Ugrožene i zaštićene vrste šumskih ekosistema

Ugrožene i zaštićene vrste šumskih ekosistema

• 2.
   Šume zauzimaju30% površine Zemljinog kopna i posle pustinja, šume su najzastupljeniji kopneni ekosistemi.  Svaka od njih predstavlja sloţenu biocenozu drveća.  Osnovni delovi šume kao ekosistema su zemljište, vazduh, šumska ţivotna zajednica i geološka podloga.
• 4.
   Iako ušumama ţivi polovina biljnih i ţivotinjskih vrsta, ljudi poseku oko 9 miliona hektara pod šumom godišnje.  Sečemo ih iz sebičnih razloga: potreban nam je prostor za ţivot, puteve, njive, potrebna su nam drva za razne namene...
• 6.
   Ţivotinje ibiljke koje ţive u tropskim šumama su uglavnom endemske i gubitkom svog staništa, nestaće i one.
• 7.
   Najznačajnije ugroţenei istovremeno i zaštićene biljke naše zemlje, koje su pod zaštitom prvog stepena, su:  Pančićeva omorika, koja se moţe naći na planinama oko srednjeg toka Drine u zapadnoj Srbiji.
• 8.
   Tisa senalazi po planinama i klisurama.
• 9.
   Molika kojiraste na Šar planini i Prokletijama.
• 10.
   Šume suneophodne za prirodnu ravnotežu i život na Zemlji. One su tokom vekova dosta redukovane. Ljudi obaraju na milione stabala kako bi dobili drvo za hranu, da bi se grejali i izgradili kuće. Oni, takođe i krče velike prostore da bi ih preobrazili u oranice ili u pašnjake za stoku.
• 11.
   Totalne sečešuma neposredno dovode do dugoročnog uništavanja staništa šumskih vrsta i zamene sekundarnim ekosistemima, koji se odlikuju veoma malim diverzitetom flore i faune.
• 12.
   Svesne opasnosti,međunarodne organizacije, kao što su Svetski fond za prirodu (World Wildlife Fund, WWF), koji za amblem ima pandu, ili Međunarodna unija za zaštitu prirode, trude se da ožive programe zaštite i očuvanja šuma.
• 13.
   Najpoznatije međuzaštićenim životinjama su:  Apolonov leptir  crni daţdevnjak  patka njorka  orao krstaš  velika droplja  prdavac  stepski soko  veliki tetreb  beloglavi sup  vidra  slepi miš  šareni tvor
• 14.
   Ciljevi uređenjai korišćenja šuma i šumskih zemljišta, upravljanja lovnim potencijalima i zaštitom prirodnih dobara obuhvataju: o – unapređivanje stanja šuma ; – povećanje površina pod šumom (pošumljavanjem); – zaštita bioraznovrsnosti; – zadovoljavanje ekoloških, ekonomskih i socijalnih funkcija;
• 16.
   Travni ilizeljasti ekosistemi razvijaju se na delovima kopna gde nema uslova za rast drvenastih biljaka.  U travnatim ekosistemima dominiraju zeljaste biljke, najčešće trave.  Nalaze se u oblastima sa kontinentalnom i umerenokontinentalnom klimom.
• 17.
   Naši travniekosistemi se dele na:  Prirodne-u koje spadaju stepe, planinske rudine i plavne livade.  Veštačke- u koje spadaju livade-košanice i pašnjaci.
• 18.
   Stepe sunastale u oblastima kontinentalne klime.  Za stepske prostore karakteristično je nepostojanje šume, ravni ili breţuljkasti reljef i gusti biljni pokrov preteţno od trava.  Formiraju se na posebnom tipu zemljišta – černozemu, zbog čega su pretvorene u otanice.
• 20.
   Stepski boţurkoji raste u Deliblatskoj peščari.
• 21.
   Biljke stepesu: kovilje, đipovina, kotrljan, kamilica, gorocvet...
• 22.
   Ţivotinjske stepesu: hrčak, tekunac, slepo kuče, stepski orao, ćubasta ševa, droplja...
• 23.
   Planinske rudinese razvijaju na tako velikim visinama gde oštra planinska klima ne dopušta opstanak ni najotpornijem drveću, dakle, i rudine su prirodni zeljasti ekosistemi čiji razvoj omogućava klima.
• 24.
   Ţivotinjski svetrudina: suri orao, divokoza, ţivorodni gušter, šarka i sneţna voluharica.
• 25.
   Livada jetip ekosistema na kome dominira travna vegetacija.  Razlika između livada i pašnjaka je u njihovom izgledu i načinu na koji ih čovek održava. (Livade-košenje, pašnjaci-ispaša)
• 26.
   Ekstenzivna ispašadovodi do negativne antropozoogene selekcije travnih ekosistema koji se tom prilikom suštinski menjaju u pogledu florističko-faunističkog sastava, a sa tim u vezi i u pogledu strukture i funkcije.
• 27.
   Zagađivanje vode, vazduha,zemljišta, nepravilno odlaganje otpada, takođe štetno utiče na travne ekosisteme.
• 28.
   Ispaša  Košenjelivada