Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Атмосфера

36,226 views

Published on

Атмосфера

Published in: Education
  • Be the first to comment

Атмосфера

  1. 1. *АТМОСФЕРА АТМОСФЕРА
  2. 2. Земљина атмосфера је слој гасова који окружују планету Земљу и који задржава Земљина гравитација. Садржи око четири петине азота (78%) и једну петину кисеоника (21%), док су количине осталих гасова незнатне или у траговима (најважнији угљен- диоксид, хелијум и сл.) Атмосфера штити живот на Земљи упијајући ултраљубичасто сунчево зрачење и смањујући температурне екстреме између дана и ноћи.
  3. 3. *Атмосфера не завршава нагло. Она полако постаје ређа и постепено нестаје у свемиру. Не постоји коначна граница између атмосфере и спољашњег свемира. Три четвртине масе атмосфере налази се унутар 11 км од површине планете. У САД-у се особа која путује изнад висине од 80 км назива астронаутом. Висина од 120 км означава границу где атмосферски утицаји постају видљиви током уласка свемирске летелице у атмосферу. *Просечна температура атмосфере на површини Земље је 14 ° C.
  4. 4. *Проучавањем времена баве се две науке, климатологија и метеорологија. *Климатологија проучава климу на Земљи и њен утицај на живи свет. *Метеорологија проучава време и стање временских елемената. *Време је појам који означава тренутно стање атмосфере на неком простору. Просечан годишњи ток времена чини климу.
  5. 5. *ИНСОЛАЦИЈА – СУНЧЕВО ЗРАЧЕЊЕ *Хелиограф *Изражава се у часовима током године *
  6. 6. *ТЕМПЕРАТУРА ВАЗДУХА- степен загрејаности ваздуха *Термометри *Изражава се у C°
  7. 7. *ВАЗДУШНИ ПРИТИСАК *1013 mb (са повећањем надморске висине притисак се смањује) *БАРОМЕТАР
  8. 8. *ВЕТАР -Ветар је појава кретања ваздуха као последица различитих атмосферских притисака између две локације. *Вилдов ветроказ - брзина и правац ветра *Анемометар-прецизна брзина ветра
  9. 9. *
  10. 10. *СТАЛНИ ВЕТРОВИ – На Земљи постоје ветрови који дувају током целе године и то у областима стално високог притиска према областима ниског притиска. У хладним појасевима су то источни ветрови, у умереним западни ветрови, а у жарком су то ПАСАТИ.
  11. 11. *Периодични ветрови *Сезонске промене атмотсферског притиска у једном истом месту проузрокују струјање ваздуха у току извесног временског периода у једном правцу, а у току следећег периода у другом правцу. Ту спадају монсуни. *Монсуни се деле на: *1. Зимске (дувају са копна ка мору) и *2. Летње (дувају са мора ка копну).
  12. 12. * Летњи монсуни су влажни ветрови и они доносе обимне падавине јер дувају са мора (виши ваздушни притисак) ка копну (нижи ваздушни притисак). Дувају у периоду од јуна до септембра. * Зимски монсуни су веома суви ветрови и дувају са копна (виши ваздушни притисак) ка мору (нижи ваздушни притисак). Они дувају у периоду од септембра до марта. * Периодичне ветрове чине и Дневни ветрови. У њих спадају: даник, ноћник, долински ветар и горски ветар. Дневни ветрови су најизразитији у тропским пределима где је велико дневно колебање температуре ваздуха. У умереним ширинама образују се у току лета при ведром времену.
  13. 13. *Локални ветрови су карактеристични за одређене области на земљи. Настају под утицајем локалних природних услова, имају увек исти правац и подржавају исте временске прилике. Најпознатији ветрови ове врсте су: кошава,бура, југо, фен, торнадо, маестрал. *Кошава дува у североисточним деловима Србије. То је југоисточни и источни ветар који настаје када је висок ваздушни притисак над Украјином и Румунијом, а низак изнад Јадранског мора и западног Средоземља. Дува на ударе чија је брзина 100 кm/h. Најчешће се јавља у јесен и зиму. Она је сув ветар који доноси ведро време.
  14. 14. *Фен је јак и слаповит планински ветар који долази топлији него што је био ваздух пре дувања фена. Доноси ведро и топло време. У зимском периоду изазива лавине и нагло топљење снега. Лети ако дуго дува може да осуши ваздух и да се шумски пожари брзо и лако шире.
  15. 15. *Торнадо је врло снажан ваздушни вртлог у облику левка, који се спушта испод олујних облака и састоји се од капљица воде, песка, прашине и разних предмета које јак ветар подиже са тла. Јавља се у САД и Мексику. Креће се брзином до 50 km/h. У самом вртлогу ваздух ротира брзином од 160 km/h до 800 km/h. Торнадо наноси велике штете и оставља пустош иза себе. Уколико настане на мору, онда се назива морска пијавица или тромба. Морске пијавице се јављају и на Jадранском мору и трају од неколико минута до једног часа.
  16. 16. *Водена пара доспева у атмосферу испаравањем воде са водених површина, копна и биљног покривача. *Хигрометар *Изражава се у % *Снижавањем температуре и хлађењем ваздуха, влажност ваздуха се повећава. *
  17. 17. *Облак је хидрометеор састављен од скупа сићушних честица воде или леда или и једних и других, које лебде у ваздуху и обично не додирују земљу. Облак може да садржи и крупније честице течне воде или леда, као и течне или чврсте честице које нису воденог састава, као што су на пример честице дима, смога или прашине.
  18. 18. *По свом физичком саставу, облак и магла су сличне појаве. Разлика је само у висини постанка и величини капљица Облаци се јављају на висинама, а магла у приземним слојевими атмосфере. *Посматрањем је установљено да се облаци углавном налазе на висинама до 181 км у тропским ширинама, до 13 км у умереним ширинама и до 8км у поларним ширинама
  19. 19. *На основу висине на којој се појављују облаци су сврстани у четири групе: *Високи облаци - цирус, цирокумулус, циростратус - јављају се на висинама изнад 6000м, *Средњи облаци - алтостратус, алтокумулус, нимбостратус - јављају се на висинама од 2.000 до 6.000м, *Ниски облаци - стратокумулус, стратус - јављају се од Земље до 2.000м, *Облаци вертикалног развоја - кумулус, кумулонимбус - јављају се на висинама од 500м, а могу имати висину до 15.000м.
  20. 20. *Сви облици кондензоване или сублимиране водене паре који из ваздуха доспевају на земљу. *Кишомер *Изражавају се у mm *
  21. 21. *
  22. 22. КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ КЛИМАТСКИ ФАКТОРИ ТЕМПЕРАТУРЕ ГЕОГРАФСКА ШИРИНА ПАДАВИНЕ ВЕТАР ОБЛАЧНОСТ РЕЉЕФ ИНСОЛАЦИЈА БЛИЗИНА ИЛИ УДАЉЕНОСТ * ОД МОРА ВАЗДУШНИ ПРИТИСАК МОРСКЕ СТРУЈЕ ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА БИЉНИ ПОКРИВАЧ ОБЛАЧНОСТ ВЕТАР
  23. 23. *

×