1. ЗНАК ИНТЕРПУНКЦИЈЕ КАДА СЕ ПИШЕ ПРИМЕРИ
ЗАПЕТА ( , ) ИЗМЕЂУ ДЕЛОВА
РЕЧЕНИЦЕ
Запетом се одвајају:
1. речи или скупови речи у
набрајању или када стоје
напоредо;
2. накнадно додати и уметнути
делови.
ИЗМЕЂУ РЕЧЕНИЦА
1. између напоредних
(независних) реченица;
2. после зависних реченица
када стоје испред главне (у
инверзији);
3. код уметнутих (уденутих)
реченица.
1. Купили смо књиге, свеске, оловке и
гумице.
Пише Марија, а не Миона.
Сви пишу, осим Марка.
2. Наставниче, да ли сте ме позвали?
Мислим на Београд, свој родни град.
Долазим из Београда, блиставог и
сјајног од јутарње росе.
Гле, нисам то запазила!
1. Устао је, умио се и сео за сто.
2 .Иако је не познајеш, помози јој.
3. Ми смо, као што смо и обећали,
дошли на време.
ТАЧКА И
ЗАПЕТА ( ; )
1. у оквиру комуникативне
реченице, између независно
уобличених предикатских
реченица;
2. при раздвајању реченичног
низа на сродне целине;
3. приликом набрајања сродних
и блиских појмова, нарочито
ако су чланови набрајања
опширни и већ одвојени
запетама.
1. Тако, на пример, моји родитељи,
отац и мати, били су мишљења да сам
ја неваљало дете; моји професори, и то
сви одреда, као да су се договорили...
(Бранислав Нушић,
„Аутобиографија“)
2. Умео је да иде на рукама, умео је да
пребаци ногу око врата; умео је да се
искези и избуљи очи као жаба; умео је
пљувачком да гађа; умео је да звижди
као да има свираљку у устима.
(Бранислав Нушић, „Хајдуци“)
3. На плажу ћу понети: а) књиге,
дискове и часописе; б) заштитну
крему и капу; в) лежаљку и два
пешкира.