2. Istorija Loznice
О насељености овог краја, још од праисторије, сведоче
многи археолошки налази. Од око 900. до 300. године старе
ере, ову област насељавали су Илири. Најстарије насеље
Ad Drinum потиче из римског доба.
Насеље на месту данашње Лознице први пут се помиње у
повељи краља Милутина с почетка 14. века, а као паланка
већ 1717. године. Име је вероватно дошло од речи лозица
због великог броја винограда.
У време Првог српског устанка у Лозници је био војвода
Анта Богићевић који је водио Бој на Лозници, што је опевао
Филип Вишњић. Као град насеље Лозница формирало се
1834. године, годину дана после припајања Кнежевини
Србији. Поред мушке основне школе која с прекидима ради
од 1795. године, 1858. године добија и женску, а непотпуну
Гимназију 1871. године. Већ 1888. године Лозница има
новчани завод, штедионицу, суд, болницу.
3. Ljudi
Ljudi su veseli i druželjubivi. Izlaze noću,a danju
spavaju.Vole da putuju i sami i s društvom.
4. Običaji
Još uvek se čuvaju običaji drevni,kao što je
tkanje na razboju i predenje na preslici. U nekim
vodenicama na Žeraviji melje se brašno na
starinski način.
7. Geografija Loznice
Loznica je,možda ne najveći,ali najznačajniji
grad u Mačvanskom okrugu.Nalazi se ispod
planine Gučeva,a na desnoj obali Drine. Ima
70.000 stanovnika,koji su uglavnom bez posla
otkako ne radi Viskoza. U blizini je planina Cer i
Vukova rodna kuća u Tršicu i manastiri Tronoša.