Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Males

255 views

Published on

Males

Published in: Education
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Males

  1. 1. Није школа само за ђаке Сва деца радовала су се викенду и једва чекала да зазвони петком за крај школског часа. Тада су сви истрчавали из учионице, јурећи низ степенице право у школско двориште и паркове. Чим би се светла угасила и домар закључао школу, тамо се будио нови свет. Све клупе, столице, креде, сунђери, књиге и лопте појуриле би у салу за физичко и тамо би се дружили. Најстарија и највећа међу њима, директорска фотеља, организовала би остале да без прљања зидова дођу до сале. Сви су волели музику, дружили се и уживали у томе што је школа два дана опет само њихова. Морали су да поштују најстаријег и најмудријег, јер би онај, ко не слуша, био кажњен тако што би следећег викенда остао закључан у зборници. А правила се морају поштовати! Организовали би наградну игру и победник би освојио награду - излазак изван школе. Те суботе победник је била лопта за одбојку. Кроз прозор је искочила у двориште и наишла је на неке ђаке. Била је срећна и узбуђена јер су се деца играла са њом све до мрака. Правила се да је обична лопта и трудила се да нико не види њен осмех на лицу. Када су се деца већ уморила, лопта се полако, кришом, откотрљала до улазних врата школе, која су се отворила, и лопта је ушла назад. Испричала је осталима како јој је било и сви су били срећни. Нестрпљиво су чекали да дође следећи викенд, како би се слободно дружили и опет организовали наградну игру. Пала је ноћ и сви су се вратили на своја места. Ујутру је школа поново била пуна ђака. Марко Малеш, 5/4 ОШ ,,Ђорђе Крстић“, Београд

×