Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević

Related Books

Free with a 30 day trial from Scribd

See all

Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević

  1. 1. Autor: DunjaErcegovčević
  2. 2. • Ćelija je osnovna strukturna i funkcionalna jedinica građe svih živih bića, osim virusa.• U prirodi postoje mnogi organizmi koji se sastoje od jedne ćelije.• Ćelije se međusobno razlikuju, ali imaju neke zajedničke osobine: ~ Rast koji karakteriše neku vrstu ćelije ~ Obavljanje određenih funkcija ~ Primanje signala iz spoljašnje sredine koje ćelijana određeni način odgovara ~ Život ćelije se završava ili deobom ili ćelijskomsmrću ~ Jedinstven hemijski sastav ~ Jedinstvena građa ~ Metabolizam (svi procesi koji se odvijaju u živojćeliji, kako sinteze, tako i razgradnje materija)
  3. 3. • Ćelije mogu imati različite oblike:~ Eritrociti (krv)~ Mišićne~ Stoma na listu~ Nervna~ Dijatomeja~ Paramecijum~ Spermatozoidi~ Masna~ Koštane• Ćelije mogu imati različitu građu i oblike u zavisnosti od funkcije.
  4. 4. Razlike između biljne i životinjskećelije
  5. 5. • Na površini svake ćelije nalazi se ćelijska membrana.• Ćelijska membrana sačinjena je od dva sloja masti (fosfo – liipidi) i proteina koji su uronjeni između ta dva sloja fosfo – lipida.• Uloge membrane su: ~ Daje oblik ćeliji ~ Ograničava ~ Štiti ~ Selektivna prpustljivost• Selektivna prpustljivost je osobina zahvaljujući kojoj membrana kontroliše šta može u nju da uđe, a šta da izađe pomoću proteina koji su u obliku ,,tunela‚‚. Prolaz je regulisan po
  6. 6. • Citoplazma predstavlja unutrašnji sadržaj ćelije, odvojen od jedra, u kome se nalaze ćelijske organele.• Tečna je, želatinozna masa koja neprekidno struji.• Najvećim delom je sačinjena od VODE u kojoj se nalaze neorganske (minerali) i organske (belančevine, masti, šećeri) materije neophodne ćeliji.• Citoplazma ima: mehaničku ulogu (održava oblik i formu ćelije), zaštitnu ulogu (služi kao jastuk u slučaju da dođe do naglog udara ćelije i na taj način zaštiti ćelijske organele), mesto je vitalnih reakcija neophodnih za život (ćelijski metabolizam).
  7. 7. • Sastoji se od mnogobrojnih vlakana• Daje ćeliji oblik i čvrstinu i prisutan je u svim tipovima ćelija.• Izgrađen je od preko 20 belančevina koje omogućavaju: • Promenu oblika ćelije • Kretanje organela i same ćelije • Međusobno povezivanje ćelija • Deobu ćelija i kretanje hromozoma jer izgrađuju deobno vreteno.
  8. 8. • Mitrohondije su energetske organele, u kojima se stvara energija neophodna ćeliji kroz proces ćelijskog disanja.• Za mitrohondije se može reći da su kao ćelijske termoelektrane.
  9. 9. • Građa jedra:1. Jedrov ovoj (od 2 membrane)2. Jedrove pore3. Jedarce4. Hromatin (nasledni materijal)5. Jedrova plazma (gušća od citoplazme)• Hromatin je nasledni materijal koji je isti u svakoj ćeliji jednog organizma.• Hromatin je sačinjen od dezoksiribonukleinske kiseline (DNK)• GENI su delići DNK, i predstavljaju osnovne jedinice nasleđivanja i promenljivosti svakog živog bića• Kada ćelija obavlja svoju ulogu, molekul DNK je raspleten, u vidu konca, i tada ga označavamokao HROMATIN• Kada se ćelija deli, molekul DNK je 1-jedrov ovoj; 3-jedrove spiralizovan i onda je u vidu HROMOZOMA. pore; 4-jedarce; 5- hromatin; 6-jedrova plazma.
  10. 10. • Jedarce služi za stvaranje ribozoma.• Loptastog oblika.• Jedarce se nalazi u unutršnjem sadržaju jedra (nukleoplazmi) od koje nije odvojeno membranom.• Jedro može da sadrži jedno ili više jedarca.
  11. 11. • Ribozomi su granule koje učestvuju u sintezi proteina.• Ne možemo ih nazvati pravim organelama jer nisu odvojeni od citoplazme sopstvenom membranom.• Ribozomi se nalaze i u nekim organelama kao što su plastidi, mitohondrije i jedro, pa se takvi ribozomi označavaju kao organalni ribozomi.• Ribozomi predstavljaju glavnu sponu između informacija uskladištenih u DNK i ćelije jer se na njima vrši prevođenje „zapisa“ sa gena u proteine.
  12. 12. • Endoplazmatični retikulum je organela koja je izgrađena od membrana i pruža se gotovo kroz celu ćeliju poput mreže. Pruža se od jedra pa kroz ćeliju pa sve do spoljašnje ćelijske membrane.• Razlikuju se dva tipa endoplazmatičnih retikuluma:  Hrapavi endoplazmatični retikulumi (granulirani) - uloga mu je sinteza proteina zajedno sa ribozomima  Glatki endoplazmatični retikulumi učestvuje u sintezi masti, razgradnji otrova i holesterol pretvara u vitamin D uz pomoć Sunčane svetlosti.
  13. 13. • Goldžijev aparat je ćelijska organela koja je dobila ime po naučniku Kamilo Goldži–ju koji ga je otkrio.• Funkcija Goldžijevog aparata : ~ Završnica sinteze belančevina imasti ~ Sekrecija (izlučivanje)• Vezikule, mehurići koji se odvajaju od Goldžijevog aparata, u sebi sadrže materije koje je potrebno sprovesti u neki drugi deo tela od ćelije u kojoj su nastali. To se obavlja procesom sekrecije. Vezikule otplivaju do ćelijske membrane, stope se sa njom i njihov sadržaj se pri tome izbaci iz ćelije.
  14. 14. • Lizozomi imaju oblik kesica obavijenih jednostrukom membranom.• Nazivaju se ’’ organele za varenje’’ .• U njima se mogu razložiti različite materije, strane materija ili čak čitave ćelije (npr. bakterije), delovi sopstvene ćelije a u određenim uslovima i čitava ćelija (’’kese samoubice’’)
  15. 15. • Centriole su nemembranske organele koje izgledajukao kratke cilindrične ili granularne strukture.• Nalaze se u blizini jedra i Goldžijevog aparata.• U ćelijama se obično nalazi samo jedan par centriola koje su upravne jedna na drugu.• Funkcija ove organele je obrazovanje deobnog vretena, strukture neophodne za deobu ćelije.

×