Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Народи

238 views

Published on

Ученици откривају који народи живе у Србији.

Published in: Education
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Народи

  1. 1. • Национална мањина је део припадника једне нације или народа који не живи у својој националној (матичној) држави, већ у другој, заједно са другим нацијама. • Положај националних мањина одређен је данас међународним правом, али увек уз велики утицај друштвених прилика и политичких карактеристика државе у којој националне мањине живе. • Данас је уобичајено да се положај и права националних мањина регулишу на највишем нивоу уставним одредбама, уз прецизирање законима.
  2. 2. • У СФРЈ је израз национална мањина сматран политички некоректним и омаловажавајућим те се уместо тога користио израз народност. Тако су уместо пара појмова нација/национална мањина употребљавани народ/народност. • У оваквој номенклатури није постојао простор за појам етничка група у смислу етничке заједнице која нема своју матичну државу.
  3. 3. • у Србији живи 52.750 Словака што представља 0,7% од укупне популације Србије. Највећи број Словака живи у аутономној покрајини Војводина, укупно 50.321, у граду Београду2.104, а у Ценралној Србији 325. За разлику од Словака који живе у Словачкој и који су католици, Словаци у Србији су углавном протестанти.
  4. 4. • Словаци чине већину у општини Бачки Петровац и највећу националну заједницу у општини Ковачица
  5. 5. • Мађари су трећа по величини етничка група у Србији. Према попису из 2011. године, 253.899 Мађари живи у Србији, што је 3,53% популације Србије, од чега 251.136 живи у Аутономној ПокрајиниВојводини, што је 13,00% од укупног становништва • Говоре мађарским језиком и највећи део је римокатоличке вероисповести. • Мађарски је један од шест службених језика у АП Војводини.
  6. 6. • Северне делове данашње Србије, који су укључени у састав Угарске у 10. веку, почели су да насељавају Мађари. После отоманског освајања северних територија данашње Србије у 16. веку, највећи део мађарског становништа је напустио област. • Мађари су поново почели да насељавају северне делове данашње Србије после успоставе Хабзбуршке власти крајем 17. и почетком 18. века. Према попису из 1880, Мађари су били трећа по величини етничка група у региону са 22,6% (највише је било Срба (35,5%), затим Немаца (24,4%)). • По наредном попису из 1890, Мађари су били друга по величини етничка група (24,4%) (Срба је било 34,4%, а Немаца 24,2%). • Проценат Мађара је порастао на 28,1% по попису из 1910, а од 1918. опада, да би их 2002. године било 14,28%, а сами врхунац опадања показао се на задњем попису 2011. године, где је Мађара било око 13%.
  7. 7. Aрпад Штербик Алберт Нађ Моника Селеш • Да ли знаш како се зову?
  8. 8. • Панонски Русини (Западни Русини или само Русини) су народ источнословенског порекла, који претежно живи у Србији (српској покрајини Војводини, у којој је њихов језик један од 6 службених језика) и мањим делом у источној Хрватској. • Језик ових Русина се говори углавном на овим просторима, а историјски је настао у карпатском ареалу, где се секу изоглосе источнословенских и западнословенских језика. Према једном мишљењу, овај језик се сврстава у западнословенске језике] и сличан је словачком језику, док је, према другом мишљењу он дијалекат књижевног руско- украјинског језика.
  9. 9. • Преци Русина били су православне вере. Крајем 16. века, католички језуити су водили пропаганду и агитацију међу православним верницима Подкарпатске Русије да се прикључе унији. 1590. године. три православна епископа су донела одлуку о прикључењу Католичкој цркви. Језуити су након почетних успеха, покренули кампању завађања и терора над православним верницима и свештеницима Подкарпатске Русије. У тим условима, православни митрополит Подкарпатске Русије, Рагоза, се службено изјаснио за прикључење Православне цркве Католичкој. С обзиром на отпор православног становништва, процес ширења уније у Подкарпатској Русији трајао је дуго, од 1590. до 1665. године, а наставио се чак и до 18. века.
  10. 10. • Русини су се на подручје данашње Војводине населили у 18. веку (1750-1784), а потичу из краја који су сами називали "Хорњица" (у значењу "горњи предео"), односно са простора испод Карпата и Карпата. Русински етнички простори на Карпатима данас су административно подељени између Украјине, Словачке, Пољске и Румуније. Русини су насељени у неколико насеља у Бачкој (Дорослову, Кулпину, Крстуру, Куцури, Кули и Новом Саду) и Срему (Петровцима, Миклушевцима, Бачинцима и Шиду). • Поред Русина унијата, на подручје данашње Војводине су се досељавали и православни Русини. У Великом Крстуру је 1757. године било 27,3% домова православне вероисповести.
  11. 11. • Власи су етничка заједница која углавном живи у источној Србији. Власи говоре влашким језиком, који припада групи источнороманских језика, као и српским језиком, који је и службени језик влашке заједнице и Националног савета Влаха,што значи да су двојезични (билингвални). • У погледу конфесије, Власи традиционално припадају православној вероисповести.
  12. 12. • Власи у Србији углавном живе на подручју између Велике Мораве, Тимока и Дунава на територији четири управна округа: Борском, Браничевском , Зајечарском и Поморавском. У мањем броју насељавају и Подунавски, Нишавски и Расински округ.
  13. 13. • Власи се деле на више етнографских група, међу којима су три основне: • Царани, на истоку, око Кладова, Неготина и Зајечара; • Унгурјани на западу у Хомољу, Звижду, Стигу, Браничеву, Млави, Ресави и околини Ћуприје и • Мунћани у средини, насељавају сливове Поречке и Црне Реке. • Засебну групу Влаха чине Буфани у Мајданпеку.
  14. 14. • Буњевци су етничка група насељена претежно у Бачкој, око Суботице, затим у Барањи, Банату, и Мађарској у чонградској и пештанској жупанији. Према попису становништва из 2002. године, на територијиРепублике Србије било их је укупно 20.012, што је чинило 0,27% од укупног становништва земље. На основу процене, у општини Суботица је међу Буњевцима, исте године било 7.677 особа, које нису користиле буњевачки говор као свој матерњи језик (47,2%), а у општини Сомбор је било око 2.429 или 89% таквих случајева. Популација Буњеваца, у њиховом традиционалном завичају, показује дугорочни тренд смањивања (од 70,5 хиљада у 1910. години, њихов број је, у 2002. години, опао на 40,1% те популације; део ове буњевачке популације из 1910. године, у протеклом веку је обухваћен хрватском националном заједницом у Војводини и Мађарској).Народна скупштина Мађарске је одбио захтев тамошњих Буњеваца да им се призна статус националне мањине, водећи се стајалиштем Мађарске академије наука да су Буњевци етничка група Хрвата.
  15. 15. • Бошњаци (раније Муслимани) су јужнословенски народ који претежно живи у Босни и Херцеговини, где чини релативну већину, те у суседним државама где у неколико општина Србије и Црне Горе, у делу познатом као Рашка област, такође значајније учествује у укупном броју становништва. • Традиционално, Бошњаци су претежно исламске вероисповести (сунити), а потичу од исламизованих Словена (углавном Срба) из средњовековне Босне и Србије.Као посебна етничка група настају током отоманске управе над овим земљама и за то време више пута мењају своју националну свест и национално име. Данашње име бошњачког народа усвојено је 1993, а потврђено 1995. године, са статусом једног од три конститутивна народа у Босни и Херцеговини. • Бошњаци говоре бошњачким језиком, који је готово истоветан српском и хрватском језику (разлика између ова три језика је занемарљива; име бошњачког језика је политичко, а не лингвистичко, и за разлику од претходна два, у себи има мало више усвојених позајмљеница из оријенталних језика (највише арапског и турског).
  16. 16. • Шопи или Шопови је регионални назив који се употребљава за становнике настањене на централном Балкану, а који се по њима назива Шоплук. • Према Јовану Цвијићу, Шоплук обухвата целу западну Бугарску (укључујући видинску, софијску и пиринску регију), источну Македонију, део југоисточне Србије и веома мали део данашње Грчке.
  17. 17. • Овај планински предео данас насељавају етнички Бугари, Срби и Македонци .Становништво Шполука је Цвијић поделио на три целине, прву са етничким Србима, другу са мешовитом популацијом и трећу која је ближа Бугарима.У српском Шоплуку, као и у делу бугарског и македонског, становништво говори Призренско-тимочким или Торлачким дијалектом српског језика.
  18. 18. • Шопска салата је традиционално јело балканске (понајвише српске, бугарске, македонске и чешке) кухиње.
  19. 19. • Срби су јужнословенски народ који претежно живи на Балканском полуострву и у Панонској низији: у Србији, где чини око 84,5% (2011) становништва (без Косова и Метохије), Босни и Херцеговини (око 38 %) и Црној Гори, где их има 28,73 %. У мањем броју, Срба има и у Хрватској, Мађарској, Румунији, Републици Македонији, Бугарској и Албанији, као и у разним земљама у дијаспори. • Срби су већином православне вероисповести. Говоре српским језиком, којем су готово идентични бошњачки, хрватски и црногорски, а који припада групи индоевропских словенских језика, конкретно њеној јужнословенској подгрупи.
  20. 20. Домаћи задатак Ко су Срби? (ћирилицом написати на једном листу своје мишљење, описати народне обичај, језик и културу из личног искуства, без географских и историјских чињеница, посебну пажњу посветити ћирилици)

×