Skip to main content
UploadLanguage (EN)Support
BusinessMobileSocial MediaMarketingTechnologyArt & PhotosCareerDesignEducationPresentations & Public SpeakingGovernment & NonprofitHealthcareInternetLawLeadership & ManagementAutomotiveEngineeringSoftwareRecruiting & HRRetailSalesServicesScienceSmall Business & EntrepreneurshipFoodEnvironmentEconomy & FinanceData & AnalyticsInvestor RelationsSportsSpiritualNews & PoliticsTravelSelf ImprovementReal EstateEntertainment & HumorHealth & MedicineDevices & HardwareLifestyle
saculatac, profile picture
Uploaded bysaculatac
PPTX, PDF69 views

Psihijatrijski poremecaji kod dece i adolescenata

Poremećaji kod dece

Education◦
Download to read offline
Психијатријски поремећаји у деце Проф др Драган М. Павловић
Ф 84 Первазивни развојни поремећаји Етиологија  Непозната  Ретко позната:  Церебрална парализа  Конгенитална рубеола  Туберозна склероза  Церебрална липоидоза  Синдром фрагилног Х  AIDS
Ф84.0 Дечији аутизам Первазивни развојни поремећај који карактеришу:  абнормални развој пре 3. године живота  Измењено функционисање у областима:  Реципрочна социјална интеракција  Комуникације  Понашање (оскудни, репетитивни и стереотипни обрасци понашања и интересовања)  Неспецифични симптоми:  Фобије  Поремећаји исхране и спавања  Напади беса  Аутоагресивност
Ф84.0 Дечији аутизам  Дечији аутизам је поремећај различит од схизофреније  Не постоји континуитет између аутизма и схизофреније  Не може се аутизам сматрати стриктно психозом већ је то озбиљни развојни поремећај различитих психолошких функција са почетком у најранијем детињству  (психоза је губитак контакта са реалитетом у особа које су претходно имале успостављене конвенционалне односе)
Ф84.0 Дечији аутизам  Деца са аутизмом имају измењен однос са реалитетом али секундарно због нарушеног развојног процеса  Преваленца 0,5-1%  Чешће код дечака неко код девојчица (4-5:1)  Узроци: генетски (90%); симптоматски (фенокопије): рана оштећења мозга, биохемијски, имунолошки, утицаји средине
Ф84.0 Дечији аутизам  Квалитативно оштећење реципрочних социјалних интеракција  Нису у стању да препознају осећања других и да на њих одговоре у складу са социјалним контекстом као што то чине остала деца  Нису у стању да модулишу своје понашање у складу са порукама које им други шаљу  Недостатак саосећања и разумевања осећања и емоционалне реакције других особа  Не воле да их други љубе или додирују  Немају контакт очима, чак и када гледају друге људе то чине неадекватно и када је то потребно
Ф84.0 Дечији аутизам – комуникација  Нарушена је и вербална и невербална комуникација  Нису у стању да развију нормалан говор (некада никакав)  Чак и када развију говор не употребљавају га у функцији социјалне комуникације  Нису у стању да комуницирају гестовима, мимиком или покретима тела  Честе су ехолалија и неправилна употреба заменица (говоре о себи у трећем лицу)  Стереотипна и репетитивна употреба говора
Ф84.0 Дечији аутизам - понашање Необични облици понашања:  Стереотипни покрети телом (лепршање рукама, увртање руку, грижење руку, ударање главом, сложени покрети читавим телом у виду љуљања напред-назад тзв. “rocking”)  Непрестана преокупација деловима предмета (њушкање, мирисање, опипавање)  Назначена узнемиреност при безначајним променама у окружењу  Веома ограничена област интересовања
Ф84.0 Дечији аутизам  Хроничан ток  Прогноза утолико боља уколико је интелигенција виша и говор развијенији  Најбоља прогноза код оне деце код које је говор развијен са 2 год. али некад и када се развије са 5-7 год.  Трајни хендикеп ако IQ испод 50 и неразвијен говор  Најозбиљнија компликација је епилепсија  Већа вероватноћа епилепсије ако IQ испод 50  Око 25% деце добија епилептичке нападе у адолесценцији или доби одраслог
Ф84.1 Атипични аутизам  Разликује се од дечијег аутизма или по узрасту настанака или неиспуњавањем свих дијагностичких критеријума  Атипични аутизам се дијагностикује када се:  поремећај уочава после треће године живота  Недостатак довољно очигледих абнормалности у једној или две од три области психопатолошких испољавања неопходних за постављање дијагнозе аутизма (1. реципрочне социјалне интеракције 2. комуникација 3. оскудно, стереотипно и репетитивно понашање)
Ф84.1 Атипични аутизам  Најчешће се јавља код дубоко ретардираних особа и особа са тешким специфичним развојним поремећајем рецептивног говора  Синоними: атипична дечија психоза, ментална ретардација са аутистичним елементима
Ф84.2 Rett–ов синдром  Само код девојчица  Нормалан или скоро нормалан рани развој  Почетак између 7 и 24 месеца живота  Делимичан или потпуни губитак стечених вештина шака (губитак сврсисходних покрета шака, стереотипије у виду кршења шака - “прање шака”, покрети штипања врата), говора, локомоторних способности, успорен раст главе (микроцефалија), мала стопала, лоша координација покрета трупа, хипервентилација, сметње гутања, протрузије језика, губитак говора, губитак контроле сфинктера (или изостанак развоја), развој сколиозе или кифозе
Ф84.2 Rett–ов синдром  Атаксија трупа, апраксија, хореоатетозни покрети - настају око 4. године  Епилептички напади почињу до 8 год. (гран мал није карактеристичан)  Спиналне атрофије са озбиљним моторним оштећењима (у око 50% болесника) у адолесценцији или одраслом животном добу, спастицитет израженији на ногама
Ф84.2 Rett–ов синдром  Социјални развој и развој игре престају  Одржава се социјални интерес  Развија се тешка ментална ретардација  Поремећај настаје спорадично, само код девојчица  Сматра се да је у питању генетска малформација која је за мушки пол смртоносна in utero  Тешка инвалидност
Ф84.3 Други дечији дезинтегративни поремећај  Dementia infantilis, Heller-ов синдром  Первазивни развојни поремећај који карактерише постојање периода нормалног развоја пре почетка поремећаја, праћен дефинитивним губитком претходно стечених способности у неколико области развоја, током неколико месеци  Општи губитак интересовања за околину  Појава стереотипних, репетитивних моторних маниризама, абнормалности у социјалним интеракцијама и комуникацији (слично као код аутизма)
Ф84.3 Други дечији дезинтегративни поремећај  Етиологија је разнородна: прогресивно неуролошко обољење, инфективне болести, непозната етиологија  Ток болести: 1. Фаза нормалног развоја или скоро нормалног развоја 2. Фаза губитка претходно развијених функција са захваћеношћу више развојних области уз абнормалности у социјалном функционисању и комуникацији
Ф84.3 Други дечији дезинтегративни поремећај  Постепен развој, често и неприметно, током неколико недеља или неколико месеци  У почетку се запажају нејасне и неспецифичне сметње у виду појачаног моторног немира, раздражљивости, повишене анксиозности, напетости, тешкоћа у јелу и спавању, осиромашење фонда речи, бизарности у начину говора и постепени губитак говора  Јављају се стереотипије, фасцинације и ритуали  Интелектуално пропадање  Прогноза је веома лоша и зависи од узрока: већином настаје тешка ментална ретардација, некад и смрт
Ф84.5 Asperger-ов синдром  Поремећај несигурне нозолошке вредности (аутистична психопатија, схизоидни поремећај у детињству  Сличност са аутизмом: квалитативно оштећење реципрочних социјалних интеракција, скучени, стереотипни, репетитивни обрасци понашања, интересовања и активности  Различито од аутизма: не постоји значајно кашњење говора или когнитивног развоја  Често је удружена изражена неспретност  Абнормалности перистирају током адолесценције и одраслог животног доба  Током раног одраслог доба повремено се јављају и психотичне епизоде
Ф84.5 Asperger-ов синдром  Дечаци : девојчице = 8 : 1  Емоционална хладноћа  Недостатак емпатије за осећања других  Повремена сумњичавост  Тешкоће прилагођавања социјалним захтевима  Говор у метафорама који није у складу са узрастом  Необичан израз лица некада са избегавањем погледа  Чудно држање тела  Манириран глас  Поремећај је стабилан током времена од дечијег доба и даље у доби одраслог
Ф84.5 Asperger-ов синдром  Док су сви остали первазивни поремећаји праћени углавном и когнитивним поремећајима, код Аспергера то није случај  Деца са Аспергеровим синдромом и нормалном интелигенцијом могу да буду укључена у редовне школе уз посебан приступ и прилагођавање наставног програма
Первазивни развојни поремећаји – упутства за поступак  Деца са первазивним поремећајима са лаком менталном ретардацијом и развијеним говором могу да буду укључена у специјалне школе  Највећи број деце је тешко хендикепиран, неспособан за самосталан живот  Добар прогностички знак је говор који је остао очуван или који се довољно развио до пете године живота као и квоцијент интелигенције виши од 50  Најчешћа компликација је епилепсија  Прогноза је лоша
Первазивни развојни поремећаји – саветовање породице  Потребно је да родитељи добију довољно информација о овим поремећајима  Важно је да родитељи разумеју проблем свог детета и његове могућности и да своје захтеве прилагоде томе  Породица тешко прихвата хендикеп детета: родитељи или презаштићују дете или га повремено одбацују  Често родитељи имају осећаће кривице и гриже савести  Неопходна помоћ породици да схвати да се ради о тешком поремећају који захтева дуготрајни третман са неизвесним исходом и бескрајно стрпљење
Первазивни развојни поремећаји – упутства за поступак  Узрочна терапија не постоји  Терапија је симптоматска  Неуролептици за смањење хиперкативности, смањење стереотипија, ублажавање агресивности и побољшање пажње  Атипични неуролептици: risperidon, olanzapin, quetiapin, ziprasidon, aripiprazol  Мегавитаминске терапије
Психозе развојног доба  Психозе органског порекла (Ф06)  Схизофренија (Ф20)  Афективни поремећаји (Ф30-Ф39)  Схизоафективни поремећаји (Ф25)  Акутни и пролазни психотични поремећаји (реактивне психозе)
Ф23 Акутни и пролазни психотични поремећаји  Настају углавном нагло, често су повезани са некаквим стресним догађајем, релативно кратко трају и завршавају се скоро потпуним опоравком  Почетак у року од 2 недеље (некад и краће од 48 сати)  Често придружен стрес – у року од две недеље пре почетка симптома  Брзо променљиво и разнородно стање, збуњеност, заокупираност собом, лоша пажња  Одсуство органског узрока  Потпуни опоравак у току од 2-3 месеца, некд у року од неколико недеља или дана
Ф23 Акутни и пролазни психотични поремећаји  Код младих најчешће:  Анксиозност  Збуњеност  Деперсонализација  Дереализација  Параноидни садржаји  Поремећаји спавања  ...  Измењен доживљај реалитета
Ф23 Акутни и пролазни психотични поремећаји  Што пре потражити стручну помоћ  Обезбедити адекватну храну и пиће  Спречити повређивање и самоповређивање  Обезбедити спавање  Фармакотерапија: антипсихотици, седативи, по потребни и хипнотици, антидепресиви  Најчешће неопходна психијатријска хоспитализација
Ф20 Схизофренија  Деца и адолесценти обично не дистигну очекивани ниво социјалног развоја, док се код одраслих среће назначено назадовање са највишег достигнутог нивоа (посао, социјалне интеракције, старање о себи)  Отежано дијагностиковање схизофреније код мале деце због тога што нису достигнути виши нивои когнитивног развоја да би се испољили сви симптоми  0,1-1% свих схизофрених поремећаја почиње пре 10 год. живота (и са 5 год. али ретко пре 7 год.), а 4% пре 15 год. Мушкарци : жене = 2,3 : 1  Преваленција схизофреније код одраслих око 1%
Ф20 Схизофренија – основни симптоми 1. Поремећај мишљења по садржају – сумануте идеје прогањања, односа, контроле мисли итд. 2. Поремећај мишљења по форми – губитак детерминишуће тенденце или оскудност садржаја, чак и инкохерентно мишљење 3. Халуцинације – при очуваној свести, најчешће слушне 4. Поремећаји афекта – заравњеност, неадекватност, празнина, необјашњиве промене расположења 5. Вољни поремећаји – доживљај да су му мисли и емоције под контролом, осећају се као роботи или као хипонотисани, смањење интересовања, тешкоће започињања активности, пад ефикасности у школи
Ф20 Схизофренија – основни симптоми 6. Поремећаји моторне активности - претерана или смањена активност, репетитивни, стереотипни или бизарни покрети, заузимање бизарних поза (некад се одржавају дуго – кататонија) 7. Социјална изолација – често идружена са претераним маштањем или суманутим и нелогичним идејама, некад постоји и дожвљај губитка идентитета
Ф20 Схизофренија – основни симптоми  Велики број симптома схизофреније је тешко открити и препознати код деце – често већ примарно повучена, а развојни когнитивни ниво им не омогућава да разумеју и опишу своје субјективне доживљаје  Постепен развој болести:  Схизофрени поремећај у детињству почиње широким спектром развојних поремећаја на најмлађем узрасту  Развој психотичних симптома – назадовање у функционисању
Ф20 Схизофренија  Низак проценат акутног почетка схизофреније код деце за разлику од касне адолесценције и одраслих  Некад протекне и неколико година док се не постави дијагноза (не примећују ни родитељи ни учитељи)  Психотични симптоми код деце су дуго его-синтони (код раног почетка симптоми су присутни од почетка и они их не разликују од других нормалних искустава)
Ф20 Схизофренија  Родитељи прво примећују промену квалитета контакта деце са другим особама и промену личности  Прогресивно повлачење и отуђење од људи  Повремени безразложни напади беса  Потом појава осталих симптома у разним комбинацијама и интензитету  Понашање променљиво и непредвидљиво  Периоди импулсивности и хиперактивности могу да се смењују са периодима инактивности и повлачења  Психосоцијални развој почиње да касни или се зауставља, могућа појава регресије на раније развојне стадијуме (такође енуреза, енкопреза, поремећаји исхране)
Ф20 Схизофренија  Нормална интелигенција већином али болест може да се развије и код ментално ретардиране деце  Не напредују у усвајању школског градива независно од очуване интелигенције  Касније настаје интелектуално пропадање  Неуромишићни знаци: хипотонија, смањена мишићна снага, лабавост лакатних и метакарпофалангеалних зглобова
Ф20 Схизофренија – исход и прогноза  Уколико схизофренија настаје пре 14 год. живота – лоша прогноза  Акутни настанак са продуктивном симптоматологијом (сумануте идеје, халуцинације) – боља прогноза  Преморбидна личност од великог значаја – уколико су били социјално активни, интелигентни и добро интегрисани, имнају бољу прогнозу од когнитивно оштећених, стидљивих, интровертних и повучених  Прогноза је боља код болесника без појаве схизофреније у породици, код добре сарадње у породици и код којих је дошло до брзог опоравка током болничког лечења
Ф20 Схизофренија – саветовање породице  Неопходно што раније запазити проблеме и тражити стручну помоћ, нарочито ако не престају већ су све израженији и сложенији  Ова деца обично иду у редовну школу, али почињу да се понашају упадљиво и слабије функционишу (бизарно, непредвидљиво понашање)  Уз индивидуални приступ учитења и наставника могу да савладају градиво доста дуго  Са напредовањем болести најчешће нису у стању да школовање наставе редовним путем већ полагањем разредних испита
Ф20 Схизофренија – саветовање породице  Оваква деца захтевају стални надзор; како су то најчешће мајке, оне морају да напусте посао  Схизофрена деца могу да остваре права из пензијско- инвалидског осигурања  У одмаклим стадијумима су трајно неспособни за било какав посао па се проглашавају инвалидима прве категорије
Ф20 Схизофренија – лечење  Медикаментна терапија – неуролептици (антипсихотици)  Деца су изузетно осетљива на неуролептике (као и старе особе, ментално ретаредиране особе и др.) па је потребна велика опрезност и вештина у дозирању  Врсте антипсихотика (велики транквилизери):  Високо-потентни (инцизивни) – мале дозе (нпр. халоперидол)  Ниско потентни (седативни) – високе дозе (хлорпромазин, левопромазин, тиоридазин)  Атипични – клозапин итд.
Ф93.2 Поремећај социјалне анксиозности у детињству  Страх од страних лица и социјална страшљивост у сусрету са новим, непознатим и социјално застрашујућим ситуацијама  Поремећај настаје током најранијих година, необични су по изражености и праћени проблемима у социјалном функционисању  Синоним: избегавајући поремећај у детињству и адолесценцији  У другој половини прве године живота страх од непознатих особа је нормалан, а одређени степен социјалног опреза је нормалантоком раног детињства када се деца сусрећу са новим, непознатим или социјално застрашујућим ситуацијама
Ф93.2 Поремећај социјалне анксиозности у детињству  Поремећај настаје до 6. године живота  Необично јако и ометају социјално функционисање  Нису део неког више генерализованог емоционалног поремећаја  Сталнин или понављајући страх и/или избегавање непознатих особа  Страх може да се јави у односима са одраслима, вршњацима или оба  Нормално селективно везивање за родитеље или друге познате особе  Страх по степену превазилази нормалне оквире за узраст детета и праћен је клинички значајним проблемима у социјалном функционисању
Поремећаји расположења код деце и адолесцената  Поремећај расположења постоји у свим животним добима  Пораст броја суицида међу младима је иницирао клиничка истраживања  Исти дијагностички критеријуми за поремећаје расположења и код деце и код одраслих  Основна сметња код ових поремећаја је промена расположења или афекта у смислу претерано лошег или претерано доброг расположења  Обично и промена укупног нивоа функционисања  Тенденца ка рекурентности  Често стрес као окидач
Поремећаји расположења код деце и адолесцената  Тешкоће препознавања клиничке слике код деце и млађих адолесцената јер је симптоматологија мање јасно диференцирана  Код старијих адолесцената клиничка слика сличнија као код одраслих  Из практичних разлога у класификацијама су издвојене појединачне епизоде од понављаних епизода (значајан број болесника има само једну епизоду)
Класификација – биполарни поремећај  Код биполарних поремећаја постоји понављање односно смењивање најмање две фазе повишеног расположења (манија и хипоманија) и сниженог расположења (депресија)  Манија је ређа од депресије, а још ређа је чиста манија када се смењују само маничне епизоде  Смењивање само маничних епизода се класификује као биполарни поремећај (Ф31.8)
Циклотимија  Промене расположења које довољно дуго трају да би се запазиле  Цилотимија је слична биполарном афективном поремећају (манично-депресивни поремећај) али епизоде не достижу интензитет који би захтевао лечење
Дистимија  Хронично стање депресије у блажој форми  Не задовољава критеријуме за рекурентни депресивни поремаћај, благ или умерен по тежини (Ф33.0 или Ф33.1)
Депресија код деце  Мора да се прати клинички тока, генетска повезаност и неуробиологија како би се поредила депресија у разним животним добима
Депресивни поремећај - епидемиологија  Депресивни поремећај је редак али постоји и код предшколске деце  Депресивни поремећај је чешћи код школске деце  Преваленца депресивног поремећаја код школске деце је 1,8%  Преваленца депресивног поремећаја код адолесцената је 4,7%  У препубертетском периоду депресија је два пута чешћа код дечака него код девојчица  Током пубертета преваленца једнака у дечака и девојчица  После пубертета депресија је чешћа код девојака него код младића
Депресивни поремећаји - дијагноза Депресивна епизода:  Снижење расположења  Губитак интересовања и задовољства  Смањење енергије  Повећана заморљивост  Умањење активности
Депресивни поремећаји - дијагноза Други чести симптоми:  Оштећење концентрације и пажње  Смањење самопоуздања и самопоштовања  Осећање кривице и безвредности  Суморан и песимистичан поглед на будућност  Идеје о самоповређивању и суициду  Поремећен сан  Поремећен апетит (најчешће снижен али некад и повишен)
Специфичности депресије деце и младих  Иритабилност (пре него депресивност) која може да доведе до интерперсоналних проблема у школи  Непровођење времена у игри и другим облицима забаве (анхедонија)  Честе главобоље и болови у стомаку које могу да замене субјективно саопштавање беде, несрећности и туге  Значајно смањивање разних активности за које деца и адолесценти имају велику енергију (замор и психомоторна ретардација)
Специфичности депресије деце и младих  Жалбе болесника да су глупи и да нису популарни (смањено самопоштовање)  Нагли пад успеха у школи као глобална манифестација онеспособљавајуће депресије
Удружени поремећаји (коморбидитет)  Коморбидитет чест у деце и адолесцената са депресијом  Сепарациона анксиозност  Фобије са избегавајућим понашањем  Претерана анксиозност  Опсесивно-компулсивни поремећај  Поремећаји понашања  Поремећаји исхране  Са адолесценцијом алкохол и дроге (примарна и секундарна депресија)
Ток и прогноза  Максимални опоравак деце од депресије после 1,5 год. од почетка болести  После једне депресивне епизоде постоји велики ризик за настанак и следеће епизоде  Кумулативни ризик за другу депресивну епизоду 75% током 5 година од почетка прве епизоде депресије  Велика депресија која се надовезује на дистимију тзв. “дупла депресија” – нове епизоде настају брже  Најозбиљнија компликација депресије је суицид (самоубиство)
Биполарни поремећај  Смењивање депресије са еуфоричким-хиперактивним понашањем Клиничка слика пре пубертета:  Хиперактивност  Повремена иритабилност  Склоност дружењу  Повишен импулс за говором  Деструктивност  Идеје величине  Промене расположења и афективна неусклађеност  Могу да буду помеђани са дисфоријом, плачљивошћу и летаргијом
Биполарни поремећај  Клиничка слика код деце од 9-12 година:  Усхићеност  Еуфорија  Сумануте идеје величине  Хиперактивност  Повишен импус за говором  Дистрактибилност  Ређе иритабилност и емоционална лабилност (него код млађе деце)
Биполарни поремећај  Код млађе деце чешћи периоди плачљивости, анксиозности и соматских тегоба  Код старије деце и адолесцената постоје класични симптоми меланхолије као што су:  ретардација  анхедонија  депресивни изглед  измене у виталним функцијама  сумануте идеје кривице и прогањања
Биполарни поремећај  Пре пубертета биполарни поремећај почиње честим фазама кратког трајања у којима су помешани дисфорија, хипоманија и агитација  Са почетком пубертета уочљивије циклично смењивање депресије и маније
Манична епизода  Период повишеног, експанзивног или иритабилног расположења који је праћен са најмање 3 од следећих симптома: 1. Преувеличан доживљај себе 2. Смањена потреба за спавањем 3. Повишена говорљивост 4. Брзо смењивање идеја 5. Дистрактибилност (расејаност, збуњеност) 6. Повећање циљаних активности или психомоторна агитација 7. Повишен број пријатних активности које имају висок ризик за настанак лоших последица Поремећај мора да траје најмање 7 дана
Породична условљеност  Честа породична појава биполарне болести  Појава код рођака 7 пута чешћа него у општој популацији  Значајна генетска оптерећеност
Биполарни поремећај – ток и прогноза  Периодичан ток (мали број болесника има само једну епизоду)  Број епизода током живота 4-9 већином  Манична епизода просечно траје око 3 месеца, а депресивна око 4-6 месеци  Са напредовањем болести интервал између епизода се смањује, док се облик болести не устали
Биполарни поремећај – ток и прогноза  Увођење литијума у терапију драматично мења ток болести као и прогнозу  Болесници на литијуму имају пет пута мањи ризик од погоршања болести  Ток болести релативно независан од животног доба у време настанка прве епизоде болести  Повишен морталитет због суицида и задесних смрти
Поремећаји расположења – упутства за поступак  Запазити промене понашања и емоција код деце и адолесцената  Пратити промене расположења  Евентуална веза промена расположења код деце и особа у окружењу
Поремећаји расположења - лекови  Литијум карбонат  Литијум – нежељени ефекти: мука, повраћање, дијареа, тремр, претеран епетит, пораст телесне тежине, енуреза, акне, конвулзије код предозирања  Други психостабилизатори: валпроати, карбамазепин  Антидепресиви (могу да провоцирају манију)  Антипсихотици
Суицид  Намерно самотровање или самоповреда  Суицид  Суицидално понашање ретко пре 12 год. Живота  Нагли пораст преваленције после 13-14 год.  У 95% случајева суицида адолесцената постојао је неки психијатријски поремећај (најчешће депресија)  Комбинација депресивних и агресивних симптома (импулсивност)  Наслеђе, хронични породични стрес, сресни догађај као окидач (свађа са родитељима, момком или девојком, слабе оцене итд.)  Превенција, лечење психијатријског поремећаја
Ф91 – Поремећаји понашања (Conduct disorder)  Понављано и трајно присуство образаца антисоцијалног, агресивног или изазивачког понашања  Већи преступи од социјално очекиваних за узраст  Шест месеци или дуже  Туче, застрашивања, суровост (животиње, људи)  Изостанак из школе, бежање од куће, жестока деструктивност према имовини, тежи напади беса и непослушности  Биопсихосоцијална условљеност  Лоша прогноза
Ф91 – Поремећаји понашања - подела  Поремећај понашања ограничен на породичну средину  Несоцијализовани поремећај понашања  Социјализовани поремећај понашања  Поремећај у виду противљења и пркоса (оppositional defiant disorder)  Други поремећаји понашања  Поремећај понашања, неозначен
Ф91 Поремећаји понашања  Поремећаји које карактерише понављано и трајно присуство образаца антисоцијалног, агресивног или изазивачког понашања  Већи преступи од социјално очекиваног за узраст (озбиљније од обичног дечијег несташлука или адолесцентног бунта) и може да наговести трајни образац понашања (трајање ≥ 6 месеци)  Поремећаји понашања могу да буду и симптоматски у другим психијатријским стањима (тада се шифрира основна дијагноза)
Ф91 Поремећаји понашања  Претеране туче или застрашивања  Суровост према другим људима или животињама  Жестока деструктивност према имовини  Подметање пожара  Крађе  Понављано лагање  Изостајање из школе и бежање од куће  Необично чести и тешки напади беса и непослушност  Изоловани антисоцијални акти нису довољни за дијагнозу
Ф91 Поремећаји понашања  Хетерогена група поремећаји али сви имају веома измењен ток социјалног развоја деце  Ток социјалног развоја ове деце се знатно разликује од онога што се сматра нормалним или бар прихватљивим у њиховом социјалном окружењу  У већини случајева већи број међусобно зависних узрока  Разни начини неприхватања социјалних норми у друштву
Ф91 Поремећаји понашања - дијагноза  Некад тешко разликовати поремећај понашања од “дечијег несташлука” и озбиљнијих поремећаја  Узети у обзир развојни ниво детета  (нпр. напади беса су део нормалног развоја детета од 3 год., криминална дела нису у оквиру способности детета од 7 год.)  Критеријуми искључивања:  Схизофренија  Манија  Первазивни развојни поремећаји  Хиперкинетички поремећај  Депресија
Ф91 Поремећаји понашања  Чешћи код дечака него код девојчица  Биопсихосоцијална условљеност  Ретко може да се издвоји један специфични узрок дечијег антисоцијалног понашања  Сложени и међусобно повезани разлози неусвајања социјалних норми понашања
Ф91 Поремећаји понашања - узроци  Конституционални фактори  Генетски фактори  Пренатална оштећења или болести  Трауме током порођаја  Недонесеност  Физичке болести и повреде  Пренатално, перинатално и постнатално  Темперамент деце  Средински фактори
Животни услови  За дете је најбоље да живи у сталној породичној групи са природним родитељима (али ни то не гарантује да дете неће имати антисоцијално понашање)  Развој деце најбољи у стабилном и сталном окружењу у оквиру кога постоји прихватање, потврда њихове сопствене вредности и одговарајући социјални тренинг  Социјални тренинг најбољи кроз сопствени пример родитеља, трајна и адекватна правила понашања, награде и забране  Добро социјално окружење помаже деци да успоставе емоционалну сигурност и смопоштовање и олакшава процес социјализације
Исход поремећаја понашања  Исход поремећаја понашања је лош  Нарочито је лош исход код деце са израженим поремећајам понашања који почиње рано у детињству  Оваква деца имају у одраслој доби висок ризика од настанка психијатријских болести као и наставка антисоцијалног и криминалног понашања
Ф91.0 Поремећај понашања ограничен на породичну средину  Поремећај понашања који обухвата антисоцијално или агресивно понашање (а не само супотстављајуће, пркосно, рушилачко понашање) у коме је измењено понашање у потпуности или скоро у потпуности, ограничено на кућу и интеракције са члановима најуже породице или домаћинства  Задовољени су општи критеријуми за Ф91  Чак ни тешко поремећени односи родитељ-дете нису само по себи довољни за постављање дијагнозе  Изражени поремећај односа између детета и једног или више чланова уже породице
Ф91.0 Поремећај понашања ограничен на породичну средину  Крађе из куће (новац или ствари једне или две одређене особе)  Некад и намерно деструктивно понашање усмерено ка одређеним члановима породице:  ломљење играчака или украса, цепање одеће, гребање по намештају или уништавање вредних ствари  Насиље усмерено само према члановима породице али не и другима  Намерно подметање ватре ограничено на кућу  Не постоји значајан поремећај понашања изван породице  Социјални односи детета ван породице у оквирима нормалног
Ф91.1 Несоцијализовани поремећај понашања  (поремаћај понашања, солитарни агресивни тип, несоцијализовани агресивни поремећај)  Трајно присутан дисоцијални или агресивни облик понашања  Задовољени су општи критеријуми за Ф91  Не постоји само супотстављајуће, пркосно (изазивачко), рушилачко понашање  Знатно изражени поремећаји односа са другом децом
Ф91.1 Несоцијализовани поремећај понашања  Интеграција у групу вршњака је веома лоша или не постоји  Изолација, одбацивање, непопуларност код одрасле деце, недостатак блиских пријатељаили трајних добрих односа са другима у истој старосној групи  Односи са одраслима: неслагање, непријатељство, озлојеђеност  Ако постоје добри односи (обично без квалитета блискости и поверљивости) са одраслима, ово не искључује дијагнозу  Преступништво је појединачно
Ф91.1 Несоцијализовани поремећај понашања  Силеџијство  Ексцесивне туче  Код старије деце изнуђивање, насилнички напади  Изражена непослушност, грубост  Несарадња и отпор према ауторитету  Јаки напади беса и неконтролисаног гнева  Уништавање имовине  Подметање пожара  Суровост према другој деци и животињама  Поремећај обично обухвата све ситуације али може да буде најуочљивији у школи
Ф91.2 Социјализовани поремећај понашања  (поремећај понашања, групни тип; групна делинквенција; преступи у контексту групног припадништва; крађа у друштву са осталима; изостајање из школе)  Стално антисоцијално или агресивно понашање  Задовољени су општи критеријуми за Ф91  Не постоји само супотстављајуће, пркосно (изазивачко), рушилачко понашање  Добро су интегрисани у групу вршњака
Ф91.2 Социјализовани поремећај понашања  Постоје адкеватна пријатељства у групи вршњака  Група вршњака може али не мора да се састоји од младих који су укључени у делинквентне или антисоцијалне активности (тада дететово социјално неприхватљиво понашање може да буде добро прихваћено од групе вршњака)  Дете може да припада и неделинквентној групи вршњака када се антисоцијално понашање одвија изван ове групе  Односи са одраслим ауторитетима имају тенденцу да буду лоши али могу да постоје и добри односи са извесним одраслим особама
Ф91.3 Поремећај у виду противљења и пркоса  Поремећај се виђа код млађе деце  Назначено непокорно, непослушно и провокативно понашање уз одсуство делинквентних поступака или екстремнијих облика агресивног или дисоцијалног понашања  Задовољени општи критеријуми за Ф91  Чак јако несташно или неваљало понашање није само по себи довољно за постављање дијагнозе  Опрезност при постављању ове дијагнозе, нарочито код старије деце јер су клинички поремећаји понашања тада обично праћени антисоцијалним или агресивном понашањем које превазилази непокорност, непослушност или рушилаштво
Ф91.3 Поремећај у виду противљења и пркоса  Обично код деце млађе од 10 год.  Основна карактеристика: постојање трајно негативистичког, непријатељског, пркосног, провокативног и рушилачког понашања, јасно ван нормалних оквира понашања за дете истог узраста и исте социокултурне средине, а које не укључује озбиљнија права других као код поремећаја 91.0, 91.1 и Ф91.2
Ф91.3 Поремећај у виду противљења и пркоса  Деца често и активно пркосе захтевима или правилима одраслих и намерно из узнемиравају  Често су гневна, ослојеђена, лако се наљуте на друге људе  Имају ниску толеранцију на фрустрације  Одсуство понашања које нарушава законе и базична права других, испољеног кроз крађу, суровост, застрашивање, напаствовање и деструктивност (јасно присуство било чега од наведеног искључује дијагнозу Ф91.3)
Поступак код поремећаја понашања Ф91  Биопсихосоцијално условљен поремећај са измењеним током социјалног развоја деце  Чешћи код дечака  Честа удруженост са другим психијатријским поремећајима као што су: хиперкинетички поремећаји, тешкоће у читању и депресија  Исход код великог броја деце није повољан, у одраслом добу имају често неки психијатријски поремећај или испољавају антисоцијлано и криминогено понашање  Комбинација поремећаја понашања и тешкоћа у читању доводи до раног напуштања школе и промена радних места (1/3 деце са поремећајима понашања)
Саветовање породице  Терапијски циљ је да се коригује њихов процес учења, тако да се антисоцијално понашање замени социјално прихватљивим  Процена детета и породице (па и ширег окружења) ради откривања фактора који отежавају социјализацију и разраде рационалног терапијског плана  Нагласак на деловање на породицу
Саветовање породице  Родитељи би требали да науче:  Да развију и примењују јасно дефинисана кућна правила  Да стално посматарају понашање своје деце, тако да знају шта њихова деца раде и како се осећају  Да имају доследне васпитне ставове (уз награде и казне)  Да развију ефикасне технике које би примењивали у кризним ситуацијама у породици
Саветовање породице  Саветовање родитеља  Породична терапија  Специјално-педагошки рад са дететом и породицом  Не постоји циљани лек за поремећаје понашања  Евентуално се повишена агресивност и импулсивност третира карбамазепином  Консултација психијатра, специјалног педагога, психолога, социјалног радника
Превентива поремећаја понашања  Јачање емоционалних веза између родитеља и деце  Строги морални захтеви од стране родитеља у односу на децу  Техника кажњавања психолошког типа, а не физичког (претња ускраћивања љубави и одобравања изазивајући пре анксиозност и осећање кривице пре него бес)  Интензивно коришћење расуђивања и објашњавања  У школи се користе технике које не укључују агресију дајући деци добре моделе понашања
Превентива поремећаја понашања  Рад у школама треба да омогућава деци да испитују оне ситуације које укључују сукоб или фрустрацију и да разумеју како да читају сигнале људи око себе и реагују на позитиван начин  Рана дијагностика специфичних поремећаја школских вештина и упућивање дефектологу
Задаци за наставнике  Да ли деца имају потребу за додатном потпором или детаљнијом проценом њихових потреба:  Тежина и учесталост пркосног, агресивног и антисоцијалног деловања у последњих месец дана  Способност детета да се концентрише и седи мирно (хиперактивност се лако превиђа код поремећаја понашања  Да ли дете има било какве позитивне вршњачке односе  Да ли дете доживљава емоционалне тешкоће  Да ли дете такође доживљава и тешкоће код куће  Академска постигнућа, укључујући резултате тестова
Интервенције у школи  Проактивне методе управљања у учионици  Учење социјалних вештина и вештина решавања проблема код све деце у школи  Учење емоционалне свести  Дефинисати кратке, достижне циљеве и одмах наградити чим дете заврши задатак  Правила у учионици јасна и једноставна  Користити пажњу и похвале наставника да се награди позитивно понашање
Интервенције у школи  Дати ученику посебне одговорности, тако да и они сами и друга деца могу да их виде у позитивном светлу  Мале тренинг групе у школи за децу са проблемима понашања са нагласком на самонадгледање и самоконтролу употребом когнитивно-бихевиоралних техника  Радионице у школи за контролу агресивности, генерисање алтернативнихе решења у социјалним ситуацијама и да се науче да користе технике решавања проблема када су љути
Z61 – Проблеми са негативним животним догађајима у детињству  Недостатак љубави у детињству  Одвајање од куће у детињству  Измењени породични односи у детињству (долазак нове особе)  Догађаји који изазивају губитак самопоуздања у детињству  Проблеми повезани са наводном сексуалном злоупотребом детета од стране особе која је у групи за пружање примарне подршке  Проблеми повезани са наводном сексуалном злоупотребом детета од стране особе која је ван групе за пружање примарне подршке
Ф43.0 Акутна реакција на стрес  Пролазни поремећај значајне тежине која се развија код особе, без било ког другог видљивог менталног поремећаја у одговору на изузетан физички и/или ментални стрес и који се обично повлачи у року од неколико сати или дана  Стресор може бити преплављујуће трауматско искуство које укључује озбиљну претњу безбедности и физичком интегритету појединца или вољене особе(а) (нпр. природна катастрофа, несрећа, битка, криминални напад, силовање), или необично изненадна и претећа промена у социјалном положају и/или социјалној мрежи појединца, као што су вишеструке жалости или пожар у кући
Ф43.0 Акутна реакција на стрес  Ризик од овог поремећаја се повећава ако су такође присутни физичка исцрпљеност или органски фактора (нпр. код старијих)  Индивидуална осетљивост и капацитет савладавања играју улогу у појави и тежини акутних стресних реакција, као што сведочи чињеница да сви људи изложени изузетним стресовима не развијају поремећај
Ф43.0 Акутна реакција на стрес  Симптоми показују велику варијацију, али обично укључују почетно стање омаме са извесним сужењем поља свести и пажње, немогућност да се схвате стимулуси и дезоријентацију  Ово стање може бити праћено било даљим повлачењем из околне ситуације (до нивоа дисоцијативног ступора) или појавом агитације и хиперактивности (реакција бега или фуге)  Аутономни знаци паничне анксиозности (тахикардија, знојење, црвенило лица) су уобичајено присутни