Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.
Навике ученика старијег основношколског узраста при коришћењу интернета
(резултати истраживања у једној основној школи)
Ha...
бити други кабинет информатике. Уз стална објашњења библиотекара чему служе рачунари у
БИЦ, највећи део ученика-корисника ...
Графикон 1
На питање колико често користе интернет ученицима су понуђена четири одговора од којих
се опредељују за један: ...
Графикон 3.
Желећи да испитамо који су најчешћи и приоритетни разлози за приступ интернету, понудили
смо седам одговора од...
Ставови родитеља према коришћењу интернета њихове деце испитали смо нуђењем одговора:
да се родитељи не разумеју у технику...
Графикон 6.
Следеће питање за ученике састојало се у захтеву да наведу описно, именом или адресом
вебсајтова које најчешће...
плодотворна да би били опрезнији на интернету. Иако за ту опсаност знају, ученици воле да
слушају нове чињенице о њој, а р...
Шта сматрају злупотребом интернета
преузимање материјала 32 преузимање материјала без
навођења одакле су преузети
42
преуз...
Графикон 8.
Начини на које су доживели непријатности на интернету
непријатност број
Слање вируса и блокирање 19
Псовке, пр...
зовемо информациона писменост. Најједноставније схватање информационе писмености
подразумева способност проналажења, разум...
Bezbednost mladih na mreži,
http://www.microsoft.co.yu/obrazovanje/pil/sigurnost/html/etusivu.htm, posećeno 20. decembra
2...
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

навике ученика старијег основношколског узраста при коришћењу интернета_pri_koriscenju_interneta

488 views

Published on

резултати мини-истраживања о интернет-навикама ученика у основној школи

Published in: Education
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

навике ученика старијег основношколског узраста при коришћењу интернета_pri_koriscenju_interneta

  1. 1. Навике ученика старијег основношколског узраста при коришћењу интернета (резултати истраживања у једној основној школи) Habits of senior students of elementary school when using of Internet (the results of resurch in the elementary school) Славица Јурић, ОШ „Свети Сава“ Бачка Паланка1 Сажетак – У једној просечној провинцијској школи идеја о истраживању навика при коришћењу Интернета потекла је од самих ученика, чланова библиотечко-информационе секције. Навике су испитане анкетом, а обухваћено је 210 ученика шестог, седмог и осмог разреда. Упитником су добијени подаци о томе колико ученика има приступ интернету код куће, колико бораве за рачунаром, односно колико су конектовани на Интернет, какви су ставови њихових родитеља према коришћењу Интернета, који их садржаји на Интернету занимају, које вебсајтове најчешће посећују, које су, по њиховом мишљењу предности, а које опасности с Интернета, шта сматрају злоупотребом на Интернету, јесу ли злоупотребили или били жртве злоупотребе на Интернету, и на који начин. Резултати анкете и њена анализа са становишта безбедности на Интернету и опасности зависности од Интернета представљена је Наставничком већу и родитељима. Кључне речи: ИНТЕРНЕТ / НАВИКЕ / ТИНЕЈЏЕРИ / ШКОЛА Summary – The idea of the research of habits when using the internet, derived from very students, the members of the Library-informatics Club of students in an average provincial school. The habits were examined through the questionnaire, 210 students of grades 6, 7, and 8 were included. The questionnaire gives information on how many students have access to the internet at home, how much time they spend sitting by the computer, that is how long they get connected, what their parents’ attitudes to the use of the internet are, what things on the internet the students are interested in, which websites they visit most often, what are, according to their opinion, advantages and disadvantages of the internet , what they consider a mistreatment on the internet, if they have ever misused it, or if they have ever been the victims of a maltreatment through the internet and in what way. The results of the survey and its analysis on the basis of safety on the internet were presented to the Teachers’ meeting and to the parents. Key words: INTERNET / HABITS / TEENAGERS / SCHOOL Увод: Мотивација Истраживање спроведено у једној основној школи средње величине (700 ученика), у провинцијској средини, покренуто је случајно, након доградње школског простора, у ком је близу 100 квадрата добила и школска библиотека са модерном опремом и могућношћу коришћења свих извора знања. Школска библиотека трансформисана је из складишта књига у модеран библиотечко-информациони центар (у даљем тексту БИЦ) са дванаест рачунара и сталним приступом интернету. Током првих пар месеци, ученицима је представљен нови библиотечко-информациони центар, упознати су са правилима понашања и коришћења опреме и грађе у БИЦ. Ипак, читаве године дешавало се да улазећи у БИЦ питају да ли ће ово 1 biblioteka@svetisavabp.edu.rs
  2. 2. бити други кабинет информатике. Уз стална објашњења библиотекара чему служе рачунари у БИЦ, највећи део ученика-корисника схватио је намену рачунара у БИЦ, али су непрестано питали да ли могу играти игрице, гледати спортске резултате, скидати песме и филмове. Неспремност да рачунар схвате и као извор знања, а не само забаве подстакла је неколицину ученика, чланова библиотечко-информационе секције, и библиотекара да осмисле упитник којим би испитали навике ученика при коришћењу интернета. Идеја је представљена директору и Школском тиму за спровођење пројекта „Школа без насиља“. Школски тим је радо прихватио ову иницијативу, тим пре што је у оквиру пројекта „Школе без насиља“ планирано да се обради тема насиља на интернету. На основу посматрања закључујемо да рачунаре ученици везују за наставу информтике, с једне стране, и за забаву, с друге. Између тога двога као да не постоји ништа. Ову произвољну искуствену претпоставку желели смо испитати малим истраживањем. Циљ и методологија истраживања Осмишљавајући упитник којим смо обухватили све ученике шестог, седмог и осмог разреда, тачније 210 ученика од 13 до 15 година, желели смо да испитамо колико ученика има приступ интернету код куће, колико га често користе, за које сврхе, имају ли родитељски надзор при коришћењу интернета, јесу ли свесни предности, али и опасности с интернета, јеси ли били починиоци и жртве злоупотребе интернета, знају ли шта се све сматра злоупотребом интернета и слично. У упитнику су имали неколико основних врста питања: заокруживање једног од више понуђених одговора, заокруживање свих одговора које сматрају тачним, скалу процене – разврставање одговора по важности, учесталости или приоритету. Упитник је садржао и неколико питања, за обраду најтежих, где ученици дописују своје одговоре. Циљ упитника је био да сазнамо у ком правцу као образовна институција треба највише и најпре да делујемо да бисмо ученике информационо описменили и припремили за информатичко друштво и друштво знања, доношењем плана за корекцију лоших навика при коришћењу интернета кроз образовно-васпитни процес. Упитнику као полазном методу спровођења истраживања придружили смо рефлексије и опсервације наставника настале посматрањем током дужег периода у наставној пракси. При анализи резултати су разматрани са психолошког становишта сигурности деце на интернету и опасности од зависности. Резултати и њихова анализа На питање да ли имају приступ интернету код куће три четвртине ученика је одговорило да има (графикон 1), што разбија наше произвољне процене да већина деце нема приступ интернету код куће или, у најбољем случају, да их половина има. Питања о томе какав је квалитет и брзина приступа интернету, упитником нисмо предвидели.
  3. 3. Графикон 1 На питање колико често користе интернет ученицима су понуђена четири одговора од којих се опредељују за један: никад, једном до двапут недељно, једном до двапут месечно, свакодневно. Резултати показују да чак половина ученика користи интернет свакодневно (графикон 2), дакле, од оних који имају приступ интернету код куће њих две трећине свакодневно користи интернет. У поређењу са претходним питањем, закључујемо да и ученици интернет користе и ученици који немају приступ интернету код куће. Можемо само претпостављати да му приступају у школи, код другова или рођака, у интернет-клубовима и играоницама. Графикон 2. На питање колико временски проводе на интернету током једног приступа, трећина ученика је одговорила да на интернету проводи више сати при једном приступу, седмина да на интернету проводи много времена - све док их не опомену, а половина је одговорила да проводи само онолико колико им је потребно, отприлике око сат времена (графикон 3). Са психолошко-здравственог становишта, уколико се вишесатни, свакодневни боравак на интернету континуирано дешава, тим ученицима прети зависност од интернета. приступ интернету код куће да не 0 20 40 60 80 100 120 никад 1-2 пута недељно 1-2 пута месечно свакодневно учесталост приступа интернету учесталост приступа интернету
  4. 4. Графикон 3. Желећи да испитамо који су најчешћи и приоритетни разлози за приступ интернету, понудили смо седам одговора од којих су испитаници бирали три, и стављали бројеве од један до три, означавајући бројем 1 најчешћи разлог за приступ интернету, бројем два нешто ређи, бројем три, још ређи, а остале остављајући ненумерисане. Огроман број ученика као примарни разлог изабрао је дописивање и чатовање, затим следе игрице, филмови и музика (забава), а на трећем месту по приоритету су вести и занимљивости. Следи приоритет скидања разних програма (софтвера). Нико од ученика није као приоритет навео да му интернет служи и за обавештавање о разним производима које желе купити, врло мали број да му служи за учење и школске задатке и знања, незнатан број њих да читају књиге, часописе и новине на интернету (графикон 4). Графикон 4. време у континуитету проведено на интернету при једном приступу више сати дуго, док ме не опомену око сат времена 0 50 100 150 обавештавање о разним… читање књига, часописа, новина учење и школски задаци скидање програма вести и занимљивости игрице, филмови, музика пошта, поруке и ћаскање разлози коришћења интернета по приоритету на 3. месту на 2. месту на 1. месту
  5. 5. Ставови родитеља према коришћењу интернета њихове деце испитали смо нуђењем одговора: да се родитељи не разумеју у технику, те деца могу да раде шта хоће; да не користе интернет, а деци не бране ништа и не контролишу их; сами га не користе, али децу контролишу јер се плаше могуће злоупотребе; да су и родитељи (или један од родитеља), као и деца, често на интернету; напокон, да га користе, али деци бране и дозирају време и контролишу разлоге приступа интернету. Испитаници су могли заокружити више од једног одговора (графикон 5). Из одговора је могуће закључити да свега једна четвртина деце има родитељски надзор при коришћењу интернета – категорије 1 и 3, а остали немају никакав надзор – категорије 4 и 5, или су и родитељи сличних навика: неконтролисано и често су на интернету – категорија 2. Резултати упитника су представљени Савету родитеља, да би свако од родитеља могао пренети резултате упитника и закључке другим родитељима на следећем родитељском састанку. Родитељи нису коментарисали резултате, нити показали знаке забринутости, нити имали предлоге како се неке неповољне навике могу уклонити, превентивно или накнадно. Штавише, благонаклони су према деци која показују изаразит интерес за интернет, износећи да је добра страна у свему то што су им на оку док седе у соби за рачунаром. Графикон 5. Пред ученике је у следећем питању постављена хипотетичка ситуација по којој им је изречена казна да не смеју дужи период да приступају интернету. На скали процене од 1 – 3 требало је да означе колико би им та казна била тешка: 1 - не сматрају то никаквом казном јер би је лако поднели, 2 - тешко би је поднели, али би издржали, 3 - то би била једна од најтежих казни за њих. Испитаници који немају приступ интернету код куће махом су се изјашњавали да то ни не сматрају казном и да би је лако поднели. Од оних који имају и који су се изјаснили да проводе по неколико сати дневно на интернету, изјашњавали су се двојако: половина да би то био један од најтежих видова казне за њих, а друга половина да би ускраћивање интернета осећали као казну, али би издржали без већих тешкоћа (графикон 6). 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 родитељи не разумеју технику, деца раде шта хоће родитељи не користе, децу не контролишу родитељи не користе, децу контролишу и деца и родитељи су често на интернету родитељи користе, деци дозирају и контролишу их ставови родитеља према дечијем коришћењу интернета
  6. 6. Графикон 6. Следеће питање за ученике састојало се у захтеву да наведу описно, именом или адресом вебсајтова које најчешће посећују. Највећи број испитаника навео је Јутјуб, Миниклип, Фејсбук и Мај спејс (Youtube, Miniclip, Facebook, My space) као сајтове које не пропуштају да посете. Од осталих, често су описно навођени вебсајтови са музичким, спортским садржајима, затим вебсајтови који нуде рачунарске игрице, те вебсајтови познатих личности. Занимљиво је да је најпознатије образовне вебсајтове Википедију и Зврк навело свега шесторо тј. петоро ученика, што спада у ред статистичке случајности, те се обрадом упитника не може ни обухватити. Практично, можемо тврдити да ученици уопште не посећују образовне вебсајтове. Из искуства знамо да се служе интернетом да би дошли до информација за своје реферате и слична задужења код појединих наставника, неки од њих су у више наврата користили интернет у школској библиотеци за те потребе. Зато смо их питали смо зашто не наводе те сајтове и добили одговор да нити знају одакле преузимају податке, нити им ико тражи да наведу одакле су их преузели, те они преузму прво на шта налете, без икакве селекције и без навођења референци. У следећем питању ученици су дописивали своје одговоре у две колоне: у прву - највеће опасности, у другу - најбитније предности интернета, с могућношћу да у сваку колону допишу по три одговора. За обраду овог питања било је потребно највише времена јер су одговори били произвољни, метафорични, описни, искуствени, те је био потребан напор да се мноштво слободно формулисаних одговора сврста у категорије по суштинској сличности (табела1). Категорије смо током обраде сами дефинисали, доносећи у табели и примере описних одговора ученика. Оно што су ученици наводили као предности интернета поклапа се одсуством навике да се интернетом служе као извором знања, потврђеном и у претходним питањима. Никакву или готово никакву свест немају о томе да на интернету није све тачно, нити их то занима. Занимљиво је шта сматрају опасним на интернету. Посебно је занимљив њихов однос према другој категорији коју смо назвали током обраде – злоупотреба података о другима и нежељени контакти с непознатима. Она обухвата читав низ конкретних примера ове врсте злоупотребе, о којима су они слушали и који изазивају страх код њих, чак претеран, склони су да домишљају и додају сумње да су се и сами замало нашли у сличним ситуацијама. У следећем питању, како ћемо сазнати, ником од њих није претиластварна опасност од нежељених ситуација које су наводили. О овој категорији злоупотребе, закључујемо, само су слушали и читали, и страхују да им се не деси. Ова врста страха у некој мери може бити подношење хипотетичке казне забране интернета лако тешко врло тешко
  7. 7. плодотворна да би били опрезнији на интернету. Иако за ту опсаност знају, ученици воле да слушају нове чињенице о њој, а разговор и о другим опасностима их замара, понекад чак и вређа и изазива бунт (претпостављамо - уколико се препознају у ситуацији, коју сматрају безазленом). Опасности Предности интернета 1. Вируси, шпијунирање 1. Успостављање контаката и лако одржавање контаката с другима (јефтини разговори, не трошимо кредит, упознајем нове људе и сл) 2. Злоупотреба података о другима и нежељени контакти с непознатима (лажно представљање, заказивање састанака, болесни људи, педофилија, узнемиравање и претње, безобразне речи, одвођење у бело робље, сексуално злостављање итд) 2. Забава (музика, филмови, уживанција, убијање досаде; боље то, него да сам на улици; игрице и др) 3. Психичка зависност и физички и душевни деформитети од претераног боравка на интернету (опчињеност, депресија, отуђивање од људи, заглупљивање, лоше оцене зато што си стално на интернету, зрачење, запостављање школе, постанеш безобразан јер то видиш на интернету, дисциплина ти се поквари, кривљење кичме, лош вид итд) 3. Доступност информација и занимљивости – невезаних за школска и официјелна знања (сазнам све о познатим људима који ме интересују, сазнам резултате где год хоћу итд) Објављивање података о другима без њихове дозволе Брзина и доступност Чатовања и игрице Преузимања података Нова сазнања и помоћ у учењу Табела 1. У следећем питању инијансирали смо сличне одговоре, практично их дајући у паровима, доводећи ученике у ситуацију да препознају између две сличне тврдње која представља злоупотребу интернета, заокруживањем свих одговора које сматрају тачним (табела 2). Неке од њих су лако препознали готово сви, а неке врло мало њих. Рецимо, ученицима су били понуђени одговори да је злоупотреба интернета и преузимање материјала и да је злоупотреба интернета преузимање грађе без навођења података одакле су преузети. Њих 32 је заокружило да је злоупотреба већ само преузимање грађе с интернета, а 42 да је злоупотреба тек у случају да се не наведе одакле су преузети. Или, у пару сличних одговора да је злоупотреба објављивање података о другима и то исто без њихове дозволе, готово да нису правили разлику, па је подједнак број ученика заокружио једно и друго. Тај понуђен одговор су заокружили многи што потврђује резултате из претходног питања да ученици, да ли зато што се у тим ситуацијама лако идентификују или зато што влада страх, раширен преко медија, у породици или вршњачких разговора, имају изузетно негативан став према овој врсти злоупотребе. Према интелектуалној својини, пак, немају јасно развијен однос, не препознају то као злоупотребу, те је то поље на коме треба васпитно и образовно деловати. Тим пре што су ученици, по логици ствари, много чешће у ситуацији да информације траже и преузимају с интернета, него у ситуацији да грубо буде нарушена њихова приватност.
  8. 8. Шта сматрају злупотребом интернета преузимање материјала 32 преузимање материјала без навођења одакле су преузети 42 преузимање бесплатних програма 22 упади, шпијунирање туђих података 135 објављивање нетачних, непроверених и лажних података 24 објављивање забавних садржаја 14 рекламирање производа 34 рекламирање непристојних садржаја 98 слање поште 9 ланчане поруке 120 заказивање састанака 59 представљање лажним именом 127 узнемиравање других 99 ћаскање, хитне поруке, форуми 17 објављивање података о другима без њихове дозволе 137 објављивање података о другим људима 120 слање вируса, црва 185 слање превеликих докумената 35 Табела 2. Пошто су из претходног питања и сета понуђених одговора, заправо, могли осветити шта се све сматра злоупотребом интернета, у последња три питања желели смо сазнати да ли су и сами злоупотребили или били жртве злоупотребе интернета и на који начин. Једна четвртина ученика изјаснила се и да је злоупотребила интернет и да је била жртва злоупотребе интернета, а разлози су релативно безазлене природе (графикон 7, графикон 8, табела 3). Графикон 7. злоупотребио сам интернет никада више пута једном био сам жртва злоупотребе интернета никада много пута неколико пута једном
  9. 9. Графикон 8. Начини на које су доживели непријатности на интернету непријатност број Слање вируса и блокирање 19 Псовке, претње, непристојне речи и предлози 12 Блокирање рачунара 4 Мењање шифре за играче и игре 4 Објављивање података о мени без мог питања 4 Табела 3. Закључак Трочетвртинска већина ученика старијег основношколског узраста има приступ интернету код куће, али и остали ученици имају могућност приступа интернету на другим местима. Половина испитаника проводи неконтролисано много времена на интернету, што по показатељима психолошко-здравствених истраживања, води у интернет-зависност. Такође, половина ученика нема никакав надзор при коришћењу интернета. Углавном се ради о истим испитаницима који проводе много времена на интернету. Међу ученицима постоји известан број оних који показују да имају донекле изграђена сопствена мерила и на интернету бораве само кад им је потребан и колико им је потребан. Остали, којима је приступ интернету дозиран и контролисан, заправо трпе одређене мере присиле од стране родитеља. Казна или уцена родитеља која би се, хипотетички, односила на забрану коришћења интернета на краћи или дужи период, тешко би поднео онај број ученика који има приступ интернету од куће: врло тешко четвртина ученика од укупног броја испитаних, половина би поднела мање тешко, али би сматрали то казном; четвртина то не би ни сматрала казном и лако би то поднели, очигледно, јер ни немају интернет код куће. Ником од ученика интернет није приоритет у сазнавању и процесу учења. Готово свима су приоритет забавни садржаји и успостављање и одржавање контаката с другим људима. То не значи да се Интернетом не служе да би дошли до садржаја који им служе за учење, школска и официјелна знања, али ту функцију интернета потпуно запостављају у истицањима предности интернета. Штавише, не праве чак ни најосновније разлике између тога да ли је нешто бесплатно или само јефтиније, те сматрају да је интернет потпуно бесплатан, за разлику од услуга мобилне телефоније, рецимо. При преузимању грађе с интернета у школске сврхе, сврхе учења, немају развијену свест о интелектуалној својини и ауторским правима и слабо разликују нијансе између тога сме ли се нешто преузети или објавити уопште и сме ли се то исто, али с допуштењем аутора тј. навођењем референси. Такође, приметно је да о злоупотреби имају црно-беле представе, не праве разлике између заказивања састанака, слања поште, ћаскања који не подразумевају непријатности и истих тих предности интернета које могу да се употребе на другачији начин и изазову зло. Разлог том непрепознавању доброг и лошег, коришћења и злоупотребе интернета делом се може приписати и интелектуалној и моралној незрелости ученика овог узраста, али много више заједничким представама, не само младих, него и нас одраслих, да је на интернету све дозвољено, док не дотакне и угрози лично њих или њихово материјално добро- рачунар. Пресек стања навика при коришћењу интернета је алармантан и подразумева доношење мера и дугорочно планирање превазилажења тих проблема. Предлог мера за превазилажење лоших навика при коришћењу интернета У којој области, ком предмету и кроз које наставне садржаје активности основне школе се може деловати на навике при коришћењу интернета? Уобичајено је да ту област најшире
  10. 10. зовемо информациона писменост. Најједноставније схватање информационе писмености подразумева способност проналажења, разумевања и коришћења потребних информација. Једноставност ове дефиниције је привидна јер укључује претходна знања о томе где и како да пронађемо потребне информације: обученост и познавање техника за коришћење различитих извора знања, потом способност да се информације до којих смо дошли селектују и сортирају, а затим разумеју и анализирају да би се даље могле сврсисходно употребити. Сасвим је друго питање да ли у информациону писменост спада и медијска писменост у смислу познавања и разумевања и способности селекције сваког од различитих врста медија, које су савременом човеку извори информација и сазнања. Рачунару као хипермедију, поготово интернету као једној од његових могућности, место је, дакако и у области медијске и информационе писмености, било да једна област укључује у себе друге, било да се само прожимају. Писмености и описмењавању је место, опет, у школи, па и информационој или медијској писмености. Кад је рачунар и интернет у питању, сви најпре помисле на техничко и информатичко образовање и изборне предмете везане за њих (од играчке до рачунара, информатика). Јасно је да то не може бити садржај само једног предмета, него напор целог образовно-васпитног система. То што ученици, и ово истраживање показује, много више и чешће користе интернет код куће, него у школи, не сме бити разлог да школа одустане или не верује у свој утицај. Где школа највише може деловати? Родитељи ће, уколико уопште контролишу своју децу, свакако бранити непристојне и узнемирујуће садржаје, претерани боравак своје деце на интернету, али ће ретко који родитељ упутити ученика да постоји и нешто што се зове научни или интелектуални криминал јер постоји и интелектуална својина, те огрешење о њу фигуративно можемо звати криминогеним понашањем на интернету, равним отуђењу неког материјалног добра, лажима или преварама. У овој сфери правила понашања на интернету школа има пресудан значај. Развој критичког односа према садржајима на интернету, оспособљавање за правилну селекцију информација са интернета је, вероватно, најдуготрајнији и најтежи процес у информационом описмењавању. И у тој области школа има велику улогу. Њу, међутим не може остварити све док и сами наставници не буду информационо писмени, бар у тој мери да од својих ученика захтевају да наведу којим су се интернет-ресурсима служили, да могу упутити ученике на проверене интернет-ресурсе и начине провере тачности пронађених информација. Нажалост, ситуација је врло често таква да ученици за потпуни нерад, незнање, чак и интелектуални криминал (претраживање, копирање, често и без упознавања са садржајем копираног) добијају добре оцене јер су се интернетом послужили и на тај начин унели „иновацију“ у наставни процес. Стога је редослед мера за формирање пожељних навика при коришћењу интернета следећи: едукација наставника – информисаност родитеља – навикавање ученика. Различити термини употребљени за означавање извесних знања и њихову функционалну примену у овом низу од наставника до ученика показују, заправо, да се ради о различитим нивоима и квалитету тих знања. Наставник мора имати највиши степен свести и вештина о могућностима и функцији интернета у образовно-васпитном процесу да би ученика навикавао да се њиме служи, уз све мере опреза и поштовање правила понашања на интернету. Од родитеља у том процесу не можемо очекивати да подједнако учествују, него само да буду најелементарније информисани, пре свега ради контроле своје малолетне деце. Нажалост, у школи, у којој је истраживање проведено, као, верујемо, и у већини наших школа, прво наставници немају потребне компетенције да би могли да утичу на своје ученике. Веб-референце
  11. 11. Bezbednost mladih na mreži, http://www.microsoft.co.yu/obrazovanje/pil/sigurnost/html/etusivu.htm, posećeno 20. decembra 2008. Priručnik o sigurnosti, http://sigurnost.tvz.hr/ posećeno 20. decembra 2008. Aleksandar Arsenin, Pojava online lovaca, Zavisnost od virtualnog, Igrice... http://www.internetservis.co.yu/zloupotreba/ posećeno 13. marta 2009. Predrag Šupurović, Zloupotreba, http://users.hemo.net/mravilic/faq/zloupotrebe.html

×