Serbian norm for oxygen pipes

1. PRAVILNIK O TEHNIEKIM NORMATIVIMA ZA CEVNE VODOVE ZA GASOVITI
KISEONIK
("Slu#beni list SFRJ", broj 52/90)
Clan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehnicki normativi za cevne vodove za gasoviti kiseonik (u daljem
tekstu: cevni vodovi) kojima se transportuje kiseonik od uredaja za snabdevanje kiseonikom do mesta
korišcenja kiseonika, završno sa prikljucnim mestom za kiseonik.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na cevne vodove za gasoviti kiseonik u zdravstvenim
organizacijama, postrojenjima za proizvodnju kiseonika, punionicama i stanicama za centralno
snabdevanje kiseonikom.
I IZRAZI I DEFINICIJE
Elan 2.
Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledeaa znaeenja:
• 1) magistralni cevovod je cevovod, odnosno cevni vod koji slu#i za transport kiseonika od
mesta ili uredaja za snabdevanje kiseonikom do razvodnog cevnog voda;
• 2) razvodni cevni vodovi (razvodna mre#a) su vodovi pomoau kojih se kiseonik iz
magistralnog cevnog voda transportuje do mesta potrošnje, odnosno korišaenja kiseonika;
• 3) ogranak cevnog voda je deo razvodne mre#e kojim se kiseonik dovodi iz razvodnog cevnog
voda do prikljuenog mesta. Ogranak cevnog voda mo#e biti cev kroz koju se odvodnjava ili
ispušta kondenzat iz cevnog voda;
• 4) privremeni cevni vod je cevovod koji se postavlja radi izvršenja odredenih radova;
• 5) savitljivi cevni vod je elastieni cevni vod pomoau koga se mo#e uspostaviti niz uzastopnih
rastavljivih veza izmedu prikljueaka na mestu snabdevanja kiseonikom i prikljueaka na mestu
oduzimanja kiseonika, pri eemu je omoguaena medusobna promena polo#aja prikljueaka za
vreme postavljanja veze ili neposredno pre nove veze;
• 6) vodovi za izduvavanje su cevni vodovi koji slu#e da se kroz njih bezbedno ispusti u
atmosferu kiseonik iz cevnog voda (pri delovanju ventila sigurnosti ili pra#njenju cevnog
voda). U vodove za izduvavanje spadaju i vodovi za odzraeivanje cevovoda;
• 7) prikljueno mesto za kiseonik je mesto na kome se nalaze manometar, zaporni organ,
sigurnosni uredaj protiv povratka plamena, po potrebi, regulacioni ventil, prikljueak za
potrošaea i cevi koje ih povezuju;
• 8) najmanji radni pritisak je najmanji pritisak kiseonika u cevnom vodu pri normalnom
odvijanju tehnološkog procesa;
• 9) najveai radni pritisak je najveai pritisak kiseonika u cevnom vodu pri normalnom odvijanju
tehnološkog procesa;
• 10) ispitni hidraulieki pritisak je pritisak na kome se ispituje cevni vod za kiseonik, pomoau
teenosti;
• 11) ispitni pneumatski pritisak je pritisak na kome se ispituje cevni vod za kiseonik gasom pod
pritiskom;
• 12) gasoviti kiseonik je gas koji sadr#i više od 23% (V/V) kiseonika;
• 13) suv kiseonik je gas eija je taeka rose ispod - 15 C step. pri pritisku od 1013 mbar;
• 14) pru#ni pojas je prostor izmedu #elezniekog koloseka, kao i prostor pored krajnjih
koloseka, na odstojanju od 8 m, a ako #eleznieka pruga prolazi kroz naseljeno mesto - na
odstojanju od 6 m od ose krajnjeg koloseka;
• 15) putni pojas je zemljišni pojas (prostor) s obe strane puta, izvan naselja, širine najmanje 1
m, raeunajuai od linije koju eine krajnje taeke popreenih profila puta, kao i vazdušni prostor
iznad kolovoza u visini od 7 m.
II OPŠTI TEHNICKI USLOVI

2. Clan 3.
U cevne vodove spadaju svi uredaji koji su u direktnom kontaktu sa kiseonikom, kao što su cevi,
manometri, ventili, kompenzatori, regulatori pritiska, filtri i slicno.
Ostali delovi cevnog voda koji nisu u direktnoj vezi sa kiseonikom su obujmice, nosaci, kanali, šahtovi,
zaštitne obloge i slicno.
Elan 4.
Prema radnom pritisku, cevni vodovi dele se na:
• 1) vodove niskog pritiska za radni pritisak od 1 bar;
• 2) vodove srednjeg pritiska za radni pritisak od 1 bar od 40 bar;
• 3) vodove visokog pritiska za radni pritisak preko 40 bar.
Clan 5.
Za izolaciju cevnog voda sme se upotrebiti samo nezapaljiv neorganski materijal.
Za cevne vodove smeju se koristiti samo cevi od materijala za koje postoji dokaz o odgovarajucem
kvalitetu.
Elan 6.
Za cevne vodove koristi se, po pravilu, metal, i to: bakar, legure bakra i nerdajuai eelik.
Ako su cevni vodovi od ugljenienog nelegiranog eelika, najveaa brzina strujanja kiseonika pri
maksimalnoj potrošnji i najmanjem radnom pritisku iznosi:
• 1) za cevne vodove niskog pritiska 25 m/s;
• 2) za cevne vodove srednjeg pritiska 15 m/s.
Za radne pritiske ispod 1 bar mogu se koristiti eeliene šavne i bešavne cevi, a za radne pritiske od 1 bar
do 40 bar - samo eeliene bešavne cevi. Za radne pritiske iznad 40 bar za cevi i delove cevnog voda ne
sme se koristiti ugljenieni nelegirani eelik.
Clan 7.
Ako su cevni vodovi od ugljenicnog nelegiranog celika, skretanja struje kiseonika ne smeju biti oštra.
Ne sme se dozvoliti udar struje kiseonika direktno pod pravim uglom na cevni vod za kiseonik. U
slucaju da se to ne moze izbeci, brzina strujanja kiseonika mora se smanjiti na 50% od dozvoljene
brzine ili se deo cevnog voda izlozen struji kiseonika mora izraditi od bakra ili bakarne legure.
Poluprecnik savijanja luka cevi mora biti najmanje 5 d, pri cemu je d spoljašnji precnik cevi.
Poluprecnik luka cevi moze biti i manji od 5 d ako se za tu svrhu koriste gotovi fazonski komadi
(kolena), pod uslovom da je debljina zida ravnomerna.
Clan 8.
Unutrašnje površine svih delova cevnog voda moraju biti ciste, bez rde, peska i slicno, kao i bez
necistoca organskog porekla, a narocito masti i ulja.

3. Svi delovi cevnog voda koji dolaze u dodir sa kiseonikom moraju biti odmašceni prema tehnickim
propisima za radove na cišcenju i odmašcivanju instalacija za kiseonik. Krajevi moraju biti zaptiveni i
na njima se mora nalaziti oznaka "odmašceno za kiseonik".
Clan 9.
Sve zavarivacke radove na cevnom vodu za kiseonik mogu da izvode samo zavarivaci sa proverenom
strucnom osposobljenošcu.
Alat za rad mora biti cist i namenjen samo za rad na kiseonicnim instalacijama.
Clan 10.
Zavareni spojevi cevnih vodova izvode se i ispituju prema jugoslovenskim standardima za klase
kvaliteta i ispitivanje zavarenih spojeva.
Clan 11.
Cevni vod mora biti zašticen od atmosferskog praznjenja i statickog elektriciteta prema propisima za
elektrotehnicke instalacije.
Cevni vod se ne sme koristiti za uzemljenje elektricnih instalacija.
III POSTAVLJANJE CEVNIH VODOVA
1. Opšti zahtevi
Clan 12.
Cevni vodovi mogu se postavljati podzemno ili nadzemno.
Cevni vodovi se ne smeju postavljati u vozna okna liftova, ventilacione i dimovodne kanale, prostorije
za boravak ljudi (kancelarije i sanitarni cvor) i ispod gradevinskih objekata i temelja mašina.
Pri izboru trase cevnog voda za kiseonik mora se uzeti u obzir sastav zemljišta, uticaj podzemnih voda,
raspored i smeštaj drugih instalacija (elektricnih vodovi, vodovod i kanalizacija, zapaljivi gasovi i
tecnosti i sl.), kao i svi drugi objekti i instalacije koji mogu uticati na siguran rad cevnog voda za
kiseonik.
Clan 13.
Cevni vod mora biti postavljen tako da ne ometa saobracaj, da nije izlozen zagrevanju, mehanickom
oštecenju ili dejstvu opasnih, nagrizajucih, lako zapaljivih i slicnih materija.
Clan 14.
Cevni vodovi, podzemni ili nadzemni, polazu se, po pravilu, pod padom od najmanje dva promila u
smeru strujanja gasa. Na najvišim tackama cevnih vodova postavljaju se navojni cepovi ili ventili za
ispust vazduha pri ispitivanju cevnog voda tecnošcu pod pritiskom (vodom).
Na najnizim tackama cevnog voda za kiseonik postavljaju se navojni cepovi ili ventili za ispust vode
pri ispitivanju cevnog voda tecnošcu pod pritiskom (vodom).
Clan 15.

4. Kad se razvodi vlazan kiseonik, na najnizem mestu cevnog voda postavlja se odvajac kondenzata.
Zavisno od nacina vodenja cevnog voda, odvajaci kondenzata mogu biti u šahtu, na otvorenom
prostoru i u objektu.
Odvajaci kondenzata moraju biti smešteni na pristupacnim mestima tako da njihovo praznjenje ne
ugrozava bezbednost okoline.
Odvajaci kondenzata moraju biti zašticeni od zamrzavanja.
Šaht za odvajac kondenzata mora biti obezbeden provetravanjem i zašticen od uticaja podzemnih voda.
Ako se cevnim vodovima razvodi suvi kiseonik, ne postavljaju se odvajaci kondenzata, ali se cevni
vodovi polazu sa padom od najmanje dva promila.
Kondenzat se moze odvajati i pomocu sifona. Sifon se postavlja tako da uredaj za ispuštanje bude
dostupan.
Sifon se zatrpava prvo peskom, a zatim zemljom, kao i cevni vod. Kraj odvodne cevi osigurava se
ventilom i zaštitnim poklopcem.
2. Nadzemni cevni vodovi
Clan 16.
Cevni vodovi postavljaju se nadzemno na otvorenom i u zatvorenom prostoru.
Clan 17.
Cevni vodovi postavljaju se na celicne konstrukcije (stubove, cevne mostove) pomocu konzola,
oslonaca, obujmica, zatega, uzadi i slicno.
Elan 18.
Ako se cevni vodovi vode iznad saobraaajnica, visina cevnog voda ne sme biti manja od:
• 1) 6 m iznad neelektrifikovane #eleznieke pruge (od gornje ivice šine);
• 2) 7,1 m iznad elektrifikovane #eleznieke pruge (od gornje ivice šine);
• 3) 4,5 m iznad puta za motorna vozila;
• 4) 2,5 m iznad pešaekih staza.
Na ostalim mestima visina cevnog voda iznad zemlje zavisi od uslova odr#avanja i bezbednost rada
cevnog voda.
Na cevnom vodu iznad saobraaajnih puteva po pravilu se ne izvode demonta#ni spojevi.
Clan 19.
Cevni vodovi unutar objekata ne smeju se polagati neposredno u beton i ozide.
Rastojanje cevnog voda od zidova i konstrukcija mora biti takvo da omoguci laku montazu, izolaciju,
bojenje i odrzavanje. To rastojanje mora da iznosi najmanje 0,1 m od površine cevi (ukljucujuci
izolaciju, ako se cevni vod izoluje).

5. Ako se nadzemni cevni vod vodi paralelno ili ukršta sa drugim cevnim vodovima gasova i tecnosti,
rastojanje izmedu najblizih izvodnica cevi mora da iznosi najmanje 0,2 m, a od neizolovanih vodova
vrele vode ili pare 0,4 m.
Pri postavljanju nadzemnog cevnog voda u vertikalnoj ravni u odnosu na druge cevne vodove za
gasove, cevni vodovi za lakše gasove postavljaju se iznad, a za teze gasove ispod cevnog voda za
kiseonik.
Cevni vod za kiseonik ne sme biti ispod cevnog voda za agresivne gasove i tecnosti.
Minimalna rastojanja nadzemnih cevnih vodova za kiseonik od objekata data su u tabeli 1.
Tabela 1
Mere u m
-------------------------------------------------------------------
-----
Objekat Rastojanje
-------------------------------------------------------------------
-----
Objekti ugro#eni od po#ara ili eksplozije 1) 3
#eleznieke pruge (od bli#e šine) 3
Putevi (ivica puta) 1,0
Stubovi du# pruge 3
Izolovani elektrieni vodovi 0,3
Neizolovani elektrieni vodovi 2) 1
Transformatorska stanica 5
-------------------------------------------------------------------
-----
• 1) Objekti u kojima se nalaze materije koje u dodiru sa kiseonikom mogu izazvati po#ar ili
eksploziju.
• 2) Horizontalno rastojanje od vazdušne linije elektrodalekovoda ne sme biti manje od visine
stuba +3 m.
3. Podzemni cevni vodovi
Clan 20.
Cevni vodovi se postavljaju podzemno u rovove ili kanale.
Ako se cevni vodovi polazu u rovove, zatrpavaju peskom i zemljom.
Ako se cevni vodovi polazu u kanale, mogu se zatrpati.

6. Dubina ukopavanja cevnog voda, merena od gornje ivice cevnog voda, po pravilu iznosi najmanje 800
mm.
Na cevni vod polozen u rov ili kanal ne sme se postavljati nikakva armatura, niti se cevi smeju spajati
prirubnickim vezama i slicno.
Ako se na cevni vod mora postaviti armatura, ona se postavlja u šaht. Šaht mora biti posebno
provetravan i obezbeden od podzemnih voda.
Clan 21.
Cevni vod moze se postaviti u pod zatvorene prostorije kad se postavlja u nezatrpan kanal sa
demontaznim poklopcem. Na poklopcu se moraju nalaziti otvori za provetravanje. Kanal ne sme da
bude duzi od cevnog voda koji se u njega postavlja.
Clan 22.
Ako se cevni vod postavlja u rov, odnosno kanal koji se zatrpava, mora se poloziti oznaka (od plasticne
folije ili slicno) na 0,20 m iznad cevnog voda po celoj duzini trase.
Trasa cevnog voda postavljena u rov mora biti vidljivo obelezena posebnim oznakama sa natpisom
"Podzemni vod za kiseonik". Oznake se postavljaju vertikalno tako da budu u osi cevnog voda.
Na pravom delu cevnog voda oznake se postavljaju na rastojanju od najviše 100 m. Na mestima
skretanja (na uglovima) trase postavljaju se dve table - svaka u osi odgovarajuceg kraka ugla trase.
Clan 23.
Na prolazu cevnog voda ispod vodenih tokova, kanala i saobracajnica, oznake za obelezavanje trase
cevnog voda moraju biti postavljene s obe strane vodenog toka, kanala ili saobracajnice.
Oznaka na prolazu cevnog voda ispod zeleznicke pruge ne sme se postaviti blize od 10 m od ose
krajnjeg koloseka.
Oznaka na prolazu cevnog voda ispod kanala ne sme se postaviti blize od 10 m od ose nasipa kanala, a
na prolazu cevnog voda ispod puta, oznaka se ne sme postaviti u putnom pojasu.
Clan 24.
Minimalna rastojanja podzemnih cevnih vodova kiseonika od raznih objekata su u tabeli 2.
Tabela 2
-------------------------------------------------------------------
-----
Pritisak u cevnom
vodu
Rastojanje cevnog voda za kiseonik, u m do preko
30 bar 30
bar

7. -------------------------------------------------------------------
-----
od zidova zgrada sa podrumima, kanala,
bunara i od prolaznih i neprolaznih
podzemnih prostora 1,0 1,5
od zidova zgrada bez podruma 0,5 1,0
od izolovanih elektrienih vodova 0,3 0,3
od #elezniekih koloseka (od bli#e šine) 3,0 3,0
od vodovodnih, parovodnih i kanaliza-
cionih cevovoda i cevovoda za odvod-
njavanje 0,2 0,3
od cevnih vodova za agresivne fluide 0,8 1,5
-------------------------------------------------------------------
-----
Rastojanja data u tabeli 2 su rastojanja izmedu zamišljenih vertikalnih ravni koje tangiraju spoljnu
površinu navedenog objekta (odnosno ose koloseka) i najbli#e površine cevnog voda.
-----------------------------------------------------------------------
Clan 25.
Pri ukrštanju podzemnih cevnih vodova sa drugim podzemnim instalacijama, minimalno rastojanje od
drugih podzemnih instalacija (vodovodi, parovodi, izolovani elektricni kablovi i slicno) mora iznositi
najmanje 0,5 m.
Elan 26.
Pri postavljanju cevnih vodova u rov, rastojanje izmedu najbli#ih izvodnica cevnih vodova iznosi:
• 1) od cevnih vodova zapaljivih i gorivih gasova i teenosti - najmanje 0,25 m;
• 2) od cevnih vodova nezapaljivih gasova i teenosti - najmanje 0,1 m.
Cevni vodovi se postavljaju u istoj horizontalnoj ravni.
Cevni vod kiseonika ne mo#e biti postavljen u isti rov sa cevnim vodovima agresivnih teenosti i
gasova.
Cevni vod kiseonika postavlja se u prohodne kanale:
• 1) ako je visina kanala veaa od 1,5 m;
• 2) ako se kanal trajno dobro provetrava;
• 3) ako je cevni vod zaštiaen od uticaja vode i drugih agresivnih materija;
• 4) ako je cevni vod postavljen tako da je lako pristupaean.
Iznad kanala postavljaju se odgovarajuai demonta#ni poklopci, koji moraju biti zaptiveni.

8. Clan 27.
Cevni vod moze biti postavljen u prohodni kanal, prema clanu 26. ovog pravilnika, sa drugim cevnim
vodovima za gasove i tecnosti, pri cemu rastojanje izmedu spoljnih površina cevnih vodova mora
iznositi najmanje 0,1 m.
Pri postavljanju cevnog voda u prohodni kanal u vertikalnoj ravni u odnosu na druge cevne vodove za
gasove, vodovi za lakše gasove postavljaju se iznad, a vodovi za teze gasove ispod cevnog voda
kiseonika.
Prohodni kanal u kome se nalazi cevni vod kiseonika mora biti razdvojen od kanala sa zapaljivim i
agresivnim gasovima i tecnostima, elektrovodovima i parnim vodovima.
Elan 28.
Kroz neophodne kanale dozvoljeno je postavljanje cevnih vodova za kiseonik ako je:
• 1) cevni vod spojen zavarivanjem;
• 2) cevni vod bez armature;
• 3) kanal izveden tako da nije povezan s nekim drugim kanalima;
• 4) kanal napunjen peskom posle polaganja cevnog voda.
4. Zaštitna cev
Clan 29.
Ako cevni vod prolazi kroz zidove, tavanice i druge gradevinske konstrukcije, on mora biti postavljen u
zaštitnu cev.
U zaštitnoj cevi ne smeju postavljati demontazni spojevi i armatura. Prostor izmedu cevnog voda i
zaštitne cevi mora biti ispunjen negorivim neorganskim materijalom.
Duzina zaštitne cevi mora biti veca za po 30 mm sa obe strane od debljine prepreke kroz koju cev
prolazi. Precnik zaštitne cevi mora biti veci od spoljnjeg precnika cevnog voda, zavisno od precnika,
duzine i dozvoljenog ugiba osiguranog dela cevnog voda kiseonika, ali najmanje za 20 mm.
Clan 30.
Ako cevni vod prolazi ispod saobracajnica bušenjem rova (putevi, zeleznicke pruge, kanal parovoda i
sl.), mora se upotrebiti zaštitna cev odgovarajuceg precnika i cvrstoce, zavisno od spoljnjeg precnika,
duzine i ugiba osiguravanog dela cevnog voda.
Materijal zaštitne cevi mora da odgovara uslovima primene.
Ako je zaštitna cev od ugljenicnog nelegiranog celika, ona se mora spolja zaštititi od korozije.
Na cevnom vodu u zaštitnoj cevi, po pravilu, ne smeju postojati zavareni spojevi, demontazni spojevi i
armatura.
Clan 31.
Ako cevni vod prolazi ispod saobracajnica unutar fabrickog kruga, duzina zaštitne cevi treba da bude
veca za po 1 m od ivice kraja saobracajnice. Van fabrickog kruga, duzina zaštitne cevi ispod javnih
puteva mora biti veca od širine kolovoza za po 1 m s obe strane, racunajuci od spoljne ivice putnog
pojasa, a ispod zeleznicke pruge - za po 5 m i s jedne i s druge strane, racunajuci od ose krajnjeg
koloseka, odnosno za po 1 m racunajuci od nozice nasipa.

9. Clan 32.
Na jednom kraju ili na oba kraja zaštitne cevi mora se ugraditi kontrolna cev radi odzracivanja,
odnosno kontrolisanja eventualnog propuštanja kiseonika u meduprostor zaštitne cevi i cevnog voda.
Ako je zaštitna cev duza od 10 m, moraju se postaviti kontrolne cevi na oba kraja.
Krajevi zaštitne cevi moraju biti zaptiveni.
Kontrolna cev se postavlja na visini od 2 m iznad površine tla, sa otvorom okrenutim nadole.
Van fabrickog kruga, kontrolne cevi moraju izlaziti izvan putnog pojasa na odstojanju najmanje 5 m od
ivice krajnje kolovozne trake, odnosno izvan pruznog pojasa - na odstojanju najmanje 10 m od ose
krajnjeg koloseka.
Clan 33.
Ako se cevni vod postavlja ispod saobracajnice (puta, zeleznicke pruge i slicno), prokopavanjem te
saobracajnice, on se polaze bez zaštitne cevi sa dvostrukom antikorozivnom izolacijom, koja se mora
izvesti i na duzini od 10 m od spoljne ivice putnog pojasa, s obe strane, a ispod elektrifikovanih
zeleznickih pruga - 50 m desno i levo od granice pruznog pojasa.
Cevni vod mora biti polozen u posteljicu od sitnog peska debljine najmanje 150 mm ispod i iznad cevi.
Debljina zida cevi cevnog voda mora biti proracunata na dejstvo svih spoljnih sila koje se mogu
pojaviti.
Clan 34.
Cevni vod mora biti izveden i postavljen tako da se omoguci dilatacija cevnog voda bez štetnih
posledica.
Dilatacija cevi ne sme prouzrokovati kidanje ili oštecenje elemenata koji nose cevovode niti oštecenje
gradevinskih elemenata zgrade.
Toplotne dilatacije cevnog voda za kiseonik rešavaju se samokompenzacijom, aksijalnim
kompenzatorima, u kompenzatorima, lirama i slicno.
Kod cevnih vodova za kiseonik postavljenih unutar i izvan objekta usvaja se termicka dilatacija za
uslove temperature kiseonika i okoline.
5. Zaustavljaci plamena
Clan 35.
U cevne vodove srednjeg i visokog pritiska kiseonika od ugljenicnog celika moraju se ugraditi
zaustavljaci plamena, odnosno bakarni umeci.
Bakarni umeci se postavljaju u one delove cevnog voda u kojima se moze ocekivati pojava plamena.
6. Zaštita od korozije
Clan 36.

10. Nadzemni cevni vodovi za kiseonik, izradeni od ugljenicnog nelegiranog celika, moraju biti zašticeni
antikorozivnim premazima, koji se moraju naneti u skladu sa propisima o tehnickim uslovima za
zaštitu celicnih konstrukcija od korozije.
Antikorozivna zaštita podzemnih cevnih vodova sastoji se od pasivne zaštite (izolacija) i aktivne zaštite
(katodna zaštita).
Elan 37.
Pasivna zaštita (izolacija) cevnog voda sastoji se od premaza i hidroizolacije.
Pasivna zaštita (izolacija) mora da ispunjava sledeae uslove:
• 1) da ne upija vodu i da onemoguaava prolaz vlage do cevovoda;
• 2) da je hemijski i fizieki stabilna u toku eksploatacionog perioda cevnog voda;
• 3) da je termieki stabilna u podrueju radnih temperatura cevnog voda;
• 4) da pod uticajem katodne zaštite ne gubi svoja svojstva.
Aktivna zaštita (katodna) koristi se kad postoji opasnost od korozije cevnih vodova usled delovanja
lutajuaih struja. Ta opasnost se utvrduje:
• 1) merenjem prisutnosti lutajuaih struja u tlu;
• 2) merenjem razlike potencijala "cevni vod - tlo";
• 3) merenjem razlike potencijala izmedu štiaene konstrukcije cevnog voda i drugih susednih
konstrukcija;
• 4) merenjem površinske gustine struje koja napušta cevovod i odlazi u zemlju.
Clan 38.
Cevni vodovi koji se postavljaju iznad zemlje ili u kanal bez nasipanja moraju se spolja obeleziti
premazom plave boje.
Ako je cevni vod izolovan, obelezavanje se vrši preko izolacije.
IV DELOVI CEVNOG VODA
Clan 39.
Delovi cevnog voda za kiseonik (ventili, manometri, regulatori, filtri, meraci protoka i dr.) moraju, u
pogledu materijala i konstrukcije, odgovarati uslovima rada sa kiseonikom.
Delovi cevnog voda moraju biti odmašceni i obezbedeni od zamašcivanja tokom rada i od mehanickog
oštecenja, pri cemu mora biti omogucen lak pristup i rukovanje.
Clan 40.
Zabranjena je upotreba kucine, kartona, gume ili drugog materijala organskog porekla za zaptivanje
spojeva na cevnim vodovima za kiseonik.
Za zaptivanje spojeva na cevnim vodovima za kiseonik sme se koristiti negoviri neorganski materijal
(teflon, bakar i slicno).
Radi smanjenja trenja, mogu se koristiti samo maziva koja odgovaraju radu sa kiseonikom.
1. Ventili

11. Clan 41.
Ventili mogu biti izvedeni kao zaporni organi (ventil, slavina, leptirasti ventil i slicno) ili kao
nepovratni, sigurnosni, odzracni, drenazni i regulacioni ventili.
Ventili se ne smeju ugradivati pod zemljom, ali se mogu postavljati u šahtove.
Clan 42.
U pojedine razvodne cevne vodove moraju se ugraditi zaporni organi u blizini odvajanja razvodnog
voda od magistralnog cevovoda, da bi moglo da se prekine proticanje kisenika u slucaju kvara na
vodovima razvodnih cevnih vodova, odnosno pozara u objektima kroz koje su razvodni vodovi
postavljeni.
Ventili moraju biti ugradeni na mestima odvajanja razvodnog cevnog voda od magistralnog cevovoda.
Na ulazu u objekte u kojima se koristi kiseonik, na cevni vod ispred objekta mora se postaviti zaporni
organ.
Clan 43.
Posle svake redukcije pritiska, na cevni vod mora se ugraditi sigurnosni ventil odgovarajuceg
kapaciteta i pritiska otvaranja.
Kad je ventil sigurnosti postavljen u zgradama (objektima), mora da ima izduvnu cev za odvod
kiseonika van radnog prostora.
Izduvna cev ne sme imati uredaj za zatvaranje, a mora biti što kraca i ako je moguce, prava, postavljena
na oslonce ili zavešena, da ne bi opterecivala ventil sigurnosti.
Ispust izduvne cevi mora biti takav da kiseonik koji izlazi ne moze doci u dodir sa zapaljivim i
eksplozivnim materijama.
Sigurnosni ventil se otvara i vrši se rasterecenje kad se prekoraci najveci dozvoljeni radni pritisak. Pri
potpuno otvorenom ventilu sigurnosti, prekoracenje najveceg dozvoljenog radnog pritiska ne sme biti
vece od 10%.
2. Filtri
Clan 44.
U cevnom vodu za kiseonik filtri se postavljaju ispred uredaja (regulacioni ventil, merac protoka i sl.),
pri cemu elemenat za filtraciju mora biti od nerdajuceg materijala.
3. Manometri
Clan 45.
Za merenje i kontrolu pritiska kiseonika u cevnim vodovima smeju se upotrebljavati samo manometri
namenjeni za tu svrhu.
Maksimalni radni pritisak u cevnom vodu mora biti na skali manometra obelezen crvenom crtom. Na
manometru se mora nalaziti natpis: "ZA KISEONIK"
Za cevne vodove moraju se upotrebiti manometri koji imaju najmanje klasu tacnosti prema tabeli 3.

12. Tabela 3
-------------------------------------------------------------------
-----
Najveai radni natpritisak
(bar)
-----------------------------
-----
Klasa taenosti do 10 iznad 10
iznad 40
do 40
-------------------------------------------------------------------
-----
radnog manometra, u % 4 2,5
1,5
kontrolnog manometra, u % 1,5 1,5 1
-------------------------------------------------------------------
-----
Gornja granica merenja pritiska na skali manometra ugradenog na
cevnom
vodu kiseonika mora biti, u bar, najmanje p = 1,3 x p + 2
radni
-------------------------------------------------------------------
-----
MERNE, REGULACIONE I MERNO-REGULACIONE STANICE
Elan 46.
Merne, regulacione i merno-regulacione stanice (u daljem tekstu: stanice), sa uredajima za merenje i
regulaciju, mogu biti izgradene:
• 1) u posebnom gradevinskom objektu;
• 2) na otvorenom prostoru sa nadstrešnicom, ogradene zaštitnom ogradom;
• 3) u objektima u kojima se koristi kiseonik.
Clan 47.
U objektima u kojima se koristi kiseonik stanice se postavljaju na pogodno mesto, a moraju biti
zašticene zidom, zicanom ogradom ili smeštene u metalni orman.
Prostor u kome je smeštena stanica mora biti uvek dobro provetren. Oprema stanice mora biti smeštena
na pristupacnom mestu radi opsluzivanja, odrzavanja i ispitivanja.

13. Oprema stanice mora biti zašticena od uticaja prašine, korozije, potresa ili veceg zracenja toplote.
U okolini stanice do 3 m ne smeju se nalaziti gorive materije ili otvoreni plamen.
Clan 48.
Pritisak kiseonika u stanicama redukuje se i reguliše regulatorima pritiska u jednom stepenu ili više
stepeni redukcije pritiska kiseonika.
Radni pritisak regulatora pritiska mora biti jednak ili veci od maksimalnog radnog pritiska kiseonika
ispred regulatora.
Regulatorima pritiska obezbeduje se konstantan pritisak u celom regulacionom opsegu.
Posle svakog stepena redukcije i regulacije pritiska kiseonika u cevnom vodu mora se ugraditi
sigurnosni uredaj kojim ce se, u slucaju kvara regulatora, spreciti porast pritiska iznad dozvoljene
granice.
V PREGLED I ISPITIVANJE CEVNOG VODA
Opšte odredbe
Elan 49.
Cevni vod podle#e:
• 1) ispitivanju pri prvom puštanju u rad;
• 2) redovnom periodienom ispitivanju;
• 3) redovnom pregledu;
• 4) vanrednom ispitivanju.
1. Ispitivanje pri prvom puštanju u rad
Elan 50.
Pri prvom puštanju u rad cevni vod podle#e:
• 1) ispitivanju pritiskom;
• 2) ispitivanju nepropusnosti;
• 3) funkcionalnom ispitivanju.
Elan 51.
Za ispitivanje cevnog voda pritiskom upotrebljava se teenost ili gas pod pritiskom (po pravilu voda,
vazduh ili inertni gasovi).
Ispitni pritisak pri ispitivanju teenošau pod pritiskom (hidraulieno ispitivanje) iznosi:
• 1) za niski pritisak 1,5 x max radni pritisak, a najmanje 0,5 bar;
• 2) za srednji i visoki pritisak najmanje 1,3 x max radni pritisak.
Elan 52.
Ispitivanje cevnog voda pritiskom vrši se:

14. • 1) posle vizuelnog pregleda kompletno montiranog cevnog voda;
• 2) ako se cevni vod pola#e u rov - pre njegovog zatrpavanja;
• 3) pre stavljanja antikorozivne zaštite i toplotne izolacije cevnog voda.
Elan 53.
Da bi se spreeila pojava krtog loma prilikom primene postupka ispitivanja gasom pod pritiskom:
• 1) mora se izvršiti 100% kontrola svih sueeonih zavarenih spojeva, i to radiografski ili drugom
odgovarajuaom metodom bez razaranja;
• 2) mora se proveriti da ekspanzija gasa iz izvora sa višim pritiskom ne ohladi materijal cevnog
voda ispod temperature koja za najmanje 20 C step. mora biti viša od temperature na kojoj se
javlja krti lom;
• 3) moraju se preduzeti sve potrebne mere za zaštitu ljudi i okoline.
Ispitni pritisak cevnog voda pri ispitivanju gasom pod pritiskom (pneumatska proba) iznosi 1,1 x max
radni pritisak, pri eemu ispitni pritisak mora biti veai od maksimalnog radnog pritiska za 2 bar.
Pri ispitivanju cevnog voda pritiskom moraju biti uklonjeni svi merni, sigurnosni, regulacioni i drugi
uredaji koji nisu predvideni da izdr#e pritisak ispitivanja.
Ispusni vodovi, drena#ni vodovi iza zapornog organa i vodovi ventila sigurnosti ne ispituju se pod
pritiskom.
Clan 54.
Nepropusnost se ispituje gasom pod pritiskom.
Ako se ispitivanje pritiskom vrši tecnošcu pod pritiskom, ispitivanje nepropusnosti vrši se na
maksimalnom radnom pritisku, a ako se ispitivanje pritiskom vrši gasom pod pritiskom, ispitivanje
nepropusnosti vrši se neposredno posle ispitivanja pritiskom snizavanjem ispitnog pritiska na
maksimalni radni pritisak.
Posle završenog ispitivanja pritiskom i ispitivanja nepropusnosti ispituje se funkcionalnost. Ovom
ispitivanju podvrgava se oprema cevnog voda tako da je ceo sistem u radnom stanju (na radnom
pritisku i protoku) i pri tom se proverava ostvarivanje projektovanih parametara.
Funkcionalnost se ispituje radnim medijumom - kiseonikom.
Ispitivanje teenošau pod pritiskom - vodom
Elan 55.
Za hidraulieko ispitivanje mo#e se koristiti samo eista i nezamašaena voda.
Temperatra vode za ispitivanje ne sme biti viša od 50 oC niti ni#a od 10 oC.
Ako je pri ispitivanjima temperatura okoline ni#a od + 5 oC, vodi treba dodati pogodno sredstvo protiv
smrzavanja.
Pri odredivanju ispitne temperature posebno treba proveriti da li je temperatura na kojoj se javlja krti
lom ni#a od temperature vode kojom se vrši ispitivanje.
Vodi kojom se vrši ispitivanje mo#e se dodavati sredstvo za spreeavanje korozije.
Clan 56.

15. Povecanje pritiska u cevnom vodu meri se pomocu dva manometra, od kojih je jedan radni, a drugi je,
na osnovu isprave o bazdarenju, odreden kao kontrolni.
Kontrolni i radni manometar moraju biti klase tacnosti za cevne vodove kiseonika utvrdene clanom 45.
ovog pravilnika.
Clan 57.
Pri hidraulickom ispitivanju, iz cevnog voda za kiseonik mora biti potpuno odstranjen vazduh. Za
vreme punjenja sistema vodom, svi ventili za odzracivanje na najvišim tackama cevnog voda mora biti
otvoreni.
Pri hidraulickom ispitivanju pritisak se postepeno povecava i pošto se postigne 60% od ispitnog
hidraulickog pritiska dalje povecanje pritiska se na kratko prekida, pa se ceo cevni vod pregleda. Zatim
se pritisak povecava sve do ispitnog pritiska na kome se odrzava za vreme do 30 min. Za to vreme ne
sme se na cevnom vodu pojaviti pukotina, vidljive deformacije, curenje i znojenje na spojevima i
zapitivnim mestima.
Posle isteka 30 min ispitni pritisak se snizava na radni pritisak kiseonika u cevnom vodu, pri kome se
cevni vod ponovo pregleda i ispituju spojna mesta kucanjem cekicem.
Clan 58.
Ako se pri ispitivanju ustanove mesta curenja, ona se obelezavaju, a pritisak se smanjuje sve do
atmosferskog, posle cega se vrši popravka mesta sa greškama.
Posle otklanjanja grešaka, cevni vod se mora ponovo ispitati.
Posle završetka ispitivanja, iz cevnog voda mora da se odstrani voda i da se skinu sve blokade na
cevnom vodu.
Ispitivanje gasom pod pritiskom
Clan 59.
Za pneumatsko ispitivanje moze se koristiti samo cist i suv gas (vazduh ili inertan gas) bez prisustva
ulja i masti.
Oprema koja se ne ispituje (sigurnosni ventil i sl.) mora biti skinuta ili blokirana.
Nije dozvoljeno pritezanje prirubnickih spojeva i izvodenje bilo kakvih radova dok je cevni vod za
kiseonik pod pritiskom.
Clan 60.
Kod cevnih vodova sa više ispitnih pritisaka, prvo se ispituje cevni vod gasom sa nizim pritiskom. Pri
ispitivanju delova cevnog voda gasom pod visokim pritiskom, deo cevnog voda pod niskom pritiskom
mora se otvoriti prema atmosferi.
Povecanje pritiska u cevnom vodu kiseonika meri se na nacin utvrden u clanu 60. ovog pravilnika.
Clan 61.
Pri pneumatskom ispitivanju cevnog voda, pritisak se postepeno povecava. Popravke mesta curenja
smeju se vršiti samo posle snizenja pritiska u cevnom vodu na atmosferski pritisak.

16. Kad se postigne ispitni pritisak, on se na toj vrednosti zadrzava do 30 min. Mesta curenja gasa
otkrivaju se premazivanjem zavarenih spojeva, prirubnica i drugih spojnih mesta pogodnim rastvorom
sapunice, sprejom i sl.
Clan 62.
Ako se pri ispitivanju ustanove mesta curenja gasa, ona se obelezavaju, a pritisak se smanjuje sve do
atmosferskog, posle cega se vrši popravka mesta sa greškama.
Posle otklanjanja grešaka, cevni vod za kiseonik mora se ponovo ispitati.
Posle završetka ispitivanja, skidaju se sve blokade na cevnom vodu.
Clan 63.
Nepropusnost pri ispitivanju kontroliše se padom pritiska.
Jedine dozvoljene promene pritiska u toku 24 h jesu promene koje su prouzrokovane promenama
temperature ispitnog medijuma.
Mesto curenja gasa odreduje se prema clanu 61. ovog pravilnika.
Clan 64.
Posle ispitivanja vodom pod pritiskom, cevni vod se produvava i suši suvim vazduhom ili inertnim
gasom (koji ne sadrzi ulja i masti). Brzina gasa pri produvavanju mora da bude takva da se postigne
odstranjivanje necistoca (rde, opiljaka, vlage i sl.) iz cevnog voda za kiseonik.
Clan 65.
Ako se cevni vod produvava kiseonikom, on mora biti odmašcen, a odvod kiseonika pri produvavanju
mora se izvesti u atmosferu.
Izvod se mora nalaziti najmanje 2,5 m iznad zemlje i na bezbednom rastojanju od otvorenog plamena i
zapaljivog materijala.
Clan 66.
Ako se cevni vod za kiseonik ne pušta u rad, on mora da bude zatvoren i odrzavan pod pritiskom
inertnog gasa od 0,2 bar do 0,5 bar.
Na nacin iz stava 1. ovog clana mora da bude osiguran i vod kiseonika koji je privremeno iskljucen iz
pogona.
Ako se cevni vod za kiseonik ne osigura na ovaj nacin, mora se ispitati kao cevni vod koji se prvi put
pušta u rad.
Clan 67.
Posle završenih ispitivanja cevnog voda za kiseonik, ako su ispitivanja dala zadovoljavajuce rezultate,
cevni vod za kiseonik moze se izolovati, obojiti i zatrpavati u rov ili kanal.
2. Redovno periodieno ispitivanje
Elan 68.

17. Redovno periodieno ispitivanje cevnog voda za kiseonik obuhvata:
• 1) ispitivanje pritiskom;
• 2) ispitivanje nepropusnosti;
• 3) ispitivanje funkcionalnosti;
• 4) redovni pregled.
Ispitivanje cevnog voda za kiseonik pritiskom i ispitivanje nepropusnosti vrše se svake šeste godine.
Ispitivanje funkcionalnosti cevnog voda za kiseonik vrši se radnim medijumom svake godine.
3. Redovni pregled
Elan 69.
Redovni pregled cevnog voda za kiseonik vrši se svakih šest meseci i pritom se kontroliše:
• 1) opšte stanje celokupnog cevnog voda za kiseonik pod pritiskom;
• 2) opšte stanje prostora u kome se nalazi cevni vod;
• 3) spoljašnja korozija ili ošteaenje nadzemnih cevnih vodova;
• 4) curenje gasa na prirubniekim spojevima, ventilima;
• 5) stanje sigurnosne opreme;
• 6) stanice i uredaji za katodnu zaštitu;
• 7) stanje trase kod podzemnog vodenja cevnog voda (erozija zemljišta, kopanje zemljišta i
drugi radovi u blizini trase i sl.);
• 8) knjiga cevnog voda za kiseonik.
4. Vanredna ispitivanja
Elan 70.
Vanredno ispitivanje cevnog voda za kiseonik vrši se, po potrebi, van roka odredenog za redovno
ispitivanje.
Vanredno ispitivanje vrši se na naein i po postupku koji su predvideni za redovna ispitivanja u sledeaim
slueajevima:
• 1) ako je cevni vod za kiseonik bio van pogona više od jedne godine;
• 2) ako postoji sumnja da je cevni vod ošteaen u toj meri da postoji opasnost za ljude i
imovinu;
• 3) ako usled bilo koje neispravnosti na cevnom vodu dode u pitanje funkcionalnost i sigurnost
u radu.
Elan 71.
Ispitivanje ventila sigurnosti obuhvata:
• 1) vizuelni pregled;
• 2) proveru pritiska otvaranja.
Ventil sigurnosti mo#e se ispitivati na probnom stolu van cevnog voda, pri eemu se vrši ispitivanje i
kontrola ventila, sa proverom pritiska otvaranja.
Pritisak otvaranja proverava se na pritisku za 10% veaem od najveaeg dozvoljenog radnog pritiska.

18. Clan 72.
Za svaki cevni vod mora postojati knjiga cevnog voda, u koju se unose svi rezultati ispitivanja,
pregleda i zapazanja.
VI PRIKLJUCNA MESTA ZA KISEONIK
Clan 73.
Cevni ogranak za razvodenje kiseonika iz cevnog voda na prikljucnom mest izvodi se, po pravilu, sa
gornje strane cevnog voda.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog clana, ako je zbog raspolozivog prostora ili drugih uslova pogodnije,
cevni ogranak se moze izvesti i sa donje strane, pri cemu se mora voditi racuna o odvodnjavanju.
Elan 74.
Prikljueno mesto mo#e imati jedan prikljueak ili više prikljueaka za potrošaee.
Prikljuena mesta korišaenja kiseonika mogu biti:
• 1) nadzemna (u objektu ili na otvorenom prostoru);
• 2) pokretna;
• 3) podzemna.
Clan 75.
Oprema nadzemnog prikljucnog mesta postavlja se na zid, stub ili posebnu konstrukciju na nacin kojim
se obezbeduje provetravanje, stabilnost, sigurnost i pristupacnost bez obzira na to da li je instalacija u
radu ili nije.
Prikljucno mesto postavlja se zavisno od mesta i polozaja potrošaca, tehnoloških zahteva i drugih
cinilaca koji mogu uticati na izbor mesta postavljanja. Oprema pokretnog prikljucnog mesta za
kiseonik postavlja se na posebnu konstrukciju.
Clan 76.
Podzemna prikljucna mesta za kiseonik postavljaju se u šahtove sa laganim poklopcima.
Šahtovi moraju biti izvedeni tako da se onemoguci prodor spoljnih i podzemnih voda i moraju imati
neprekidnu prirodnu ventilaciju.
Clan 77.
Prikljucno mesto za kiseonik mora biti opremljeno zapornom opremom (ventilom ili slavinom) da se
moze iskljuciti dovod kiseonika do prikljucka.
Clan 78.
Krajevi cevnog voda koji se ne koriste bez prikljucne opreme moraju biti zatvoreni kapama ili
cepovima sa navojem ili slepim prirubnicama.
Clan 79.

19. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vaze odredbe cl. 43. do 48. i 55. do 58.
Pravilnika o zaštiti na radu i o tehnickim merama za razvijace acetilena i acetilenske stanice ("Sluzbeni
list SFRJ", br. 6/67 i 27/69).
Clan 80.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku tri meseca od dana objavljivanja u "Sluzbenom listu SFRJ".