Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.
ИЗДАНАК И МЕТАМОРФОЗА ИЗДАНКА
Изданак <ul><li>Изданак  је вегетативни орган биљке. </li></ul><ul><li>У њему се одвијају сви физиолошки процеси везани за...
<ul><li>Изданак се развија од пупољчића клице и расте дељењем ћелија вегетационе купе. </li></ul><ul><li>Изданак се састој...
<ul><li>Из теменог пупољка настају нови чланци стабла, а из бочних пупољака постају чланци грана, бочних изданака. Тако на...
Отварање   пупољка : Фотосинтетички листови Заштитни листићи Бочни пупољци Лисни ожиљак Вегетациона купа
<ul><li>Место на стаблу на којем се налази лист, назива се  чвор  ( nodus ), а део стабла између два чвора је  чланак  ( i...
<ul><li>У зависности од дужине чланака, изданци могу бити  кратки  и  дугачки . Код кратких листови су приближени један др...
<ul><li>Гранање  је повећавање површине изданка. Постоје 3 типа гранања: </li></ul><ul><ul><li>Дихотомо </li></ul></ul><ul...
<ul><li>Симподијално гранање  одликује се тиме што главна осовина не расте стално врхом, већ прекида растење, или се савиј...
2 3 1-дихотомо гранање 2-моноподијално гранање 3-симподијално гранање
Метаморфозе изданка <ul><li>Основни облик изданка је надземно стабло са зеленим листовима. Многе биљке поред таквог изданк...
<ul><li>Подземни изданак веома личи на корен, али се од њега разликује по томе што има пупољке и бар остатке закржљалих ли...
<ul><li>Ризом  је вишегодишњи подземни изданак, обично без зелених листова. На чланцима ризома налазе се љуспасти ситни и ...
Ризом Ризом ђумбира Надземни изданак Адвентивни корени
<ul><li>Кртола  је подземни изданак са јако скраћеним чланцима. Она је обично лоптастог облика. Листови на кртолама су кра...
<ul><li>Луковица  је јако измењен подземни изданак. Стабло је са врло скраћеним чланцима, има облик дебелог диска на чијој...
Луковица
<ul><li>Надземни изданак може бити метаморфозиран у орган за смештај резервних хранљивих материја и воде, затим у  столоне...
<ul><li>Столони  су пузећи изданци чији је задатак вегетативно размножавање. Кад столони чвором налегну на земљу, на њихов...
<ul><li>Трн  углавном штити биљку од животиња које се њима хране. Да је трн измењен изданак, види се по томе што се развиј...
<ul><li>Филокладије  су листолики изданци. Да то нису листови види се по томе што се на њима развија лист, у чијем се пазу...
<ul><li>Рашљике  су кончасти изданци којима се биљке витких стабала придржавају за неки чврст ослонац. </li></ul>
Стабло <ul><li>Стабло је осовина изданка. Најчешће је ваљкастог облика и радијалне симетрије, али има и биљака код којих ј...
<ul><li>Основне улоге стабла су да постави листове у најповољнији положај према светлости и да транспортује материје од ко...
<ul><li>Зељасте биљке имају меко, сочно, зељасто и већином зелено стабло. </li></ul><ul><li>Дрвенасте биљке имају чврсто, ...
<ul><li>Дрвеће има вишегодишње разгранато или неразгранато стабло које функционише током целог живота биљке. Зависно од то...
<ul><li>Палме се не гранају већ се на врху једноставног стабла налазе крупни листови. </li></ul>
<ul><li>Лишћари и четинари имају разгранато стабло које на извесној висини образује круну. Стабло четинара често представљ...
<ul><li>Жбунови се гранају скоро од саме површине земље, тако да немају једно, главно стабло, него су саграђени од неколик...
<ul><li>Полужбунови се гранају као и жбунови, али су њихови изданци само у доњем делу дрвенасти и вишегодишњи. Једногодишњ...
<ul><li>Зељасте биљке немају вишегодишње надземне изданке. То значи да надземни органи ових биљака изумиру на крају вегета...
<ul><li>Једногодишње зељасте биљке почињу и завршавају свој животни циклус у току једне вегетационе сезоне. </li></ul><ul>...
<ul><li>Вишегодишње зељасте биљке (перене) имају вишегодишње органе, а надземни изданци су једногодишњи, суше се и опадају...
Грађа Стабла <ul><li>Изданак расте у дужину деобом и диференцијацијом ћелија вегетационе купе, а у дебљину деобом и дифере...
<ul><li>Примарна грађа  ствара се у почетним фазама развића изданка. Примарну грађу стабла чине: </li></ul><ul><ul><li>Епи...
<ul><li>Примарну кору  чине механичке ћелије, паренхим примарне коре и понекад ендодерм. </li></ul><ul><li>Централни цилин...
<ul><li>Тип стабла без спроводних снопића  јавља се код неких четинара и дикотила. Прокамбијум и спроводна ткива граде неп...
Епидермис Примарна кора Централни цилиндар Зона камбијума
<ul><li>Тип стабла са спроводним снопићима  јавља се код других четинара и дикотила. Прокамбијум је у облику трака, а спро...
Епидермис  Примарна кора Централни цилиндар Фасцикуларни камбијум Интерфасцикуларни камбијум Паренхим
<ul><li>Тип грађе стабла монокотила  јавља се код монокотила и неких зељастих дикотила. Спроводни нису у једном прстену ко...
Епидермис  Паренхим  Затворени колатерални спроводни снопић
Постанак примарне грађе <ul><li>Вегетациону купу изданка изграђују ћелије које се деле. Од њих настају лисни зачеци, нове ...
<ul><li>Ћелије  основног меристема  се налазе у самој средини купе, испод протодерма. Оне губе способност деобе, повећавај...
<ul><li>Прокамбијум  чини прстен снопића издужених ћелија који се налази између спољашњег и унутрашњег слоја основног мери...
<ul><li>Секундарну грађу стабла  имају вишегодишње дрвенасте биљке. Секундарна ткива стварају се у старијим деловима стабл...
Перидермис  Секундарни флоем Зона камбијума Секундарно дрво Орах
Флоем  Зона камбијума Секундарно дрво
Смолни канали у кори Смолни канали у секундарном дрвету
Год  Јесење дрво Пролећње дрво
<ul><li>Кору  чине остаци епидермиса, перидерм или мртва кора, остаци примарне коре, групе механичких елемената и секундар...
<ul><li>Секундарно дрво  чини основну масу стабла, граде га ксилемски елементи. </li></ul><ul><li>Срж  је изграђена од пар...
Постанак секундарне грађе <ul><li>Камбијум се ствара тако што се прво деле ћелије фасцикуларног камбијума, смештеног у спр...
<ul><li>Ћелије камбијалног прстена се деле дајући елементе секундарног флоема, ка периферији, и елементе секундарног ксиле...
Изданак – храна, зачин и лек <ul><li>У исхрани се користе надземни и подземни изданци многих биљака. </li></ul><ul><ul><li...
КРАЈ <ul><li>Ђорђе Марјановић  </li></ul><ul><li>Мај 2010. </li></ul>
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Izdanak i metamorfoze izdanka

5,677 views

Published on

Published in: Education, Technology
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Izdanak i metamorfoze izdanka

  1. 1. ИЗДАНАК И МЕТАМОРФОЗА ИЗДАНКА
  2. 2. Изданак <ul><li>Изданак је вегетативни орган биљке. </li></ul><ul><li>У њему се одвијају сви физиолошки процеси везани за сунчеву светлост и ваздух, а то су: </li></ul><ul><ul><li>Фотосинтеза </li></ul></ul><ul><ul><li>Транспирација </li></ul></ul><ul><ul><li>Размена гасова </li></ul></ul>
  3. 3. <ul><li>Изданак се развија од пупољчића клице и расте дељењем ћелија вегетационе купе. </li></ul><ul><li>Изданак се састоји од стабла, листова и пупољака. </li></ul><ul><li>Пупољак је млад, још неразвијен изданак, најважнији део пупољка је вегетациона купа. Пупољак који се налази на врху изданка је темени пупољак . У пазуху старијих лисних зачетака вегетационе купе налазе се зачеци бочних (пазушних) пупољака . </li></ul>
  4. 4. <ul><li>Из теменог пупољка настају нови чланци стабла, а из бочних пупољака постају чланци грана, бочних изданака. Тако настаје гранање основног изданка, тј. образује се систем изданака. </li></ul><ul><li>Пупољци који се развијају изван вегетационе купе (на листу, стаблу или корену) су адвентивни пупољци . Изданак који се развије из таквог пупољка је адвентивни изданак . </li></ul>
  5. 5. Отварање пупољка : Фотосинтетички листови Заштитни листићи Бочни пупољци Лисни ожиљак Вегетациона купа
  6. 6. <ul><li>Место на стаблу на којем се налази лист, назива се чвор ( nodus ), а део стабла између два чвора је чланак ( internodija ) </li></ul>лист чланак чвор бочни пупољак темени пупољак
  7. 7. <ul><li>У зависности од дужине чланака, изданци могу бити кратки и дугачки . Код кратких листови су приближени један другом, а код дугачких удаљени. </li></ul><ul><li>Код неких биљака чланци стабла остају увек кратки, те су и листови збијени у тзв. розету . </li></ul>Кратки изданци код ариша
  8. 8. <ul><li>Гранање је повећавање површине изданка. Постоје 3 типа гранања: </li></ul><ul><ul><li>Дихотомо </li></ul></ul><ul><ul><li>Моноподијално </li></ul></ul><ul><ul><li>Симподијално </li></ul></ul><ul><li>Дихотомим гранањем , осовина се грана на две нове, потпуно једнаке или скоро једнаке гране. </li></ul><ul><li>Моноподијално гранање ( monos -један, podien -ножица/осовина)одликује то да главна осовина стално расте врхом,а из бочних пупољака се развијају бочне гране. </li></ul>
  9. 9. <ul><li>Симподијално гранање одликује се тиме што главна осовина не расте стално врхом, већ прекида растење, или се савија у страну, а једна од бочних грана преузима правац растења главне осовине. Тај процес се стално понавља током раста биљке. </li></ul>
  10. 10. 2 3 1-дихотомо гранање 2-моноподијално гранање 3-симподијално гранање
  11. 11. Метаморфозе изданка <ul><li>Основни облик изданка је надземно стабло са зеленим листовима. Многе биљке поред таквог изданка образују и оне који обављају допунске функције и који су зато измењеног облика и грађе, дакле метаморфозирани . </li></ul><ul><li>Код неких биљака се одређени део изданка развија под земљом, то је подземни изданак . </li></ul>
  12. 12. <ul><li>Подземни изданак веома личи на корен, али се од њега разликује по томе што има пупољке и бар остатке закржљалих листова, које корен никад не поседује. </li></ul><ul><li>Најважнији облици подземних изданака: </li></ul><ul><ul><li>Ризом </li></ul></ul><ul><ul><li>Кртола </li></ul></ul><ul><ul><li>Луковица </li></ul></ul><ul><li>Ризом, кртола и луковица углавном служе за смештај резервне хране. </li></ul>
  13. 13. <ul><li>Ризом је вишегодишњи подземни изданак, обично без зелених листова. На чланцима ризома налазе се љуспасти ситни и закржљали листићи, са чланака полазе и адвентивни корени. </li></ul><ul><li>Дугачки ризоми, ризоми са значајним годишњим прираштајем, имају улогу у вегетативном размножавању биљке. </li></ul><ul><li>Кратки ризоми, ризоми са малим годишњим прираштајем и приближеним чворовима имају улогу органа за складиштење хране (скроба) и вегетативно обнављање. </li></ul>
  14. 14. Ризом Ризом ђумбира Надземни изданак Адвентивни корени
  15. 15. <ul><li>Кртола је подземни изданак са јако скраћеним чланцима. Она је обично лоптастог облика. Листови на кртолама су крајње редуковани-у њиховом пазуху се налазе пупољци. </li></ul>
  16. 16. <ul><li>Луковица је јако измењен подземни изданак. Стабло је са врло скраћеним чланцима, има облик дебелог диска на чијој се горњој страни развијају сочни листови и пупољак, а на доњој адвентивни коренови. Цела луковица је обавијена заштитним листовима. У сочним листовима се складишти резервна храна. Из пупољка луковице се развија надземни изданак. </li></ul>
  17. 17. Луковица
  18. 18. <ul><li>Надземни изданак може бити метаморфозиран у орган за смештај резервних хранљивих материја и воде, затим у столоне, рашљике, трнове и филокладије . </li></ul>
  19. 19. <ul><li>Столони су пузећи изданци чији је задатак вегетативно размножавање. Кад столони чвором налегну на земљу, на њиховој доњој страни развија се адвентивни корен, а на горњој нови изданак. </li></ul>
  20. 20. <ul><li>Трн углавном штити биљку од животиња које се њима хране. Да је трн измењен изданак, види се по томе што се развија у пазуху листа и што се на њему могу развити листови. </li></ul>
  21. 21. <ul><li>Филокладије су листолики изданци. Да то нису листови види се по томе што се на њима развија лист, у чијем се пазуху касније образују цветови и плодови. </li></ul>
  22. 22. <ul><li>Рашљике су кончасти изданци којима се биљке витких стабала придржавају за неки чврст ослонац. </li></ul>
  23. 23. Стабло <ul><li>Стабло је осовина изданка. Најчешће је ваљкастог облика и радијалне симетрије, али има и биљака код којих је троугласто, четвороугаоно или полигонално. </li></ul>
  24. 24. <ul><li>Основне улоге стабла су да постави листове у најповољнији положај према светлости и да транспортује материје од корена ка листовима и обрнуто. Осим тих функција стабло може вршити и друге, као што су фотосинтеза, складиштење хранљивих материја и воде. </li></ul><ul><li>Према саставу, односно чврстини надземних делова, разликују се две велике групе биљака: </li></ul><ul><ul><li>Дрвенасте </li></ul></ul><ul><ul><li>Зељасте </li></ul></ul>
  25. 25. <ul><li>Зељасте биљке имају меко, сочно, зељасто и већином зелено стабло. </li></ul><ul><li>Дрвенасте биљке имају чврсто, одрвенело стабло. Изглед дрвенастих биљака зависи од начина гранања, па се дрвенасте биљке деле на: </li></ul><ul><ul><li>Дрвеће </li></ul></ul><ul><ul><li>Жбунове </li></ul></ul><ul><ul><li>Полужбунове </li></ul></ul>
  26. 26. <ul><li>Дрвеће има вишегодишње разгранато или неразгранато стабло које функционише током целог живота биљке. Зависно од тога да ли се и како стабло грана, разликују се два типа дрвећа: </li></ul><ul><ul><li>Тип палми </li></ul></ul><ul><ul><li>Тип лишћара и четинара </li></ul></ul>
  27. 27. <ul><li>Палме се не гранају већ се на врху једноставног стабла налазе крупни листови. </li></ul>
  28. 28. <ul><li>Лишћари и четинари имају разгранато стабло које на извесној висини образује круну. Стабло четинара често представља моноподијалну осовину, док се код лишћара стабло обично симподијално грана. </li></ul>
  29. 29. <ul><li>Жбунови се гранају скоро од саме површине земље, тако да немају једно, главно стабло, него су саграђени од неколико, или много, стабљика мање-више исте величине. </li></ul>
  30. 30. <ul><li>Полужбунови се гранају као и жбунови, али су њихови изданци само у доњем делу дрвенасти и вишегодишњи. Једногодишњи изданци развијају се на старим дрвеним деловима, пред зиму изумиру и отпадају. </li></ul>
  31. 31. <ul><li>Зељасте биљке немају вишегодишње надземне изданке. То значи да надземни органи ових биљака изумиру на крају вегетационог периода. Зељасте биљке могу бити: </li></ul><ul><ul><li>Једногодишње </li></ul></ul><ul><ul><li>Двогодишње </li></ul></ul><ul><ul><li>Вишегодишње </li></ul></ul>
  32. 32. <ul><li>Једногодишње зељасте биљке почињу и завршавају свој животни циклус у току једне вегетационе сезоне. </li></ul><ul><li>Двогодишње зељасте биљке прве године образују над земљом само розету листова, а друге године биљка цвета и доноси плод, после чега се осуши. </li></ul>
  33. 33. <ul><li>Вишегодишње зељасте биљке (перене) имају вишегодишње органе, а надземни изданци су једногодишњи, суше се и опадају на крају сваке вегетационе сезоне. Из пупољака подземних органа почетком нове, вегетационе сезоне образују се нови надземни изданци. На њима се развијају цветови, а затим плодови на семенима. </li></ul>
  34. 34. Грађа Стабла <ul><li>Изданак расте у дужину деобом и диференцијацијом ћелија вегетационе купе, а у дебљину деобом и диференцијацијом ћелија бочних творних ткива-камбијума и фелогена. </li></ul><ul><li>Стабло има два типа грађе: </li></ul><ul><ul><li>Примарну грађу </li></ul></ul><ul><ul><li>Секундарну грађу </li></ul></ul>
  35. 35. <ul><li>Примарна грађа ствара се у почетним фазама развића изданка. Примарну грађу стабла чине: </li></ul><ul><ul><li>Епидермис </li></ul></ul><ul><ul><li>Примарна кора </li></ul></ul><ul><ul><li>Централни цилиндар </li></ul></ul><ul><li>Епидермис је примарно површинско ткиво које има заштитну улогу. Граде га ћелије епидермиса са кутикулом на површини, ћелије затварачице стоминог апарата и различити трихоми. </li></ul>
  36. 36. <ul><li>Примарну кору чине механичке ћелије, паренхим примарне коре и понекад ендодерм. </li></ul><ul><li>Централни цилиндар изграђују спроводна ткива и паренхимске ћелије сржи. У односу на распоред спроводних ткива, тј. на грађу централног цилиндра, постоје 3 типа примарне грађе: </li></ul><ul><ul><li>Тип стабла без спроводних спонића </li></ul></ul><ul><ul><li>Тип стабла са спроводним снопићима </li></ul></ul><ul><ul><li>Тип грађе стабла монокотила </li></ul></ul>
  37. 37. <ul><li>Тип стабла без спроводних снопића јавља се код неких четинара и дикотила. Прокамбијум и спроводна ткива граде непрекидан цилиндар. Епидермис се налази на површини, испод су ткива примарне коре и цилиндар од спроводних ткива са паренхимом сржи у средини. </li></ul>
  38. 38. Епидермис Примарна кора Централни цилиндар Зона камбијума
  39. 39. <ul><li>Тип стабла са спроводним снопићима јавља се код других четинара и дикотила. Прокамбијум је у облику трака, а спроводна ткива граде, са њим, спроводне снопиће који окружују паренхим сржи. Епидермис је на површини, испод примарна кора, централни цилиндар је прстен изграђен од спроводних снопића раздвојен широким тракама паренхима-сржним зрацима. Сржни зраци повезују кору са сржи у централном цилиндру. </li></ul>
  40. 40. Епидермис Примарна кора Централни цилиндар Фасцикуларни камбијум Интерфасцикуларни камбијум Паренхим
  41. 41. <ul><li>Тип грађе стабла монокотила јавља се код монокотила и неких зељастих дикотила. Спроводни нису у једном прстену који се налази између примарне коре и сржи. Не постоји граница коре и централног цилиндра, него граде неколико прстенова или читав систем снопића расејаних у паренхиму, тако да се примарна кора не може раздвојити од централног цилиндра и сржи. </li></ul>
  42. 42. Епидермис Паренхим Затворени колатерални спроводни снопић
  43. 43. Постанак примарне грађе <ul><li>Вегетациону купу изданка изграђују ћелије које се деле. Од њих настају лисни зачеци, нове вегетационе купе и три примарна меристема - протодерм, основни меристем и прокамбијум . </li></ul><ul><li>Протодерм настаје од ћелија које граде површински слој купе. Ћелије протодерма се деле, расту и сазревају дајући ћелије епидермиса. </li></ul>
  44. 44. <ul><li>Ћелије основног меристема се налазе у самој средини купе, испод протодерма. Оне губе способност деобе, повећавају се и диференцирају у ћелије паренхима. Од слоја испод протодерма настаје примарна кора , а од слојева у средини срж . Паренхимске ћелије примарне коре често имају хлоропласте – фотосинтетички су активне. Ћелије коре некада имају ускладиштен скроб. Код неких биљака ћелије сржи су разорене па је стабљика шупља. </li></ul>
  45. 45. <ul><li>Прокамбијум чини прстен снопића издужених ћелија који се налази између спољашњег и унутрашњег слоја основног меристема, одмах испод самог врха вегетационе купе. Сваки снопић прокамбијума постаје спроводни снопић тако што се његове ћелије деле и ка унутрашњости се диференцирају у примарни ксилем, а ка површини у примарни флоем </li></ul>
  46. 46. <ul><li>Секундарну грађу стабла имају вишегодишње дрвенасте биљке. Секундарна ткива стварају се у старијим деловима стабла активношћу секундарних бочних меристема, камбијума и фелогена. У стаблу са секундарном грађом могу се издвојити три основна дела: </li></ul><ul><ul><li>Кора </li></ul></ul><ul><ul><li>Секундарно дрво </li></ul></ul><ul><ul><li>Срж </li></ul></ul><ul><li>Граница коре и сек. дрвета је камбијум. </li></ul>
  47. 47. Перидермис Секундарни флоем Зона камбијума Секундарно дрво Орах
  48. 48. Флоем Зона камбијума Секундарно дрво
  49. 49. Смолни канали у кори Смолни канали у секундарном дрвету
  50. 50. Год Јесење дрво Пролећње дрво
  51. 51. <ul><li>Кору чине остаци епидермиса, перидерм или мртва кора, остаци примарне коре, групе механичких елемената и секундарни флоем. </li></ul><ul><li>Камбијум се граничи са секундарним флоемом и секударним дрветом. Камбијум изграђује неколико редова ћелија. Камбијум се активира периодично. Пречник трахеја и трахеида насталих у пролеће већи је од пречника оних које настају у јесен, зато се разликује пролећно од јесењег дрвета, они заједно чине год . </li></ul>
  52. 52. <ul><li>Секундарно дрво чини основну масу стабла, граде га ксилемски елементи. </li></ul><ul><li>Срж је изграђена од паренхимских ћелија у којима се често складишти скроб. </li></ul>
  53. 53. Постанак секундарне грађе <ul><li>Камбијум се ствара тако што се прво деле ћелије фасцикуларног камбијума, смештеног у спроводним снопићима, а затим паренхимске ћелије које се налазе између снопића стварајући интерфасцикуларни камбијум. Фасцикуларни и интерфасцикуларни камбијум се спајају у камбијални прстен. </li></ul>
  54. 54. <ul><li>Ћелије камбијалног прстена се деле дајући елементе секундарног флоема, ка периферији, и елементе секундарног ксилема (дрвета), ка унутрашњости стабла. Увек се диференцира много више ксилема него флоема. </li></ul><ul><li>Притисак који настаје у стаблу због све веће количине секундарних спроводних ткива разара примарну кору и епидермис и представља сигнал који побуђује ћелије спољашњег слоја паренхима да почну да се деле. Њиховом деобом настаје фелоген, чијом активношћу се образује плута. Тако настаје перидерм. </li></ul>
  55. 55. Изданак – храна, зачин и лек <ul><li>У исхрани се користе надземни и подземни изданци многих биљака. </li></ul><ul><ul><li>Надземни: купус, келераба, кељ, карфиол... </li></ul></ul><ul><ul><li>Подземни: луковице белог и црног лука, кртоле кромпира </li></ul></ul><ul><li>Из стабљике шећерне трске добија се шећер. </li></ul><ul><li>Као лек користе се изданци: мајчине душице, кантариона, раставића, кора шишмирике, храста, дрво клеке... </li></ul>
  56. 56. КРАЈ <ul><li>Ђорђе Марјановић </li></ul><ul><li>Мај 2010. </li></ul>

×