Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Текстил

11,720 views

Published on

Published in: Education
  • Be the first to comment

Текстил

  1. 1. Текстил
  2. 2. Текстил се добија од сировина које могу бити природног(животињског и биљног) и вештачког порекла. Сировине природног порекла су:- вуна- свила- памук- лан- конопља
  3. 3. Сировине животињског порекла Свилена буба Кашмирска коза
  4. 4. Вуна Најзаступљенија је вуна домаће овце, а уупотреби су још и ангорска вуна (длакаангорске козе која се као фино чешљана вуназове мохер), кашмирска вуна (вуна кашмирскекозе), зечија и камиља длака, длака ламе идруге.
  5. 5.  У току припреме за ткање, прво се опере вуна, затим се чешља помоћу гребена.
  6. 6.  Затим се у балама или врећама носи у вуновлачару. Тамо је мајстор, вуновлачар селектира и обрађује у кудељице и припрема за дораду. http://www.youtube.com/watch?v =7sKUEMK6q2w&feature=relmfu
  7. 7.  Жене-преље вуну или други материјал постављају на кудељу са које је ручно уз помоћ вретена или махаљке развлаче и преду.Кудеља за ручно предење вуне
  8. 8.  После се приступало препредању, које се обавља дрвеном махаљком, вретеном, или, ако је количина већа, дрвеном прељом. William-Adolphe Bouguereau
  9. 9.  Предиво се мота у лоптасти облик (клупче), након чега следи поступак прављења потке и основе.
  10. 10.  Помоћу једноставне, нешто дуже, дрвене алатке мотавила праве се вишеструки већи намотаји или колутови, који се користе за израду основе тканог предмета, и потку. 
  11. 11.  Приликом ткања и одвајања редова основе, за провлачење разнобојне потке се користи чуњак са намотаним калемом од дрвета. 
  12. 12.  Целокупну ћилимарску производњу карактерише неколико процеса: - стрижење оваца,прање и припрема вуне - влачење у влачари и слагање у такозване кудеље - ручно предење на вретено - бојење природним и вештачким бојма - припрема основе и њено оснивање и - увођење у разбој.
  13. 13. Вертикални разбој
  14. 14. Ткаље на Кавказу
  15. 15. Свила Свила са истока је позната од давнина. Узгајали су је у Кини већ 3000 година пре Христа. Нико изван граница Кине није знао поступак производње свиле која је била под заштитом царског дома. Столеће касније свила се преноси у Кореју, а затим и у Јапан.
  16. 16.  Поступак узгајања свиле врло је једноставан. Лептир снесе јајашца из којих се развијају гусенице. За храну користе лишце белог дуда, а затим израстају у личинке. Из отвора испод уста испуштају две танке нити зване фиброин.
  17. 17.  Истовремено се кроз посебне жлезде испушта лепљива ствар звана серицин, којом се обавијају обе нити фиброина. Тако настаје нит свиле од које гусеница гради чауру која се након пар дана одмота па се стварају филаменти који се мере у метрима или километрима.
  18. 18.  За даљу прераду, ткањем и плетењем, спаја се више нити у једну, а затим се кончају.
  19. 19.  Прва вештачка свила је добијена регенерацијом целулозе. Почела је да се производи након Првог светског рата. Целулоза добијена из дрвета или отпадaкa памука хемијским путем се прeтвара у топљиви облик па се истискују дуге нити које се након испредања очвршћују.
  20. 20.  Вискоза је најшећа и једна од првих врста вештачке свиле - рејона.  Добија се из целулозе и памука кроз вискозни процес.
  21. 21. Влакна на бази синтетичких полимера За сировину имају синтетичке полимере добијене на петрохемиској основи или из производа суве дестилације угљеника.
  22. 22.  Хемијска влакна произведена су или хемијском обрадом природних полимера или је сировина за њихову производњу синтетизована (синтетичка влакна).
  23. 23. Сировине биљног порекла ланпамук конопља
  24. 24. Памук семе памука је обрасло влакнима просечне дужине око 30 мм; одвајањем семена и разним поступцима пречишћавања добија се важна текстилна сировина 
  25. 25. Лан Влакна су смештена у кори стабла за које су везане пектином (биљни лепак). Процесом мочења разграђује се пектин па се након сушења стабла могу издвојити влакна која се касније механички обрађују.
  26. 26.  Служила је за трење лана из кога се добија ланено предиво Служи за навијање предива у штрингле 
  27. 27.  Направа се користила за чешљање ланеног предива  Служи за израду пређе
  28. 28.  Коловрат служи за предење вуне или лана,предење нити из предива  Чунак је коришћен приликом ткања
  29. 29. Конопља Конопља се сејала до априла месеца и тона два начина-ретко и густо.Ретко сејанаконопља се користила за добијање семена,аетко сејана за бербу. У авгуту се обично брала и то чупањем а несечењем и везивала у снопове.
  30. 30. Снопови су се носили до река или каналређали један до другог и намакали у водинеколико дана.Дуже намаканје конопље омогућавало је да секасније лакше одвоји дрвенасти део стабла.
  31. 31. Жетва конопље (Theodor von Hörmann; 1840–1895)
  32. 32.  Након намакања конопља се суши и касније се по њој удара(туче) док се не одвоји кора од нити које су се налазиле унутар стабиљке. Даља прерада је као и код прераде лана
  33. 33. Извори: Техничко и информатичко образовање- С.Попов,М.Петровић Интернет http://www.youtube.com/watch?v=- YQFWJHktbs http://www.tekigvel.rs Етнографска збирка са Цетиња

×