Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Pušenje i zavisnost, Snežana Alčaz

158 views

Published on

Pušenje i zavisnost: Jedna od najopasnijih bolesti zavisnosti današnjice
Snežana Alčaz, Služba stacionarnog lečenja i zdravstvene nege, Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti

Published in: Health & Medicine
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Pušenje i zavisnost, Snežana Alčaz

  1. 1. PUŠENJE I ZAVISNOST: JEDNA OD NAJOPASNIJIH BOLESTI ZAVISNOSTI DANAŠNJICE Mr sc med dr Snežana Alčaz Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti
  2. 2. Zašto ljudi puše? Zašto počinju? ■ Socijalizacija ■ Smanjenje stresa ■ Emocionalna podrška ■ Smanjenje dosade/popunjavanje vremena ■ Ugledanje na druge ■ Prihvatanje Zašto nastavljaju? ■ZAVISNOST- ICD-10 F 17.2
  3. 3. Zavisnost od duvana je najčešća i najsmrtonosnija bolest zavisnosti ■ Pušenje cigareta je vodeći preventibilni uzrok smrti ■ Oko polovine dugogodišnjih pušača umire od bolesti vezanih za pušenje ■ Više ljudi umire od cigareta nego od AIDSa, saobraćajnih udesa, samoubistava, ubistava i ilegalnih droga zajedno
  4. 4. ■ “The Surgeon General's Report” iz 1964. godine je prvi put jasno doveo u vezu pušenje i rak pluća i doneo zaključak da je pušenje duvana vrsta zavisnosti. ■ Mada je prihvaćeno kao klinički entitet, zavisnost od duvana se prvi put pominje u 1980. godine u trećoj reviziji DSM (DSM-III) i devetoj reviziji Međunarodne klasifikacije bolesti (ICD-9).
  5. 5. ZAŠTO DUVAN IZAZIVA ZAVISNOST? ■ Većina pušača koristi duvan regularno zato što je zavisna od nikotina. ■ Nikotin delovanjem na mozak aktivira moždane krugove koji regulišu osećanja zadovoljstva (takođe poznate kao put nagrađivanja) podižući nivo dopamina.
  6. 6. Nikotin • Pod njegovim dejstvom u mozgu se oslobađaju: • Noradrenalin (porast koncentracije i bolje pamćenje), serotonin ( smanjenje anksioznosti), dopamin (zadovoljstvo), acetilholinski receptori (supresija apetita, smanjenje bola, porast TA) • ZAVISNOST, HRONIČNA BOLEST
  7. 7. Snežana Alčaz Da li samo nikotin stvara zavisnost? ■ Većina pušača koristi duvan regularno zato što je zavisna od nikotina. ■ Ima dokaza da nikotin nije jedini psihoaktivni sastojak duvana. ■ Za sada neidentifikovani sastojak dovodi do pada nivoa dve forme MAO, A i B, što rezultira povišenjem nivoa dopamina.
  8. 8. ■ Studije na životinjama pokazuju da acetaldehid, supstanca koja se nalazi u duvanskom dimu a nastaje sagorevanjem šećera koji se dodaju duvanu da bi popravili ukus, dramatično povećava sposobnost nikotina da oslobodi dopamin i doprinosi zavisnosti od duvana.
  9. 9. ■ Iz zapaljene cigarete nikotin se absorbuje kroz kožu i sluzokožu koja oblaže usta i nos, ili inhalacijom kroz pluća i preko arterijske cirkulacije dospeva u CNS za manje od 15 sekundi. ■ Vrhunac bihejvioralnih i kardiovaskularnih efekata je posignut za nekoliko minuta. ■ Nikotin se metabolizira u jetri i ima poluvreme života od oko 2 sata.
  10. 10. ■ Akutni efekti nikotina iščezavaju za nekoliko minuta, čineći da pušači često uzimaju nove doze tokom dana, pokušavajući da održe prijatne efekte nikotina i da preveniraju apstinencijalnu krizu. ■ Tipičan pušač uvlači dim cigarete 10 puta tokom perioda od 5 minuta koliko cigareta gori. Tako, osoba koja puši oko 1-1,5 pakovanja cigareta (20- 30 cigareta) dnevno, dobija 300 “udaraca” nikotina tokom 24 h. ■ Na ovaj način se razvija akutna tolerancija, tako da je prva jutarnja cigareta mnogo potentnija od svih kasnijih.
  11. 11. Kako nikotin proizvodi efekte? ■ Nikotin deluje na nikotinske receptore. Nikotinski acetilholinski receptori (nAChRs) se nalaze na neuronima u cerebralnoj kori, talamusu, hipotalamusu, hipokampusu, bazalnim ganglijama i moždanom stablu. ■ Mehanizmi zavisnosti od duvana su modulirani dopaminom. Mezolimbički dopaminergički neuroni u nucelus accumbesu imaju multiple nikotinske holinergičke receptore. Kada su aktivirani nikotinom, ovi receptori povećavaju otpuštanje dopamina. Nikotin takođe, podiže nivo noradrenalina, adrenalina, serotonina, korizola i endorfina.
  12. 12. ■ Neposredno po izlaganju nikotinu oseti se “rush” ili “kick” izazvan delimično stimulacijom nadbubrežnih žlezda i rezultujućim otpuštanjem adrenalina. ■ Skok adrenalina stimuliše telo i proizvodi naglo oslobađanje glukoze kao i porast krvnog pritiska, ubrzanje respiracija i pulsa. ■ Nikotin takođe suprimira otpuštanje insulina iz pankreasa, što znači da su pušači uvek pomalo hiperglikemični. ■ Na kraju, nikotin indirektno izaziva otpuštanje dopamina iz regiona mozga koji kontrolišu zadovoljstvo i motivaciju.
  13. 13. Šta se dešava kada se nikotin uzima duže vremena? ■ Ponavljano izlaganje nikotinu rezultira u razvoju tolerancije. ■ Nikotinski receptori su neobični po tome što se vrlo brzo desenzitišu. Istovremeno, ponovljena upotreba nikotina dovodi do povećanja broja receptora (a ne do smanjenja kao kod drugih zavisnosti). Ova dva fenomena govore da da nikotin možda ima parcijalno agonističko- antagonističko dejstvo na receptore.
  14. 14. ■ Prestanak upotrebe nikotina je praćen apstinencijalnim sindromom koji može da traje i više od mesec dana. ■ Nikotinski apstinencijalni sindrom obuhvata: žudnju za duvanom (nikotinom), iscrpljenost, anksioznost, disforično raspoloženje, razdražljivost ili nemir, nesanicu, povećan apetiti, pojačan kašalj, otežano pamćenje i otežanu koncentraciju. ■ Simptomi počinju nekoliko časova posle poslednje cigarete, a dostižu vrhunac tokom prvih par dana i mogu nestati nakon nekoliko nedelja. Visok nivo žudnje za nikotinom može perzstirati i duže od 6 meseci.
  15. 15. ■ Cigareta je vrlo efikasan i usavršen sistem dostavljanja droge; nikotin dospeva u CNS za par sekundi proizvodeći vrlo brzo efekte ■ Pušenje je vrlo snažna navika (>200 dimova/dnevno/20 godina) ■ Pušenje omogućava zavisniku da lako titrira dozu, izbegavajući neprijatne efekte predoziranja, a održavanjući željene efekte
  16. 16. ■ Pušenje retko dovodi do oštećenja izazvanog akutnom intoksikacijom, a efekti hronične intoksikacije se vide tek posle niza godina (kod iv zavisnika posle par godina, zavisnika od alkohola 10-20 godina, kod pušača posle 20-30 godina). ■ Dok ilegalne droge imaju promenljiv kvalitet i dozu, ove karakteristike su kod cigareta standardizovane.
  17. 17. ■ Nabavljanje cigareta zahteva mnogo manje napora, a cena je manja nego cena ilegalnih droga. ■ Postoje mnogi enviromentalni signali koji provociraju pušenje (druženje sa pušačima, pijenje kafe, dobar obrok).
  18. 18. Da li je pušenje gateway zavisnost? ■ Često se zaboravlja da mladi u svet zavisnosti od psihoaktivnih droga ulaze preko legalnih psihoaktinih supstanci, pa kasnije prelaze na ilegalne ■ Prva PAS je obično duvan
  19. 19. The association between cigarette smoking and drug abuse in the United States. ■ Lai S1, Lai H, Page JB, McCoy CB. ■ Department of Epidemiology, School of Hygiene and Public Health, Johns Hopkins University, Baltimore, MD 21205, USA. ■ Rezultati studije pokazuju da osobe koje puše cigarete češće koriste kokain (OR = 7.5; 95% CI: 5.7-9.9), heroin (OR = 16.0; 95% CI: 6.8-37.9), krek (OR = 13.9; 95% CI: 7.9-24.5) i marihuanu (OR = 7.3; 95% CI: 6.2-8.7).
  20. 20. Molecular mechanism for a gateway drug: epigenetic changes initiated by nicotine prime gene expression by cocaine. ■ Sci Transl Med. 2011 Nov 2;3(107):107-109. ■ Levine A1, Huang Y, Drisaldi B, Griffin EA Jr, Pollak DD, Xu S, Yin D, Schaffran C, Kandel DB, Kandel ER. ■ Department of Neuroscience, College of Physicians and Surgeons, Columbia University ■ Studija na miševima je pokazala da „pretretman“ miša nikotinom pojačava odgovor na kokain što se vidi po ponašanju miša i sinaptičkim promenama u strjatumu, regionu značajnom uključenom u razvoj zavisnosti.
  21. 21. Inrauterina ekspozicija
  22. 22. Maternal smoking and smoking in adolescents: a prospective community study of adolescents and their mothers. ■ Eur Addict Res. 2003 Jul;9(3):120-30. ■ Lieb R1, Schreier A, Pfister H, Wittchen HU. ■ Clinical Psychology and Epidemiology Unit, Max Planck Institute of Psychiatry, Munich, Germany. ■ Deca majki koje su regularni pušači ili su zavisne od duvana imaju više šansi da koriste duvan ili razviju nikotinsku zavisnost
  23. 23. Elevated risk of tobacco dependence among offspring of mothers who smoked during pregnancy: a 30-year prospective study. ■ Am J Psychiatry. 2003 Nov;160(11):1978-84. ■ Buka SL1, Shenassa ED, Niaura R. ■ Department of Society, Human Development, and Health, Harvard School of Public Health, 677 Huntington Avenue, Boston, MA 02115, USA. ■ Deca čije su majke pušile u trudnoći dvadeset ili više cigareta dva puta češće tokom života razvijaju zavisnost od duvana nego deca majki koje nikada nisu pušile tokom trudnoće.
  24. 24. Vejpovanje, julovanje, Heat-not-burn
  25. 25. E-cigarete ■ Prisutne od 2006. godine ■ Verovatno manje štetne od običnih ■ Izazivaju zavisnost ■ Gateway u pušenje cigareta
  26. 26. Fenomen JUUL ■ Svaki kertridž sadrži 59 mg/ml nikotina, što odgovara količini koja se nalazi u jednoj kutiji cigareta (200 dimova) ■ Tipične e-cigarete sadrže 6- 30mg/ml ■ Specifičan dizajn nalik na USB ■ Primamljivi ukusi-pod pritiskom FDA povlače voćne ukuse od novembra 2018.
  27. 27. Adolescents’ and Young Adults’ Use and Perceptions of Pod-Based Electronic Cigarettes Karma McKelvey, PhD1; Mike Baiocchi, PhD2; Bonnie Halpern-Felsher, PhD1 1Division of Adolescent Medicine, Department of Pediatrics, Stanford University, Palo Alto, California 2Stanford Prevention Research Center, Stanford University, Palo Alto, California JAMA Netw Open. 2018;1(6):e183535. doi:10.1001/jamanetworkopen.2018.3535 ■ Mladi smatraju da su „Pod-based“ e-cigarete manje štetne i manje adiktivne, mada se među njhovim konzumentima registruje više zavisnika od nikotina. ■ Studija je pokazala nesposobnost da povežu ideju o zavisnosti sa doživljajem iste
  28. 28. RENORMALIZACIJA PUŠENJA Heat-not-burn (HNB) ili Heated tobacco products (HTPs) ■ Iqos 2014-Philip Morris ■ Glo 2016-BAT
  29. 29. Kako je Island jedini na svetu rešio problem mladih koji puše, piju i drogiraju se ■ Procenat petnaestogodišnjaka i šesnaestogodišnjaka sa Islanda koji su se opijali 1998. godine je bio 42%, a 2016. godine taj procenat je iznosio samo 5%. Procenat mladih koji su u istom periodu koristili marihuanu je opao sa 17% na 7%. U slučaju pušenja, u istom periodu konzumiranje cigareta je opalo je sa 23% na samo 3%. ■ Harvey Milkman, Inga Dóra Sigfúsdóttir PROTEKTIVNI FAKTORI: ■ Učešće u organizovanim aktivnostima, naročito sportskim – 3 do 4 puta nedeljno. ■ Ukupno vreme provedeno s roditeljima. ■ Osećaj učenika da se o njima vodi računa u školama. ■ Ne ostajanje van kuće u kasnim večernjim satima
  30. 30. HVALA NA PAŽNJI!

×