Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Sportske.pripreme.rs ljudsko telo-zanimljive_cinjenice

298 views

Published on

Mnoga od najuzbudljivijih otkrića na svim naučnim poljima već odavno se dešavaju u ljudskom telu. Od DNK do atoma unutar nas, ljudsko telo je pravi dragulj.

Published in: Sports
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Sportske.pripreme.rs ljudsko telo-zanimljive_cinjenice

  1. 1. Ljudsko telo: Zanimljive činjenicesportske.pripreme.rs /2013/03/16/ljudsko-telo-zanimljive-cinjenice/Ljudsko telo: Činjenice vredne divljenjaMnoga od najuzbudljivijih otkrića na svim naučnim poljima već odavno se dešavaju u ljudskom telu. Od DNKdo atoma unutar nas, ljudsko telo je pravi dragulj.Slepo crevoSlepo crevo se tretira kao deo tela koji je odavno izgubio svoju f unkciju i koji povremeno može da se inf icirai dovede do upale. Međutim, nedavno je otkriveno da je slepo crevo izuzetno korisno bakterijama kojepomažu f unkcionisanju digestivnog trakta. One ga koriste kako bi došle do predaha nakon obavljanja svojedužnosti u digestivnom traktu, a to je takođe i mesto gde se razmnožavaju i dopunjuju svoj broj.Ogromni molekulPraktično sve što se nalazi oko nas sačinjeno je iz molekula. Oni se razlikuju u svojoj veličini, od prostogpara atoma, poput molekula kiseonika, do kompleksnih organskih struktura. Međutim, najveći molekul uprirodi nalazi se u našem telu. U pitanju je hormozom 1. Normalna ljudska ćelija sadrži 23 para hromozoma usvom jezgru, a svaki je veoma dugačak molekul DNK. Hromozom 1 je najveći i sadrži oko 10 milijardi atoma.Ukupan broj atomaVeoma je teško shvatiti koliko su mali atomi koji čine ljudsko telo dok ne vidite njihov ukupan broj. Odraslaosoba sačinjena je iz 7,000,000,000,000,000,000,000,000,000 atoma.Gubitak krznaMožda se čini teško za poverovati, ali ljudi imaju podjednak broj dlaka na telu kao šimpanze. Međutim, našedlake su beskorisne i toliko tanke da su gotovo nevidljive. Nauka još nije apsolutno sigurna zašto su ljudiizgubili zaštitničko krzno. Pretpostavlja se da je to zbog toga kako bi se rani ljudi lakše znojili ili da bi seotežalo parazitima kao što su krpelji da se kače za ljude, ili možda čak i zbog toga što su naši preci bilivodozemci.Evolucija jezeJeza predstavlja poslednji trag naših evolucionih predaka. Do jeze dolazi kada se maleni mišići oko korenasvake dlake zgrče, što dodatno učvršćuje dlaku. Dok je čovek imao krzno, jeza bi ga dodatno učvrstila štoga je činilo odličnim izolatorom. Međutim, sa tankom dlakom današnjih ljudi, jeza samo čini da naša kožaizgleda čudno.Takođe, dlake nam se usprave kada smo uplašeni. Mnogi sisari nakostrše svoje krzno kada se nalaze uopasnosti kako bi izgledali veće, a samim tim i opasnije. Ljudi su takođe to činili u prošlosti, ali sada je i tajef ekat jeze uništen iako i dalje osećamo dizanje dlaka, samo što ne dolazi do našeg vizuelnog povećanja.
  2. 2. Svemirska traumaU naučno-f antastičnim f ilmovima užasne stvari se dešavaju sa ljudskim telom kada ono napusti svemirskibrod bez zaštitnog odela. Međutim, to je samo f antastika. U stvarnom životu postojala bi mala neprijatnostusled širenja vazduha unutar tela, ali ne bi bilo ništa od holivudskih eksplozija.Iako tečnost zaista ključa u vakuumu, pritisak krvi kod čoveka reguliše cirkulativni sistem tako da bi sve bilou redu.U svemiru zaista jeste hladno, ali čovek ne bi izgubio svoju telesnu temperaturu toliko brzo, a kao što totermos boce pokazuju, vakum je odličan izolator.U praksi, ono što bi vas u svemiru ubilo jeste nedostatak vazduha.Kolaps atomaAtomi koji sačinjavaju naše telo uglavnom su prazan prostor. Uprkos njihovom velikom broju, bez togprostora ljudi bi bili znatno sitniji, znatno. Jezgro koje čini veći deo materije atoma toliko je manje od celestrukture da se može porediti sa muvom u katedrali. Ukoliko bi izgubili sav prazan prostor, naše telo moglobi da se smesti u kocku čije strane su manje od petstotog dela centimetra.Elektromagnetno odbijanjeAtomi koji sačinjavaju materiju nikada se ne dodiruju. Što su bliži jedan drugom, to je veće odbijanje izmeđunjih. To se dešava čak i kada su objekti u direktnom kontaktu – kada sedimo na stolici, mi je zapravo nedodirujemo. Mi levitiramo na maloj udaljenosti od nje. Ova elektromagnetna sila je znatno jača od silegravitacije – oko milion milion milion milion puta jača.Mi smo svemirska prašinaSvaki atom u našem telu je star milijardama godina. Vodonik, najčešći element u univerzumu i važan deonašeg tela, stvoren je u Velikom prasku pre 13.7 milijardi godina. Teži atomi kao što su ugljenik i kiseonikskovani su u zvezdama pre 7 i 12 milijardi godina. Nakon što su neke od tih zvezda eksplodirale oni surasuti po svemiru. neke od tih eksplozija bile su toliko moćne da su stvorile elemente teže od gvožđa, kojezvezde nisu u stanju da stvore. Sve ovo znači da su komponente našeg tela zaista drevne, mi smosvemirska prašina.Kvantno teloJedna od naučnih misterija jeste kako nešto čvrsto i jasnokao što je ljudsko telo može da bude sačinjeno iz kvantnihčestica koje se čudno ponašaju kao što su atomi i njihovisastavni delovi.Ukoliko tražite od nekoga da vam nacrta jedna od atomaiz našeg tela, najverovatnije ćete dobiti sliku sličnusolarnom sistemu – sa jezgrom kao Suncem i elektronimakoji orbitiraju oko njega poput planeta.Ovo je zaista bio rani model atoma, ali je otkriveno da bi se takvi atomi raspali u trenutku.U relanosti elektroni su osuđeni na određene orbite, kao da se kreću po šinama. Oni ne mogu da postojenigde između ovih orbita tako da je potrebno da napravi „kvantni skok“ od jedne do druge. Kvantne čestice,elektroni postoje više kao kolekcija verovatnoća nego kao specif ična lokacija.Crvena krv
  3. 3. Kada vidite kako krv teče iz posekotine možete pretpostaviti da je crvena. To je zato što u njoj ima gvožđa.Međutim, prisustvo gvožđa je samo slučajnost. Crvena boja se pojavljuje zbog toga što je gvožđe vezano uprstenu atoma u hemoglobinu nazvanom porif irin i oblik njegove strukture je zaslužan za boju.Strani DNKIznenađujuće, sav koristan DNK u našim hromozomima ne dolazi od naših evolucionih predaka – nešto odtoga je pozajmljeno sa drugih mesta. Naš DNK sadrži gene barem osam retrovirusa. To su virusi koji koristemehanizme ćelije za kodiranje DNK kako bi je preuzeli. U nekom trenutku ljudske istorije ovi geni su postalideo ljudske DNK. Ovi viralni geni obavljaju važne f unkcije u ljudskoj reprodukciji, a opet, potpuno su straninašem genetskom nasleđu.Drugi životUkoliko pogledamo brojke, unutar čoveka postoji vipe bakterijskog života nego ljudskog – otprilike 10 putaviše. Mnoge od bakterija koje nas zovu domom su prijateljske u smislu da nam ne čine zlo. Neke su ikorisne.Osvajači trepavicaU zavisnoti od vaših godina, veoma je verovatno da vaše trepavice imaju grine. Ova mala stvorenja žive ustarim ćelijama kože. Uglavnom su bezopasne, iako kod malog broja ljudi mogu izazvati alergijske reakcije.Ove grinje izuzetno su sitne, mogu narasti do trećine milimetra, i skoro su providne pa ih je nemoguće uočitigolim okom. Skoro polovina populacije ih ima.Fotonski detektoriNaše oči vrlo su osetljive,i mogu da detektuju svega nekoliko f otona svetlosti. Ukoliko prilikom vedre večeripogledate sazveđže Andromedu, mali mutan delić svetla vidljiv je golim okom, ukoliko možete da gaprimetite, dosegli ste maksimum ljudskog vida bez upotrebe tehnologije.Mnoštvo senzoraUprkos tome što su vam rekli, imate više od pet čula. Stavite vašu ruku nekoliko centimetara od vreloggvožđa. Nijedno od vaših čula nije u stanju da vam kaže da ćete se opeći. A ipak osećate da je gvožđe vrelosa distance i nećete ga dodirnuti. To je zahvaljujući dodatnom čulu – toplotnim senzorima u koži. Na sličannačin možemo da detektujemo bol ili da primetimo da se nalazimo naglavačke.Još jedan brz test. Zatvorite vaše oči i dodirnite nos. Prilikom ovoga ne koristite veliku petorku čula kako biga pronašli već propriocepciju. Ovo je čulo koje detektuje gde se nalaze delovi tela u odnosu jedno nadrugo. U pitanju je meta-čulo koje kombinuje znanje vašeg mozga o tome šta rade vaši mišići sa osećajemza veličinu i oblik vašeg tela.Prave godinePoput pileta, ljudski život počinje sa jajetom. Međutim, postoji značajna razlika između ljudskog i kokošijegjajeta koji utiče na vaše godine. Ljudsko jaje se stvara u našoj majci – ali iznenađujuće je to što je onof ormirano kada je ona bila embrion. Formiranje vašeg jajeta i polovina DNK dolazi od majke i može sesmatrati prvim momentom vašeg postojanja. I desio se pre nego što je vaša majka bila rođena.Epigenetski uticajMislili smo da su geni ključan f aktor u određivanju našeg f izičkog izgleda, međutim, oni su samo mali deoDNK. Verovali smo da je ostalih 97 odsto samo đubre ali sada shvatamo da epigenetika – procesi koji seodvijaju van gena, takođe imaju jako velik značaj na naš razvoj. Neko vreme bili smo zbunjeni kako jemoguće da je 20.000 gena (znatno manje od broja u pojedinim vrstama pirinča) zaduženo za našespecif ikovanje. Pravo saznanje jeste da je ostalih 97 odsto podjednako važno.
  4. 4. Svesna akcijaUkoliko ste kao većina ljudi, lociraćete vašu svest odmah iza očiju, kao da se tamo nalazi mala osoba kojaupravlja znatno većim uređajem – vašim telom. Znate da to zapravo nije istina, ali vaša svest ima nezavisnopostojanje i govori telu šta da radi.U stvarnosti, mnogo toga dolazi iz vaše podsvesti. Neki zadaci uz prasku postaju automatski, tako da višene moramo da razmišljamo o svakodnevnim akcijama. Kada se to dešava, procesi se predaju jednom odnajprimitivnijih delova mozga.Optička varkaSlika sveta koju vidimo je veštačka. Naš mozak ne stvara slike na isti način kao i kamera. Umesto toga,mozag konstruiše model sveta uz pomoć modula koji mere svetlo i senke, zakrivljenost itd… Ovouprošćava mozgu da sam upiše potrebne inf ormacije u mrtav ugao, deo naših mrežnjača gde se optičkinervi spajaju i koji nema senzore. On takođe kompenzuje brze i nagle pokrete naših očiju odajući lažnu slikukonstantnog vida.Loša strana svega ovoga jeste to što je naše oči lako prevariti. Filmovi i optičke iluzije f unkcionišu tako štoobmanjuju mozak kada je ono što oči vide u pitanju.Izvor: b92.net

×