SlideShare uses cookies to improve functionality and performance, and to provide you with relevant advertising. If you continue browsing the site, you agree to the use of cookies on this website. See our User Agreement and Privacy Policy.
SlideShare uses cookies to improve functionality and performance, and to provide you with relevant advertising. If you continue browsing the site, you agree to the use of cookies on this website. See our Privacy Policy and User Agreement for details.
Successfully reported this slideshow.
Activate your 30 day free trial to unlock unlimited reading.
1.
Није школа само за ђаке
Сва деца радовала су се викенду и једва чекала да зазвони петком за крај школског
часа. Тада су сви истрчавали из учионице, јурећи низ степенице право у школско двориште
и паркове.
Чим би се светла угасила и домар закључао школу, тамо се будио нови свет. Све
клупе, столице, креде, сунђери, књиге и лопте појуриле би у салу за физичко и тамо би се
дружили. Најстарија и највећа међу њима, директорска фотеља, организовала би остале
да без прљања зидова дођу до сале. Сви су волели музику, дружили се и уживали у томе
што је школа два дана опет само њихова. Морали су да поштују најстаријег и најмудријег,
јер би онај, ко не слуша, био кажњен тако што би следећег викенда остао закључан у
зборници. А правила се морају поштовати! Организовали би наградну игру и победник би
освојио награду - излазак изван школе. Те суботе победник је била лопта за одбојку. Кроз
прозор је искочила у двориште и наишла је на неке ђаке. Била је срећна и узбуђена јер су се
деца играла са њом све до мрака. Правила се да је обична лопта и трудила се да нико не
види њен осмех на лицу. Када су се деца већ уморила, лопта се полако, кришом, откотрљала
до улазних врата школе, која су се отворила, и лопта је ушла назад. Испричала је осталима
како јој је било и сви су били срећни.
Нестрпљиво су чекали да дође следећи викенд, како би се слободно дружили и опет
организовали наградну игру. Пала је ноћ и сви су се вратили на своја места. Ујутру је школа
поново била пуна ђака.
Марко Малеш, 5/4
ОШ ,,Ђорђе Крстић“, Београд
1.
Није школа само за ђаке
Сва деца радовала су се викенду и једва чекала да зазвони петком за крај школског
часа. Тада су сви истрчавали из учионице, јурећи низ степенице право у школско двориште
и паркове.
Чим би се светла угасила и домар закључао школу, тамо се будио нови свет. Све
клупе, столице, креде, сунђери, књиге и лопте појуриле би у салу за физичко и тамо би се
дружили. Најстарија и највећа међу њима, директорска фотеља, организовала би остале
да без прљања зидова дођу до сале. Сви су волели музику, дружили се и уживали у томе
што је школа два дана опет само њихова. Морали су да поштују најстаријег и најмудријег,
јер би онај, ко не слуша, био кажњен тако што би следећег викенда остао закључан у
зборници. А правила се морају поштовати! Организовали би наградну игру и победник би
освојио награду - излазак изван школе. Те суботе победник је била лопта за одбојку. Кроз
прозор је искочила у двориште и наишла је на неке ђаке. Била је срећна и узбуђена јер су се
деца играла са њом све до мрака. Правила се да је обична лопта и трудила се да нико не
види њен осмех на лицу. Када су се деца већ уморила, лопта се полако, кришом, откотрљала
до улазних врата школе, која су се отворила, и лопта је ушла назад. Испричала је осталима
како јој је било и сви су били срећни.
Нестрпљиво су чекали да дође следећи викенд, како би се слободно дружили и опет
организовали наградну игру. Пала је ноћ и сви су се вратили на своја места. Ујутру је школа
поново била пуна ђака.
Марко Малеш, 5/4
ОШ ,,Ђорђе Крстић“, Београд