1.
Чаробни крчаг
Био једном један млинар. Живео је са женом. Били су сиромашни, али су се много
волели.
Ближила им се годишњица брака. Млинар је желео да изненади своју жену, па је
отишао на пијацу да јој нешто купи. Све је било скупо. Баш када је хтео да крене кући,
заустави га човек који је носио крчаг. Питао га је да ли жели да га купи. Крчаг је имао
повољну цену и млинар га је купио. Сакрио је крчаг у млину.
Свакодневно је радио свој посао. Једног дана му је у посету дошао човек који се
чамцем спустио низ реку. Млинар није имао чиме да га почасти, па је напунио крчаг
водом и понудио га. Човек је одмах почео да прича да је кренуо у оближњу пећину да
нађе скривено благо. Одједном је заћутао. Разговор је даље текао без освртања на благо.
Опет је попио воду из крчага. Затим настави да прича да су гусари сакрили благо испод
камена са десне стране улаза. Опет је заћутао. Млинар је почео да сумња да када се попије
вода из крчага неконтролисано изговарамо скривене мисли. Путник је био уморан, па му
је млинар понудио преноћиште. Док је путник спавао, млинар је отишао да провери да
ли је благо заиста испод стене. Благо је било на месту где је путник рекао да ће бити. То
су била два ћупа са златом. Један ћуп је оставио путнику, а други је однео својој жени.
Од тог блага направили су кућу и купили доста земље. Млинар је постао домаћин и газда
највећег имања у селу. Чувао је крчаг за успомену на путника кога више никад није
видео.
Млинар и његова жена живели су срећно до краја живота.
Урош Томић, 5/4
ОШ ,,Ђорђе Крстић“, Београд
Млинарева воденица