u Srbiji sviraju. Postoji priča kako je u Amalija?balkanskom ratu protiv Turaka 1912. godine jedan cigan u BELEŠKAsred bitke trubom oglasio tursko povlačenje i tako doprineo STEVANA ĐEKIĆAsrpskoj pobedi. (skupljača starih spisa i alata) U Staru Payovi se nastanjuje prva ciganska porodica 1787. Čitaonica Srba zanatlija osnovana je 11. 04. 1904. Dramskagodine. Slave Svetu Petku. Iz gruntovnice iz 1806. godine sekcija u Staroj Pazovi, seća se Mira Jović, rođene Grujićnema ih u imeniku Srba posrednika niti imaju kućni broj. radila je pri srpakoj čitaonici.Ciganske kuće su napravljene od pruća i blata, obično imajusamo jednu prostoriju u kojoj žive svi ukućani. U XVIII veku Sada te čitaonice nema. Knjige su spaljene a neke spašene odza vreme vladavine marije terezije donosi se zakon o skitnji, paljevine i prenešene u ‘gradsku’ biblioteku.Cigani počinju da žive u malim naseljima, a nomadski način Na zahtev Jovana Vučevića sajdžije i Paje Todorovića krojačaživota je počeo polako da izumire. Srpaska čitaonica bila je smeštena u gostionici S. Rapaića. Stara Pazova je od svog nastanka uvek bila tolerantna u Imala je 600 knjiga i pretplatu na 9 listova. Iz priloga te dvo-svim mogućim i prema svim norodima i narodnistima, kako u jice zanatlija, a i drugih, pomagane su mnoge srpske us-društvenim tako i u verskim slobodama. tanove. Pazovački Srbi su uprkos svojoj malobrojnosti uspeli 6
  5. 5. 7
  6. 6. da održe svoje ustanove. O ovom scenskom događaju analog kojemu se odavno nije desio na ovdašnjoj pozorišnoj sceni , tek će se čuti. Od 1881. u Staru Pazovu dolazi Srpsko narodno pozorište iz Ponikao u teatru pokreta proslavljenog reditelja MirosalvaNovog Sada. 1907. godine izvedeno je čak 24 predstave. BenkeU to vreme Srpsko narodno pozorište u Staroj Pazovi ima Ponikao u stvaralačkoj radionici teatra poktreta proslavl-svoje članove (17 članova). Predsednik je Simeon Aranicki. jenog Miroslava Benke koji je od 1990.g., kad je pred-Zbog ratova pozorište je bilo zabranjivano ali je uvek nastavl- stavom S.O.S utemeljio svoj pozorišni ideal kao lik,ikonu,jano sa radom. onako kako ga je zamislio Tvorac, scenski satvorio desetakPosle oslobođenja 1945 godine diletanske grupe pripremaju koreo dramaskih igara u Staropzovačkom Slovačkom po-skečeve i kraće pozorišne komade. U to vreme jednu pred- zorištu ili u svom Art centru , ali uvek sa glumcima izstavu je pripremila grupa pri komandi mesta i milicija. slovačkog ansambla,njegov imenjak Miroslav Kožik se preMešovita gimnazija 1948. daje predstavu Sumnjivo lice. dve godine osmelio da sam formira koreo ansambl , pipremiSrpska narodna čitaonica od 1950. nastavlja pozorišni rad. I izvede “ predstavu ćutanja „ u kojoj je izražajan samo1954. i 1964. daje predstave Hajduk Stanko; Đido; Koštana; govor tela i duše uz punu podršku muzike koju je za ovoVuk Buboko itd. Reditelj svih predstava bio je Momčilo scensko ostavrenje napisao treći Miroslav ( ime često kodRakić. Glumci predstava su omladinci srpskog kraja Stare Slovaka ), Bako .Pazove, tadašnji članovi čitaonice. To su porodice: Tako je u sezoni 2011/ 12 nastala predstava „PorociMomčilović, Ivančević, Tabaković, Vranić, Grujić, Despot, čovečanstva „ koja je rediteljskom debiju Miroslava PrvogČortan, Babin, Rapaić, Čugalj, Borovac, Dolinić, Uzelac, i autoru muzike, Mirosalvu Durgom ,donela priznanja i na-Jović, Delibos, Budimirović, Vlahović, Gavranović, Jojić, grade na festivalima kod nas i u inostranstvu.Berber i Vujović. Zbog poljskih radova priredbe su Kod glumaca istražuje unutrašnje impulse pokretauglavnom davane u zimskom periodu. Pored prikazivanja u Sa dragocenim iskustvom igrača –glumca u koreo projek-Staroj Pazovi sekcija je učestvovala u mnogim sremskim tima svog učitelja i uzora, a uz to , i imenjaka ,Benke, Kožikmestima: Belegiš, Golubinci, Inđija itd. U to vreme entuzi- je u od samog početka u obema predstavama istraživao kodjazam i rad mladih je bio na visokom nivou. Svi su bili ak- svojih igrača-glumaca unutrašnje impulse za pokret .Kakotivni u stvaranju i organizovanju priredbe. Igranke su bile ,od čega nastaje rađanje gesta? Upravo rađanje gesta ,a neuobičajene posle priredbe. njegovo izmišljanje, osmišljavanje.BRANKO RAKOČEVIĆ, Glumačka individualizacija plesne improvizacije u “Vav-SCENSKI TAJNOPIS UNIVERZUMA ilonu” U svojoj prvoj koreo drami,“Poroci čovečanstva „ od pre dve godine,Kožik je za- kone plesne improvoizacije otkrivao pre- vashodno u kolektivnoj igri „zajedničkom nastupu“ glumaca na sceni , dok se u „Vav- ilonu“ nije zadovoljo „opštim stanjem“, pa je prešao na praktično ulaženje u improvizaciju, u njenu glumačku individualizaciju.U „Vavilonu“ je ubedljivije i jasnije ta traganja usmeravo u takva duhvna stanja u kojima igra ne bi samo bila puka lutanja tela. Tako je ,iskjlučivo plesom, pokretima tela, muzikom, Kožik uspeo da kamerne sličice indi-Premjerno izvođenje koreo -drame “Vavilon “( “Babylon”) u viudalnog doživaljaja propadanja drevnog Vavilona,poveže uSlovačkom pozorištu VHV u Staroj Pazovi ( koprodukcija sa jednu razigranu scensku fresku sazadnu od mašte kojom seSKUD”Čmelik”); sezona 2012/13; urušavaju i ponovo uzdižu sve naše kule sreće. Vavilonske.Scenario , režija i scenografija:Mirosalv Kožik;autor Vladimir je Kožik, podstaknut muzkom svog imenajkamuzike:Mirosalv Bako; kostimi : Ivana Bako ; svetlo Bakoa ,angažujući ujednačeni i igrački kolektiv u kome je i:Vladana Stepanović ;tehnika:Davor Gašpar;igraju Zdenko i sam učestvovao zajedno sa bardom Slovačkog pozorištaMiroslav Kožik ,Dušan Cetina , Milan Mutić,Andrea pokreta Zdenkom Kožikom, prisutnim u plesnim scenskimStanišić, Dušan Simić,Sanja Ćirkovič,Jelena Vučkovič i snoviđenjima još od 1984, godine („ Nesrećna Kafina“,David Forgač lutkarska igra Miroslava Benke po Jovanu JovanovićuViše od 400 mladih gledalaca ovacijama pozdravilo Zmaju ) u svom „Vavilonu „ na zanimljiv način otkrivao na-izv+ođače jtešnju povezanost sa drevnom umetnošču upotrebomViše od 400 ljubitelja scenskih čarolija , skoro isključivo jednog jedinog instrumenta izražajnosti- čovekovog telamladih, koji su te večeri ispunili pozorišnu dvoranu do koje postaje scensko ovaploćenje duhovnog potencijala .poslednje stolice,ovacijama je pozdravilo premijeru koreo Kad telo od nemuštog jezika duhovnosti prelazi u scenskidrame „Vavilon „ autorski projekat tandema –dva tajnopis univerzumaVladimra , Kožika, scenariste , reditelja scenogtafa i Bakoa, Upravo taj instrumenat izražajnosti sa muzikom kao trećomautora originalne muzike, a koja je u produkciji Slovačkog dimenzijom duhovnosti, na radost više stotina mladih lju-pozorišta VHV ( Vladimir Hurban Vladimirov) i u koproduk- bitelja pozorišta na premijeri „Vavilona „ u Staroj Pazoviciji sa SKUD-om “Čmelik,”izvedena na sceni Gradskog po- ,omogućio je gledaocima da dožive trenutke kad se telom , izorišta u Staroj Pazovi . samo telom, kao nemuštim jezikom , scenskim tajnopisom 8
  7. 7. uni- Mladaverzuma , može govoriti o mnogom: od najprizemnijeg do publika je spoznala da postoji nešto značajno i važno u tomnajproduhovljenijeg, o potisnutim instiktima kao i o teatru pokreta u kojemu su glavni akteri (u većini njihovisloženom unutrašnjem svetu savremenog čoveka. vršnajci i vršnjakinje), nešto što naoko i ne liči na svakod-Nekoliko stotina mladih gledalaca u staropazovačkoj po- nevicu, ali ipak u celini nastoji da se porve sa višomzorišnoj dvorani ,koji su bez daha pratili jednočasovna realnošću, što gledaocima omogućava da dožive potpunudinamična scenska zbivanja u „Vavilonu „, shavtili su moć katarzu.tog govora tela , taj dvoboj duhovnog i telesng,koji se pred Predstava „Vavilon“, drugo koreodramsko ostavrenjenjihovim očinjim vidom i sluhom odigrava na nepoičin-polju Miroslava Kožika , obogaćuje repertoar slovačkog teatrarazigrano-glumačkom Miroslava Prvog- Kožika ,scenariste i pokreta koje je učvrstilo vodeću poziciju Stare Pazove kaoreditelja i muzičkih pejzaža Miroslava Drugog - Bakoa , centra neverbalnog pozorišnog izraza sa vrhunskim scenskimkompozitora . učinkom u Vojvodini.Mladi su spoznali da ima nešto važno u tom teatru pokreta Teatar koncetrisanja izraza ritma čovečjeg tela Ova predstava je još jedan dragocen prilog razvoju „po- 9
  8. 8. zorišta organskog ćutanja“, tetara pokreta koje postaje način ponovljeni osnovni ton.filosofskog osmišljavanja sveta, koncentrisanje izraza ritma Proporcija 1:2 naziva se dijapazon (u muzici oktava) i pred-čovečjeg tela. stavlja isti ton, ali na višem stupnju, odnosno osam intervalaJer „Vavilon“ se fokusira na čoveka onakvog kakv on jeste. iznad/ispod osnovnog tona.Igrom se muzičkim smerom scenskih putokaza u ovoj pred- Prijatan zvuk proporcije 2:3 nazvan je dijapenta, danas poz-stavi „prelistavaju“duševna stanja čovekova koja vladaju i natiji kao kvinta.nama samima, gledeoacima, koji postajemo, hetli- ne htelisaučesnici .Mladi gledaoci su se solidarislai sa čovekom koji je izgubiosebe zog velikih strahova , preživljavali njegov duhovni rast ipobedu, želju da se započne neki novi život, da se istraje naputu traganja za spasenjem,koje je moguće naći jedino ako sezagledamo u prirodu i opet vratimo sami sebi.A možda su mladi gledaoci u Kožikovom „Vavilonu“ naslu-tili, ako ne i sasvim otrkrili , neku začuđujuću grandioznostneslućene borbe između dobra i zla, naizmenične dominacjebelog i crnog u životu.Ili su elegantnost predstave, njen stil, izvođačka gracioznost,posebno mladih glumaca , čvrst korak i stroga lepota u rito-movima muzike Miroslava Bakoa bar donekle uticale damladi postanu nešto odlučniji u dilemi kojim životnim putemće svako od njih poći.Ostalo je sadržano ne samo u scenskom, nego i u životnomtajnopisu univerzuma.Branko Rakočević Sazvučje proporcije 3:4 nazvan je dijatesaron, odnosno kvarta.ZLATKO PAŠKO Proporcija 2:3 kvinte iznosi 0,666 što je približno odnosu čuvenog zlatnog preseka koji iznosi 0,618..., a odgovara trouglu u osnovici pentagrama). Kvarta nas upućuje na odnos pitagorejskog trougla (trougao kod petougla), dok oktava ima odnos 0,5 tj. geometrijski se može predstaviti kao pravougaonik sačinjen od dva jednaka kvadrata. Dijagonala takvog pravougaonika je kvadratni koren iz 5 = 2,236. Upravo ta dužina nalazi se u osnovi konstrukcije kvadrata sa dva bočna »zlatna« pravougaonika. Prateći odnose tonova u muzičkim harmonijama, vidimo da se oni javljaju u alikvotnim tonovima ili harmonicima, koji se mešaju sa osnovnim tonom dajući mu punoću i lepotu, tzv. tembr. Isto se može primeniti na izgled cele klavijature. Posmatrajući jednu oktavu prepoznajemo njene harmonične, zlatne proporcije: ima osam belih i pet crnih dirki, koje su opet, grupisane po dve ili tri. Ova serija 2:3:5:8 jeste dobro poznat početak Fibonačijevog niza, gde je svaki naredni broj zbir prethodna dva, a čijiHARMONIJA količnici svi teže ka iracionalnom i savršeno recipročnom količnikuPod harmonijom podrazumevamo uklapanje, sređeno i pri- zlatnog preseka 0,618.jatno spajanje različitosti. Pri tom često kontrastni elementi Muzike da nema - sve bi u namajedan drugog upotpunjuju. O tome govori i poreklo reči har- ostalo prazno i belo.monija - grčki harmos – spojiti. DAJANA KOSTIĆ UČITELJICI S LJUBAVLJUCrno-bele dirke „Nauči se od mudrijeg – to ti jePrema legendi, Pitagora je otkrio harmoniju slušajući udarce velika korist.čekića u nakovanj u kovačkoj radionici, pa je to primenio na I nauči drugog – to ti je velikavibriranje žica lire. Utvrdio je da dve žice zvuče najprijatnije zadužbina“kada su jednake ili u odnosu koji je u proporciji najmanjih Dositej Obradovićcelih brojeva: 1,2,3,4.Proporcija 1:1 naziva se unison (u muzici prima).To je Da li se sećate koja je bila vaša 10
  9. 9. učionica kada ste išli u osnovnu školu? tada bilo najjeftinije školovanje. Učiteljica Jelena kaže da nije volela da bude učiteljica .... pa kako ste onda radili, pitalaSećate li se u kojoj klupi u razredu ste sedeli? I ko je sedeo sam se, a ona mi kaže : „ Pa volela sam decu, zato sam topokraj vas? mogla da radim“.Verujem da se tek mali broj može prisetiti tih dana , naročito Naviru neka sećanja na školske dane , moja tek po neka , aonih kada smo bili u nižim razredima osnovne škole.Sećamo njena živa kao da se sve to dešavalo tek nedavno.se verovatno više onih dana kada smo bili već „veliki“ đaci u Neverovatno. Jednog momenta pita me učiteljica :“Sećaš li sevišim razredima , a i to čini mi se tek nakon zavirivanja u priče o malom Gruji“? Šta da kažem , pa naravno da se neprošlost i pogleda na stare fotografije i prisećanja imena svih sećam i sramota me zbog toga , ali šta ću kada se ne sećam.drugarica i drugova iz razreda. Ali , zato se učiteljica priseća i priča: „Čitam ja vama priču oVerovali ili ne , postoji jedna osoba koja se , rekla bih bez malom Gruji , koji je spasao voz itd sad nije važno , negopoteškoća, priseća ko je gde sedeo , u kom redu i sa kim. čitam vam ja samo donekle i kažem da za domaći uraditeNišta ne bi bilo čudno, da nije u pitanju 86 godišnjakinja. kako bi vi završili tu priču“. I dalje priča :“ čitam ja radove , a moja Anica ( drugarica iz razreda) je napisala ... i onda je Drug Tito pozvao malog Gruju za nagradu u nedelju na ručak“ . Ja ostanem začuđena , ničega se ne sećam , a učiteljica nastavlja „Baš me interesovalo zašto baš u nedelju , pa pitam , Anice , a zašto u nedelju na ručak , a ona mi odgo- vara , pa zato što drugarica Jovanka ne radi nedeljom i onda može da spremi ceo ručak : supu, pa sa supe i bundevaru“ . Ja sam stvarno ostala bez teksta , a učiteljica se slatko smejala kao da se to dešava ovoga momenta. Prisetila se i pismenog zadatka koji je dala na temu šta će mo biti kada porastemo. Svi smo želeli da budemo : učiteljice, doktori, inžinjeri , fudbaleri, a naša drugarica Radojka želela je da bude frizerka i da češlja učiteljicu. „Joj“ , kaže učiteljica,“ ja se pogledam u ogledalo da vidim na šta to ličim kada dete hoće da me frizira, pa je pitam : a što sine učiteljicu da češljaš?“ . Naša Rada joj je odgovorila:“Pa da vam se zahvalim za sve ono što ste za mene učinili“. Mislim da je tada Rada rekla ono što smo i mi ostali osećali . Učiteljica Jelena pamti da je bila skojevka, da je nosila prvu Titovu štafetu koja je išla iz Kragujevca , da je bila đak i om- ladinka za primer. Ali, pamti i da je, kako, kaže, imala svoju glavu i pitala kad šta nije razumela i govorila ono što misli, aNeko bi rekao starica , a ja nikako ne mogu sa time da se to nije bilo popuularno , pa je onda izašla iz Skoj-a. Kasnije ,složim. kaže, niko nije mogao da je uvede ni u kakva udruženja .Ona samo ima 86 godina, ali je i dalje mladalačkog duha, Jelena tada Nenković , prvu učiteljsku službu dobila je u selubistrog i oštrog uma, blage naravi, milog osmeha i toplog Spanci kod Kuršumlije i tu je provela nekoliko meseci. Udalapogleda. Ista je onakva kakva je bila i nekada. Da,zaista, se ubrzo za Svetislava Petrovića koji je tada dosluživao vo-verovali ili ne.Uvek dostojanstvena, doterana, odmerena i sa jsku u Kragujevcu. Na sva pitanja svoje majka Zage : ko jestilom. on , odakle je , koga ima, šta radi i sl.odgovarala je sa ne znam , a i na pitanje „znaš li ti išta“ opet je odgovorila da neTakva je Jelena Lela Petrović , danas učiteljica u penziji. zna.Učiteljica Jelena Petrović rođena je u Kragujevcu u porodici I kaže , zaista nije mnogo znala , a eto sa svojim SvetislavomNenković pre 86 godina od oca Čedomira i majke Zorke. Kao provela je u slozi i ljubavi više od šezdeset godina. On jetrogodišnja devojčica ostala je bez majke , a onda je , kako takođe bio učitelj, tada je službovao u Krnješevcima , a ona jekaže, dobila drugu mamu koju je od milošte zvala majka od januara 1948.godine premeštena u Žarkovac , potom jeZaga ili moja gospa Zaga. Uz dva brata , majka Zaga joj je službovala u Putincima, Rumi, Novoj Pazovi i na kraju ubila jedina porodica nakon što je izgubila oca u stravičnom Staroj Pazovi odakle je 1982.g. otišla u zasluženu penziju.streljanju Kragujevčana ‘41.g.odine u Šumaricama. Za svoga supruga kaže da ga je uvek zvala Svetislav , a neKaže, maštala je da bude apotekarka. Sviđala joj se čistota , Sveta, da je bio divan muž i otac , da ju je uvek poštovao,belina i urednost u apotekama i beli mantili apotekara. Otac voleo i uvažavao. On je bio član Saveza komunista, nijejoj nije branio, podržavao je u ambicijama. Nažalost , nakon slavio slavu , nije išao u crkvu , ali je podržavao i poštovaosmrti oca , silom prilika , upisala je učiteljsku školu jer je to njenu veru u Boga i nikada nije zaboravio da joj čestita ni 11
  10. 10. jedan praznik niti je ikada zaboravio njen rođendan i godišn- iščupana rečenica napojena tajanstvenomjicu braka. mnogoznačnošću.Na Bibliju se zaklinju, po njoj proriču, s njom umiru. Čitati je, međutim, sasvim druga stvar, u što seZa svoje sinove , učiteljica kaže da su brižni , da su čestiti i svojim odnosom prema ovoj knjizi nad knjigama mogaodobri ljudi , da im ništa nije teško za nju da urade i da će sve uveriti svaki čitalac, a to znači većina ljudi na ovoj planeti štošto joj treba časkom da učine , samo neka ona kaže . I onda se još uvek skladno vrti.na sve to , sa toplim osmehom kaže : ljubi ih majka. Snahevole kao svoju decu , a u unucima i praunicima uživa srećna, Napisana prvim u svetu stihovimazadovoljna i ponosna. Biblija je napisana prvim stihovima koje je svet sazadao.MiZa nas svoje đake, kaže da smo bili dobra deca, da smo uspeli jednostavno od njih očekujemo jasnoću eposa. Pre bi se, za naš razred kaže da smo baš bili jaki i kompaktni. Svoje moglo reći da je u srodstvu sa Mesecom, nego sađake i danas prepoznaje na ulici, svi joj se rado javljaju, zas- Suncem.Biblijska poezija svetaju, razgovaraju, pozovu je telefonom, svarte ponekad da je čini tajasnatvenim, plašljivim.vide.Učiteljica nas je posebno učila da se lepo ponašamo , da selepo izražavamo i lepo pišemo i čitamo, da igramo , pevamo, Homer je opisivao, Biblijaglumimo. Prve igračke korake naučili smo od naše učiteljice. izražavaNa velikom odmoru, obavezno se čula pesma , a mi smoigrali razne igre koje nas je naučila. Nešto mislim da je još Homer je opisivao, onatada i meni usadila ljubav prema narodnoj igri. Da, verovatno izražava.Stvari Grci su deklam-da je tako. Godinama je vodila folklornu sekciju škole. ovali, ona je zakljinjala;oni su pevali, a ona dovodila doUčila nas je i da budemo dobri ljudi , da budemo solidarni i transa.Eliot je pisao da je njenda pomažemo jedni drugima. Mislim da je jedna od retkih , smisao da posluži kao mamacako ne i jedina učiteljica koja je sve svoje đake posećivala da koji drmusa razum da bi ga pod-bi videla gde , kako i sa kime žive.Ništa joj nikada nije bilo vela pod vlast zvuka .Ponavljajući ih , stihovi Biblije , za-teško. Ili možda i jeste , ali mi to nismo nikada primećivali. vode, „dižu se na ustanak“ i dovode do ekstaze.Takve sceneNeki naši drugovi živeli su na Svinjogojstvu, pešačili su do se stalno vide kod Zida plača u Jerusalimu,gde se ljudi mole,škole. I njih je posećivala, mislim i češće nego nas ostale , a u viču, skaču, „kao David pred Golijotom“.Biblija poputzimsim danima dočekivala ih je brižno i stavljala ih kraj peći pevača u horu traži saučestvovanje umesto čitanja .Otuda njuda se osuše i ugreju. ne treba čitati u sebi, nego celim telom, gestukulirajući i drmasajući se. Nije slučajno u mnogim prevodima Biblije ,Danas učiteljica Jelena svoje penzionerske dane provodi pa i ovim na srpski jezik, glavni znak interpunkcije, koji semirno u društvu svoje dece i prijatelja. Čita knjige i novine, najčešće upotrebljava, tačka i zapeta . Oni dele stih na dveštrika, druži se sa komšijama, ide na rođendane, poridčna ravne časti, koje govore o istom na dva različitaslavlja , u crkvu. Omiljena je u okruženju. Od milošte svi je načina.Podižući se i spuštajući se ta retorička volna ,večnazovu baka Lela. plima i oseka, drži nas na mestu, usijavajući svetlost poz- nanja u našu pozicju, mobilišući emocije , slikajući večnuMoja , a možda i vaša , učiteljica je jedinstvena. Ona nije putanju od rođenja do smrti čovekove . Poput cveta,on seSremica po rođenju , ali svakako jeste značajna žena iz Srema rađa i opada, pobegne kao senka ne osvrćući se .. Zaslužuje da se o njoj govori i piše.Volela bih da napišemjoš i još i više....i mislim da ovo nije dovoljno. Verujem, čak Da niko neku metaforu slučajno ne progutasam sigurna da ću se setiti još nečega i da će mi biti žao štosam nešto zaboravila.Moja učiteljica je draga i mudra žena. Mnogo je volim i mis-lim da ona to zna. Uvek se raznežim kada se vidimo, razgo-varamo , ispričamo i nasmejemo, a onda mi ona kada serazlizimo kaže:Ljubi te tvoja baba učiteljica“.Ljubim i ja moju učiteljicu Jelenu.BRANKO RAKOČEVIĆ,BIBLIJA ,KNJIGA NAD KNJIGAMA: MATIČNA KN-JIGA O JOVUBibliju je teško čitati zato što se ona sva sastoji odepigrafa.Reputacija te knjige je tako velika, da je svaka iz nje Da niko slučajno pri govorenju njenih stihova ne proguta neku metaforu , jer one služe da bi Biblija njima prener- 12
  11. 11. ažavala one koji joj stihove slušaju .Svaka u isti mah i tamna samozadovoljnog podsmeha koji Biblija nije poznavala.i očevidna.Tako se u Knjizi o Jovu kaže:“Vjerovanjegrešnika –„paukova kuća“.Da je rečeno“paučina“ nestla bi Žanr Biblije je tragedijajedna vrlo važna nijansa za nomada.Uvereno razapinjući svoj šator, pauk živi i radi , premda je Njen žanr je tragedija.Ali dok su stari Grci tragedije pisali ito samo „sigurana kuća za muve. prikazivali da bi gledaoci prisustvujući stradnju dugih zbog teških im sagrešenja, osetili strah i sažaljenje prema sebiBiblija, živa mašina moralnosti,posvećena onom što je samima, doživljavajući katarzu, duševno očiščenje na tuđimvečno greškama .Kao i pesmu, sitohove u Bbliji treba najpre da naučiš, pa da U Bibliji je tragedija sam život, i ,što je najzloslutnije, naših naučene zavoliš, i zavoljene da ih razumeš.I tu je naj- soptveni.važnije da je lepota samo “nuz produkt proizvodnje “. Biblijaje živa mašina moralnosti .Ona je sva posvećena onom što je Knjiga o Jovu –centralna tema Biblije koja treba daznačajno i važno . opravda BogaJer svako je od nas Adam, ostale su- Eve , a svi smo i Kain , i Stari zavjet nije spomenik drevne književnosti.Moglo bi seAvelj. reći bez preterane bojazni da će se naprviti odveć velika greška da je centralna tema Starog zavjeta Knjiga o JovuBiblija je lično, subjetivno delo. I ako su delima nastalim u koja u očima čoveka treba da opravda Boga.Ako u tome neantičnosti potrebni komentari, onda su Bibliji neophodna uspe, sve ostalo mora pasti u vodu.tumačenja, ali samo, lična, subjektivna.Sve je u njoj sazdanood gorućih pitanja i odgovora u potaji,koja su našla utočišta u Teodicija je kriterijum religije.Rečeno je da same preseljenetajnovitim skrovištima da bi čovek zagonetajući prve (pi- duše objašnjavaju naše stradanje :plaćamo za praroditeljskitanja), bio kadar da odgoneta druge (odgovore ), čime ne greh.Karma da se odgovara za roditeljski greh je i Staljiniovačini ništa drugo nego zauzima tačku gledišta, svoju, a i njenu. “revolucionarna pravda”. Knjiga o Jovu zadaje jedinstvenaPodrobnosti je suviše mnogo, ali one nailaze tek kasnije. pitanja koja nikog ne mogu mimoići.Čak i više od toga:Bib- lija na njih odgovara. Biblija je knjiga nepredvidiva Stradalnik Jov čak i nije Jevrejin, on je apstraktniBiblija je knjiga nepedvidiva, ona odjednom prelazi na sušt- pravednikinu stvari,ostavljajući detalje da svedoče “šta će s nama bitido pošljetka”.Sve što je važno, razumljivo je bez ičejeg Stradalnik Jov čak i nije Jevrejin,on je apstraktni pravednik iz“tolkovanja “.Bibiju najbolje shvataju i razumeju Amerikanci zemlje Uzu .“Bijaše čovjek u zemlji Uzu, po imenu Jov; izato što je ona knjiga njihovog života, od dečjeg vrtića do taj čovjek bijaše dobar i pravdan, i bojaše se Boga i uklan-Bele kuće, i oni znaju sve njene pojedinosti.Ostali, boga mi , jaše se od zla.” (1.,1.).Jov je žrtva nepravde, paragraf i ulogne. Možda i zato što detalji iz Biblije nisu nepohodni da bi u ugovoru o klađenju zaključenom između dva “ortaka “ Sa-ona jednom za svagda prodrla svojom celovitošću do duše tane i Boga ;njegova sudbina je određena tiketom opkladečovekove,kojoj je i namenjena. dva međusobno suprostavljena lidera,”večita rivala”.S Biblijom se ,kao s Bogom ,o glavnom govori na “ti “ Bog Starog Zavejta je razočarani BogS Biblijom se ,kao s Bogom, o glavnom govori na “ti “ Bog Starog Zavjeta je razočarani Bog.On je uradio sve.Tome se takođe treba učiti, jer u poređenju s Biblijom, sve nabolje da ljude spasi od prvobitnog greha , a dalje je svenaše knjige izgledaju” neozbiljno” .Čak i Tostoj i Dosto- pošlo naopako do Potopa, i prvo što je uradio ucveljeni Nojjevski u svojim delima kao da namiguju, a to čine zato što kad se dokopao kopna , bilo je da se napije do izmenoglosti isami duh i poetika romana zahevaju od pisca otuđenje i tako ugasi nesnoščljivu žeđ koja ga je morila , čime je principironiju.Mi jedostvno ne umemo ni ćitati ni pisati bez paćeništva prešao na šaljivi “teren”. 13
  12. 12. Bog je iz gomile odabrao sebi elitno društvo koje ga je kao od njega preslikani Ivan Karamazov , ne pristaje da prih-okruživalo.Među “talentima i obožavaocima “ bio je i Jov vati svet onakav kakvim ga je Gospod satvorio.Njega ,kao nikao produkt moralne selekcije,plod truda Gospodnjeg i na- Smerdjakovljevog srednjeg brata po ocu ,Ivana kKarama-jvišeg među smrtnicima postignuća: on je bio bezgrešan. zova,ne razjaruje toliko saznanje da Gopsod ne nagrađujeUmilnim glasom šapuće Sotona koji služi Bogu kao un- pravednike, koliko činjenica da štiti grešnike kad god mu seutrašnjio glas njegov: ”A Sotona odgovori Gopsodu i ukaže za to prilika, što se ne dešava tako retko.reče:eda li se uzalud Jov boji Boga .” (1.,9.)Pošto iskušenjesa Jovom nije završeno uspešno, Gopsod dalje ne može pro-dužiti započeto, jer ga čekaju velika dela:izlaz iz Egipta, putu obećanu zemlja,Jerusalim, hram, mesija… Pravednost Jova kao zaloga velike budućnostiBeskorisna pravednost Jova služi kao zaloga velikebudućnosti .Zato je Gospod dozvolio Satani da iskuša Jovakoji se herojski nosi sa gubicima .Lišen dece , velikog bo-gatsva, stoke, “ ne rekavši ništa nerazumno o Bogu”, Jov sakamenitim dotojasnstvom stoički zaključuje :” Jer su strijelesvemogućega u meni , otrov njihov ispija mi duh, strahoteBožije udaraju na me “(6., 4.).Ali smrt koju bi oduševljeno dočekao sa velikom radošću,takođe mu ne daju.Satana traži i dobija “kožu” Jovovu , paje od svih napasti da ga iskuša odabrao lepru, da bi mu patnjapostala iako ne smrtna, a ono očigledna, a to znači Stari zavjet nije priznavao spasenjesramotna.To je žigosanje grešnika na koje Jov ne pristaje,ćuteći se prevrćući do samog rasvita,ne kao mučenik nego Stari zavjet nije poznavao spasenje pa je zato sva punoćakao grešnik kažnjen sramotnom kaznom, nepravdeno, što je pravednog suda morala biti obznanjena sada i ovde.samo po sebi nečasno, budući da je tema Knjige o Jovupravednost. Ateizam takođe nije rešenje jer u Knjizi o Jovu ima i onih koji ne prihvataju božje zakone,ali nema nikoga ko bi negirao Dogovor Boga s čovekom samo postojanje Boga.I tako je autor doveo sebe u bezizlaznu situaciju :on je dužan da odgovori Jovu , ali tako da njegoveBog se dogovrio sa čovekom:dao mu je sve što mu je reči budu dostojne Boga.potrebno u zamenu za jednu jedinu vrlinu-pravednost. Jov je Bogu kao pas PavlovuJov ovu vrlinu ne ustupa ni samom Gospodu i zavetuje se dadok ne umre,neće odustati od neporočnosti svoje. Za Boga je Jov kao pas za Pavlova kome je ovaj naučnik podigao spomenik,pošto ga je u vreme ispitivanja uslovljenihA to su uparvo od njega tražila četiri njegoiva prijatelja:Eli- refleksa “objekat” bio o jadu zabavio.fas Tamanac(Bog ne kažnjava pravoga ) , Sofar Namaćanin(Jov ima da se pokori pred sveznalijem Bogom ) ,Vildad Jov ima ulogu veličanstvenog eksperimenta koji Bog izvodi(samo je pokajanje za Jova njegov put sreće ), Elijuj, sa ljudima.Ali na kraju knjige Jov prestaje da bude laboratori-najmlađi prijatelj (prekoreva Jova zbog njegovog pravdanja jska životinja ,neutralna materija koja služi za izvođenjasebe) . ogleda .Mi o njemeu znamo mnogo ličnog, čak i nepri-Jovovi prijatelji kao Staljinov glavni tužailac, Višinski jatnog,pošto on nikad nije zaboravio kako je nekad bio važan:priznanje je carica dokaza u pravednosti svojoj :”U pravdu se oblačih,i ona mi bijaše odijelo,kao plašt i kao vijenac bijaše mi sud moj.( 29.,Svi Jovovi prijatleji su bili ubeđeni poput Višinskog, 14.)”Njegova je uvek bila poslednja :”Poslije mojih riječiposlušnog Staljinvgo generalnog prokuratora , da je priz- nitko ne pogovaraše,tako ih natapaše besjeda moja.”(29.,22.nanje carica dokaza.Jovovi prijteljii savetnici ne mogu da )poveruju da neko može biti kažnjen bez ikakve krivice .Takoje pravedni, ali siroti Jov, kao i Buharin dva milenijuma kas- Poražavajuće je to što je i sam Gospod priznao pravednostnije ,morao da prizna da je učinio ono o čemu čak ni pojma Jovovu, (a na onakve ga je muka stavljao ! ) , jer drukčije munema , kako bi drugima, navodno, bilo bolje i lakše. ne bi ni odgvorio.Podlo ponašanje Jovovih prijatelja koje je ostalo bez Obraćanje Gospoda direktno Jovu u nelkoliko navrata jeodgovarajuće božje osude ,lišava ga poslednje kapi strplejnja samo po sebi grandiozan, neopisiv, senzacionaln pokloni zadnje suze vere u čoveka, što se pretače u najpronicljivije čoveku , odgvor dat samo zato da ga mi više ne bismo nikadbiblijske stihove posle psalmi. Taj kazus potresa ceo moralni ni zašta pitali.kosmos .Dijalog između Boga i Jova započet zbunjeno nas-tavlja se vatreno , ali zamršeno.Oba “učesnika u postupku Istorijski dijalog Boga sa Jovom počinje sarkazmom“havle Boga , proklinju grešnike i nevrnike, samo što Jov , 14
  13. 13. PRIČE I čime je gospod počeo taj istorijski monolog, odnosno di- pravdi bio oduzeo (42.,10.) “ I Gopsod povrati što bješejlog sa Jovom?Sarkazmom, eto čime.Šta treba neko da bude uzeto Jovu pošto se pomioli za prijateje svoje; i umnožikako bi mogao odbaciti tu pripovedačku logiku, taj nadmeni Gospod Jovu dvojinom sve što bješe imao “( 42., 10.)I da nehvalospev sopstevnoj moći , u koju nijedan ljudski stvor, a zaboravomo : ponovo imaše sedam sinova i tri kćeri.najmanje Jov,nije sumnajo, a kamo li da mu je bio nekioponenet, rival.”Tada odgovri Gospod Jovu iz vihora i DEJAN PAVKOVreče:ko je to što zamračuje savjet riječima nerazumno ?( TAJNA ZVEZDE SIRIJUS83.,2.)Opaši se sada kao čovkjek; ja ću te pitati,( 83., 3.) a timi kazuj. Gdje si ti bio kad ja osnivah zemlju ? kaži , ako sirazuman ( 83., 4.).” Svet je dobar s nama ,ili bez nasSvet je, kazuje Knjiga o Jovu, dobar s nama ili beznas.Čovek, istina , strada, ali sve se dešava u raskošnomdvorcu.Njegovo, ( naše) delo) slavimo ushićeno kao prazniksvemira, samo što poneko, kao Ivan Karamazov, na primer,vraća ulaznicu za raj zažmurivši od nepodnošljivog bola uduši.Sažalivši se na Jova, Gospod mu je otvorio oči. Gospod(42,.4.”Slušaj kad izgovorim, a kad zapitam,kaži mi..”Jov:”Ušima slušah o tebi, a sada te oko moje vidi “ (42.,5.)Egzaltacija kao u partizanskoj priči Jovana Popovića Da su nas posetila inteligentna bića iz svemira to se više ne“Pinki je video Tita !”,nema šta! dovodi u pitanje. Ostavili u svoje znake i vratiće se kada te znake razrešimo. Razrešenjem tih znakova potvrđujemo da Hepi- end kao u Holivudu možemo sa njima komunicirati.Kao kod istin- Bića, sa kojima ne znamo da komuniciramo, mi uglavnomskog pesnika i jedemo. Ne valja im, neoprezno i glupo je, da dođu pre negobogom nadahn- budu u stanju da nam razjasne svoje postojanje. Mi im,tog pravednika očigledno, čim ne dolaze, ili, ako dođu ne ostaju, nismonastupa zanos i hranljivi.ushićenjebožjom Sama činjenica da se raspored tri glavne piramide na platou upravednošću, pa Gizi poklapa sa trima zvezdama u Orionovom pojasu, pojasuse Jov mogao zvezde Sirijus, smisleno navodi na misao da je to simbolikaokrenuti od svo- međugalaktičke inteligencije koja je, ne tako davno, bilajih rana da bi prisutna na ’našoj’ planeti.7787shavtio okolinu,onakvu kakva Velika piramida kod Gize u odnosu na Vitruvijskog čoveka.jeste, sama posebi,bez nas.Svojim očima seosvedočio da jesvet beskrajnolep.Ali od togase za njega, Jova,ništa nije prome-nilo.On je kao i pre, bedan, go, bos, bolestan.Ipak,priznavšpi lep-otu sveta iznad svog bola, on se uzdigao nad svojomnesrećom zasluživši milost Gospoda.I dobio je.Takvoj apoteozi ništa ne pridonosi srećni kao u Holiuvudukraj. Velike piramide predstavljaju određene mere ZemljineJer u Bibliji je sam život tragičan. Bez obzira što je Gospod veličine. Čini se da Velika piramida obuhvata i izražava vred-sve udovojio Jovu od onog što mu je na svojoj, Božjoj nosti broja pi (3,1416) i još jedne prirodne konstante, fi (1,618) koja je vezana za ulatni presek i brojčanu seriju 15
  14. 14. Fibonačijevog niza (Robert templ, Tajna zvezde Sirijus). poznatljivo ono filosofsko, ono poetično. A filosofiju i poez- iju baš briga kako je po naukama. Podsmevaju im se kadaOvo su oblasti svesti gde svako ko insistira na neprikos- god im nauke pruže šanse. Celokupna ’nauka’ Frojda i Junga,novenosti onoga što on govori mora da je šarlatan ili pre- na primer, je zastarela pamet kojom se muče, kroz svo ovovarant. U politici i u religiji to su ubice. U sferi umetnosti, vreme, ljudi koji funkcionišu na nekoj vanplanetarnojoni koji su neprikosnoveni, su buđavi i lajavi krelci. frekvenciji.Evo, za navedenu tvrdnju, jedan argument: DEJAN PAVKOVSTANOVNIŠTVO MALIJA SPAS, OD OGROMNE BEDE BARJAKTARU DARIVAT EVROPU GREHOTA JE OPOSLE NAJEZDE EKSTREMNIH ISLAMISTA, TRAŽI U TOME I MISLITI IZVINITE, DOSTA JE Veće Stare Pazove drži sednice gde novuinari bolje da ne prisustvuju jer ne smeju da pitaju, govore niti da prenose šta se dešava. Veće funkcioniše na bazi saopštenja. Bio sam,MUZICI. negde u decembru prisutan jednoj sednici, sekretarica Veća me je upozorila da sam zalutao ali će me istrpiti ako se držim tih pravila.Na Maliju, prema Nigeru, žive Dogoni. Oni kao i Egipćani su Jako loše pamćenje imam, u zadnje vremenarod koji Sirijus posmatra kao mesto gde se duša smeštanakon smrti čoveka i može da komunicira sa svojima na od kada me žene nerviraju.zemlji. Nikada ih niko nije mogao ubediti da se Sunce vrtioko zemlje i daMesec nije mesec zemlje. Nisam siguran da li sam dobro zapamtio jednu odluku, ili se ona nije ni desila, pa je zato u formi stranog, a nama od bom-Šta nas sprečava da mislimo da je moguća direktna komu- bardovanjadragog, jezika saopštava:nikacija sa carstvom zvezde Sirujus putem inspiracije ilinadahnuća? I forbid,“ says president, „to forbid the peopleto give the name Clinton to their dogs. After all, I forbid anything to beHumanizirati sebe znači ne nametati bilo koje znanje ili svest forbiden.“kao jedinu po kojoj je čovek čovek. Čovek je onoliko mnogotoga koliko i Kosmos. U tome je veličanstvenost stiha pes-nika. Ako si na frekvenciji stiha ti ćeš plakati zajedno sa pes- Dobro je da Veće radi saopštenjima pa barem oni zanju štanikom, ili voleti... tamo neku Amaliju ili Sanju. Ili sve tri. rade a mi može da mislimo da je nešto bilo kako bi želeli daNapisao je pesnik neku svoju muku ili sreću , ili već kakvu je bilo.istinu od toga roda, po duhu svetom, po duhu zvezde Sirijus,ili po nekoj svooj ličnopj zvezdi, Amaliji na primer, i sada će Ne mogu da verujem da sam pobrkao gde sam šta čuo, ukilometre i kilometre preći da to ‘izrecituje’, da pokaže svoju kafani ili Veću opštine. Veće je ozbiljno telo. Kafana mu dođesliku, i da doživi vibracije drugog dok izlaže sebe rečima, kao lapourlart organ Veća.zvukom ili bojom. Dođe tako na vrata neko, onomad kada sam bio, male sale i vikne: članovi DS MKDV da odmah izađu iz sale ‘na kon-Zar pisanje poezije nije iz oblasti energije uma koja nadilazi sultaciju’. Dvojica izleću kao ‘metak iz pušku’ i trk nataj um? daske sa one strane vrata ‘što im, po svoj prilici, život znače’. Neke ozbiljne konsultacije.Zar poezija i sama nije paranormalna pojava zemljinog Pitam se ko li je sa one strane vrata? ‘Većnici‘ se ne pitaju.odjeka zvezdane inteligencije? Oni znaju. A i njima tako neko ‘zvižduk’ i oni, kao pulini, u trk. Izvežbano je to kao plesači u Kožikovoj predstavi ‘Baby-Poezija je bezgrešna filosofija. Filosofija je poezija sa lon’.greškom. To što su joj se, filosofiji, iskonski njene oblasti Kako bi bila lepa (i posećena) predstava da se Veće održavaodmetnule u nauke ne znači mnogo. U naukama je uvek pre- na bini pozorišne sale. A ne ovako izlovani, sami, da ih niko 16
  15. 15. ne vidi kako dižu rukice i idu na konsultovanje. Sate i sate njihovih vežbi mi trebamo zameniti sa satima i satima koncentracije i pisanja. Tu je počelo razlike od umet-Mislim da imaju problem kao i ja. Ne mogu da zapamte a na nosti do umetnosti.bini ima mesto za šaptače. Oni se druže a pisac se usamljuje. Oni se sukobljavaju i grupiraju a pisac se sukobljava sa sobom i druži sa svojim de-DEJAN PAVKOV, PROFESORI, monima. Nemaš u sebi saradnika. Bez demona ta stvar sa pogledajte pisanjem ne ide. Kožikove predstave Babylon i Poroke čovečanstva i sluša- Žena ti je neophodna kao inspiracija. jte muziku Životni prvi protivnik, žena, a mora da ti je inaspiracija ili sve Miroslova Baka. propade. U toj klopci je sva lepota božanske namere čovekovog Zašto da pogledate stvaranja. ‘Babylon’? Prvo, zato što je genijalna, drugo zato što se pozorišteposećuje i gleda, knjige čitaju i piše, ako imate vremena, začasopis Brifing. .To su karakteristike normalnog profesora kada knjige, i onoostalo nabrojano, postoje.Babylon /Vavilon, biblijski grad poroka/ je pretstava muzike ipokreta takve snage da se pitate da li je moguće takvo neštonapraviti.?Kada shvatite da je moguće jer ste se sami u to uverili tadasledi suštinsko pitanje: Da li je moguće da se u Staroj Pazovitakvo nešto napravi? Eto, moguće je.Ta pretstava, na prvi pogled, nema veze sa našim časopisom. Iz svoje najintimnije dubine, pišući, iznedriti umetničkoAli ima. Oni su inspiracija. skriveno u sebi. Skriveno da nas ne povrede svojim podsme-Možda među nama ima pesnika, pisaca, naučnika, kritičara, hom oni kojima je vlastiti život ruganje životu.takvih, van serijskih, vrednosti. Miroslav Kožik (scenario i Ovo dvoje, Isidora Dankan (igračica, balerina) i Sergej jesen-režija), Miroslav Bako (muzika) Ivana Bako (kostimografija). jin (pesnik- Jesi l’Igraju: Zdenko Kožik - Marduk; Miroslav Kožik – Vreme; živa staričiceMilan Mutić – Mehanizam; Igrači: Andrea Stanišić, Sanja moja, živ sam i ja,Ćirković, Jelena Vučkovac, Dušan Simić, Dušan Cetina, pozdrav tebi, poz-David Forgač. drav...)), su Vav-Treba verovati u sebe,kao što je verovala u sebe i ekipa Baby- ilon. Biblijski gradlon i Poroka čovečanstva. ‘poroka’ u Iraku. Njoj, Isidori, vrata od auta su uhvatila šal kojim je obav- ila svoj vrat i koji ju je udavio a on u hotelskoj sobi, sam, veša se i ubija o cev radija- tora. Uuuu kako su se mrzili. igračica i pesnik. Kako su se voleli to je Kožik pokazao na Babylon sceni. 17
  16. 16. Ustvari, ja sam video igračicu i pesnika Vavilona u sceni silo- puta. Gotovo da se znate napamet. Ne sviđa vam se kakovanja gde je silovanje bila ljubav. Ili je ljubav bila silovanje. rečenica izgleda? Menjate je. Tra- gate za dodatnim detaljem priče. Di- jalog ne teče kako treba? Upisujete novi. Tražite slične reči, sinonime; Tražite više značenja od svoje rečenice, metafore;Moraću da ga pitam. prenesenoPrećutao je, umetnik, istinu - kada se kula sagradi doći će značenje, personifikaciju; pravite poređenja – to je naj-Bog i srušiti je. važnije. Uzimate reči koje malo ljudi zna, samo oni najbliži,Ali čovek je takav, nadam se da je takav, ponovo će je zidati, lokalna sredina. Pravite reči koje samo vi znate šta,kako ikamen na kamen iznova, generacije i generacije Sizifa će se kada znače. Pravite reči kojima terate sebe da razmišljate orađati i umirati do univerzuma a onda, kada se stigne, nar-avno, dalje.Evo kako se voli najlepša žena svih vremena . Prepisujempismo.Možda je lepša bila Nefretita, Ili Jelena od Troje, ili žena Strahinića Bana. Ili ova moja današnja muka. Taj isti pesnik i filosof,savetuje da kada ideš ženi da uzmeš bič. Nez- nalica, ništa tu ne pomaže. Bolje mu je da pogleda šta kažeZzaratustra.Niče piše, svojoj i Rilkeovoj muzi, gospođi Lujzi-Lu Sa-lome.“Lu, značenjima slike koju ste rečima naslikali.Sami sebi steDa li ja mnogo patim, beznačajno je prema pitanju da li ćeš pametni.ili nećeš, draga Lu, ti sebe ponovo pronaći. Bog kadaNikada nisam imao posla sa tako jadnom osobom kakva si ti: je stvaraoneznalica, ali oštroumna, koja obilato koristi ono što je poz- svet samnato, bez ukusa, ali naivna u toj mani, iskrena i pravedna u sebi se,malim stvarima, bez upornosti, obično. takođe,Šire gledano, u celokupnom stavu prema životu - nepoštena, divio. Topotpuno bezosećajna u davanju ili uzimanju; bez duha i bez je naj-sposobnosti da voli, u afektu uvek bolesna i blizu ludila, bez važnije.zahvalnosti, bez stida prema dobročiniteljima, a naročito Ulivatenepouzdana; lošeg ponašanja, sirova u pitanjima časti, mozak sebis nagoveštajima duše, karakter mačke - zver maskirana ukućnog ljubimca; plemenitost kao trag druženja s plemeniti-jima; jaka volja, ali nevelik cilj, bez budnosti i čistote, gruboprognana senzualnost, detinjast egoizam kao rezultat seksu-alne atrofije i nedozrelosti, bez ljubavi za ljude, ali s ljubavljuza boga; u želji za ekspanzijom vešta, puna samoograničenjau odnosu na seksualnost muškarca.”Tvoj, F.N. samopouzdanje. Izlazite iz mentalnog klonuća, depresije. DEJAN PAVKOVU platonskoj ljubavi istina je, očigledno, u emociji. NOVINARI “Oni koji celu naciju snabdevaju informacijama i „poukamaPisanje je isto što i čitanje. moraju biti dobro obrazovani kako bi sprečili da „novineSamo, za divno čudo čitate sami sebe. I to ne jednom. Mnogo budu najprizemnija, lažljiva i servilna publikacija koja 18
  17. 17. zagađuje društvo.” dečkića a Mark Tven je rodio sebe iz tog dečkića po imenu Mark.Tako je pisalo u jednom od prvih dokumenata o obrazovanjunovinara, objavljenom u Americi još 1799. godine (radi se o Jednostavno je to Mark Tvenovo iskustvo. Čim se čovekčlanku u časopisu „Gazette of the United States”, koji je nađe na položaju koji je iznad njegovih moći suđenja on nenapisao Džon Vard Feno). može a da ne bude glup.U 21. veku mišljenje da novinari treba da imaju univerzitet- Tu se javlja i jedna automatika tumačenja sveta . Što čoveksko obrazovanje je prihvaćeno u celom svetu. manje zna on je sve samouvereniji u vlastito znanje i sve isključiviji sa njim. Njegov svet je jedino mogući svet. Dir- A kada je reč nuti u njegovo razmevanje postojećeg ima značenje dovoditi o našem re- u sumnju, čak šta više negaciju, JA po kome on jeste sebi pre- gionu, na poznatljiv. primer Kako novinar da ne bude glup?Prosto ne moraju da znaju sve. Hrvatsko Diovoljno je da znaju ko zna. novinarsko društvo od Evo nekih predmeta koji se slušaju na studijama novinarstva 2001. godine ili žurnalitike na fakultetima za Medije i komunikaciju, Filo- više ne prima zofskom fakultetu i Fakultetu političkih nauka: u članstvo novinare koji Novinarska etika, Metode istraživanja javnog mnijenja, Iden- nemaju titet i imidž države, Interpersonalna komunikacija, Uvod u fakultetsku komunikologiju…Od svih ispita najlakši je ispit iz ‘Nov- diplomu. inarske etike’. Ispit je razgovor na temu: poštenje novinara. Kada govo- rimo o fakul- To je ono što su još roditelji predavali. tetskom obrazovanju Zato je tako lakoshvatljivo. I najveći krimanalac svom detetu za novinara predaje dobro a ne zlo. Drugo je pitanje što mu potomak ne to ne po- veruje. drazumeva Kada novinarda novinar mora nužno da završi studije novinarstva, medija identifikuje infor-ili komunikacije. maciju, na Novinarstvom se primer, vrši odlično može baviti prezentaciju neke i neko ko završi knjige ili časopisa, neki drugi fakultet. pošteno je da je tu knjigu ili časopis Verovatno je da će pročitao. Ili nastaje dobar poznavalac nered. filma, sa diplomom Fakulteta dramskih Kako je umetnosti i dobro prezentaciju razvijenom nov- drugačije moguće inarskom tehnikom raditi a poštovati onog kome je informacija namenjena? pisati odlične Ako novinar drži u rukama kjigu ili časopis koji su takve filmske kritike. vrednosti da ne zavređuju da budu pročitani tada neka to Sigurno je da će se kaže. novinskom Ali kako će to reći kada je nije pročitao? Zna čoveka? Bilo je rubrikom o stanju u takvih znalaca koji su vratili za neki korak unazad ljudski privredi odlično rod. baviti ekonomista. ‘Novinarska etika’ je ispit koji se sa uživanjem priprema. Čitajući Odbranu Sokratovu i Pukovniku nema ko daNikad se ne raspravljajte sa glupim ljudima, svući će vas na piše već ste se naučili razlikovanju šta je časno a šta nečasno.njihov nivo, i onda će vas pobediti iskustvom!- Mark Tven. Te dve knjige su dovoljne da prođete ispit. Ostalo čitanje jeDa se ne bi rasparvljao sa glupim ljudima sedneš i pišeš. za na dušu a ne za ispit.Pišeš. Umesto da govoriš pišeš. I čitaš. Tako je i Mark Tvenpostao Mark Tven. Nije ga majka rodila. Majka je rodila 19

×