Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Sportske.pripreme.rs dugorocna priprema-mladih_sportista

329 views

Published on

Predstavićemo najznačajnije i najopštije aspekte dugoročne pripreme mlađh sportista. U njih spadaju: sadržaj i redosled različitih faza, pojam osetljivih perioda u dugoročnoj pripremi i osnove prepoznavanja talentovanih mladih sportista.

Published in: Sports
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Sportske.pripreme.rs dugorocna priprema-mladih_sportista

  1. 1. DUGOROČNA PRIPREMA MLADIH SPORTISTAsportske.pripreme.rs /2013/03/20/dugorocna-priprema-mladih-sportista/Sportska karijera svetski poznatih, a takođe i manje uspešnih sportistau velikoj meri zavisi od ranijeg perioda dugoročne pripreme koja običnopočinje u detinjstvu. Predstavićemo najznačajnije i najopštije aspektedugoročne pripreme mlađh sportista. U njih spadaju: sadržaj i redosledrazličitih f aza, pojam osetljivih perioda u dugoročnoj pripremi i osnoveprepoznavanja talentovanih mladih sportista.Faze i detalji dugoročne pripreme* zavisi od pojedincaTrajanje f aze preliminarne pripremetraje od 1-3 godine, u zavisnosti odspecif ičnih sportskih zahteva i uzrastau kom sportista započinje sistematskitrening. Očigledno da je pogodno doba započinjanje treninga za svaki uzrast drugačiji.U savremenom sportu postoji opšta tendencija smanjenja donje starosne granice za početak pripreme uodređenom sportu. Postoji više razloga kojima se to može objasniti: dostupnost veoma kvalitetne opremeza decu, bolji trenažni uslovi, medijska popularizacija dečijih sportskih aktivnosti i primeri svetski poznatihsportista koji su svoju sportsku pripremu započeli veoma rano. Spuštanje granice u započinjanju treninga itakmičenje u velikoj meri se odrazilo na međunarodne i nacionalne sportske organizacije.Na primer, pre nekoliko decenija postojala je opšta saglasnost po pitanju toga da dečaci ne trebada započnu dizanje tegova pre 14 godine. Međutim, opšta praksa danas u svetu je da školska decau uzrastu od 11 i manje godina učestvuju u međunarodnim takmičenjima u dizanju tegova. Svakako,od specifične prirode svakog posla zavisi kada novajlije mogu da počnu sa treniranjem i kolikodugo će trajati preliminarna priprema.Osetljivi periodi u razvoju različitih motoričkih sposobnostiNaučnici i sportski praktičari su primetili da se tokom određenih perioda života određene motoričkesposobnosti lakše razvijaju nego u drugim. Ovi periodu nazivaju se “osetljivi periodi” i zasnivaju se nasledećim f iziološkim činiocima:prirodan razvoj f izičkih (motoričkih) sposobnosti i f izioloških f unkcija kod dece i omladine nijeravnomeran. Osetljivi (senzitivni) periodi omogućavaju brzi napredak i najpovoljniji stepen razvojaodređenih sposobnostiperiodi ubrzanog i usporenog f izičkog razvoja ne odvijaju se istovremeno za sve sposobnosti. Nekiod njih nastupaju ranije a neki kasnije.
  2. 2. MIKROCIKLUSIMikrociklus je najkraći trenazni ciklus koji sadrži određen broj pojedinačnih treninga i traje nekoliko dana,obično jednu nedelju. Razlog toga nije f iziološke već društvene prirode. Naime, sportisti izvesno vremetroše na svoje obrazovanje koje usklađuju sa prof esionalnom aktivnošću, i prirodno, žele da provodevikend sa porodicom i prijateljima. Ipak, trenažni kampovi omogućavaju obrazovanje kraćih i dužihmikrociklusa. Postoji 6 tipova mikrociklusa: uvodni, sa opterećenjem, udarni, predtakmičarski,takmičarski i oporavljajući.Mikrociklus za održavanje specifične forme u ekipnim sportovima (takmičarski mikrociklus)Za pripremu sportista u ekipnim sportovima u okviru sezone postoje veoma specif ični zahtevi u primeni blokperiodizacije u trenažnom konceptu. Sportska sezona u f udbalu traje 20-35 nedelja sa veoma ograničenommogucnošću uvođenja visokokoncentrisanih trenažnih blokova. Uobičajeno vreme između utakmicaneomogućava ef ikasan rad na više različitih trenažnih ciljeva, kao sto je metaboličko kondicioniranje,maksimalna i eksplozivna snaga, prevencija povreda, tehničko-taktičke veštine, izdržljivost i aktivanoporavak. Stoga prioritete treninga treba strogo odrediti i držati ih se.Prvi mini blok (od ponedeljka dopetka) posvećen je uglavnomrazvoju sposobnosti snage koje suspecif ične za određeni sport,odnosno razvijanju maksimalne ieksplozivne snage kaodominantnih trenažnih ciljeva. Miniblok počinje treningom za aktivanoporavak korišćenjem srednjeg ili malog nivoa opterećenja u vežbama za opštukondiciju.Dominantan trenažni cilj trebalo bi postići u 2 ključna treninga, koji se kombinuju sasrednjim nivoom opterećenja u timskoj praksi (utorak uveče) i kondicionim treningom zaobnavljanje (sreda posle podne).Drugi mini blok (od četvrtka do subote) usmeren je na ekipnu praksu specif ičnu za određeni sport ineposrednu pripremu za predstojeću utakmicu. Ovaj blok obuhvata obavezne 2 mini timske prakse.Kako organizovati mikrociklusProces stvaranja mikrociklusa može se predstaviti kao redosled izvođenja specif ičnih operacija. Ovo suopšta pravila pravljenja mikrociklusa.Prvo pravilo-prioritet ključnih treninga. Sadržaj i trenažni modalitet ključnih treninga određuju glavnief ekat i smer čitavog mikrociklusa.Drugo pravilo-organizacija ključnih treninga. Pri strukturiranju treninga koji se izvode pre ili posleključnih treninga, treba imati u vidu njihov međusobni uticaj. Prethodni trening utiče na osetljivostsportiste na razvojna opterećenja, dok naredni trening utiče na akumulaciju zamora i processobnavljanja.Treće pravilo-raspodela sredstava za obnavljanje. Sredstva za obnavljanje, odnosno obnavljajućitreninzi i vežbe (aerobne vežbe niskog intenziteta, istezanje, opuštanje, vežbe disanja) i postupci zaoporavak (masaža, sauna, hidro i f izioterapija) čine neizostavni deo trenažnog koncepta.
  3. 3. Četvrto pravilo-uvođenje radnih opterećenja i maksimalnih nivoa opterećenja. Obično se zbogslobodnog dana kada sportista ne trenira smanjuje njegova spremnost za velika opterećenja. Stoga,prvi trening u mikrociklusu ne treba da bude ključni.Peto pravilo-praćenje treninga. Podaci koji su dobijeni posle izvođenja ključnih treninga najbolji supokazatelj trenutnog stanja sportiste, odnosno njegovih trenutnih postignuća (srčana f rekvencija,koncentracija laktata u krvi, stepen doživljenog naprezanja itd)Izvor: fudbalskitrening.com

×