Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Srpska revolucija

688 views

Published on

  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Srpska revolucija

  1. 1. СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА (ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК)
  2. 2. СТАЊЕ У БЕОГРАДСКОМ ПАШАЛУКУ КРАЈЕМ XVIII И ПОЧЕТКОМ XIX ВЕКА • Београдски пашалук – простор између Саве и Западне Мораве, Дрине и Тимока.
  3. 3. СТАЊЕ У БЕОГРАДСКОМ ПАШАЛУКУ КРАЈЕМ XVIII И ПОЧЕТКОМ XIX ВЕКА • После Кочине крајине Турци чине велики терор над Србима у Београдском пашалуку. У терору предњаче спахије и јањичари. Они не поштују ни наређења султана. • Реформама султана Селима III Срби добили право да порез убиру сеоске старешине, слободу вероисповести и трговине, створена је и народна војска с циљем одржавања реформи. На чело пашалука постављен Хаџи – Мустафа паша – српска мајка.
  4. 4. Султан Селим III
  5. 5. СТАЊЕ У БЕОГРАДСКОМ ПАШАЛУКУ КРАЈЕМ XVIII И ПОЧЕТКОМ XIX ВЕКА • Реформе пропадају због напада Наполеона на Турску у Египту. • Власт у Београдском пашалуку преузимају дахије – вође јањичара: Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Мехмед – ага Фочић. • Дахије убијају Хаџи – Мустафа пашу и заводе до тада невиђени терор над Србима
  6. 6. Дахије убијају Хаџи – Мустафа пашу
  7. 7. СТАЊЕ У БЕОГРАДСКОМ ПАШАЛУКУ КРАЈЕМ XVIII И ПОЧЕТКОМ XIX ВЕКА • Срби предвођени старешинама – кнезовима почињу припреме за подизање буне против дахија. • Дахије откриле намере Срба и да би спречиле буну убијају јануара 1804. многе српске старешине – сеча кнезова. • У сечи кнезова убијени Илија Бирчанин, Алекса Ненадовић, Хаџи Рувим... • Сеча кнезова убрзала избијање устанка.
  8. 8. ТОК УСТАНКА ОД 1804 – 1807. • Преживеле старешине окупљају се на збору у Орашцу на Сретење 15. фебруара 1804. године. • Одлуке: да се подигне устанак против дахија, да сваки старешина у свом крају дигне народ, да се за вођу – вожда устанка изабере Карађорђе Петровић.
  9. 9. Збор у Орашцу
  10. 10. Карађорђе Петровић
  11. 11. ТОК УСТАНКА ОД 1804 – 1807. • Устанак се брзо проширио, Турци убијани, паљене и пљачкане турске куће. • Јула 1804. на острву Ада Кале на Дунаву Миленко Стојковић убио дахије. • Устаници траже аутономију коју би поред султана гарантовале Аустрија или Русија. • Султан одбија захтеве Срба и из Румелије (Бугарске) шаље војску на Србе.
  12. 12. ТОК УСТАНКА ОД 1804 – 1807. • Устаници дочекују Турке код Иванковца код Ћуприје и августа 1805. године односе велику победу. Споменик код Иванковца
  13. 13. ТОК УСТАНКА ОД 1804 – 1807. • Године 1806. султан на Србе шаље војске из Босне и Румелије. • У бици на Мишару код Шапца потучена босанска војска, у бици код Делиграда близу Ниша потучена румелијска војска. • До краја 1806. и почетком 1807. устаници ослободили целу Србију, укључујући и Београд који постаје престоница устаничке Србије.
  14. 14. Битка на Мишару Црква у Делиграду где се одиграла битка
  15. 15. ТОК УСТАНКА ОД 1804 – 1807. • У име устаника преговоре о миру води земунски трговац Петре Ичко. Постигнут је повољан Ичков мир, али га устаници одбијају због позива Русије да јој се придруже у рату са Турцима. Петре Ичко
  16. 16. ТОК УСТАНКА ОД 1807 – 1813. • Русија шаље помоћ у Србију: војску, материјал, новац и свог посланика Константина Родофиникина. • Утицај Русије на Балкану узнемирио Аустрију и Наполеона. Наполеон даје подршку Турцима.
  17. 17. ТОК УСТАНКА ОД 1807 – 1813. • Уз руску помоћ устаници односе победе на Штубику, Малајници, код Варварина и Лознице и ослобађају шест суседних нахија. - Љубичастом бојом означена је Србија пре 1807. - Наранџастом бојом означена је Србија после 1807.
  18. 18. ТОК УСТАНКА ОД 1807 – 1813. • Године 1809. устаници су доживели тежак пораз у бици на Чегру код Ниша. Пораз је уследио због неслоге међу старешинама. У бици се посебно истакао војвода СтеванСтеван СинђелићСинђелић који је са својим војницима јуначки погинуо. • Турци су од глава погинулих Срба саградили Ћеле – кулуЋеле – кулу.
  19. 19. Стеван Синђелић пуца у колибу са муницијом Ћеле - кула
  20. 20. ТОК УСТАНКА ОД 1807 – 1813. • Због похода Наполеона на Русију 1812. Русија и Турска склапају мир у Букурешту. За Србију предвиђена амнестија, самоуправа и повратак Турака. Србија остаје без икакве помоћи Русије. • Устаници одбијају Букурешки мир и доносе одлуку да наставе борбу. • Нападнути са свих страна и у неравноправној борби устаници доживели слом. • Карађорђе и многе старешине са хиљадама избеглица пребегли у Аустрију.
  21. 21. ОРГАНИЗАЦИЈА УСТАНИЧКЕ ДРЖАВЕ • Са првим успесима у борби притив Турака за време устанка устаници почели да стварају органе власти и граде државну организацију. • Године 1805. основан је Правитељствујушчи совјет српски – влада као централни орган власти. • Совјет се састојао од угледних старешина. Био је састављен од попечитељстава, старао се о правосуђу, унутрашњим и спољним пословима, финансијама, војсци просвети.
  22. 22. Печат Правитељствујучег совјета
  23. 23. ОРГАНИЗАЦИЈА УСТАНИЧКЕ ДРЖАВЕ • Први председник Совјета био је прота Матеја Ненадовић. Седиште совјета било је Смедерево, а затим Београд. • Временом Совјет је постао опозиција вожду Карађорђу, јер је желео да му ограничи власт. Између вожда и Совјета долазило је до жестоких сукоба.
  24. 24. ОРГАНИЗАЦИЈА УСТАНИЧКЕ ДРЖАВЕ • У устаничкој Србији су отваране школе. Велика помоћ стизала је од образованих Срба из Аустрије. • У Србију је дошао и најобразованији Србин тог времена Доситеј Обрадовић, најзаслужнији за развој школа и оснивач Велике школе 1808. године у Београду. • Срби из Аустрије и Босне помагали устаницима доласком добровољаца, слањем новца и набавком оружја и муниције.
  25. 25. • ЗНАЧАЈ I СРПСКОГ УСТАНКА: српски народ покренуо борбу за коначно ослобођење од Турака, почела изградња модерне српске државе, устанак имао велики утицај на све Србе.
  26. 26. СРПСКЕ СТАРЕШИНЕ - СЛИКЕ Миленко Стојковић Петар Добрњац Станоје Главаш
  27. 27. СРПСКЕ СТАРЕШИНЕ - СЛИКЕ Прота Матеја Ненадовић Васа Чарапић
  28. 28. СРПСКЕ СТАРЕШИНЕ - СЛИКЕ Хајдук Вељко Петровић Арсеније Ломо Петар Николајевић Молер
  29. 29. СРПСКЕ СТАРЕШИНЕ - СЛИКЕ Младен Миловановић Милан Обреновић Сима Марковић
  30. 30. СРПСКЕ СТАРЕШИНЕ - СЛИКЕ Узун Мирко Апостоловић Танаско Рајић Милош Обреновић

×