Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Od citanja

255 views

Published on

Od citanja

Published in: Education
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Od citanja

  1. 1. „Од читања се расте“, Јасминкa Петровић Јасминка Петровић, „Од читања се расте“, 6. издање, 2019. година, Београд, Креативни центар, број страна 53, жанр - књига за децу, роман Посебни делови књиге су ми, на пример, ПОНЕДЕЉАК, када се мама и тата чуде Тамари шта јој је, па су је водили на разноразне прегледе и установљено је да јој није ништа, а Тамара не зна да чита. Мама се љути, јер не зна како ће на факултет, нема радних навика, а Тамара ни не зна шта је факултет. Онда мама окривљује тату што Тамара не зна да чита. А тата окривљује маму што не зна да чита, јер има других активности: балет, певање, играње, свирање, цртање, тенис ... и нема времена да научи да чита. Најомиљенија илустрација у књизи ми је она на којој је Тамара приказана у више поза (страна 7 у књизи): како држи рекет, како држи цртеж и четкицу у устима, како држи микрофон и пева, како држи трубу (моја мама каже да је то туба, највећи лимени дувачки инструмент), како игра и како је балерина. Јасминка Петровић рођена је 1960. године у Београду. Студирала је шпански језик и књижевност на Београдском универзитету. Бавила се маркетингом и новинарством. Била је уредник дечје емисије на радију. Писала је многе дечје часописе. Учествовала је у различитим програмима који подстичу дечју машту и стваралаштво. Уређивала је часопис „National Geographic Junior“. За своје књиге добила је неколико награда. Удата је и има двоје деце. У књизи „Од читања се расте“ било ми је занимљиво то што девојчица која је први разред не уме да чита. Одмах сам се сетила себе: Када сам била први разред, ни ја нисам умела да читам. И онда је једном приликом учитељица рекла мојој мами да са мном вежба читање.Осећала сам се као да једина у разреду не знам да читам. Зато ми је ова књига привукла пажњу. Девојчица која се зове Тамара не умеда чита, ни да пише. Мама и тата су веома разочарани, чак се тата и љути. Тамара много не хаје за њихове бриге и љутњу. Уз помоћ једног деде, опосума, Хајди и интернета, Тамара је научила да чита и пише. Ауторка књиге хтела је да каже да учење и писање није баук и да није страшно што деца не умеју да читају и пишу иако су кренула у школу. Тема је савремена и односи се на родитеље који много очекују од своје деце на почетку школовања. Ликови су из свакодневног живота, чак и име девојчице је типично.Имам и ја другарицу Тамару са којом волим да се дружим. Заплет радње почиње у када Тамарини родитељи почињу да се љуте и да се међусобно окривљују за то што њихова ћерка још увек не зна да чита. Решење је, у ствари, врло једноставно. Весела, раздрагана и здрава девојчица, упознаје деду и једну Хајди који је уводе у свет читања и писања. Помоћу коришћења интернета, Тамара почиње да чита. Књига је веома занимљива, има много дијалога између ликова и кратких и јасних описа. Ово је мој омиљени цитат из књиге, из којег се види колико је мајци стало да Тамара научи да чита и пише, али Тамара није заинтересована за то: „Сада је моја мама још очигледнија него што је била: - Добро, дете, шта да радим са тобом? - Води ме у зоолошки врт. - Не глупирај се Тамара. Хоћу озбиљно да поразговарамо. - И ја хоћу озбиљно да разговарамо. Ја не волим слова и немој више да ме тераш да читам!“
  2. 2. Лик деде је оличење стрпљивости, смирености и зато је он тај који је покренуо Тамару и увео у свет читања. Ауторка на тај начин жели да прикаже да са децу треба полако и без љутње и беса уводити у обавезе. Детету треба пружити подршку око ствари које су за њега нове и тешке. Важно је знати да је дете које је пошло у школу још увек мало, да воли да се игра и да кроз игру треба да уђе у свет књига, читања и писања. Дете воли приче, бајке, оно је весело и воли да са родитељима разговара о свему. За мене је ова књига значила много, јер и ја када сам пошла у први разред нисам знала да читам и пишем. Више сам волела да се играм са новим другарима којре сам упознала у школи. Мени је мама помогла да савладам читање и писање. Са њом сам вежбала. Моја мама није као Тамарина. Она се није љутила на мене што не знам да читам. Моја мама је блага и тиха и уз њену помоћ успевам да решим многе ствари које су тешке за мене. Даница Павићевић, 2/2 ОШ „Ђорђе Крстић“ Београд

×