Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

M. skot pek put kojim se redje ide

2,225 views

Published on

Skot Pet Put kojim se ređe ide

Published in: Self Improvement
  • Be the first to comment

M. skot pek put kojim se redje ide

  1. 1. -TE-KVJ: srt, Qynšsws 1: 1: m: : % . M. Scott 'Pcck „PUT KOJIM SE REĐEAIDE knjiga o duhovnom rafzvbvjp čoveka „ ' z' - ~ _ . 4 ' ,3 " . I . - : _-; _- ›' _ ' " . -' / "" ; Š _)` , t . ' _ ' `_ Prcvodüsahzlja 'ľürąlć " ' . " - - `4 Milica Bzučić-NI/ ujhcguvlć' "_' -é . ` . -- ' ' _f «- . _ ' : ` VANOG : nema
  2. 2. PREDGOVOR k Ideje koje su ovde iznesene proističu većinom iz. svakodnevnogkliničkog» rada sa pacijentima, koji su se trudili da izbegnu ili dostignu sve više nivoe zrelosti. Posledica ovoga je to- da knjiga sadrži delovc mnogih autentičnih istorija bolesti. Poverljivost je od suštinskog značaja za psihijatrijska praksu, tako da su u opisima slučajeva izmenjena' imena i drugi podaci da bi s. : sačuvala anonimnost pacijenata, a da se pri lome m- poremeti suštinska realnost našeg međusobnog iskustva. Zbog kratkoće prezentacije pojedinih slučajeva, ni' izbežno je došlo do nekih manjih odstupanja. Psiho. terapija je retko kad kratak proces. Ali, pošto sam SL' zbog potrebe usredsredio na ključne tačke svakog _slu- čaja, čitalac može . ostati u uverenju da je pľoccs jasan i dramatičan. Drama je prava, a jasnoća se Cvcnllliilxm može postići, ali treba imati 'na »umu da su n llllCľLWll lakšeg čitanja izostavljeni dugi pcriotli konľnvii. - l frustracije koji su neizbežni kod terapije. Takođe bih želeo da se izvinim zbog toj-a Šln au sve reference na Boga, kako je to tradicionalno i"ul«': i~ u muškom rodu, ali to sam učinio n inim-si: inlz»
  3. 3. stavnosti, pre nego zbog strogog prídľžavanla kmlcepta o polu. Kao psihijatar, osećam . da je neobiČIIO Važni* na. početku pomenuti dve pretpostavke koje P°dV1Ëč° °Vu knjigu. Jedna je ta da ja ne pravim razliku @meč-lu svesti i duha, a time ni razliku između procesa dostizanja duhovnog i mentalnog rasta. Oni su jedno te Isto- Druga pretpostavka je da je ovaj @W935 SIOŽËËJ' zadatak koji 'traje čitavog života. Ako psihOľe-ľaPlJë treba da pruži značajnu pomoć procesu mentalnog 1 duhovnog sazrevanja, ona ne može predstavljati brzu ili jednostavnu proceduru. Ja ne pripadam Ili . lednql određenoj školi' . psihijatrije ili psihoterapije. Nisam jednostavno frojdovac, jungovac, adlerovac, bihejvíorista, ili geštaltista. Ne verujem u . postojanje jednostavnih. lakih odgovora. verujem da skraćeni oblici psihoterapija mogu pomoći i ne treba ih zanemarivati, ali je pomoć koju pružaju neizbežno površna. Putovanje duhovnog rasta je veoma dugo. Želeo bih da se zahvalim onim svojim pacijentima koji su mi omogućili da ih pratim na_ većem delu njihovog puto- vanja. Njihovo je putovanje bilo i moje, i veliki deo onoga što je ovde prezen-tovano, naučili smo zajedno. zahvalio bih se i mnogobrojnim učiteljima i kolegama. - Najvažnija među njima je moja , žena Lili. Toliko toga mi je pružila da je teško odvojiti njenu ličnost supruge, roditelja, psihoterapeuta, uopšte, njenu individrualnost od moje sopstvene.
  4. 4. I 1317.0 DlSClPLlNA
  5. 5. 4 _ i i Problemi t' bol ' p ° Život je težak. Ovo 'je velika istina. Jedna od traj- većih. ' Ovoje velika istina, jer kada jednom saglo ` U I Q Q . . _ _damo _ovu tstmu, mi je prevaztlaztmo. Kada zaista “shvatimo da je život težak - kada to stvarno jetlttottt shvatimo i prihvatimo - tada on prcstttje tla hn-. h- težak. Kada jednom prihvatimo činjcnictt tla je žitot težak, ona nam postaje nevažna. Većina neshvata -u potpunosti ovu istinu. llxtte-. to toga, oni manje više neprekidno kukajtt kako su lljlllttxt' teškoće posebna vrsta pošasti, koja se ttekint twnlont okomila upravo na njih ili na njihove porodice, plesne. klasu, naciju, rasu, pa čak i vrsttt, lllkilkt) na thnn. - Ovo kukanje mi je veoma poznato _jer sam i ja zllt. ' svoj udeo u njemu. Život predstavlja niz problema. Da li želimo tlJ , kukamo nad 'njima ili da ih FCŠIIVLIIIIU i tla llitlltilllt» svoju decu da ih rešavaju? - Disciplina je osnovno oruđe za rešavattit- životu h problema. Bez discipline ne možemo ttišttt resiti. samo "Prva od »Četiri plemenite istine« kult' lt' “U” ”"34 bila je »Zivot je patnjam_
  6. 6. uz određenu dozu discipline možemo nešiti određene probleme. Sa totalnom disciplinom možemo Tešltl SV@ probleme. › Ono što čini život teškim je to što je proces suoča- vanja sa problcmimai njihovo rešavanje veoma- bOIaTI- Problemi u zavisnosti od prirode, izazivaju žalost, tugu. usamljenost, krivicu, žaljenje, gnev, strepnju. 1901 ili očajanjc. Ovo su neprijatna osećanja, često veoma ne- prijatna, ponekad podjednako jaka kao i najintenzivniji fizički bol. Upravo zbog bola koji sukobi i događaji izazivaju u nama, mi ih zovemo problemi. Pošto. život postavlja pred nas beskrajan niz problema, on je uvek. težak, pun je bola ali i radosti. Ipak, život popnima smisao u čitavom procesu su- očavanja i rešavanja problema. Problemi su oštra gra- nica izmedu uspeha i neuspeha. Problemi _podstiču u nama hrabrost i mudrost. Zbog problema mi mentalno i duhovno sazrevamo. Kada želimo da ohrabrimo razvoj i neustrašivost ljudskog duha, mi izazivamo i podstičemo ljudsku sposobnost za rešavanje problema, kao što u skoli name-mo deci postavljamo probleme za- rešavanje. Kao što je rekao Bendžamin Frenklin: »One stvari koje su bolne, poučne su. « Ovo je razlog zbog koga mudri . ljudi uče da ne strepe 'već da rado prihvataju probleme i bol koji oni donose. Većina nas nije tako mudra. Strahujući od bola koji prati probleme skoro svi mi, u većoj ili manjoj meri, trudimo se da ih izbegnemo. Mi odugovlačzimo u nadi da će oni sami nestati. Ignorišemo ih, zabo- ravljamo i pravimo se da ne postoje. Upotrebljavamo i droge da bi ili što lakše ignorisali i da, bismo otupe- lošću zaboravili uzrok bola. Težimo da zaobilazinio probleme untesto da se suočavamo sa njima. Trudimo IO
  7. 7. se da se iz njih izvučomo umesto da ih ulpuliml. li. . kraja. . Tendencija da se izbcgavaju problemi l CJHJŽlZILL patnja kojnu oni nose osnova je ccloktnpnnc Illculąlnv bolesti. Pošto svi mi posedujemo u vuču] ili lllJllju-j mori ovu tendenciju, svi smo manje ili više Incnlulzil; oboleli. Neki od . nas će ići do zapanjujućih fątąttlxçx da bi izbegli svoje probleme ili patnju koju oni j)()k! ' razumevaju udaljavajući se od svega dobrog ili 1.31111:: nog da bi pronašli lakši izlaz, izgrnclujući kao luou-. u- veoma složen svet mašte, koji ponekad u pulpununtl isključuje stvarnost. Karl Jung je to lepu rt-Lst. »Neuroza je uvek zamena za legitimno patnju. « Supstitucija u krajnjoj liniji uvek posluje bullllp . od patnje koju teži da izbegne. Neuroza szuna po HH postaje najveći problem. Verni formi, IIHlUgl u: mi. . pokušati da izbegnu ovaj bol i problem koji je puma. , íznikao, taložeći sloj po sloj neuroze. SFCCUIII, HCL! mmm hrabrosti_ da se suoče sa svojom ncurozom, i jHKilHJ - obično 'uz pomoć psihoterapcuta - tlu ucc d. : suočavaju sa stvarnom patnjom. U svukonn lll. |: l kada izbegnomo pravu patnju koju stvara llxątlnln. ' u koštac sa problemi-ma, mi islovrolnenc) ll. l)t'g. '.tgtllil› razvoj koji je posledica rešavanja problemu. 1.4 uuu. ' razloga, u mentalnoj bolesti prcstajcmo da su ru/ vliniln › u duhovnom smislu i samo stagniramo. Bez ()/ .Lll`. l'l]t'll ; .-. , ljudski duh počinje da se sparušava. Potrebno je u sebe i u svoju tlccu ugraditi mi. :n za postizanje duhovnog i mentalnog zdravlju. (h im . wlan da kažem da sobe i svoju decu treba nauciti ; mm-iz za patnjom i njenoj vrednosti, kao i nužnosti slim . t. :;: ą. . sa problemima i iskustvom bola koje oni now p -sam rekao da disciplina . predstavlja (`›Sll1)'llt) Uľllklt' ; a
  8. 8. rešavanju životnih problema. Postaćcąçlasnb da je ovo oruđe tehnika patnje, sredstvo kojim doživljavamo 1301 problema na kojima moramo raditi i rešavati ih sukçe- sivno, učeći i razvijajući se u tom procesu. Kada Sebe i . svoju decu učimo disciplini, mi učimo njih i sebe kako da patimo i sazrevamo. A Sta su, u stvari, ove tehnike patnje, ova sredstva za konstruktivno doživljavanje bola koje ja nazivam clisciplltn. ›ln? lma ih četiri: odlaganje zadovoljenja, Pľl' hvatanje odgovornosti, posvećenost istini i balansiranje. Kao što ćete videti, ovo nisu složena oruđa za čiju je napon-cim potrebno dugo uvežbavanje. Naprotiv, to su vvolnit _jednostavna oruđa i skoro sva deca nauče njima Llíl barataju pre nego što napune deset godina. Uprkos lome, predsednici i kraljevi često zaboravljaju da se njima služe, sve do sopstvene propasti. Problem ne leži n složenosti ovih oruđa već u volji da se ona upatrebe. To . su orućla koja čoveku pomažu da se suoči sa bolom u ne (la ga izbegava, i ako neko želi da izbegne legi- limnu patnju. onda će svakako izbeći i upotrebu ovog orutla. Mi ćemo, u sledećem poglavlju, nakon analize svakog; jiojudinačnog oruđa, proučiti volju da se ona upotrtzbc, a to se zove ljubav. Odlaganje zadovoljenja Ne tako davno, jedna tridesetogodišnja finansijska' službcnica žalila mi se da čitavih nekoliko meseci odugo- vlaČi sa poslom. Razmatrali smo njena osećanja koja : :aji prema autoritetu uopšte, posebno prema roditeljima. Prončili smo njen stav prema poslu i uspehu i u kakvoj su oni vezi sa njenim brakom, seksualnim identitetom, željom cla se takmiči sa mužom i njenim strahom od l? g. .
  9. 9. takve kompeticije. Ipak, uprkos ovom celokupnoin iscrpljujućem psihoanalitičkom radu, ona je i dalje nastavila da odugovlači i traljavi sa poslom. Napokon, jednoga dana, usudili smo se da pogledamo u oći onome što je bilo očigledno. »Volite li kolačc? « upitao sam je. Odgovorila je da_voli. »Koji deo kolača najviše volite? nastavio sam, »kolač ili šećerni preIivP« -›Ol1, prelív, 'naravnoet, odgovonila je sa entuzijztzmom. »A kako . se jede kolač? « upitao sam, osećajući se kao najtupaviji psihijatar na svetu. »Ja prvo pojedem prelív«, odgu- vorila mi je. Sa njenih navika u jeclenju kolaca. jiresli smo na analizu njenih poslovnih navika, i kao što se dalo očekivati, otkrili da se ona svakog radnog. : tlana prvo posvećuje obavljanju lakšeg dela posla, dok . se preostalih šest sati nakanjuje da pređe na problema- tičníji ostatak. Predložio sam joj da primora sebe da prvo završi deo posla koji je manje prijatan, a zatim da prijatno provede ostalih šest sati. Smatrao sam da sat vremena . mučenja praćeno sa šest sati uživanja, više vredi nego obrnuto. Složila se sa mnom, i poštu -je u suštini žena snažne volje, prestala _ie da odugovlaei. Odlaganje zadovoljenja je proces planiranja patnje i i zadovoljstvau životu, tako što se prvo suočavanm sa neprijatnošću da bismo je_ što pre pregnrali i tinte povećali zadovoljstvo. To je jedini način da se pristojno živi. Ovo oruđe ili proces raspoređívanja, većina den- nauči rano u životu, ponekad čak i sa pet godina. Na primer, ponekad će dete dok se igra sa drugom, ;n-ed« ložiti da nešto rade na Smentl. Dozvoliće (lntgrtt tla 1-» prvi uradi, tako da će ono samo uživati tek kusniIiV kada na njega dođe red. U uzrastu od šest _uotlin.1. deca mogu početi da prvo jedu kolač, a zatim ukrasni prelív ili šlag. Ova rana sposobnost da se odio/ i . anti l š
  10. 10. Voljenjc, produžava se kroz osnovnu školu, naročito kroz naviku pisanja domaćih zadataka. Već Sa dvanaest godina, neka deca mogu uvek da 56611111 i “rade Zadatlfe bez roditeljske opomene, pre nego' što POČU“ d? gleda-l“ TV program. U petnaestoj ili šesnaestoj godin! Ovakvo se ponašanje očekuje i smatra normalnim. U ovom uzrastu njihovim vaspitačima postajeJ-? SHO da značajan broj adoleseenata ne zadovoljava ovu-normu. Dok mnogi poseduju dobro razvijenu sposobnost od- laganja zadovoljenja, neki petnaestogodišnjaci : i šesna- cstogodišnjaei kao da je uopšte ne poseduju. Oni su najčešće, problematični učenici. Uprkos prosečnoj; ili ćak natprosečnoj inteligenciji, njihove su ocené loše, jednostavno zato što ne rade. Oni nasumice odlučuju da pobegnu sa časa ili uopšte ne odu u školu. Impul- swni su i ta impulsivnost se prenosi na njihov celokupni život. Cesto upadaju u tuče, drogiraju se, i dolaze u sukob sa policijom. Njihov je moto: uživaj sada, plaćaj posle. Tako dolazi do potrebe za psiholozima i psiho- terapeutitna. U većini slučajeva, Čini se da je ta inter- Vcilclja prckasna. Ovi adolescenti se suprotstavljaju svakom pokušaju intervencije, pa čak i onda ka`da se taj otpor pokušava savladati toplinom, prijateljstvom, nepristrasnim stavom terapeąta, njihova je impulsivnost često toliko snažna da značajno ometa njihovo učešće u procesu psihoterapije. Dešava se' da ne dođu na_ terapiju, izbegavaju sve što je važno i što im teško píldil. Obično pokušaj i intervencije rezultiraju neusxpe- hom, i ova deca napuštaju školu da bi nastavila putem koji Često vodi u katastrofalne brakova, nesreće i psihi- jatrijske bolnice ili zatvore. Zašto je to tako? Zašto većina razvije sposobnost da ocllziže zadovoljenje dok značajna manjina u tome ne uspe do kraja života? Odgovor nije apsolutno, naučno H
  11. 11. poznat, niti je uloga gcnetskog faktora sasvim jama. Raznolikosti nisu dovoljno kontrolisane da bi ; vosluzilt- kao naučni dokaz. Ipak, većina znakova _jasno ukazuje na kvalitet roditeljskog uticaja kao glavnog uzrocnil-. a. Gresi otaca Ne može se reći da u domovima ove nedisciptmo. vane dece ne postoji neka vrsta roditeljske (llsclpllnu. Najčešće su ova deca surovo kažnjavana tokom (lune mladosti: šamarana su, udarana, šutirana i Silvana . za najmanji nestašluk. Ipak, ova je disciplina lie/ .ttatćajlia jer je“ to nediseiplinovana -disciplina. Jedan od razloga zbog koga je ona bezn: i(--. ijiia, it' taj da su i roditelji nedisciplinovani i time slu/ ie . kao primeri nediscipline svojoj deci. Oni se mogu S'; ttl. tll i tući pred decom, bez uzdržanosti, dostojanstva, i ľZlClU- ' nalnosti. Mogu biti aljkavi. Olako davati obećanja koja ne održavaju. Njihovi su životi često i očigledno haotictni, tako da pokušaji da srede živote svoje dece ovoj (leluitt . besmisleno. Ako otac redovno bije majku, kakvog sllilsl. : ima to što će majka istući dečaka jer je udario svoju sestru? Kakvog ima smisla da mu se kaže da mora tlJ kontroliše svoju narav? Kako u detinjstvu Često llClllÄllllU mogućnost upoređivanja, naši roditelji za nas pľctlxlax ljaju bogolika stvorenja. Kada roditelji nešto Čim', i. . deca shvataju kao jedini način da se to uradi. Ako Llľlt' svakodnevno posmatra roditelja koji se ponasa tlix. : plinovano, uzdržano, dostojanstveno, koji ie sposoban. da organizuje svoj život, .ono će svakim (lt-licem svi-w prihvatiti ovo kao jedini način života. Ali ako ono svakodnevno posmatra roditelje kako necliseiplizioxum. žive, prihvatiće to kao jedini pravi model života.
  12. 12. I "Od primera sopstvenog ŽiVOľa. Važni-la Je sam? ljubav. Samo ponekad disçiplinovana deca mogu potecl iz haotičnih, neurednih domova u kojima je P°Vr°m°n° prisutna prava ljubav. Za razliku od OVDE@ nema“, roditelji koji se bave nekom profesijom kao što. su medicina, pravo ili dobrotvorni rad, i vode uredan ŽIVOË mada lišen ljubavi, šalju u život decu P°dlćdnak° ne' dísciplínovanu, destruktivnu i dezorganizovanu kao ŠtO su to deca iz siromašnih i haotičnih porodica. . _ Ljubav u krajnjoj liniji znači sve. Misteriju ljubaVl ćemo analizirati u kasnijem odeljku OV@ knjige- link» zbog koherentnosti, nije je i sada loše ukratko spo- menuti u odnosu na disciplinu. _ Kada nešto volimo, ono je, za nas vredľm, *i m1 mu posvećujemo vreme, uživamo i brinemo o njemu. Posmatrajte tinejdžera zaljubljenog u svoj automobil i zapazite koliko će vremena provesti diveći mu se, glancajttći, popravljajući i turirajući ga. Ili, obratite' pažnju na neku stariju osobu u omiljenom ružičnjaku gde provodi sate u plevljenju, okopavanju, đubrenju i posmatranju. Isto važi i za decu. Ako ih volimo, divićemo im se, paziti ih i posvetićemo imsvoje vreme. Dobra disciplina zahteva vreme. Kada nemamo vremena za svoju decu, i dovoljno ih pažljivo ne po- smatramo, nećemo postati svesni trenutka u kome će nam diskretno uputiti apel za pomoć u disciplini. Ako je njihova potreba za disciplinom tako očigledna da nam se ureže u svest, mi se ipak možemo o 'nju oglušiti, jer je lakše pustiti im na volju i reći: &Ja prosto nemam snage da se sa njima' danas preganjam. « Ili, ako smo napokon primorani da preduzmemo mere usled njihovog nestašluka i sopstvene iritiranosti, često ćemo sprovesti disciplinu brutalno, više iz besa nego sa promišljenom namerom, ne analizirajući problem i- 16
  13. 13. ne razmišljajući o tome koji bi konkretan ul›lt. '-. .li. pline trebalo primcniti. Roditelji koji posvećuju svojoj tleei vii-m. - . kada to disciplina ne ttćini nuznim, pľlillclltt' o nj 'li' suptilnu potrebu za disciplinom ua koju '. '.tij. t o_'~ voriti nežnom opomenom, prekorom ili pulnxiluttt. ;›~. -. ćenim pažnjom i ttvićlavnošću. Oni 'ee jjaainairaii il'. na koji njihova deca jedu kolač, kako uce, kada_ varaju bezazlene laži, kada beže od problema »a itijtľli. : ne žele da se suoče. Naći će vremena da i/ vt-ľa; !i! ugkl'x korekcije, slušajući decu, odgovarajući im, potttąątl. - , › težući, ponegde popuštajući, dajući im lekcije, ,›i; .„. ~.i~. ... priče, grleći ih, ljubeći, nagradujući i tilpsttti jim l. d m. , u znak odobravanja. Sve ovo_ čini disciplinu koju printenittitt jmxlji-. a roditelji nadmoćnom u odnosu na (mu koju ~. j›rox». ›.i. roditelji koji deci ne pružaju tlovoljrto ljubavi. U-_o j samo početak. Posvećujući _puno vremena j›o~. tii. izi. ›.ni. i i razmišljanju o dečijim potrebama, ľutliteljí koji of svojudecu, često će se mučiti nad svojim „tllti'-. .i: ii. . i patiće u pravom smislu [t: reći, sa svojom litx Deca nisu neosetljiva na to. Ona zapazíajtt l. .td. i roditelji spremni da pate sa njima, i mntlu llCtt' ›. -í. i~. _' uzvratiti zahvalnošću„ naučiće da pate. -Ako li ! to roditelji spremni da sa mnom pate«, teti CL' Still patnja mora da nije tako strašna, i trebalo bi (i. t l›. i.! . li spreman da patim. « OVO DOČCIItk S1llll<›tli*~1_í'l. f:~ Vreme i kvalitet vremena koje ľULlllCljl jin-Am . ti . deci, ovima ukazuju na to koliko ih roditi-lji Roditelji koji nemaju dovoljno ljubavi la . xtnjtt d. . u želji da prikriju taj nedostatak, ttpt›t'ttt› i ttivlmzrt' . ponavljaju da ih cene, ali im ne pnsvt-rttitt . t`ľt. pažnju. Njihova deca nisu nikada potpuno / ;t. t:. tlt. t praznim rečima. Svesno će možda želeti da lit d
  14. 14. ali -podsvesno Znaju na u ' s ]'e ' u želji da poveruju da u voj na u njihovih da postupci njihovih' roditelja nisu na nlV0 reči. Sa druge strane, iskreno voljena deca, maflflf? u ekstremnim trenucima u stanju da svesno osete lll 1zJaV° da su zanemarena, znaju da su istinski vrednovana. Ovo saznanje vrednije je od zlata, jer kada deca znaju da su cenjcna, kada to zaista osete i kada svim svollm bičem to spoznaju, ona se osećaju vrednim- Osećanje lične vrednosti - »Ja sam vredna osoba« - esencijalno je za mentalno zdravlje i predSľaVlJa sm! ? samodiscipline. Ono je ujedno i direktan proizvod rodi- leljskc ljubavi. Takvo uverenje mora se steći u de- tinjstvu. Neobično ga je teško nadoknaditi u zrelijim godinama. Kada dete kroz roditeljsku ljubav nauči da se oseea vrednim, gotovo je isključeno da će nedaće zrelog doba uništiti njegov duh. Ovo osećanje lične vrednosti temelj je discipline upravo zbog toga što ćemo, kada se osećamo vrednima, voditi računa o sebi na sve moguće načine. Samodisci- plina je dokaz da pazimo sebe. Pošto raspravljamo o procesu odlaganja zadovoljenja, raspodeli i posvećivanju vremena, hajde da razmotrimo pojam vremena. Ako. cenimo sebe i svoje vreme želećemo korisno' da ga iskoristimo. Finansijska službenica koja je odugovlačila sa poslom nije cenila svoje vreme. Da jeste, sigurno ne bi dozvolila sebi da ga tako nesrećno i neproduktivno traći. Nije beznačajno to Što je u detinjstvu sve školske raspuste provodila kod plaćenih staratelja, mada su roditelji mogli da brinu o njoj da su to želeli. Oni je nisu cenili. Nisu želcli da se staraju o njoj. Tako je ona odrasla u osobu koja se smatrala manje vrednom, i koja ne zaslužuje pažnju. Zbog toga nije brinub_ . o sebi. Nije se smatrala vrednom discipline. Uprkos tome 18
  15. 15. što je bila inteligentna žena, ncdostajala su joj naj- elemcntarnija uputstva o samodisciplini, usled otlsuslva realnog sagledavanja vrednosti, sopstvenog vrenlerta i sebe same. Kada je uspela da uvidi vrednost svog, vrc. mena, usledila je prirodna potreba da ga organizuje, zaštiti i maksimalno iskoristi. Kao rezultat iskustva svrsishodne_ roditeljske ljubavi ti pažnje u detinjstvu takva srećna deca će zaigaxiti u zrelost ne samo sa unutrašnjim osećanjem sopstveni- vrednosti, već i sa dubokom unutrašnjem slgttrnusctt. Sva deca se užasno plaše napuštanja, i to ne bez l`i| ll()f. '1`t. Taj strah se razvija kod deteta već u šestom lllvxľvtl života, u trenutku kada dete sagleda sebe kao individu-. i odvojenu od' roditelja. Uz ovakvo sagledavanje sebi: dolazi do saznanja da je kao individua sasvim bespo- moćno, u potpunosti zavisno i prcpušteno volji rodi- telja. Biti napušten od roditelja 7a dete je ravno . snu-ti. Većina roditelja, čak i ako su grubi i neobrztzovaiti, instinktivno osećaju strah svoje dece od nzlpuštztttin, pa će ih svakodnevno po stotinu puta ttveravati: 'Znas da te tata imama nikada neće ostaviti. « »N; tt'; tvni› da će se mama i tata vratiti po tebe. « »minuta i l. tl. t ne mogu da zaborave na tebe. « Ako ove reći ll`l`. budu propraćene odgovarajućim postupcima, tlľlt' do pubertetaizgubiti strah od napuštanja, .sti-ći u' dubok unutrašnji osećaj da je svet sasvim siivuiin mesto, i da zaštita nikada neće izostati lll-iullkn w zatraži. Uz ovakvo unutrašnje osećanje sigurnosti, Llľlt' je oslobođena da odlaže zadovoljenjebilo knit' visi. - sigurno u saznanju da je zadovoljenje, poput doma r roditelja, uvek pri ruci. Na žalost, većina ljudi nije ove sreće. Znacnjnii bio; biva napušten od roditelja, usled smrti, nnpitstnnui zanemarivanja ili naprosto iz 'jednostavnog, llt'tlttl. tl'x. t l**
  16. 16. ljubavi. Druga deca, mada faktički nikada ne biVaju napuštena, nijednom ne prime' uverljive dokaze da se to neće dogoditi. Neki roditelji, na primeľ. da bi št° lakše i brže sproveli disciplinu, otvoreno će ili pri- kriveno upotrebiti ovu pretnju da bi postigli Cill- PO' ruka koju prenose deci je ova: »Ako 1,16- “činiš ono što ti je rečeno, neću te više voleti, a ti razmisli šta to znači. « A, naravno, znači napuštanje i smrt. Ovi roditelji pružaju ljubav u potrebi za kontrolom i, domi- nacijom nad decom„a zbog toga su takva deca preterano zastrašena budućnošću. Ona deca koja su psihički ili stvarno napuštena, sazrevaju bez osećanja da je Svet sigurno i zaštićeno mesto. Oni ga smatraju opasnim i zastrašujućim, i nisu spremni da se u sadašnjem tre- nutku odrcknu zadovoljenja i sigurnosti u ime većeg zadovoljenja i sigurnosti u budućnosti, zato što. je _ luudućnost za njih ncizvesna. Na kraju možemo da zaključimo da je zadecu, da bi razvila sposobnost odlaganja zadovoljenja, `ne- ophodno da poseduju saimodisciplinovane roditelje i osećanje sopstvene vrednosti, kao i stepen vere u si- gurnost svoje egzistencije. Ovo se najbolje stiče putem samodiscipline i prave iskrene ljubavi i pažnje roditelja. To su najvredniji pokloni koje roditelji mogu podariti. Ukoliko oni ove darove ne pružaju, moguće ih , je steći iz (lrugih izvora, ali u tom slučaju, proces sticanja sposobnosti odlaganja zadovoljenja predstavlja doživotno ntukotrpno uspinjanje koje neretko završava neuspehom. Rcšuvanje problema i wemc. Pošto smo se Ltkratko osvmuli na načine na koje prisustvo i odsustvo roditeljske ljubavi može utica-ti 20
  17. 17. na razvoj samodisci. pline uopšte, a posebno na odl. -.; _.›r. .n; .- zadovoljenja, sada ćemo razumotriti neke suptilníje, an. ..t. . raZOrnC načine na koje poteškoće u odlaganju zadovo- ljenja, utiču na živote većine zrelih ljudi. Dok Većina nas, srećom, razvije zadovoljavajuću sposobnost od- laganja zadovoljenja da bi lakše prošla km1. srednju školu. ili studije i došla do' zrelosti ada nije thpttl ąr. . _glavila u zatvor, naš razvoj je ipak ncsílvľšcn i tid-. on. pletan, što rezultira istom takvom sposobnosctn z. . rein- vanjem životnih problema. Kada sam napunio 37 godina naučio sunt d. . ji» pravljam. stvari. Pre toga su svi`moji pokusaji d. . p. . pravim naprslu cev, neku igračku, ili sastavim xi-. un. -~Lt. ., na sklapanje po nerazumljivoj šemi, zztvršzlvali ; ›.l, ›r! ~.. ›n›. neuspehom i frustriranošću. Mada sam Llspct) da . ×.; .~. r.-~p. :.. medicinski fakultet i da izdržavam porodicu kao 11mm. -više uspešan psihijatar, smatrao satu sebe ltlluluttt s. . mehaniku i verovao da mi nedostaje neki get: ili d. . je to prokletstvo prirode koja mi je tnskrntil. . taxi. . mistični kvalitet potreban za bavljenje xnelunti'„. :.. Zatim, jednoga dana, na kraju moje 37. godine za vreme jedne prolećne nedeljne šetnje, 11:tl›; s; t.› m“. .. na suseda koji je popravljao kosilicu za travu. Po; - sam ga pozdravio, rekao sam mu: »Baš vam st' . lito. Nikada nisam uspeo da popravim takve stvari. t'. .~. I.~ kraćeg oklevanja, sused mi je odvratio: .'l`o j« x. .:-› što ne posvećujete tome vreme. « Nnstavio szttn <. .-t. :.: : onespokojen guruovskcm jednostavnosti: : sp. ›nt. .:. .». ..: i konačnošću njegovog odgovora. »Ne mislis utlItl-t i* je bio u pravu? « upitao sam se. Ovo je ncpd. - o~. z.. í › registrovana, jer već prvom sledećom prilikom. , ! ... .!. . je trebalo_ popraviti neki manji kvar, prist-tio . ..m ~ podatka da tome treba posvetiti odredeno vtcmt- N. . automobilujedne moje paçijentkinje kočnivn . u tw' * I
  18. 18. ranje se zaglavila. Znala je da isP°d k°ntr°lne . ta-we treba uraditi nešto da bi se ona oslobodila, mada. ľlfle tačno znala šta. Legao sam na P°d iSPOd Pľednleg sedišta i smestio se što sam mogao udobníle- zëtlm sam natenane posmatrao situaciju. U početku sam video samo zbrku žica i cevčica koje mi ništa nisu značlle. Postepeno, bez žurbe, uspeo sam da se usredsredim . na mehanipam koji pokreće kočnica. Pronašao sam kvačlcu koja je sprečavala mehanizam da se pokrene. Jednim pokretom prsta pomerio sam kvačicu na gore i time rešio problem. Postao sam majstor _za mehaniku! U stvari, nemam vremena da se posvetim učenju te majstorije koja bi mi omogućila da uvek mogu da popravim skoro sve mehaničke kvarove zato što sam se opredelio da svoje vreme posvetim ne-mehaničkim poslovima. Zbog toga ja i danas trčim kod najbližeg mehaničara. Razlika je u tome što sada znam da je to samo pitanje ličnog izbora, a ne prirodni, genetski ili neki drugi nedostatak. Naučio sam da svako' ko nije mentalno defektan može rešiti svaki problem, ako je voljan da mu posveti dovoljno vremena i pažnje. ľažna je konstatacija da mnogi ljudi jednostavno no posvećuju dovoljno vremena rešavanju životnih, íntelcktualnih, društvenih ili duhovnih problema, kao što se ni ja nisam posvećivao problemima mehanike. Pre mog prosvetljenja u domenu mehanike verovatno bih nespretno proturio glavu ispod kontrolne table automobila, cimnuo nekoliko žica nemajući pojma šta radim, a zatim, videvši da nema rezultata, digao ruke i rekao: »Ovo prevazilazi moje sposobnosti. « To je ono kako. većina nas pristupa dilemama svakodnevngg ži. vota. Prethodno spomenuta finansijska službenica bila je u suštini ncžna, privržena, mada prilično bespomoćna, majka dvoje male dece. Bila je budna i dovoljno brižna 22
  19. 19. l ä 1 da uoči svaku vrstu emotivnog problema koji l)l javio kod dece. Ipak, ona je neizbcžno pl`ll. )t`. g;t. tl. t jednom od ova dva sistema vaspitnog tlclovnttja: il«. je dosledno sprovodila svaku promenu koja bi joj u t trenutku pala na pamet, primoratmlzl (lCCtl dn pojt-. lta obilniji doručak ili da ranije odu u krevet, bez. ulníz. : dali je ta promena u bilo kakvoj vezi sa problcnxozn, ili je dolazila na sledeću seansu kod mene, UĆLtjLlMtjlkl »To prevazilazi moje moći. Sta da radim? ()'; t ; vim je imala bistar i analitički um i kada nije odugąovtn d. . bila je sposobna da rešava probleme na poslu. S tlnąr. - strane, suočena sa nekim ličnim problemom, ponąs. .l. t se kao da nema ni trunke inteligencije. Stvar je lnl. : u vremenu. Kada bi postala svesna nekog lltllutg ptw blema, on bi je toliko uznemiravao da je tt-zíila m- nutnom razrešenju, ne želeći da produžava llZllL'lllllt'llx»l da bi ga proučila. Rešenje problema je za nju plľtlxLtk ljalo zadovoljenje, ali nije mogla da odlozi to / gttlann ljenje čak ni na par minuta, što je rezultiralo ln-oni. mm haotičnim porodičnim stanjem. Srećom, so; ›st. -nt›: :› istrajnošću u terapiji, uspela je da se discipllnttit- i tlliľt' analizira porodične probleme da bi pronasla tixllllwljvll. : i efektna rešenja. Nije mi cilj da ovde govorim samo o Cľtilvlltllnll poremećajima u rešavanju problema koji . su lxklttttxxu -vezani za ljude sa-očiglcdnim psihićkim [)Ul`t'lllt't. tj1lll. t 'Finansijska službenica može_biti svako od nus. kn lll nas može_ da kaže da je u krugu porodicu po»rt-z. .› dovoljno vremena razmatranju problema svoju tla. " Ko je od nas toliko samodisciplinovnn, dn Sllnxvll porodičnim problemima nije nikada rekao: Uto pz. - vazilazí moje moči? « U stvari, postoji jedna SVCpľlSlllnu i nnnr. -r. ›.. l.. _. greška u pristupu rešavanju problema koja je gumi. . "~
  20. 20. tivni ja i destruktivnija od nestrpljivijih i neadekvatnih pokušaja da se pronađe trenutno rešenje. To je nada da će se problemi rešiti sami od sebe. Jedan trideseto- godišnji ncožcnjeni trgovački putnik koji je dolazio na Sľllpnu terapiju u malome mestu, počeo je da izlazi sa tek razvedenom ženom bankara koji je bio Član iste grupe. Trgovački putnik je znao da je bankar razdražljiv čovek kome je razvod teško pao. Znao je i to da nije pošteno što nije priznao ovu vezu. Takođe mogao je da prcdvidi da će bankar kad tad saznati i da je jedino rešenje problema da prizna sve pred grupom i uz njenu podršku lakše podnese njegov gneV- Ipak, on nije ništa preduzeo tako da je bankaľ, SaZnaVŠi nakon tri meseca za ovu vezu, besan napustio terapiju. Suočen sa grupom i upitan za objašnjenje ovakvog prećutkivanja rekao je: »Ponadao sam se da ću ćuta- njem izbeći neprijatnost. Poverovao sam da će ako budem dovoljno čekao, problem nestatisam od~ sebe. « Problemi ne nestaju. Moraju se rešavati, inače su velika prepreka u rastu i razvoju duha. Grupa je trgovačkom . putniku jasno stavila do znanja da je njegov najveći proble-m sklonost da izbe- gava probleme i ignoriše ih u nadi da će on. i sami nestati. Četiri meseca kasnije, trgovački putnik je na- pustio posao i ispunio svoju davnašnju želju i otvorio sopstvenu radnju. Grupa je bila sumnjičava prema odluci, a nisu bili ni sigurni da je to pametan potez pred zimu, ali ih je trgovački . putnik uverav-ao da će zaraditi dovoljno novca da održi radnju. Na tome je ostalo. U februaru je objavio da napušta grupu, jer više nema novca da plaća terapiju. Bankrotirao je i pred- stojalo mu je traganje' za novim poslom. Za pet meseci popravio je samo osam komada nameštaja. Na pitanje 24
  21. 21. zašto nije ranije počeo da trazi nov posao, tnljgo-. ozt. je: »Pre šest nedelja_ sam video da satu be! !t-. t'. ._t ali nekako mi je bilo teško da povcľttjcttt tlJ l( te. . ovoga doći. Citava stvar nije izgledala hitna, ;tll '. ,l". l.l jeste. « Ignorisao je svoje teškoće. Polako ja jltnvt lJ shvata da nikada neće odmaći od pocetka ako suoči sa problemom -- ćak ni uz pomoc o. . ; Pult terapije. sveta. Ova sklonost ka ignorisanjtt prnblctttgt j. - j. ~.! ;' stavna manifestacija ncspremnosti za otll; t~. s.tttj. ~ . unloą ljenja. suočavanje sa problemima, kako satu w. z. '. .. › veoma je' bolna. Suočiti se sa prolilctttottt jm« m › što nas okolnosti ne budu primoralc tla to tužuuu» znači odreći se nečeg prijatnog ili lllíllljt' l~-›! tt. ..~ nešto što je bolno. Tako pristaje-mo na patnju, .ili u očekivanju budućeg zadovoljcttitt, tttttr~. tt› tla t! .~': '.. ›„: t . u trenutnom zadovoljcnju u nadi da ćemo sam: ;Lil ~ 1: u budućnosti. Može se učiniti da je trgovac-ki putnik lnttj. ignorisao tako očigledno probleme bio omotno. . ; j ili psihički primitivan, ali opet vam kitžcltl, nj. - _ nezrelost i primitivizam leže u svakome od lina I. _hm veliki general mi je jednom prilikom tcltan: alu problem u ovoj vojsci a valjda i u svakoj (H'; '.lll". tx . j. je da većina rukovodilaca sedi i posmatra jn-ľnl. na poslu, gledajući im pravo u oci i no j›rt-tltt›. o.„. ništa, kao da će sami nestati . ako oni budu . l . dugo sedeli. « General nije ovde tnislio : M tt›. -tn›. '.. » zaostale ili nenormalno. On _je govorio o uslnllttt ralima ili višim pukovnicima, ljuditna jltrnllllítl uvežbanim u disciplini. Roditelji su rukovodioci, i mada . su . uto l» ~. premljeni za tu ulogu, njihov zadatak n- twnz~ . í jednako složen kao i rukovođenje kompanijom ll:
  22. 22. poracijom. Poput vojnih starešina, i većina . roditelja će uvideti probleme svoje dece ili konflikte u nlih°V°m međusobnom odnosu, mesecima ili godinama Pľe U980 što nešto preduzmu, ako to ikada i učine. »smatrali smo da će ono to možda prerasti«, obično kažu ľcľdl' telji kada se sa problemom pet godina starim pojave kod dečijeg psihijatra. Mora se reći da je roditeljima teško da donesu odluku, i da deca zaista često_to prerastu. Ipa_k, nije na odmet pomoći_ im u tome i malo pomnije posmatrati problem. I mada deca često problem prerastu, postoji i veliki broj suprotnih sluča- jeva. Kao i kod svih ostalih problema, važi pravilo 'da' što se dcčiji problem duže ignoriše. on se utoliko *pove- ćava i postaje bolniji i teže rešiv. Odgovornost Zivotne probleme treba rešiti. Ovo tvrđenje može zvučati idiotski tautologično ili 'očigledno, ali iako mno- gima izgleda takvo, većina nije sposobna da ga u potpunosti i celokupnosti razuma. To se dešava zbog unutrašnje prisile da prihvatimo odgovornost za pro- blem pre nego što počnemo da ga rešavamo. Problem nećemo rešiti izjavom: »To nije moj problem. « Ne možemo ga rešiti ni očekivanjem da ćeto neko drugi uraditi umesto nas. Mogu rešiti problem samo kada' kažem: »Ovo je moj problem, i na menfje da ga rešim. « Ali mnogi izbegavaju bol vezan za problem, i kažu: »Krivi su drugi ljudi, društvene okolnosti van moje kontrole, prema tome njegovo rešavanje je stvar istih tih ljudi ili društva. To nije moj lični problem. « krajnosti do kojih ljudi idu da bi psihološki izbegli odgovornost za svoje probleme su. tužne ili komična, 26
  23. 23. Narednik u vojsci stacioniranoj na ostrvu t)! .'n. ..~. .. . t. guše u problemima zbog sklonosti ka pi. u, pnnlnl na psihijatrijsko posmatranje i, ukoliko je lu . ... ..; ... . lečenje. Negirao je da je alkoholičar. ćak i lu d. . : u alkohol prerastao u njegov lični problem, izj. .~. 'i. ~'. . A. .. Okinavi uveče nema šta da se radi osim da c pij. '- »Volite li da čitate? « upitao sam'ga. »Oh, da, naravno. « »Onda zašto uveče ne čitate txmesto sto put-t? ' . sU barakama je suviše bučno za Čitanje. »Zašto onda ne odete u biblioteku? »Biblioteka se nalazi predaleko. .. »Da li se biblioteka nalazi dalje od bara u '-. .p odlazite? « ›$Pa, nisam baš neki naročit citalae. 'I'. › Im' plvl. : . ne zanima. « »Volite li da pecate? « »Naravno, veoma. « »Zašto ne biste pecali, ttmesto . što pijem. " »Zato što radim po ceo dan» »Zar ne možete da pecate noc-ui'. »Ne, na Okinavi se noću ne može pecati. »Ali, naravno da može«, odvratio . sam. .me- . ovde nekoliko društava koja pucaju notu. 'ljt-lzz. - l: .l. vas povežem sa njimaP« »U stvari, ja baš naročito i ne volim al. . p. . »Ako sam vas dobro ruzumeoe, /Ëvlt-n sam . i. jasnim stvar, »na Okinavi ima i (Ininih xivan . ..z. .. p. . ali ono što vi najviše volite da radit. - ic (lJ pal. ' »Valjda je tako. « »Ali piće vam stvara neprilike, tako . L. . z. sada suočeni sa pravim noprilikania? "OVO prokleto OSIFVU 'lllOŽC Svilhngnt nalazit pije. «
  24. 24. Trudio sam se još neko vreme, ali je naredník bio sasvim nezainteresovan _da alkoholizam prihvati _kim lični problem koji može rešiti sam ili uz nečijü P°m°Ć› i ja sam sa žaljenjem morao saopštiti njegovom ko- mandantu da nije spreman na saradnju. Nastavio je da pije i bio je izbačen iz vojske usred" karijere. Mlada žena, takođe sa Okinave, lako je porezala ručni zglob žiletom, i'ja sam je prvi put VídeO u ambulanti hitne pomoći. Upitao `sam je zašto je tQ učinila. »Da bih se ubila, xiaravno. « »Zašto želite da se ubijete? « »Jer . ne mogu više da izdržim život na ovom glupom ostrvu. Morate me vratiti natrag u Sjedinjene Države. Ako ovde budem morala da ostanem, ubiću se. « »Sta vam to tako pada' teško na OkinaviIJ« -. upitao ' sam. Počela je da plače. »Ovde nemam prijatelje, i skoro sam uvek sama. « »To je stvamo tužno. Kako je moguće çla niste stekli prijatelje? : »Zato što sam primorana da stanujem u stambenoj četvrti Okinave i niko od mojih suseda ne govori engleski. « »Zašto se onda ne odvezete u američku stambenu četvrt', ili ženski klub, i tamo sa nekim sprijateljite? « »Zato što se moj muž vozi kolima na posao. « »Zar ne biste mogli da ga odvezete na posao pošto ste po ceo dan sami i dosađujete se? «` »Ne, zato što taj automobil nema. automatski menjač brzina, a ja umem da vozim samo automobil sa takvim Inenjačem. « »Zašto ne naučite da vozite automobil sa ručnim
  25. 25. menjačetnh Noprijatcljski me je usltlultlla. th. kvim cestama? Mora da ste ludi. « an. ) Neurozc i porcmcćzzií Iićjzustz' Većina ljudi koja se obraća pslltíjalttt ; ult- neuroze ili poremećaja ličnosti. _ Jednostavnije rečeno, ta dva stanja _su pt)t`x'žllt'~. .t; : odgovornosti, i kao takvi. suprotni su od lt*-ixl. ttll*. .u›j. -. sa svetom i njegovim problemima. Ncttrotitptr k' -4 l, á uzetina sebe preleranu odgovornost, a osoba a. : w v' 'La mećajem ličnosti premalu. Kada nctnrotiçari tltnltt -- t. - sukob sa svetom, oni automatski zaključuju tla. z' z~ njihova krivica- Kada se to dogodi onima Lt -. ›- - l~ c'~ii» čajem ličnosti, oni automatski zaključuju da | ' za tokriv. Ove dve osobe koje sam malome u" n-V-J' patile 'su od poremećaja ličnosti. Narednik 'nja j. . A smatrao da je Okinava kriva za ttjcgtov ; tlkolj~›lp. . z. i mlada žena koja nije prihvatal-a Supslvvlllt ntlzw". v nost zbog izolovanosti u koju _je '/ .:tpa| a. Jnln. « . te p'. neurotična žena koja takođe pati od lläillllljľllxirľ; 1m Okinavi, žalila mi se: »Svaki dan st' UtlVC/ ľlll : z '-. Ë_; '~~ oficirskih žena u potrazi za (lľttšlvoln, ali m' osećam nelagodno. Cini mi se da mc tlrugvc Jvll. ' : u vole. Trebalo bi`lakšc da sklapam prijateljstva. 'I „v5.21 . bi više da izlazim. Zclol-a bih da saznam st. . j' . ~ što me čini tako nepopularnom. « Ova Žvnit j. - [HVAR 'a na sebe svu odgovornost za svoju llsulltliclltnsl, m. . . . jući' se jedinim krivcom. Otkrio sam tokom lt'l. tj'. ;` da je ona daleko inteligentníja i 1lIlll)lt'lt)/ llI| .t „~. .`-. -_. od ostalih naredničkih (žena, pa čak i od . ×'tl_*. ';t umu». i zato se u njihovom društvu osećala : icl-. tg-_otljjo_ l' ! j I je da uvidi da njena usamljonost, dok joj _iC [Hcslľli | `›
  26. 26. 'Šala Problem, nije obavezno bila rezultat lične greške ili nedostatka. Na kraju se razvela, završila fakultet podižući decu, postala urednik jednog časopisa, i najzad se udala za uspešnog izdavača. Cak je i način na koji se izražava neurotičar -različit od načina izražavanja osobe sa. poremećajem ličnosti. Ncurotičat' često koristi izraze kao što su »trebalo bi, « »nloram« i »ne bi trebalo« - koji ukazuju na loše mišljenje o sebi kao osobi koja nikada ne ispunjava očekivanja, i uvek napravi pogrešan izbor, Izražavanje osobe sa poremećajem ličnosti pretežno seoslanja Ifa izraze kao što su: »ne mogu» »ne bih mogao«, nmoram«. i »morao sam«, ukazujući na mišljenje o sebi kao o osobi bez izbora, čije je ponašanje u potpunosti' uslov- ljeno spol jašnjim silama koje su van kontrole. Kao što ste iz ovoga mogli da zaključite, u psihoterapiji je mnogo zahvalnije raditi sa neurotičarima zbog njihove spremnosti da preuzmu odgovomost za svoje teškoće, i time shvataju da imaju problema. Oni sa poremeća- jima ličnosti su veoma teški za saradnju, koja je po- nekad nemoguća, zato što ne_ vide sebe kao uzročnike svojih problema. Po njima, pre bi trebalo' promeníti svet, čime negiraju potrebu za samoispitivanjem. 'U životu postoji veliki broj ljudi koji imaju oba ova poremećaja istovremeno, i poznati su pod terminom »neurotičari ličnosti«, što znači da su u nekim oblastima svoga života ophrvani krivicom jer su preuzeli odgo- vornost koja nije samo njihova, dok su u drugim sfe- rama propustili da preuzmu odgovornost koja im pri- pada. Srećom, kada se tokom psihoterapije sa takvim osobama uspostavi poverenje, često ih je moguće pri_- voleti da preispitaju i isprave svoj otpor prema pľćlllllnílnju odgovomosti kada je ona neophodna. 30
  27. 27. Mali je broj onih koji uspeju da ne budu [lclllu- tični i ne pate od poremećaja karaktera bar u Utllk' đenoj meri (zbog čega, u suštini, svako može imati koristi od psihoterapije ukoliko je ozbiljno sprctttan da učestvuje u njoj). Razlog za ovo je lo sto je jedan od ključnih problema čovečanstva problem shvauinj. . ? onoga za šta. jesmo, a za šta nismo krivi u iiioni_ To je problem koji nikada nije u putptlrlosli lCŠCLl, jer tokom čitavog života moramo ponovo i ponovo da lustanovljavamo koje su naše odgovornosti u VCĆllU promenljivom (oku zbivanja. Da bismo adekvatno ini-li bilo koji od ova dva procesa, moramo biti spremni l da se neprekidno podvrgavamo samoanalizi. 'Takva UljJ i spremnost nisu nam nasledno dati. U izvesnom bllllsltl, sva deca imaju poremećaje ličnosti jer je njihov pii rodni poriv da negiraju svoju odgovornost za mni›; .~i- sukobe ~u kojima se nađu. Kada se dete potuće, ono će uvek optuživati drugog kao inicijatora tuće. Na lxll način sva su deca sklona neurozi, i instinktivno ce ii. i sebe preuzeti odgovornost za ono što im je uski-; ici-n. . ii za nešto što još uvek ne mogu da shvate. Dete koji- nije voljeno, pre će smatrali da nije vredno ljulmi. . nego što će u roditeljima uočiti nesposobnost da iole Pubertetlije koje nisu uspešne u ljubavi ili spoini, ,smatraće sebe feleričnim ljudskim bićima, innestii pio sečnim ili sasvim uspešnim íldülCsCCnlllllit. Samo kio: veliko iskustvo i dugo sazrevanje stičemo sposolmiv-t da realno sagledamo svet i naše mesto' u nji-mn, .l samim tim i realističan pristup sopstvene otlgovoiiii›~. i. lu odnosu na njega i na sebe same. Roditelji mogu mnogo pomoći svojoj ili-ci n jlln cestu sazrevanja. Ima na hiljade prilika u pei-ioilii o. l ra-stanja kada ih roditelji mogu suočiti sa poiąi-i-. iiiiii tendencijama kojima izbegavaju odgovorimsii . ';t »im« i l
  28. 28. postupke, ili ili mogu ubediti da za 'neke situacije nisu lično krivi. Ali, da bi mogli iskoristiti te prilike» mdí- telji moraju biti spremni da im posvete vreme i da se dekomodiraju izlazcći im u susret. Ovo sve zahteva i jwdrazumeva mnogo-ljubavi i spremnosti da S6 Pre- uzmi: odgovarajuća odgovornost za podsticanje i PO' inagvzniji- dećíjeg odrastanja. (lsim neosetljivosti i nemarnosti, postoji mnogo narinzi na koje veliki broj roditelja može ozbiljnije ometati proces sazrevanja. Zbog svoje spremnosti da Dľcllllnll odgovornost, neuroličari mogu da budu Od~ liini roditelji ukoliko su njihove neuroze umerene i nisu preoplerećeni mnogim obavezama koje bi im pot- puno ULllľ/ .CIC energiju potrebnu za roditeljske obaveze. ljudi sa poremećajem ličnosti su katastrofalni roditelji, hC/ .Žľ/ ICIIU nesvtsni da često postupaju sa decom sa ra/ .ornorn destruktitrnošću. Kaže se da »neurotičaľi čine suhi' nesrećnima, a oni sa poremećajem ličnosti čine sve oko sebe ncsrećnima«. Najnesrećnija su deca onih ioilit-ljzi koji pate od poremećaja ličnosti. Kao i u ; l lnllnl Slcľilľllíl života, oni odbijaju da preuzmu odgo- nrrlusl 7a svoje roditeljstvo. Imaju tendenciju da decu na hiljade načina zanemare, umesto da im, posvete oliavirznu pažnju. Kada njihova deca zapadnu u' delin- kvirneiju ili imaju teškoća u školi, ovi rodit-telji će : automatski za sve okriviti školu i ostalu decu da vrše loš uticaj na njihovu. Ovakav stav, naravno, ignoriše problem. Pošto sami beže od odgovornosti ovi roditelji služe kao trzor svojoj deci za indentifikaciju. Najzad, u napor-ima da izbegnu odgovornost za sopstvene živote. ovi roditelji su u stanju da odgovornost svale i na svoju decu: »Vi me deco. izluđujetecq ili: »Jedini razlogzbog koga sam ostao (ostala) u braku je zbog 'vas, decoa; ili: »Vaša majka je zbog vas postala nervna olupinae: 32
  29. 29. »Mogao (m'ogla)-sam da završim fakultet i puslultclit neko da vas nije trebalo izdižavati. « U stvari, titne oni svojoj deci saopštavaju sledeće: »Vi ste krivi za kvalitet moga braka, moje mentalno' zdravlje i nettspeh u životu. Pošto nemaju sposobnosti da uvide koliko je ovo ni' primereno, deca će često prihvatiti_ sugerisanu Utlfru- vornost i kada to učine, i sami će postati nettrotnna. Roditelji sa poremećajem ličnosti skoro bez. iztnetË-. a stvaraju od svoje dece neurotičare i ljude sa PUľClllL“ čajem ličnosti. „ Ljudi sa poremećajem ličnosti nisu samo nľllxjlçšlll i destruktivni u ulozi roditelja, već to prenose i na svoj brak, prijateljstva i posao, - na sve oblasti zivota u kojima odbijaju. preuzimanje odgovornosti. Ovo te neizbežno jer, kako smo već rekli, nijedan pľubleill se ne može rešiti dok pojedinac ne prett/ .ttte na sul». - odgovornost ; a njegovo rešavanje. Kada ovakvi ljudi svaljuju krivicu na nekoga dmgog: supružnika. tleit', prijatelja, roditelja, poslodavca, ili na nešto (lľttgt) ~~ loš' uticaj u školi, vladu, rasizam, seksi/ am, (lľttšlvn llll sistem - njihovi problemi i »dalje ostaju, i ništa se ne menja. Prebacujući krivicu na druge, oni se tnužtl. : lično bolje osećaju, ali su istovremeno prestali da rešavaju 'životne probleme, da se duhovno l`. l:''lj. tj^. l i time su postali društveni balast. Svoj lml sti pit-Hol na društvo. Rečenica koju su šezdesetih gzodina pr@ sivali Eldridžu Kliveru, za 'sva rreniena nain ie l opštila: »Ukol_iko niste deo rešenja, onda ste i'. 'tl! tt› deo problema. « , li
  30. 30. . Bekslo od slobode Kada psihijatar dijagnosticira poremećaj ličnosti. to je zato što je šema izbegavanja odgovornosti rela- tivno naglašena kod pacijenta. S druge strane, svi mi s vremena na vreme težimo da izbegnemo, često na stlplllíln naćin, preuzimanje odgovornosti za sopstvene pt'(`)l)lt7lllC. Zahvalan sam Mak Bedžliju za izlečenje mog sopstvenog poremećaja ličnosti kada mi je bilo trideset godina. On je u to vreme bio direktor psihijatrijske klinike za spoljne pacijente, gde sam bio na praksi. Pacijenti su nam dodeljivani po sistemu rotacije. Vero- ratno zato . što sam bio privrženiji svojim pacijentima od ostalih stažista, počeo sam da radim mnogo više i LlUŽC od ostalih. Oni su obično viđali pacijente samo jednom nedeljne, dok sam ja svoje viđao oko tri puta necleljno. Ostali stažisti su napuštali kliniku oko četiri i trideset svakog popodneva, 'a ja sam ostajao do osam ili devet LIVCČC i bio sam ogorčen. Pošto sam postajao sve ogorčeniji i iscrpljeniji, shvatio sam da moram nešto . pYCLllIZCll. Otišao sam doktoru Bedžliju i zamolio ga za pomoć. Upitao sam ga da li bi me mogao isključiti iz rotacije pacijenata na par nedelja da bih završio 'utostuli posao, ili možda on ima bolje rešenje. Mak me je veoma pažljivo slušao i nije me prekidao. Kada sam završio, nakon kratke pauze, rekao. mi je _sa razu- mcvanjem: »Pa, vidim da zaista imate problem. « Bio sam zadovoljan što sam naišao na razumevanje. “Hvala vam«, rekao sam. »Šta misliie da bi trebalo llČllllll? « , Na ovo je Mak odgovorio: »Vidite, Skot, rekao sam vam da imate problem. « Ovo teško da je bio odgovor koji sam očekivao. »Da«, rekao sam, pomalo uznemiren, »znam da imam 34
  31. 31. problem. Zato sam i došao kod vas. Sta nllalilt' tla š. . trebalo da učinimh Mak mi je odgovorio: »Očigledno me niste pažljiv. slušali. Ja' sam vas slušao i slažem se . sa valna. i zaista imate problem. « »Prokletstvo«, rekao sam, »znam da imam problem. Znao sam to i kada sam dolazio. Pitanje je Stu titlu da uČinimP« »Skot«, odgovorio 'je Mak, »želim da me saslušan' Slušajte pažljivo i ja ću vam ponoviti. Slazem su r›. t vama. Vi zaista imate problem. Bolje receno, llllalt' problem sa vremenom. Svojim vremenom. Ne Inuiiin. 'I'. o nije moj problem. To je vaš problem sa ąt-; izn vremenom. Vi, Skote -Pck, imate problem . sa Muji! !! vremenom. To je sve što ću vam reći. « Okrenuo sam se i besno izašao iz Nlnkovt' Lanu' la-rije. I dalje sam bio besan. Mr/ .eo sam : Vlaka Bctl/ llm, mrzeo sam ga čitava tri meseca. Smatrao sam d. . „n ima ozbiljan poremećaj ličnosti. Zašto je on inate n. .. tako grub? Ja sam ga ponizno zamolio za malu punim, mali savet, a taj tip nije želeo Čak ni tla j11`L'll. 'illt' odgovornost da mi pomogne, čak ni da uradi svoj juni» kao upravnik klinike. Ako on kao upravnik klinike : -.. ;.- mogao da se izbori sa takvim problemima šta ; mi i« onda posao? Ipak, posle tri meseca, nekako sam UVlLlCH tl. l | ~ Mak bio u pravu i da sam ja, a ne on. taj koji ; mit 'od poremećaja ličnosti. Moje vreme je. zaista lIlHIJ odgovornost. Možda mi je teško da gledam kako Hitni' kolege završavaju posao dva-tri sata pre mene i n~. „.~. i.i m-i je teško da slušam ženine pritužbe kako malu n. - mena provodim sa porodicom, ali moje nepriii-rltlvwľi su posledica slobodnog izbora. Ako sam želeo da al: izbegnern, mogao sam raditi manje, ili dmgąaciie i. i~~„›. ~ u ` .
  32. 32. roditi svoje vreme. Moj naporni rad nije »bio . teret. koji mi _ic nametnula okrutna sudbina ili bezdušni upravnik klinike, već sopstveni izbor i lista prioriteta. Međutim, odlucio sam da ipak ne menjam stil života. Sa pro- menom stava nestalo je moje _ogorčenosti . na. kolege. Više nije imalo nikakvog smisla ljutiti se na njih što sam izabrao takav način života, različit od njihOVOg. kad sam već imao slobodu' da izaberem život sličan njihuvoin. Biti ogorčen na njih značilo je biti ogorčen na svoj izbor da se razlikujem od njih, a ja sam se radovan tom izboru. " 'ľeškoćzi u pribvatanju odgovornosti za svoje pona- šanje leži u potrebi da se izbegne bol kao posledica takvog ponašanja. Zahtevajući od Maka Bedžlija da preuzme odgovornost za raspored moga' vremena, po- kušzu) sam da izbegnem neprijatnost dugočasovnog rada. mada je to bila posledica mog izbora da se posvetim svojim pacijentima_ i specijalizaciji. Pri tom sam ne- razumno želeo da povećam Makov autoritet u odnosu na sebe. Nudio sam mu svoju moć i slobodu. U stvari sam govorio: »Preuzmi odgovornost za mene. Budi šefl« Uvek kada težimo da izbegnemo odgovornost za sop- stvene postupke, težimo i da tu odgovornost prebacimo na nekog drugog ili na neku organizaciju. To _ujedno znači da ustupamo i svoju moć »sudbini« ili »društvu«, ili vladi, ili korporaciji, ili šefu. Erih From je upravo zbog toga svoju . studiju o nacizmu i autoritarnosti nazvao »Išt-. kstxro od slobode. « U pokušaju da izbegnu odgo- vornost, milioni ljudi svakodnevno pokušavaju da po- begntt od slobode. Imam neobicno inteligentnog, ali mrzovoljnog po- znanika koji veoma clokventno i neprekidno govori o opresivninw silama u . našom društvu: rasizmu, seksizmu, vojnom industrijskom uređenju, i policajcima koji njega 36
  33. 33. i njegove prijatelje stalno zaustavljaju zbog dug. - l. o-„- Uvek sam iznova pokušavam da tttu objasnim da mj. - više dete. Dok smo deca roditelji imaju moe nad ll; tlll. t_ Oni su, u stvari, uglavnom odgovorni za ttztšu tloln-olm, a mi smo, uglavnom, prepušteni njihovoj tnilosti i n. « milosti. Kada su roditelji opresivni, deca . xu liclllttvrtt, jer im je izbor ograničen. Za razliku od toga, l_. i.l. t odrastemo, naš je izbor skoro neograničen. 'l`o ne ; 'll. t; da nije bolan. Cesto naš 'izbor pada na tnanje od tlLt zla, mada je još uvek u našoj modi da llitpľLtVlllltt A pravi izbor. Slažem se sa svojim poznanikottt il. : t! svetu deluju sile pritiska. Mi smo, međutim. hlulitulltl da izaberemo svaki korak puta i naćin na koji grlim odgovoriti na te sile. Njegov je bio izbor tlu 2m o delu zemlje "gde 'policija ne voli »tlugokose tipove , .t da' ipak nosi dugu' kosu. Mogao je da se pltwvlt o grad, ošiša kosu, ili se kandiduje za tncsto lt›lllt"-. t!. t policije. Ipak, uprkos svojoj pameti, on _lvtlllnslttvltn nije razmišljao o slobodama. On je izabrao Ll. l lnltlnJ nad nedostatkom političke moći, ttmcsto da jiľlllhtl: primeni svoju ogromnu ličnu moć. On govori o . 't>]~t' ljubavi prema slobodi“ i silama pritiska koje gut tl_L'I - žavaju, ali uvek kada govori kako je žrtva tili ~. :t. _~. . on se u suštini odriče svoje slobode. Natlatn se . Li . u jednoga dana prestat. i da se žali na život . s-. mto slim' toga što je izbor bolan? U predgovoru -svoje knjige »Učeći pslllttlt'l'. lptjti . doktorkaHilde Bruh konstatuje da se, ll stlxllllt pacijenti obraćaju psihijatru sa jednim z; tji-ilttt. l.. t;~. problemom: osećanjem bespomoćnosti, Sľľillltilll, i 2m. : ' Slobodu izbora izmedu dva zla, po mom tnt--liw-'IH rtajelokventnije i najpoetičnije tlelttttstto jijlllllJl-'l' = Uilis u odeljku o_»_Slobodt I potrebi. IlI<"›'~_»_*; '›”~ »Kako se ljudi menjaju«. (N. J. lim-per ó. ' Run | I
  34. 34. trašnjitn oscćanjcm da ne mogu' izaći na kraj sa stva- rima niti ih pľomeniti. Jedan od korena ovogfsećanla ttentoći kod većine pacijenata predstavlja Želi“ da se u potpunosti izbegne bol koji donosi sloboda i neusPelíi delitnic-an i tolalan, u priltvatanjtt odgovornosti za svale probleme i svoje živote. Oni su se odrekli svojih moći: Llkoliktt žele da se izleče, moraće pre ili kasnije naučltl da je cclokupnost života odrasle osobe niz ličnih iZbOľa i odluka. Ako ttspejtt ovo u potpunosti da prihvate, PUSlitĆc slobodni ljudi. Ukoliko ne budu uspelit Zal-Nek će SL. ' osećztti kao žrtve. Potsvcćetzost stvarnosti 'ľreće omžje discipline u tehnici ophođenja' sa twolottt (koji proizilazi iz rešavanja problema) sa kojim celogzt života moramo računati ako želimo biti zdravi, i ako želimo da nam se duh razvija, jeste posvećenost tistini. Naizgled bi ovo trebalo biti očigledno, jer` _je istina stvarnost. Ono što je lažno, ujedno je i nerealno. Sto _jasnije ttoćavatno realnost sveta, bolje smo osp. o- sobljetti da se odnosimo prema unjemu. Što nejasníje sagledavamo svet - što nam je svest zatrpanija lažima, pogrešnim procenama, iluzijama - to ćemo biti manje sposobni du odredimo ispravne pravce delovanja i dO- ttosittto mudre odluke. Naša predstava o stvarnosti je kao : napa koja nam pomaže u sąvladavanju terena života. Ako je mapa istinita i tačna, uglavnom ćemo znati gde se nalazimo, i ako smo već' odlučili kuda idemo, ttglztvttottt ćemo znati kako tamo dakstignemó. Ako je tnapa pogrešna i netačna, najverovatnije ćemo se izgubiti. 38
  35. 35. i i Mada 'je ovo očigledno, mnogi ljudi u većoj ili manjoj meri ovo ignorišu, zato što je nas put . lu stvarnosti veoma težak. Pre svega ne rađamo se sa mapama, `moramo sami da ih pravimo, a to iziskuje veli-ki trud. Što više truda budemo uložili da shvatimo i sagledamo stvarnost, utoliko će i naše mape biti veće i preciznije. Veliki broj ljudi ne želi 'da učini ovaj napor. Neki prestaju već pri kraju puberteta, i njihove_ su mape male i samo skicirane, a njihov pogled HL! svet uskogrud i pogrešan. Krajem srednjih godinu, veliki broj ljudi će definitivno odustati od truda. Oni ~ su uvereni da su mape kompletirane i da im je Weltan- schauung ispravan (čak sacrosanct) i više ih ne zani- maju informacije. Čini se da su zamoreni. Samo_ rela- tivno mali broj srećrtíka na-stavlja do smrti da íslrztkttit- misteriju stvarnosti, uvećavajući, poboljšavajući i re- definišući svoje razumevanje svota i istine. Najveći problem u izradi mapa nije u tome d. : počinjemo nri iz čega, već u tome što mape, zbog prc- ciznosti, moramo stalno iznova preispitivati. Svet SL' neprekidno menja. Lednici dolaze i odlaze, kulture st' pojavljuju i nestaju. Tehnologije, ima ili pľLWlŠt' ili premalo, a što je još dramatičnije, svet je u korisni. « nom i brzom menjanju. Dok smo deca, mi smo mvisn: i nernoćni. Kao odrasli ljudi možemo biti morni. l' bolesti ili nesigumoj starosti možemo punom pmm: nemoćni i zavisni. Kada imamo deou koju UtlšŽiklJlllll , svet nam izgleda drugačije nego onda kada ih nunmnlu. Dok su deca mala, svet izgleda drugačiji ncgs. . kul odrastu. Kada smo siromašni, svet nam izgzlctln dru gačije nego kada smo bogati. Svakodnevno nus lmm bąrduj-u nove informacije o prirodi realnosti. Äluląnun neprekidno menjati svoje mape, da bi u njih ttnvlí nove podatke, a ponekad, kada se nakupi tlovnljxr» W
  36. 36. .svt-riih inlurtttacíja, moramo učiniti velike ispravke. Proces ispravki, naročito onih od velikog značaja. PC' "Child . iv nC-lzclľživt) bolan. Upravo u tome leži uzrok lttnuyilt lMtljlšl Čovecanstvu, St: : se tlngtttla kada se neko dugo i teško bori tla ľíl/ Vljt. ' : tktixttn pogled na svet, prividno korisnu, llpt›lt't'l)l_jl“tl tnnpu, :t zatim biva suočen sa novim infor- nttteíjntm; kuje . sueerištt da je taj pogled bio pogrešan i tlu tnnptt trehzt velikim (lelom ponovo ttcrtati. Bolni ttnptn' koji se zuhlevzt deluje zastrašujuće i skoro pora- / .;tv; tjttt°e. U procesu hil/ .llulllil cesto i ncsvcsno previđamo ttrlu- utl ttnvilt ittl`t›trtn; teij; t. lgnorisanjc Često nije satmo- pasivno. Dešava se da te informacije proglasimo lažnim, upitxllllll i _jeretlekinL (lavolionl rabotom. Možda ćemo se i boriti protiv njih i pokušati da manipulišemo inlortnueíjanta da bismo ih prilagodili svom pogledu nu svet. Pre ttego sto ttništi mapu, Čovek će pokušati tla lllllnll ttovu realnost. Tužno je što će takva osoba tttroxiti više vremena u odbrani zastarelog pogleda na wet, :nego što bi bilo potrebno da ga ispravi. Prenos*: zastara/ tt mapa Ovaj -proees aktivnog održavanja zastarelog pogleda na stvarnost osnova je mnogih mentalnih oboljenja. Pscilii_jtttri to nazivaju prenosom. Verovatno postoji onoliko taríjacíja te definicije koliko postoji 'psihi- jatrija, Moja tleľitticija je: prenos je niz načina uoča- vanja i rea-guranja na svet koje stičemou detinjstvu u koji su tom dobu primereni, (Čak veoma neophodni), ali koji se krajnje neprimereno prenose i prirnenjuju na svet odraslih. 40
  37. 37. Iako su načini na koje se prenos manifestujc uvek prodomi, nasilni idestruktivni ponekad su i suptilni. Ipak, najočigledniji primeni . nisu suptilni. Jedan takav primer , bio je i pacijent kod koga terapija nije uspela upravo zbog prenosa. To je bio briljantan, mada neuspešan, kompjuterski tehničar tridesetih godina koji mi se obratio za pomoć pošto ga je 'napustila žena i povela sa sobom oba deteta. Nije bio naročito pogođen_ njenim odlaskom, ali ga je odlazak dece porazio jer im je bio duboko privržcn. U nadi da će mu deca biti vraćena, rešio je da se podvrgne psihoterapiji, pošto je to bio uslov koji -mu je žena postavila. Ona se prvenstveno žalila na njegovu upornu i nerazumnu ljubomoru, mada je prema njoj uvok bio na distanci, hladan, uzdržan, nekom-unikatívan i bezosećajan. Sme- talo joj je to 'što je uporno menjao radna mesta. Zivot mu je od puberteta bio izrazito nestabilan. l? pubertetu je . dolazio u manje sukobe sa policijom i tri puta je zatvaram zbog pijanstva, izazivanja tuče. besposličenja i ometanja policajca pri vršcnju dužnosti. Napustio je süwdije elektrotehnike jer, kako je ľckuu, »Profesori su mi bili gomila hipokrita, koja se lllillt; razlikovala od policije«. Zbog njegove neobične darovi- tosti i kreativnosti na polju kompjutorske tehnologije, . bio je veoma tražen u industriji. I pored svega, on nikada nije uspeo da napreduje ili 'zadrži pOSau duže od godinu i po dana, često otpuštan, a još češće sun: dajući otkaze posle žučnih rasprava sa poslodavcima. : koje je okarakterisao kao »lažove i prcvarante zainte- résovane samo za sopstvene stražnjice«. Najčešća izreka mu je bila: »Ne možeš nikome verovati«. Svoje detinjs`tvo je opisao kao »normalnih a roditelje kao »prosečnem U 'kratkom intervulu knic je proveo -sa mnom, uzgredno je i neemotivno lSpľlČJU 4|
  38. 38. mnoge trenutke iz detinjstva u kojima ! m1 . le _bila ttskraćcna roditeljska podrška. Obcćali su mu blclkl za rodendan, ali su zaboravili na! to »i p0kl0ľ1ili 5“ m“ ttešto drugo. Jednom su čak zaboravili na Njegov mđen' dan, ali to on nije video kao nešto strašno jer su bili veoma zauzeti. Obcćaxrali su mu razne stvari za vikend, ali su kasnije zaboravljali zbog »prczauzetosbicu Nt. 'l)l'(`)jcll0 puta su zaboravili da dođu p0 njega» PO 'zavrsetka neke priredbe ili slavlja jer su bili »Pre- okttpirzttti vaznijitn stvarima«. Uno što se dogodilo ovom čoveku, počelo je u tletinjstvtt nizom razočaranja usled nedostatka rodi- teljske ljubavi. Postepcno ili iznenada, usred odrastanja, (lUŠilO je do mućnog saznanja, da ne IHOŽC imati POVe' renja u roditelje. Kada je to shvatio osećao se mnogo bolje, i zivot mu je postao pnijatniji. Više nije ništa ocekivao od roditelja, niti se radovao njihovim obeća- njima. Kada je prestao da im vcruje, njegova su se razoćarnttia (lľíllľlilllĆnü smanjila. Ovakvo prilagođavanje je osnova za buduće , pro- bleme. DLlCLLl roditelji znače sve: oni predstavljaju Cwitav svet. Dete nema uvid u to da su drugi roditelji različiti i ćesto bolji. Ono pretpostavlja da sve na svetu ľunkcioniše na imac-in na koji to njegovi roditelji obav- ljaju. Ovakvo gledište rezultiraćc time što će dete za- ključiti da »može verovati svojim roditeljima«, a da »ne ntože verovatsi ljudima. « Nepoverenje u ljude po- staće sadrzaj mat-pe sa kojom on kreće u adolescenciju i zrelo cluba. Sa ovakvom mapom, naoružan odboj-nošću zbog tnnogilt razočaranja, neumitno je došao u sukob sa ttutoritetxima: policijom, profesorima, poslodavcima. Ovi konllikti su ga samo ttčvrstili u uverenju da ljudima koji su trebali da mu pruže nešto u životu, ne treba 'Ul`()'í1ll. Imao je bezbroj prilika da prepravi svoju 42
  39. 39. mapu, ali se uvek o njih oglušio. Jedini nacin na koji bi mogao saznati da u svetu odraslih ima ljudi vrt-dodi poverenja bilo bi da im povcruje, a to bi vec / Jlllctnlt- značajno odstupanje 0d mape. S druge strane, utlslu- panje od mape podrazumevalo bi prcispitivzitije njegoxo; stava prema roditeljima -- i saznanja da ga nisu YUlClľ_ da nije imao normalno detinjstvu, i da nclilllllvlľwt» vanost roditelja za njegove probleme i nije tlubnxtjt-n. : pojava. Takvo saznanje je bilo izuzetno bolno. Konac-no, _pošto je njegovo nepoverenje u ljude bilo realno pti- lagođavanje stvarnosti njegovog detinjstva, to je bilo prilagođavanje u smislu umanjenja bola i patnje. Post. . je neobično teško odreći se funkcionalne pľlluglotlclltisll. on je jednostavno nastavio putem nepoverenja, !IUSVLËNHU stvarajući situačije koje su ga ttdaljavzile od lillkl! , nedozvoljavajući mu da uživa u ljubavi, toplini, intim- nosti i osećajnosti. Nije sebi dozvoljavao ni l)ll. <.l; t›~. t sa ženom jer se ni njoj nije moglo vcrovati. JVtlllLt stvorenja sa kojima je uspeo da uspostavi bliski Lun takt, bili su njegovo dvoje dece. Samo je nad lljllll. . imao kontrolu, jedino oni nisu imali ZllllOľllVlt' ! mil njim, jedino su ona na celom svetu bila VľtulILt poverenja. Kada su u pitanju problemi prenosa, što je nlm : io slučaj, psihoterapija postaje, pored ostalog, i pin. revidiranja mapa. Pacijenti polaze na terapiju / Jln njihove mape očigledno ne funkcionisu, ali oni st' io. .- vito drže i suprotstavljaju čitavom procesu! Sto je i«. .l potreba da se održi mapa i jača borba tla m' o~. i.~. ;~. -.i bez njih terapija je manje uspešna, čak ncmugľtti . l. K. «- u slučaju pomenutog tehničara. U pućctktt i« 1;». - da dolazi na terapiju subotom. Posle tri seansu, [HU-. Ltw je da prisustvuje jer se 'zaposlio na ()tll`Ž; l'. ttI| tl lim. njaka subotom i-neclcljom. Predložio sam nm d. . tlnlJ. j. .,
  40. 40. Čctvrtkom. Došao je dva puta, a zatim odustao jel' je u fabrici radio prekovremeno. Promenio sam svol ľasP? ' red da bih mogao da ga viđam ponedeljkom kada Bile radio. prekovremeno. Ponovo se pojavio dVa Puta» i nestao jer je i ponedeljkom počeo prekovremeno da radi. Suočio sam ga sa nemogućnošću terapije P°d ovim okolnostima. Rekao je da niko od njega nije zahtevao da prekovremeno radi, ali da mu je IIOVaC neophodan i da mu je u ovom trenutku rad važniji od terapije. Naglasio je da će ovde dolaziti samo Onlm ponedeljkom kada ne radi prekovremcno, i da' će mi se uvek prethodno javiti telefonom da bi me obavestio da li će doći. Rekao sam da su. mi ti uslovti nepri- hvatljivi i da ne mogu otkazivaüí ponedeljkom sve oba- veze samo zbog mogućnosti da se on eventualno pojavi. Smatrao je da sam bez razloga krut i nezainteresovan za njegove potrebe, da brinem samo za svoje vreme, a ne za njegovo, zato ne mogu biti dostojan njegovog poverenja. Tako se okončao naš pokušaj saradnje, a on me je zabcležio na staroj mapi. Problem prenosa nije zastupljen samo . između psiho: terapeuta i njihovih pacijenata, već i između rod-itelja i dece, muževa i žena, zaposlenih i poslodavaca, prija- telja, grupa, pa čak i nacija. Zanimljivo je, na primer, razmisliti o ulozi prenosa u međunarodnim odnosima, jer su i vođe mnogih nacija samo ljudska bića for- mirana na iskustvima iz detinjstva. Kako je mapu sledio Hitler i odakle je ona potekla? Kakve su mape opredelile američke vođe u otpočinjanju í vođenju rata u Vijetnamu. Očigledno je da su se njihove mape razlikovale od mapa generacija koje su došle posle njih. Na koji način je nacionalno iskustvo iz godine ľelike depresije uticao na njihove mape, a iskustvo pedesetih i šezdesetih godina na . mape mlađe generacije? 44
  41. 41. Ako je iskustvo tridesetih i četrdesetih godina tlopn- nelo ponašanju američkih voda u potpirivanju rata u Vijetnamu, koliko je to iskustvo bilo printer-eno . stvar- nosti šezdesetih i sedamdesetih godina? Istina i realnost se izbegavaju ukoliko su bolne. Mi možemo prepraviti svoje mape samo ako im-. uno toliko 'discipline da prevaziđemo taj bol. Da bismo stekli takvu disciplinu moramo biti u potpunosti jm- svećeni . istini. To znači da istinu najdoslednije tlclct? minisan-u, moramo uvek smatrati 'važnijom i vitalnijottt za svoje dobro, od sopstvenog komoditeta. l obrnuto, ličnu dekomodiranost moramo smatrati relativno ! tc- važnom, ,pa joj se čak i radovati jer je ona u sluzbi naše potrage za istinom. Mentalno zdravlje je razvojni proces, posvećenost ísttini po svaku conu. Otvorenos! ka ízazovtt Šta znači život potpune posvećenosti. To znači, prt- svega, neprekidno, nopopustljivo SlllllOlSplilVlllljt` . t: svet poznajemo samo kroz svoj odnos prema : tit-mu Zbog toga, da bismo upoznali svet mi ne samo LI treba da ga ispitujemo, već da istovremeno ispitnjt-ntt» onogako ispituje. Psihi_iatri ovo uče kao deo proti-si» nalnog obrazovanja i znaju da je nemoguce raztttttrti sukobe i prenose svojih pacijenata, bez jlľľllltnllln' razumevanja sopstvenih. Njima se zato jnx-porttvtxtv podvrgavanje psihoterapiji ili psihoanalizi kao '›. tl. t*. nom delu obrazovanja i razvoja. Na žalost, tnali lunt psihijatara prihvata ova_i savet. Većina pomno jllt'tlt. t'. .l svet, ali ne i sebe. Oni mogu biti kompett-ntm p» vladajućim standardima ali nikada . nisu tnudri. '/ .i~. .›t mudrosti mora biti život kontemplaeiie ktlllllllllnMtlt
  42. 42. sa akcijom. U prošlosti američke kulture, kontemPlacilf nije risoko vrednovana. Pedesctih godina ljudi su AdlaJl Stivensona nazvali »jajoglavi« i nisu verovali da mOŽC postati dobar pľCdSCdľllk upravo zato što l@ bi° ČËVe-IË odan kontemplacíji, sklon dubokom razmišljalítľu 1 stunnjamzi. Cuo sam rode-nim ušima kako roditelji svojoj zidolcscentnoj deci najozbiljnije govore: »Ti Pfe- vistr ruzmisljaš. « Kakav je ovo apsurd, kada znamo da nas sposobnost razmišljanja i samoispifívania naj' vise Cini eovečniin. Srećom, izgleda da se ovakvi staVOVí. menjaju: i da poólnjclľlO da shvatamo kako . izvori opasnosti po svet leže pre u nama nego van. nas, l da su procesi neprekidnog samoanaliziranja i kontem- plZlCljC suštinski za konačan opstanak. Ja ovde pod- i'a'/ .t1.tnev: un male grupe ljudi koje menjaju svoj stav. Istiaiixaiije spoljašnjeg sveta nije nikada toliko bolno kao sopstvene istraživanje unutrašnjosti i većina želi da izbegnc bol koji donosi život posvećen isuinskom sainoistraživanju. Ipak, kada je neko posvećen istini, ovaj bol postaje sve više nevažan, (uz to i manje bolan) sto Čovek dalje napreduje stazom samoispiti- vanja. Zivot potpune posvećenosti istini podrazumeva i spremnost na lične izazove. Jedini način da saznamo sa _uiytirtiostľti da li je naša mapa verodostojna, jeëľš da j« lYlUŽlIIK) kritici i izazovu ostalih maponošafživimo o / çtlvorenotn sistemu - »pod staklenim zvonom«, ako eitiramo Silviju Plat, i sve skloniji zabludi, udišemo svoj sopstveni zagađeni vazduh. Zbog bola koji je sa- tavni deo procesa ispravljanja mapa stvarnosti, najrađe pismo l/ hcglll ili zaobišli sve izazove u odnosu na njihovu osnovanost. Svojoj (leci govorimo: »Ne odgo- varai mi, ja san] ti roditelj. « Braćnom drugu prenosimo ovakvu poruku: »Hajde da pustimo jedno drugo da 46
  43. 43. živimo. Ako me budeš kritikovao, život ću ti zagątrrtyiti i' zažalićeš zbog toga. « Svojim porodieama i svem stariji upućuju poruku: »Star sam i slab. Ako mi se 'suprotstavite, mogu umreti ili ćete snositi kniviett ! ato što ste mi zagorčali poslednje dane na ovom svetu. Svojim potčinjenima stavljamo do znanja; »Ako budete tako drski, da mi se suprotstavite, onda to uradite veoma obazrivo, inače ćete* se veoma brzo naći u. potrazi za novim poslom. « ' Sklonost ka izbegavanju izazova toliko je OpŠlL' prisutna u ljudskim bićima da se može smatrati oso- binom ljudske prirode. Time što smo je nazvali pri- rodnom ne znači da ona istovremeno predstavlja esettvi- jalno, blagotvorno ili nepromenljivo ponašanje. Prirodno je vršiti nuždu u gaće i nikada ne prati zube. Uprkos tome mi-sebe učimo da činimo ono što je ncpľlľtđtlntt, dok nam to ne postane deo prirode. Cak se i hitllltt- disciplina može definisati kao učenje ncpľlľutlltttslt. Još jedna osobina ljudske prirode - možda ona l't›| ;t nas čini najljudskijirn -jeste naša sposobnost da primamo i prevaziđemo ono što je tteprirotltto i init- . preobrazimo sopstvenu prirodu. Nijedan čin nije prirodniji, a samim tim i ljlltl`xl. ll. od podvrgavanja psihoterapiji. Ovim einottt mi s. - n. . memo otvaramo najdubljem izazovu (lrugzogz ljlltl`l'f bića pa mu Čak j' plaćamo za pronieljivost i lnwu ' Ne samo pojedinci. već i čitava ()l°gL; lnl/ ;tt`tj. t ja. . : Lili su po tome što se štite od izazova. .It-tlnont -. .un Šefa vojnog osoblja dobio nalog da priprentitn . lllJli i. . psiholoških uzroka strahota u Mai Lajtt i Ilillltnit tonu. . zataškavanje, u želji da se takvom ponaéaititt u tvuttu. u» T. stane na put. Moje preporuke nije prihvatio j. 'l. tttt Hlitt štab uz obrazloženje da se ovo istraživnttit- llt' mo. « . i držati u tajnosti. »Postojanjetztkvog lSll'; lŽ. l'; IIj. t | I|I"-' nas izložiti daljem izazovu. Ni predsednikn ni tljnvl iu-. u u ovom trenutku potrebni dalji izazovi. « rutu-no nn g- d
  44. 44. Otvorenost ka izazovu jedna je od stvari 'KOJU sínibolizuje ležanje na kauču psilioanalitičara. Podvľgą- vanje psihoterapiji predstavlja čin velike hrabrosti. Najveći razlog, zbog koga ljudi izbegavaju psihoterapíjü. nije nedostatak novca već nedostatak hrabrOSľŽ- GVO . se cidnosi i na veliki broj psihijatara koj. i ne uSPGViUU dn sngledaju nužnost podvrgavanja sopstvenoj WmPili uprkos tome što za to imaju više razloga od ostalih. Hrnl›rost koju poseduje većina pacijenata l<0l3 Se tlolirovoljno podvrgava psihoanalizi, čak i na pQČetku lvrzipiie i uprkos stereotipnom mišljenju, otkriva da su ii suštini ti ljudi mnogo snažniji i zdraviji, od proseka. Dok je psihoterapija krajnji oblik otvorenosti ka? izazovu i nasa običníja svakodnevna međusobna opštenja pľllŽitjLl nam slične mogućnosti rizika koji nosi otvo- rvnost: kod automata za vodu, na sastancima, na terenu za golf, za večerom, u . krevetu kada se svetla pogase, sit kolegama, poslodavcima, zaposlenim, supružnicima, prijateljima, ljubavnicima, roditeljima, i decom. Jedna uredno očešljana žena, koja je dolazila duže vremena kod mene na terapiju, uvek bi se očešljala kada bi na kraju seanse ustala sa kauča. Prokomentarisao sam 'ľuliko o zinalizi razloga zataškavanja jednog incidenta, koja je i sama zataškana. Ovakvo ponašanje nije ogra- ničeno samo na vojsku ili Belu kuću. Naprotiv, odnosi se na Kongres, druge državne agencije, korporacije, pa čak i na univerzitetu i dobrovoljne ustanove - ukratko na sve ljudske organizacije. Isto onoliko koliko je potrebno jioiedincu da prihvati izazove ukoliko želi da razvija mudrost i delotvomost. toliko je potrebno i organizaci- jama da bi se razvile u vredne i progresivno institucije. Ovu činjenicu, sve više prihvataju ljudi kao što je Džon tiurdnei' iz Zajedničkog cilja. kome je jasno da jedan od najuzbudljivijih i najznačajnijih' zadataka koji se u sledećih nekoliko_dekada nalazi pred našim društvom, jeste da se u_birok_rzitsku strukturu naše organizacije ugnide prijemčivost i otvorenost na izazove koji bi za- nienili za sada tipični institucionalni otpor.
  45. 45. ovo njeno ponašanje. »Pre nekoliko nedelja moj muž p, je primetio da mi je kosa pozadi slepljcna uz potiljak, kada sam se vratila sa jedne seanse«, objasnila je porumenevši. »Nisam mu rekla zašto. Plašim se da će me zadirkivati ako mu kažem da ovde ležim na kauctt. « Sada smo imali nov problem za rešavanje. Najveća je vrednost psihoterapije u prenošenju discipline koja spada u »pedesetominutni sat«, na svakodnevne odnose' i delatnosti pacijenta. Ozdravljenje duha se neće postići svedok otvorenost ka izazovu ne postane način života. Ova žena neće ozdraviti. sve dok sa mužcm ne postigne otvorenost koju je postigla sa mnom. Od svih ljudi koji se obrate psihijatru ili psiho- terapeut-u malo je onih koji svesno traže izazove ili obrazovanje u disciplini. Većina jedino traži »olakšanje„ Kada shvate da su izazvani, ne samo podržani, mnogi će pobeći ili doći u iskušenje da pobegnu. Učeći ih da jedino pravo olakšanje dolazi kroz izazov i disci- _plinu delikatan je, dug i često neuspešan poduhvat. Zato govorimo o potrebi da se pacijenti »zavetlu psihoterapijom. Takođe možemo reći za neke pacijente _ koje viđamo više od godinu dana da se oni još ttvek nisu stvamo prepustili terapiji. Za postizanje otvorenosti ka psihoterapiji narocito se preporučuje (ili zahteva u zavisnosti od toga kako na to gledate) tehnika »slobodne asocijacije«. Kada se primenjuje ova tehnika, pacijentu se kaže: »Recite ste što vam padne 'na pamet bez obzira koliko to '/ .'ll(`; tlt› nevažno, bolno, ili néprijatno. Ako vam padne na pamet više stvari, istovremeno, onda treba da govorite o onoj koja vam teže pada. Ovo je lakše reći nego ttčiniti, ali oni koji savesno na tome rade obično brzo napu- duju. Neki imaju toliki otpor prema izazovu tla se salim pretvaraju da sarađuju. Prividno rado pričaju o nekim . to
  46. 46. ölV-'Iritttzi, ali obavezno izostave ključne detalje. Neka zena će satima pričati o ncprijatnim iskustvima iz tltrtinjstvtt, ali će prećutati da ju je muž tog jutra Suočío aa Cittjclticutll da je sa bankovnog računa skinula ltilizttltt tlolara iištr nego što jc dozvoljeno. Takvi paoi- _lľllli w trude da jisiltoterapijsktt seansu prCtVOľB U knnlerenvijjn za stampu. U najboljem slučaju će tľaćili vrt-nie n poktu-; ajititat da izbegnu izazov, ili će pribeći nnptilnim la/ íimzt. li: : l›i se pojedinci i organizacije zaista otvorili prema ira/ ovu, neophodno je da njihove mape realnosti budu l/ .l(›/ .t'nt. ^ inspekciji _javnosti Potrebno je nešto iär od konlerentije za štampu. Stoga je praksa pot- pune iskrenmti _još _jedan uslov za život potpune po- wt-tetiosli lwlllll. 'l`o podrazumcva neprekidan i beskra- jan proces. samoprovere da bi se osiguralo da naše lçornuniktteíjt: - ne samo reči koje izgovaramo, već i nzttíiit na koji lll i/ .govaramo - bez odstupanja, odra- zaraju najpribližnije što jc ljudski moguće, istinu ili realnost l-; akvu [NY/ .Ilíljtľľnü. Utaltva iskrenost ne dolazi bezbolno. Ljudi lažu da hi i/ .hegnlí lwol koji (lUnOSl izazov i njegove posledice. laz predsetlnikzi Niksona o Votergcjtu nije bila ništa . solisticiraiiija od lazi četvorogodišnjaka koji uverava majku kako ie lampa sama pala sa stola i razbila se. Sve dok je priroda izazova legitimna (a obično jeste) laz je pokušaj da se i/ .hcgzne legitimna patnja i može tt/ roltin ali mt-ttlalntt bolest. _ Koncept ill)cgtt'itltjil stvara problem »proć-ice«. Uvek kula pokušavamo da izbegnu-mo ttcku prepreku, tražimo lirži i laksi put prema : cilju: prečicu. Zato što sam ttveren da razvoj ljudskog duha prcdstaxrlja krajnji cilj litulskog. : jiostujzmjíl. posvećen sam ideji o progresu. Ispravite je i printcreno da ljudska bića rastu, razvijaju _ N)
  47. 47. se i napreduju što je brže moguće, prema tome, dobro i je i ispravno pribegavatii svakoj pravoj prečici ako je t ona napredak u ličnom- razvoju. Ključna reč u pret- hodnoj rečenici je ipak »prava«, Ljudi imaju tendenciju da ignorišu prave prečice, i uporno traže pogrešne. Na primer, ispravno je proučiti sinopsis knjige umesto pročitati ceo original kada se pripremamo za ispit. Ukoliko je sinopsis dobar i matenija savladana, osnovno - znanje je moguće steći za kraće vreme, uz manje truda. Prevara ne može . nikada predstavljati pravu prečicu. Ona verovatno može uštedeti mnogo više vremena. i ukoliko je uspešna, može prevarantu izdejstvovati pro- lazriu ocenu. na ispitu_, ali će izostati osnovno znanje. Tada je ocena lažna, i pogrešno interpretirana. Ako -ona postane osnova u životu, onda život postaje laž i po- grešna interpretacija posvećena štićenju i pothranjivanju laži. ' _ Prava psihoterapija takođe može biti pogrešnu prečica. To je najčešće slučaj kada roditelji traže pSlliU- terapiju za svoju deou. Oni žele da im_se deca na neki način promene; da prestanu da se drogiraju, dobijaju histerične napade, loše ocene i tako dalje. Neki roditelji su iscrpeli svoje mogućnosti u pokušajima da (leci pomognu, i zato se psihoterapeutu obraćaju sa istin- skom voljom da se pozabave problemom. Drug', puti jednako često dolaze sa. jasnim saznanjom o uzroku problema kod deteta, u nadi da'će psihijatar moći LlLl učini neki magični potez i-izmeni clete. a da pľllttill ne ukloni osnovni uzrok problema. Na primer. neki će roditelji otvoreno reći: »Mi znamo da imamo pru- blema u braku i da je to u vezi sa problemom našeg! sina. Ipak, ne želimo 'da se govori o našem braku niti da se pođvrgnemo terapiji. Radite sa našim sinom. i ako je to, moguće, pomognite mu da bude srećniii. ~ nl
  48. 48. Drugi su manje iskreni. Oni su spremni da iljaVe d? í će učiniti sve . što je do njih, ali kada im se objasni i da detetovi simptomi predstavljaju ispoljavanje 0ľP°ľa prema njihovom stilu života, obično kažu: »Apsurdno je očekivati da se postavimo naglavačke zbog nlcgíw» i odlaze u potragu za nouim psihijatrom koji će im možda ponuditi bezbolníju prečicu. Kasnije će, veru- vatno, reći prijateljima, i ponavljati u sebi »Sve smo “Čini” "-11 SVOJ@ dete: čak smo posetili četiri različita rpsihijzitra, ali ništa nije pomoglo. « Mi ne lažemo samo druge već obmanjujemo i sebe. Izazovi našoj prilagođenosti (mapama), sa stanovišta sopstvene savestti i realnog opažanja, mogu biti pod- jednako ispravni i bolni kao i izazovi kojipotiču od javnosti. Od bezbrojnih laži kojima ljudi sami sebe obmanjuj-u, dve su' najuobičajenije, najmoćnije i naj- destruktivnije: »Mi zaista volimo svoju deou, « i »naši nas roditelji zaista vole«. verovatno je da su nas roditelji voleli i da mi volimo svoju decu, 'ali kada“ nije tako. ljudi se ne trude da to prihvate. Za psiho- terapiju često kažem da je to »igra istine« ili »igra iskrenosti« jer joj je svrha, između ostalog, i to da pomogne pacijentima da se suoče sa lažima. Jedan od korena mentalnih bolesti najčešće predstavlja sistem sastavljen od laži koje su nam rečene, i laži koje smo sami sebi rekli. Koreni se mogu otkriti i uništiti samo u atmosferi savršene iskrenosti. Da bi terapeuti stvorili ovakvu atmosferu, neophodno je u njihove odnose _sa pacijentima uneti apsolutnu otvorenost i istinitost. Kako možemo od pacijenta očekivati da podnese bolno su- oèzivanje sa stvarnošću, ukoliko-ga ne podelimo sa njim? iviožemo biti predvodnici samo ako idemo prvi.
  49. 49. Taienic istine Laži se mogu podeliti na dve vrste: Bele Ltií i cme lažií Crna 'laž je izjava za koju znamo da je liclslittila Bela laž je izjava koja nije sama po sebi ncislirtit. : ali izostavlja značajan deo istine. _cinjenica da je I. ..- bela ne čini je ništa manje neistinitom. niti hpl`. tkl. t~ nijom. Bele laži mogu biti u podjednakoj meri ile- struktivne kao i crne. Vlada koja pomoću cenzure _taji pred javnošću neku vitalnu informaciju, mie ! ll za nijansu više demokratska od one vlade koja govor. neistinu. Pacijentkinja koja je prcćutala da je / a Itkxv dolara-pnekoračila dozvoljenu sumu na rztćutttt, ko. ;l. i je time svoj razvoj kroz terapiju isto kao da ie pri. _begavala lažima. Upravo zato što deluje niaxiie ii. - pošteno, prećutkivanje bitne informacije je naiuoi-it. : jeniji oblik laganja, a štetniji je utoliko što ga je lt'. '.' otkriti i raskrinkati. Bela laž je društveno prihvatljiva u mnogim masnu međusobnim odnosima, jer »ne želimo da povitulzltw tuđa osećanja. « Uprkos tome, žalimo što su nam . in štveni odnosi većinom površni. Roditeljima se eiziicii . .l da decu kljukaju papieom od belih lazi ne samo . ŽZ prihvatljiva, već i blagotvorna i nežna. Cak i muJ-eiiiii». i ženama koji su bili dovoljno hrabri da se jedni pred. drugima otvore, teško pada otvorenost s-. t tleeom. Uz: : im neće otkniti da puše marihuanu ili da su se ptcí hodne noći svađali, da osećaju otpor prema mange. : laoijama babe' i dede, da im je lckar rekao da [niže ' CIA, koja je veliki ekspert na ovom puclľllClll. lwü 'v- detaljniji sistem klasifikacije i raspomaie lwlu, mi: crnu propagandu. Cma propaaantla sastoji «l i. laži, a siva propaganda je-crna laž, lnkno prtpiuati. : ali: : izvoru.
  50. 50. 0d Pslhüsomatskih poremećaja ili da su uleteli u rizičan lizinnsíjski poduhvat, pa čak ni koliko novca imaju na bnnkovnom računu. Obično se ovakvo tajenje istine oprnvtlnva ljubavlju ili željom dznsc deca zaštite od ncpotnrlinili briga, i zbog toga se često događa da je takva. »zaštita« neuspcšna. Deca ionako znaju da mama l 'Mit Puše »travu«, da su se noćas svađati, da pOSľOŠi otpor prema babi i dedi, da je mama nervozna i da tntu gubi novac. Tada rezultat nije zaštita, već uskra- ćenost. Doci je uskraćeno saznanje o novcu, bolesti. tlrogi, seksu, braku, roditeljima. babama i dedama i Ijiuliiiia Liopšte. Lišcni su ujedno i umirenja koje bi dobili kadu bi se otvoreno raspravljalo o ovim temama. Konac-no, uskraćuni su im uzori otvorenosti i iskrenosti, n jmtzeni jirimeri (lelimićnc iskrcnosti, nepotpuno otvo- renosti i ograniC-. L-. nc hrabrosti. Za neke roditelje je zelja da zastite decu motivisana iskrcnom, ali pogrešno llllnilČtllol`ll ljubavlju. Dmgima, želja da poštede decu Iišc sluzi kao fasada i racionalizacija težnje da izbegnu suoćzivanit: i titne saćuvaju autoritet nad njima. Takvi roditelji obićno govore: »Vidite deco, vi treba da nztxluvitt' da budete deca, i brinete dečije brige, a brige odr-. .islili pľUpllSillC nama. Gledajte u nama snažne i nt-Znt- znstitnike. 'ľakva slika je dobra i za vas i za nas, i zato je nemojte rušiti. 'l`o nama pruža osećaj snage. a vama osećaj sigurnosti, i svima će nam biti lilkŠL` ako se previše ne udubljujemou te stvari. « Ne možumo zanemariti činjenicu da može doći do pravog. : konflikta kada se želja za apsolutnom iskre- nušću suprotstavi potrebama nekih ljudi da pružaju određenu vrstu zaštite. Na primer, Čak i roditelji u SilVľŠCľtO stabilnim brakovima, :nogu ponekad razma. lrati r-. r/. vod kao jedno od mogućih rešenja, ali oba- vestiti decu o ovome kada za to ne postoji realna . mi
  51. 51. osnova, krajnje je nepotrebno, i predstavlja za njih opterećenje. Pomisao na razvod je ozbiljna. pľcltljd dečijem osećaju sigurnosti - toliko zastrašujuća, da ona nemogu da je sagledaju iz šire perspektive. Deca su. ozbiljno ugrožena, čak i onda, kada je tnogttettttst da dođe do razvoda veoma udaljena. Ako je brak njihovih roditelja nasukan, _deca'će biti sinoc-ena su ovom pretnjom bez obzira da li roditelji o_ ltzmc govore ili ne. Ako je o`n u osnovi solidan, roditelji ne bi sa apsolutnom iskrenošću rekli: »Mama i tata su sittoć razgovarali o razvodu, ali ovoga puta to zaista nije ozbiljno«. 'U drugim slučajevima, često je tteophotlno da psihijatri prećute sopstvene misli, gledišta i saą/ .nattja o pacijentima u ranijim stadijumima psihoterapije. jer oni još uvek nisu spremni da se sa njima suoee i prihvate ih. Na prvoj godini staža, jedan mi _je pacijent na četvrtoj seansi . ispričao san koji je oćiggletltto ULlľLt- žavao zabrinutost u vezi sa hOmOSCkStľJlnUŠĆll. L' želji da pokažem kako sam sjajan terapeut, i kako ln-xo postižem napredak, rekao sam: »Vaš san odi-akata zabrinutost_ u vezi sa vašom latcntnom llônluscláail- alnošću. « On se vidno uzbudio, i nije više (lülílľlt) n. . terapiju. Samo uz ogroman lzrucl i sreću, ttspeo mlľll da. ga nagovorim da nastavi sa psihoterapijom. lllLtll smo još dvadeset seansi pre nego što je, zbog posli. premešten u drugi deo zemlje. Ove scanse su mu 't'n: tl. t koristile, uprkos podatku da tiše nikada nismo lllsplptv ljali o homoseksualnosti. Činjenica da _jc-. ttjegsoxąi ; ml- svest bila sa njom okupirana, nije značila da _je t›_'. l spreman da se sa tim suoči na svesnottt nit-ou. PUHlk' . ovo saznanje nisam prećutio, učinio sam mu lnštl nalnyn, skoro ga izgubivši kao sopstvenog ili bilo Čljvg' jxtrlitwtla Selektivno prećutkivanje sotpsttrtzttog lnlšljctlj. : mo: .l. se primenjivati s vremena na vreme u pnsltttlltllll
  52. 52. političkom svetu, ukoliko želimo da budemo dobrodošli u raznim upravnim tclima. Kada bi čovek _u svakoj situaciji otvoreno iskazivao svoje mišljenje o važnlľľj i ttevažnitn stvarima, bio bi smatran nepožellnim 1 opasnim za organizaciju. Stckao bi reputaciju dľske osobe i nikada ne bi bioizabran za njenog Pľedstav' ttika. Ne tnožetno zaobići činjenicu da ukoliko želimo da budemo uticajni u nekoj organizaciji, moramo deli- mlćno postati »organizovana osoba«, pažljivi u izra- ríztvanju ličnog mišljenja, ponekad poistovećujući lični . tlentitet sa identitetom organizacije. S druge Sľ-ľaľl@ ttKu neko smatra sopstveni uticaj u organizaciji jedinim oiljent »organizacijskog« ponašanja, dozvoljavajući Scbí da izražava szuno ono mišljenje koje neće ništa por@ moliti, onda je dozvolio da cilj opravda sredstvo i ízgyubio je lični integritet i indentitet, postavši u potpu- nosti ličnost organizacije. Put koji veliki rukovodľac mora provaliti između očuvanja i gubitka sopstvene santostztlnosti i indentiteta, neobično je uzan, i veoma tnali broj ga ttspcšno pređe. On predstavlja ogroman l/ .LIZUV. izražavanje mišljenja, osećanja, ideja, pa čak 1 znanja. mora s vremena na vreme biti 'potisnute', u ovim i mnogim sličnim okolnostima tokom ljudskog života. Kojih se pravila, u tom slučaju treba pridrža- vati, ako želimo da se posvetimo istini? Kao prvo, ttikadtt ne smemo izgovoriti neistinu. Drugo, stalno. imajmo na umu da je prećutkivanje istine uvek po- lcncljtlltlll laž, i da je neophodno važna moralna odluka u svakoj situaciji u kojoj prcćutkujemo istinu. Treće. odluka da se istina prećuti nikada ne sme biti zasno- vana na ličnim potrebama, kao što su potreba zą moći i sitnptttijont, ili potreba da se lična mapa zaštiti od izazova. Četvrto, odluka da se istina prikrije, mora 56
  53. 53. uvek u potpunosti biti zasnovana na potrebama čoveka ili ljudi od kojih se ona taji. Pelo, procenjivanje ltttltlt potreba je izraz kompleksne odgovornosti koji -sc mora sprotvoditi mudro i sa iskrenom ljubavlju prema dru- gome. Šesto, primarni faktor u procenjivanju tudili potreba, jeste procena sposobnosti te osobe da istinu iskoristi za sopstveni duhovni razvoj. Najzad. proeenjn- jući nečiju sposobnost da istinu iskoristi za lični razvoj. moramo imatii na umu da je naša tendencija pre da potcenímo nego da precenimo ovu sposobnost. Sve ovo može delovati kao izuzetan zadatak koji je nemoguće u potpunosti ispuniti i koji predstavlja hroničan i beskonačan teret, pravu gnjavažu. „ I zaista, on jeste beskonačan teret samodiscipline zbog koga se većina ljudi odlučuje za život ograničene iskrenosti i otvorenosti, skrivajući sebe i svoje map. .- odsveta. Tako je mnogo lakše. Ipak, nagrada za teJ-ai. životu iskrenosti i posvećenosti istini, nadmašuje puku potrebu. Zahvaljujući činjenioi da su njihove mape neprekidno izložene izazovu, otvoreni ljudi se nepre- kidno duhovno razvijaju. Svojom otvorenošćit, oni tnugg. : efektivintije uspostavljati i održavati pľisne odnose nego zatvoreni ljudi. Pošto nikada ne govore laži, mogu: im: sigurni i ponosni u svome saznanju da ničim nm. doprineli konfuziji koja vlada svetom, vec su jmslttèllt kao izvori svetlosti i jasnoće. Konačno, oni su u potpu- nostislobodn-i _da postoje, i nisu Optcrećeni nikakvom potrebom za skrivanjem. Ne moraju da se šnnjain n senci. Ne moraju da izmišljaju nove laži koje bi mtkrtlt' stare. Ne moraju gubiti energiju na prikrivanjn ttxigfuta i prerušavanju. I konačno. shvataju da je putu-bn» mnogo manje energije za disoiplinovanost poštctlid Hrv” za prikrivanje. S-to je čovek bliži ovom zalttevn_ in mu je lakše da očuva poštenje, dok brojne lazi jltHlJt t- w.
  54. 54. Za sobom nove laži. Svojom otvorenošću, ljudi posvećeni l-*Žlmlv žive “a OWOľCITOm. a vežbanjctn hrabrosti da “Vc "a OlVOľC-"Om. oni se oslobađaju straha. ` Balartsiratzie Vrsta tliscijaline potrebna da se disciplinuje disci- Plillü . le 0110 što ja ttazívam balansiranjc. To je LIjCClDO i četvrta, poslednja vrsta o kojoj bili želeo da govoľlm- Balansiranjc _ie disciplina koja nam daje fleksi- bilnost. Potrebna je neobična fleksibilnost da bi S0 llSpcŠllO preživclo u svim sferama aktivnosti. Kao pri- mer cemo uzeti gncv i načine na koje se on ispoljava. Cncv _je emooija nasleđena u evoluciji (kod ljudi i imanje razvijenih organizama), koja potpomaže opsta- nak. Uvek osetitno gnev kada nam je geografska i psiltolnška teritorija ugrožena. On nas nagoni na otpor. Da nema gncva, nas bi neprekidno gazili i konačno uništili. ` Santo sa gncvom možemo preživeti. Ipak, najčešće, kada odmah pomislimo da drugi žele da nas ugroze, nakon dclaljnijcg preispitivanja shvatićemo da to uopšte nije njihova namera. Ponekad-kada stvarno utvrdimo' da nas ljudi ugrožavaju iz ovih ili onih razloga, uvi- (lcčclľlc da je za nas bolje da ne reagujemo gnevom. Neophodno je da naši viši moždani centri rasuđivanja regulištt i moduliraju niže centre (emocije). Da bismo uspešno funkcionisali u svom složenom' svetu, bitno je da poscdujemo sposobnost, ne samo da ispoljavamo gnev, već i da ga ne ispoljavamo. Takođe, .moramo biti sposobni da gnev izražavamo na različite načine. Po- nekad ga je nužno ispoljiti tek nakon mnogo razmi- šljanja i procenjivanja. U drugim je prilikama korisnije S8
  55. 55. ispoljiu' ga Cdmílh i spontano. Katkad : .~-`: ›.~. *iliti hladno i miľnU. ;i u : it-kinu sima. mm. : i nesputano. Mi ne samo da llluidllln x ZLiŽ. 'različitim prilikama da izadcmo na lxląj 3.1 već i kako da najzulckvatnijc Llälxliltlllllq ; ›;_i-. ,. sa pravim izrazom. Da bismo kUulpClUlllllU ; .- rukovali svojim gnevom, neophodan ju r; t.›x. u!_-; › bilan sistem reagovanja. Nljc`ctttlo sm j. ' gnevom složen zadatak koji je tesko Llxpuxuu pre zrelosti i srednjih godina, a pUllľlnltl g . i života. Svi ljudi u većem ili maxijcm alcpçn. : slabe fleksibilnosti sistema ľuzlgnvnxlia. u . l.- psihoterapeuta leži u nastojanju tla st' inim». „- jentu da postigne veću llclísibilxxost mu' znači da što su pacijenti višc llvlltlllxvjilntí" Híwlt krivicom, i nesigumošću, tttoliko jc ma. ;n Ja sam, na primer. radio sa tritlt-scttlxpunioa. : . freničarkom za koju jc bilo istinsku oxľtnu; je saznala da neke muškarcu nu muxąt nn-. z. kućnog praga, druge smo pustiti u mtlnn, ` spavaću sobu, dok pojcđlllllnil mn/ t- 1 1.» . i i. Ranije je raspolagala sislcnmm l`c; I-. 't›. un| .t je ili svakoga puštali! u spavati: Snllll, :I: puštala preko kućnog praga. 'laku lv 1x9» ponižavajućeg promiskttitctxi do Lxajxu. - Sa 'ovom istom žcxiom smo pmu-li m posvećenih »pisamcimgug/ .a| i'; ›|nna1i. Hr. : obaveznom da šalje dugac-ka, iscľplla_ sai. . isavršeno ľrazirana pisma, kao utlgvum: n. : ~~ ili pozivnicu koju Ivi (lobila. Pmm iv z» líčan teret, ona _ic odjednom |1i`L'×-l. tl. t . in. lakvog sadržaja í poćcla da mlliiiu wc v-»ľľ i ~ Ponovo je bila zapanjcna kuda j l ja' '›. i.'L: .xl. t l l y u J
  56. 56. pokloni ne zahtevaju pismenu zahvalnost, a da je za : icke dovoljno kratko pisamce u znak zahvalnosti. Zrelo mentalno zdravlje zahteva neobičnu SP°$°b' nost za neobično balansiranje_ između konflíkmih. °i' Ijeva, odgovornosti, dužnosti 'itd, Suština disciPlíne balansiľanja je odricanje. Sećam se' da sam ovo ShVaTËO jednog lctnjcg jutra kada mi je bilo devet_ 80mm" Tek sam bio naučio da , vozim bicikl i radosno sam ispmbavao svoju novu veštinu. Oko milju od naše kuće put sc spuštao niz strmi brežuljak i na kraju Pľ3~Vi° nagli zaokret. Dok sam se tog jutra spuštao niz bre- žuljak, osctio sam neobičnu radost zbog sve većeg ubrzanja. Odrcći se takvog zadovoljstva i prikiöčiľi smatrao sam apsurdnim samokažnjavanjem. Rešio sam da pokušam nesmanjenom brzinom da uđem u krivinu, ali je moja ekstaza naglo okončana kada sam odleteo nekoliko metara dalje, u šumarak. Bio sam ugruvan i povredom, a prednji točak je potpuno uništen od udarca u drvo. Izgubio sam ravnotežu. Balansiranje je disciplina upravo zbog odricanja koje je bolno. U ovom slučaju ja nisam bio spreman da se odreknem- zadovoljstva brzine da bih održao ravnotežu 'i sigumo ušao u krivinu. Na jedan ili drugi način, to je lekcija koju sam morao da učim tokom čitavog života. To svi moramo činiti. Dok savlađujemo krivine i ćoškove svojih života, mi se uporno moramo odricati delova samih scbeJJedina alternativa ovog odricanja je da odustancmo od putovanja kroz život. Nlože delovati neobično, ali većina ljudi se opre- deljuje za ovu alternativu i odlučuje da odustane o"d životnog putovanja, zaustavivši se negde- duž puta da. bi izbegla bol odricanja. Ako vam to deluje-neobično„ onda niste u potpunosti shvatili dubinu bolal Po svom opštom obliku. odricanje predstavlja najbolnije ljudsko 60

×