Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Aimu Terapija Specijalizanti 2006

3,434 views

Published on

Published in: Spiritual, Business
  • Be the first to comment

Aimu Terapija Specijalizanti 2006

  1. 1. Klini čka slika akutnog ishemijskog moždanog udara Ljiljana Beslać-Bumbaširević Institut za neurologiju, KCS
  2. 2. Akutni moždani udar <ul><li>Treći uzrok smrtnosti </li></ul><ul><li>SAD – 700.000 novih bolesnika godišnje, oko 170.000 umire </li></ul><ul><li>Evropa – 400.000 godišnje umire </li></ul><ul><li>Srbija – prvi uzrok smrtnosti u bolničkim uslovima </li></ul><ul><li>30% značajna invalidnost </li></ul><ul><li>$79.000 lečenje jednog obolelog </li></ul>
  3. 3. Mozak – Srce <ul><li>Bolest krvnih sudova (slični faktori rizika, slična terapija) </li></ul><ul><li>Terminologija – udar, infarkt </li></ul><ul><li>Urgentno lečenje u specijalizovanim jedinicama </li></ul><ul><li>Različiti tipovi ličnosti: srce – menadžerska bolest; mozak – bolest nižih socioekonomskih slojeva </li></ul><ul><li>Kliničko ispoljavanje: srce – jednostavno (bol u grudima, gušenje); mozak – obilje različitih simptoma i znakova </li></ul>
  4. 4. <ul><li>Arterioskleroza velikih krvnih sudova </li></ul><ul><li>Kardioembolizacija </li></ul><ul><li>Bolesti malih arterija </li></ul><ul><li>Vaskulitisi </li></ul><ul><li>Trombofilije </li></ul><ul><li>Disekcije krvnog suda, fibromuskularna displazija... </li></ul>Tromboza, Embolija
  5. 5. Napomene <ul><li>Veliki krvni sudovi – Dif. Dg. kortikalni infarkt (afazija, apraksija, neglekt), “duboki infarkt” </li></ul><ul><li>Podjednaka zahvaćenost lica, ruke i noge bez kortikalnih znakova – “duboki infarkti” </li></ul><ul><li>Kardioembolizacija: prisustvo embolizacija u drugim organima, otsustvo arterioskleroze, hemoragijska transformacija, tranzitorna okluzija krvnih sudova (angiografski potvrđeno) </li></ul>
  6. 6. Dijagnoza (kriterijumi) <ul><li>Naglo nastali neurološki deficit </li></ul><ul><li>Prisustvo fokalnih neuroloških ispada u zavisnosti od zahvaćenog krvnog suda </li></ul><ul><li>CT nalaz (Dg. i Dif.Dg.) </li></ul><ul><li>Prisustvo faktora rizika </li></ul>
  7. 7. Razvoj simptoma u vremenu <ul><li>Naglo (najčešće) - maksimalan intenzitet simptoma na samom početku bolesti, bez bilo kakvih prethodnih, upozoravajućih simptoma i znakova </li></ul><ul><li>Moguća progresija simptoma prvih nekoliko sati ili dana </li></ul><ul><li>Evolucija simptoma tokom više dana ili nedelja sugeriše drugu dijagnozu </li></ul>
  8. 8. Pogoršanje u vremenu <ul><li>Učestalost pogoršanja 20-40% (zavisi od vremena kada počinje praćenje bolesnika) </li></ul><ul><li>Može biti kontinuirano ili stepenasto </li></ul><ul><li>Najčešće je kod lakunarnih infarkta 37%, zatim kod okluzije velikih krvnih sudova 33%, a retko kod embolizacije 7% (podaci iz Harvard Stroke Registry) </li></ul>Caplan L., 2002
  9. 9. Uzroci pogoršanja <ul><li>Somatska i neurološka stanja i komplikacije: febrilno stanje, infekcija (najčešće nije prisutno na početku bolesti), naglo spuštanje arterijskog pritiska, epileptični napadi, srčane aritmije ... </li></ul><ul><li>Povišenje intrakranijalnog pritiska: razvoj moždanog edema (kod masivnih infarkta), krvavljenje u infarknoj zoni, akutni hidrocefalus. Prisutni su glavobolja i promena stanja svesti, a pogoršanje se javlja od 2-5. dana bolesti (infarkti u predelu vaskularizacije ACM). </li></ul><ul><li>Progresija same ishemije je najčešće prisutna kod okluzije velikih krvnih sudova ili penetrantnih arterija: pogoršava se neurološki deficit bez promena stanja svesti (infarkt u progresiji?!). </li></ul>Caplan L., 2002
  10. 10. AIMU – Klinička simptomatologija Infarkt u slivu ACM (ACI) <ul><li>Stablo: devijacija pogleda ka leziji, hemiplegija, gubitak senzibiliteta, globalna afazija (dominatna hemisfera), neglekt (nedominatna hemisfera), hemianopsija, moguća izmena stanja svesti </li></ul><ul><li>Gornja grana: hemiplegija (manje zahvaćena noga), gubitak senzibiliteta, paraliza pogleda, motorna afazija ili neglekt (u zavisnosti od strane) </li></ul><ul><li>Donja grana: hemianospija ili gornja kvadrantanopsija, Wernikeova afzija, dispraksija </li></ul><ul><li>Duboke grane: hemiplegija sa hemihiepstezijom, transkortiklna motorna ili senzorna afazija </li></ul>
  11. 11. AIMU – Klinička simptomatologija Infarkt u slivu ACA <ul><li>Hemiplegija, abulija, transkortikalna afazija, apraksija, moguća inkontinencija. </li></ul><ul><li>Distalna regija: slabost kontralateralne noge, slabost ramena, gubitak senzibiliteta, transkortikalna afazija </li></ul>
  12. 12. <ul><li>Prisutna je hemianopsija, izmena senzibiliteta na polovini tela (talamični perforantni KS), aleksija bez agrafije (leva ACP sa oštećenjem splenijuma korpus kalozuma). </li></ul>AIMU – Klinička simptomatologija Infarkt u slivu ACP
  13. 13. <ul><li>Proksimalni i srednji deo: kvadripareza (može asimetrična), izmenjeno stanje svesti, oštećenja kranijalnih nerava (najčešće ispadi pokreta očiju), “locked in” sindrom. </li></ul><ul><li>Distalni deo (“top of the basilar sy”): hemianopsija, abnormalnosti zenice, poremećaji vertikalnog pogleda, somnolencija, amnezija. </li></ul>AIMU – Klinička simptomatologija Infarkt u slivu AB
  14. 14. <ul><li>Prisutna je ataksija jedne polovine tela; Wallenbergov sindrom (infarkt lateralne medule) sa kontralteralnim gubitkom osećaja za bol i temperaturu na telu, ipsilateralnim gubitkom na licu, disfagijom, vertigom i ataksijom </li></ul>AIMU – Klinička simptomatologija Infarkt u slivu AV
  15. 15. AIMU – Opšti simptomi <ul><li>Koma: </li></ul><ul><ul><li>na početku bolesti – masivni infarkti u VB slivu </li></ul></ul><ul><ul><li>2-5. dana kod infarkta ACM </li></ul></ul><ul><li>Epileptični napadi: </li></ul><ul><ul><li>u 10-20% kod embolije </li></ul></ul><ul><li>Glavobolja: </li></ul><ul><ul><li>Dif. Dg. hemoragije </li></ul></ul><ul><ul><li>Bol u vratu + Hornerov sindrom – disekcija ACI, AV... (20% uzrok AIMU kod mladih) </li></ul></ul><ul><li>Muka, povraćanje: </li></ul><ul><ul><li>retko kod infarkta u VB slivu </li></ul></ul><ul><ul><li>Dif. Dg. hemoragije </li></ul></ul>
  16. 16. AIMU – CT (MR) <ul><li>Dif. Dg. - Nemoguće na osnovu istorije bolesti i neurološke simptomatologije napraviti diferencijalnu dijagnozu između ishemijskog infarkta i intracerebralne hemoragije!!! </li></ul><ul><li>Veličina i lokalizacija infarkta </li></ul><ul><li>Pogoršanje – hemoragijska transformacija, edem (hernijacija), hidrocefalus </li></ul>
  17. 17. AIMU – Diferencijalna dijagnoza <ul><li>Subduralni hematom </li></ul><ul><li>Absces mozga </li></ul><ul><li>Enecefalitis </li></ul><ul><li>Trauma </li></ul><ul><li>Epileptični napad sa Todovom paralizom </li></ul><ul><li>Tumor </li></ul><ul><li>Hipoglikemija </li></ul><ul><li>Komplikovana migrena </li></ul><ul><li>Akutne demijelinizujuće bolesti </li></ul>
  18. 18. AIMU – Prognoza (loša) <ul><li>Progresija bolesti </li></ul><ul><li>Koma </li></ul><ul><li>Masivni infarkti (CT, MR) </li></ul><ul><li>Težak motorni deficit </li></ul><ul><li>Bez oporavka prvih nekoliko dana (1-2 nedelje) </li></ul><ul><li>Spori razvoj spastičnosti </li></ul><ul><li>Inkontinencija duže od nedelju dana </li></ul><ul><li>Srčana bolest, AF </li></ul><ul><li>Perzistirajući “neglect” </li></ul>
  19. 19. Urgentni koncept lečenja akutnog ishemijskog moždanog udara – opšte terapijske mere Ljiljana Beslać-Bumbaširević Institut za neurologiju, KCS
  20. 20. Penumbra Jezgro infarkta HSP70 HIF geni ranog odgovora denaturisani proteini hipoksija selektivna smrt ćelija <ul><li>posle 6 h < 20% penumbre </li></ul><ul><li>7-17 h – 30% penumbre </li></ul><ul><li>oko 20 h – 30% penumbre </li></ul>
  21. 21. Terapijski prozor: 3-6 sati <ul><li>Mere za poboljšanje perfuzije i metabolizma do: </li></ul><ul><ul><li>spontane rekanalizacije </li></ul></ul><ul><ul><li>egzogene trombolize </li></ul></ul><ul><ul><li>razvoja kolateralnog krvotoka </li></ul></ul>
  22. 22. Rekanalizacija okludiranog krvnog suda: rekombinantni tkivni aktivator plazminogena (Actylise)
  23. 23. AIMU Urgentno stanje u neurologiji <ul><li>Prepoznavanje simptoma bolesti i brzo traženje hitne medicinske pomoći </li></ul><ul><li>Brz transport i rano prehospitalno ispitivanje bolesnika </li></ul><ul><li>Prehospitalne opšte i potporne terapijske mere </li></ul><ul><li>Lečenje u specijalizovanim jedinicama za moždani udar ( “ stroke unit ” ) </li></ul>
  24. 24. <ul><li>Uniformisati terminologiju = mo ždani infarkt ili moždani udar </li></ul><ul><li>Edukacija najšire populacije i profesionalna edukacija (39% obolelih ranije stizalo u prvih 24 h, za vreme edukativne kampanje u prvih 90 min.) </li></ul><ul><li>Široka medijska kampanja </li></ul><ul><li>Promocija ne sme biti suviše agresivna ili preuranjena, ako ne postoji infrastruktura koja je u stanju da ispuni postavljene terapijske zahteve </li></ul>
  25. 25. AIMU Urgentno stanje u neurologiji <ul><li>Prepoznavanje simptoma bolesti i brzo traženje hitne medicinske pomoći </li></ul><ul><li>Brz transport i rano prehospitalno ispitivanje bolesnika </li></ul><ul><li>Prehospitalne opšte i potporne terapijske mere </li></ul><ul><li>Lečenje u specijalizovanim jedinicama za moždani udar ( “ stroke unit ” ) </li></ul>
  26. 26. <ul><li>Transport do bolnice sprovoditi kolima službe hitne pomoći </li></ul><ul><li>Ekipa SHP registruje vitalne funkcije, kardiovaskularni status, orijentacioni neurološki pregled </li></ul><ul><li>Formiranje specijalizovanih ekipa SHP za moždani udar (još u transportu preliminarna ocena o uvođenju trombolitičke terapije) </li></ul>
  27. 27. AIMU Urgentno stanje u neurologiji <ul><li>Prepoznavanje simptoma bolesti i brzo traženje hitne medicinske pomoći </li></ul><ul><li>Brz transport i rano prehospitalno ispitivanje bolesnika </li></ul><ul><li>Prehospitalne opšte i potporne terapijske mere </li></ul><ul><li>Lečenje u specijalizovanim jedinicama za moždani udar ( “ stroke unit ” ) </li></ul>
  28. 28. <ul><li>Ekipe SHP pružaju mere opšte medicinske reanimacije – obezbeđuju prolaznost respiratornih puteva, ventilaciju i cirkulaciju </li></ul>
  29. 29. Lečenje AMU <ul><li>Pokušaj rekanalizacije okludiranog krvnog suda </li></ul><ul><li>Primena neuroprotektivnih lekova </li></ul><ul><li>Rana primena opštih terapijskih mera </li></ul><ul><li>Sprečavanje i lečenje komplikacija od strane nervnog sistema (moždani edem, epileptični napadi, uznemirenost) </li></ul><ul><li>Sprečavanje i lečenje komplikacija od strane ostalih sistema (bronhopenumonije, plućne embolije, tromboflebitisi....) </li></ul><ul><li>Uvođenje lekova za sekundarnu prevenciju </li></ul>
  30. 30. 1 . Rekanalizacija okludiranog krvnog suda <ul><li>Rekombinantni tkivni aktivator plazminogena – konvertuje plazminogen u plazmin u prisustvu fibrinogena </li></ul>
  31. 31. Fibrinolitička terapija <ul><li>1991-1994. godine </li></ul><ul><li>624 bolesnika </li></ul><ul><li>39 medicinskih centara </li></ul><ul><li>0,9 mg/kg TT (max. 90 mg u prva 3 h) </li></ul>NINDS Zaklju čak: 11-13% lečenih posle 90 dana ima mali ili nikakav neurološki deficit, 6% ICH (3% fatalno). FDA registruje lek za lečenje AMU.
  32. 32. CT – rani znaci masivnog infarkta <ul><li>Fokalna hipoatenuacija (+ obskuracija n. lentiformis) </li></ul><ul><li>Fokalni mo ždani edem </li></ul>2 h 10 min 48 h
  33. 33. CT – rani znaci masivnog infarkta <ul><li>Hiperdenzni znak arterije (ACM) </li></ul>1 h 56 min 40 h
  34. 34. Fibrinolitička terapija - problemi <ul><li>teško prepoznavanje obilja neuroloških simptoma kod AMU (kasno javljanje na lečenje) </li></ul><ul><li>TIA </li></ul><ul><li>neurološki deficit sa urednim CT nalazom koji nije posledica AMU (Todova paraliza, MS, inflamatorne bolesti...) </li></ul><ul><li>AMU koji nije posledica okluzije krvnog suda </li></ul>
  35. 35. Fibrinolitička terapija - problemi <ul><li>afazični bolesnici, bolesnici sa kognitivnim deficitom </li></ul><ul><li>intelektualno insuficijentni bolesnici </li></ul><ul><li>bolesnici kod kojih bolest počela u snu </li></ul><ul><li>bolesnici sa niskim NIHSS </li></ul><ul><li>bolesnici sa visokim NIHSS </li></ul>?
  36. 36. Fibrinolitička terapija <ul><li>Neurolozi </li></ul><ul><li>Lekari urgentne, interne, opšte medicine </li></ul>Osoblje: Specijalna edukacija iz: <ul><li>Primene fibrinolitičke terapije (80% specijalizanata neurologije u SAD daje terapiju, 41% bez supervizije) </li></ul><ul><li>Cerebrovaskularnih bolesti </li></ul><ul><li>Korišćenja NIHSS </li></ul><ul><li>Tumačenja CT nalaza </li></ul>Bolnice: <ul><li>Univerzitetske bolnice, Medicinski centri sa jedinicama za moždani udar </li></ul><ul><li>Regionalne bolnice sa specijalno obučenim osobljem uz superviziju iz centra </li></ul>
  37. 37. Fibrinolitička terapija Odluku o primeni terapije donosi bolesnik ili njegova porodica uz saznanje da: <ul><li>1 od 10 bolesnika pokazuje značajan oporavak </li></ul><ul><li>3-4 x veći rizik od ICH (1 od 20 bolesnika) </li></ul><ul><li>blago povećanje rizika od smrti 1 od 100 bolesnika </li></ul><ul><li>80-100 od 1.000 bolesnika bolji ishod </li></ul><ul><li>141 od 1.000 bolesnika kvalitetnije preživljavanje </li></ul><ul><li>ne povećava rizik od umiranja </li></ul>ili Terapija koja obećava .... (5-6% bolesnika)
  38. 38. Fibrinolitička terapija - zaključak <ul><li>Ova terapija je doprinela da se potpuno izmeni stav prema lečenju AMU, da se shvati da se radi o medicinskoj urgenciji, koja se najbolje zbrinjava u za to specijalizovanim jedinicama, ili od strane specijalizovanih timova, i da se primenom opštih terapijskih mera u najranijem početku bolesti postigne značajan uspeh u lečenju !!! </li></ul>
  39. 39. Opšte terapijske mere <ul><li>Kardio-respiratorni monitoring </li></ul><ul><li>Arterijski pritisak </li></ul><ul><li>Balans tečnosti i elektrolita </li></ul><ul><li>Metabolizam glukoze </li></ul><ul><li>Telesna temperatura </li></ul><ul><li>Disfagija i ishrana </li></ul>
  40. 40. Opšte terapijske mere Disanje: O 2 < 92-95% Balans tečnosti: <ul><li>25-40 ml/kg </li></ul><ul><li>Preterani unos – moždani edem ? </li></ul><ul><li>Dehidratacija – snižena perfuzija u zoni penumbre </li></ul><ul><li>Masivan edem (300-350 ml manje od gubitka) </li></ul><ul><li>DA: izotoni rastvori NaCl i Ringera </li></ul><ul><li>NE: hipotoni rastvori </li></ul><ul><li>KOLIKO? – zavisi od diureze, peroralnog unosa, febrilnosti, elektrolita... </li></ul>Intubacija: GKS 8, akutna plućna bolest, akutna aspiracija, disfagija
  41. 41. UZROK (80%) Lečenje hipertenzije (AMU) <ul><li>Stres </li></ul><ul><li>Prethodna hipertenzija </li></ul><ul><li>Odgovor na hipoksiju </li></ul><ul><li>Puna bešika </li></ul><ul><li>Bol </li></ul><ul><li>Povišeni IKP </li></ul>RAZLOZI ZA SPUŠTANJE TA <ul><li>Redukcija moždanog edema </li></ul><ul><li>Sprečavanje hemoragijske transformacije infarkta </li></ul><ul><li>Prevencija daljeg vaskularnog oštećenja </li></ul><ul><li>Prevencija ranog recidiva </li></ul>RAZLOZI PROTIV SPUŠTANJA TA <ul><li>Zbog otkazivanja autoregulatornih mehanizama cerebralni protok je direktno zavisan od CPP koji zavisi od TA </li></ul>
  42. 42. Lečenje hipertenzije (AMU) NE – ispod 220 / 120 mmHg ili SAP < 130 mmHg DA <ul><li>Maligna hipertenzija sa encefalopatijom </li></ul><ul><li>Te ška srčana oboljenja (infarkt) </li></ul><ul><li>Disekcija aorte </li></ul><ul><li>Edem pluća </li></ul><ul><li>Akutna bubrežna insuficijencija </li></ul><ul><li>Trombolitična terapija </li></ul>MOŽDA <ul><li>Izražen moždani edem </li></ul><ul><li>Primena antikoagulantne terapije </li></ul>Lekovi Inhibitori ACE, beta-blokatori, nikardipin Labetalol 10 mg i.v., ponavljati na 10 min do 150 mg
  43. 43. Opšte terapijske mere <ul><li>Glikemija 8-10 m mol/L (i ni že) </li></ul><ul><li>Glikemija >10 mmol/L – titriranje insulina </li></ul><ul><li>Moguće hipoglikemije kod slabo hranjenih bolesnika sa AIMU </li></ul><ul><li>Hitna korekcija hipoglikemije uz obavezan dodatak 100 mg tiamina kod alkoholičara ili malnutricije </li></ul><ul><li>Rastvori glukoze su kontraindikovani </li></ul>Metabolizam glukoze:
  44. 44. Opšte terapijske mere Telesna temperatura: <ul><li>25% bolesnika febrilno prvih 6 sati (poremećaj centralnih termoregulacionih mehanizama, možda i zbog oslobađanja citokina iz inflamatorne reakcije u ishemijskoj zoni), 43% febrilno prvih 7 dana (posledica infekcije) </li></ul><ul><li>povećava metabolizam i potrošnju O 2 </li></ul><ul><li>smanjuje već redukovane depozite ATP </li></ul><ul><li>oslobađa ekcitatorne aminokiseline i slobodne radikale </li></ul>
  45. 45. Opšte terapijske mere Telesna temperatura: <ul><li>Neophodna primena antipiretika (paracetamol) već pri porastu TT iznad 37,5 °C </li></ul><ul><li>Pri porastu TT ispitivati eventualni razlog infekcije kako bi se primenila najadekvatnija antibiotska terapija </li></ul><ul><li>Profilaksa antibioticima, antimikoticima i antivirusnim lekovima kod imunokompetentnih osoba se ne preporučuje </li></ul>
  46. 46. Opšte terapijske mere Disfagija i ishrana: <ul><li>Disfagija prisutna čak u do 50% bolesnika </li></ul><ul><li>Prediktor je loše prognoze </li></ul><ul><li>Predstavlja rizik za aspiraciju i pneumoniju </li></ul><ul><li>Uzrok je malnutricije i dehidratacije </li></ul><ul><li>Potrebno je testirati funkciju gutanja tokom bolesti </li></ul><ul><li>Plasirati nazogastričnu sondu i od prvog dana bolesti početi ishranu (ranisan) ili gastrostoma </li></ul>
  47. 47. Sprečavanje i lečenje komplikacija od strane nervnog sistema <ul><li>Moždani edem – uzrok 78% smrti u prvoj nedelji bolesti. </li></ul><ul><li>Opšte terapijske mere: </li></ul><ul><li>korigovanje metaboličkih poremećaja </li></ul><ul><li>spuštanje povišene temperature </li></ul><ul><li>tretiranje hipertenzije i hipotenzije </li></ul><ul><li>korigovanje hipoksije i hiperkapnije </li></ul><ul><li>sediranje bolesnika (transfer, intubacija, LP...) </li></ul><ul><li>sprečavanje konvulzija </li></ul><ul><li>prepoznavanje i lečenje insipidnog dijabetesa </li></ul><ul><li>pozicioniranje glave pod uglom 15-30 0 </li></ul>
  48. 48. <ul><li>Manitol - nema dokaza da rutinska upotreba manitola ima stručno opravdanje, osim u slučaju kliničkog pogoršanja koje je posledica povišenog intrakranijalnog pritiska, kada je manitol osnovno terapijsko sredstvo. </li></ul><ul><li>Hiperventilacija – redukcija pCO 2 za 5-10 mmHg smanjuje edem za 25-30%. Dovodi do vazokonstrikcije, te može dovesti do pogoršanja, pa se koristi samo u opasnosti od hernijacije. </li></ul><ul><li>Dekompresivna hirurgija – kod infarkta u predelu vaskularizacije ACM, i cerebelarnih infarkta? </li></ul>Moždani edem - lečenje
  49. 49. <ul><li>Epilepsija: ne davati profilaktičnu antiepileptičnu terapiju, ne lečiti jedan epileptičan napad, lečiti specifičnom terapijom učestale epileptične napade i epileptični status </li></ul><ul><li>Psihomotorna uznemirenost: benzodijazepini kratkog dejstva, neuroleptici </li></ul>Sprečavanje i lečenje komplikacija od strane nervnog sistema
  50. 50. <ul><li>Sprečavanje venskih tromboza – čarape, antikoagulansi </li></ul><ul><li>Sprečavanje dekubitalnih rana – nega kože, okretanje bolesnika </li></ul><ul><li>Sprečavanje bronhopneumonije, urinarnih infekcija,... </li></ul><ul><li>Fizikalna terapija </li></ul>Sprečavanje i lečenje komplikacija od strane ostalih sistema
  51. 51. Jedinica za moždani udar <ul><li>24 h – neurolog, neuroradiolog, internista, neurohirurg </li></ul><ul><li>24 h – laboratorijske analize krvi </li></ul><ul><li>24 h – monitoring TA, EKG, TT, respiracija, saturacije O 2 </li></ul><ul><li>24 h – CT, dopler ultrasonografija, angiografija </li></ul><ul><li>Lečenje traje 3 do 7 dana </li></ul>
  52. 52. Jedinica za moždani udar <ul><li>Kontinuirani monitoring – rano otkrivanje sekundarnih insulta i njihova brza korekcija </li></ul><ul><li>Specijalno obučeni timovi – obavljanje delatnosti po odgovarajućim protokolima </li></ul><ul><li>Psihoterapijski pristup </li></ul>
  53. 53. Jedinica za moždani udar <ul><li>Smrtnost smanjena sa 26% na 21% što spasava 13% života, smanjen je stepen ivaliditeta i skraćeno vreme hospitalizacije !!! </li></ul><ul><li>Lečenje u ovim jedinicama 2,5 x povećava verovatnoću dobrog ishoda AMU (Stroke, nov.2003) </li></ul><ul><li>Bolnice sa ovim jedinicama imaju 11% manju smrtnost (BMJ, feb. 2004) </li></ul>
  54. 54. Lečenje akutnog ishemijskog moždanog udara <ul><li>“ Vreme je mozak” </li></ul>

×