Piraterija specijal

917 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
917
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1
Actions
Shares
0
Downloads
12
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Piraterija specijal

  1. 1. 36 Specijalni prilog: SoftverSka piraterija u Srbiji BR. 599 | 17. NOVEMBAR 2011 |Softverska piraterija - presek stanjaTrogodišnja stagnacija loših brojkiKomercijalna vrednost piratskog softvera iznosi 59 milijardi dolara, a gubici svetske privredeuzrokovane piraterijom, prema OEBS studiji, su između 450 i 650 milijardi dolara godišnje, uzizgubljenih 2,5 miliona radnih mestaP iraterija, kao oblik krše- nja intelektualne svojineu domenu softvera je globalniproblem, na šta ukazuju poda-ci iz IDC studije, koji kažu daje stopa softverske piraterije usvetu u 2010. bila 42 odsto i pa-la je za četiri procenta u odno-su na 2009. godinu.Srbija u ovom domenu ima ve-oma nepovoljnu statistiku, sobzirom na to da stopa pirate-rije prema IDC studiji iznosi 74procenta i stagnira već tri go-dine zaredom. U Evropi višustopu piraterije u regionu ima-ju samo Crna Gora i Albanija.Zabrinjavajuća je činjenica ta-kođe da vrednost legalnog tr- Miloš Blagojević: Zaštita intelektualne svojine ohrabruje investitorežišta softvera u Srbiji iznosi 93miliona dolara godišnje, dok te intelektualne svojine pred- većanjem nivoa ulaganja u IT pitanje koje zahteva posveće-je vrednost piratskog softvera stavlja sastavni deo poslovnog sektor, koji je jedan od glav- nost svake vlade koja je pro-procenjena na 96 miliona. okruženja koje povoljno uti- nih pokretača razvoja moder- gresivno orijentisana.Miloš Blagojević, menadžer če na razvoj domaće ekonomi- ne ekonomije. Ukupna godiš-razvoja u kompaniji Micro- je zasnovane na znanju, deluje nja ulaganja u Srbiji su oko 2,5 Pozitivni pomacisoft kaže da je sasvim jasno podsticajno na projekte istraži- milijardi evra godišnje, dok Poreska uprava Ministarstvada podaci ukazuju na potrebu vanja i razvoja i razvoj sektora su ulaganja u IT oko 10 odsto finansija formirala je u decem-da se država ozbiljnije pozaba- nove ekonomije”, kaže Blago- ukupnih. Mereno u odnosu na bru prošle godine Posebnu je-vi ovim problemom jer bi time jević za Ekonom:east. BDP, IT ulaganja u Srbiji su is- dinicu za kontrolu legalno-poslala jasan signal međuna- Prema njegovim rečima, sma- pod jedan odsto BDP-a što je sti softvera i računarskih bazarodnoj zajednici o čvrstoj spre- njenje stope piraterije za 10 od-u svakom slučaju dosta niže podataka, koja ima konkretnemnosti da se uredi oblast inte- sto donelo bi 29 miliona dola- od evropskog proseka”, kaže i vrlo merljive rezultate”, isti-lektualne svojine u skladu sa ra više u državnom budžetu i Blagojević. če Blagojević.međunarodnim standardima. između 10.000 i 15.000 novih IT ulaganje u Srbiji je 60 evra Međutim, prostora za unapre- radnih mesta. po stanovniku, dok je, na pri- đenje i te kako ima. To se preSuzbijanje piraterije, Sagovornik Ekonom:easta mer, u nekim zemljama u regi- svega odnosi na adekvatnupozitivan signal ocenjuje da je smanjivanje sto- onu i do 250 evra, a u zemlja- primenu donetih zakona i jasnoinvestitorima pe piraterije ključno i za dalji ma EU čak i do 800 evra. Da bi sankcionisanje kršenja ovih za-„Napredak u ovoj oblasti bi razvoj domaćih IT kompanija Srbija dostigla nivo ulaganja kona s obzirom na to da je rečimao pozitivan efekat na pri- kroz pružanje dodatnih uslu- od 200 evra po glavi stanovni- o kompleksnoj oblasti koja za-vlačenje stranih direktnih in- ga i servisa, imajući u vidu da ka, potrebna je godišnja stopa hteva politički konsenzus navesticija, obzirom da efikasna analize pokazuju da, na pri- rasta veća od 25 odsto do 2015, najvišem mogućem nivou.pravna zaštita intelektualne mer, na svaki dolar koji Micro- što bi Srbiju dovelo na začelje „Bez aktivne uloge svih čini-svojine nesumnjivo ohrabru- soft zaradi kreira osam dolara novoprimljenih članica EU (či- oca u državi, Srbija neće mo-je inostrane firme da u zemlju u dodatim uslugama za doma- ji će prosek 2015. iznositi oko ći puno da uradi na potpunomdonesu proizvodnju i usluge će IT kompanije. 300 evra). uređenju oblasti zaštite inte-zasnovane na novim tehnolo- Blagojević kao pozitivno ističe lektualne svojine i suzbijanjugijama, renomiranim robnim i Loša statistika u IT to što je Vlada Srbije u posled- softverske piraterije, a samimuslužnim markama, kao i ta- sektoru njih godinu dana stavila akce- tim svi pozitivni prateći efek-kozvanu kreativnu industri- „Sigurno je da bi smanjivanje nat na uređenje oblasti zaštite ti će izostati”, zaključuje Milošju. Delotvoran sistem zašti- stope piraterije rezultiralo po- intelektualne svojine, jer je to Blagojević.
  2. 2. | 17. NOVEMBAR 2011 | BR. 599 Softverska piraterija u Srbiji 37Očekivanja u borbi protiv piraterijeSitni ali vredni procenti napretkaPiraterija u Srbiji će, prema nezvaničnim procenama, sledeće godini biti manja za bar dvaprocenta. To ni iz daleka nije dovoljno, ali jeste dragocen pomak, naročito ako imamo u vidu dasu u Evropi po stopi piraterije od Srbije gore samo Albanija i Crna GoraS topa piraterije u Srbi- ji se u poslednje tri go-dine nije menjala. Nalazimo plate naknadu štete za povre- du prava intelektualne svoji- ne, što često predstavlja veo-se na „stabilnih” 74 odsto, ma veliki iznos.što možda i nije tako straš- „Kod velikih kompanija seno ako se uporedi sa rekor- srećemo sa problemom pod-dnih 93 odsto u Gruziji, ali je licenciranja. Oni imaju ne-i te kako strašno ako taj po- što licenci, ali nisu pokrive-datak uporedimo sa 41 od- ni svi softveri koje koriste ilisto u Mađarskoj ili 47 odsto su nepravilno licencirani. Po-u Sloveniji. stoje proceduralni problemi iU proteklih 10 godina digi- tu postoji prostor da se neštotalna piraterija je doživela doradi, za razliku od malihogroman rast zbog više ra- preduzeća, naročito u unu-zloga, a prvenstveno zbog trašnjosti, koja su totalnobrzog tehnološkog napretka nelegalna”, kaže Kojić.koji je olakšao neovlašćenu Iako su kriza i smanjena ku-reprodukciju filmova, muzi- Atila Madai, IDC: Očekujemo pad stope piraterije povna moć glavni krivci zake i softvera. prinose smanjenju pirateri- lan softver i uračunavaju ga piratizovanje softvera, našIlustracije radi, dovoljno je je”, ocenjuje Madai. u svoje redovne budžete. sagovornik smatra da to nenavesti da je Srbija 2001. ima- Mala i srednja preduzeća, „Kod MSP-a je problem u može biti opravdanje.la 200 bioskopa, dok ih danas koja su za sada najproble- budžetu i tu bi možda treba- „Ne može izgovor za krše-ima samo 70. Najvećeg utica- matičnija u pogledu legalno- lo naći posebno rešenje, re- nje zakona da bude to što ja,ja na smanjenje broja gleda- sti softvera, još nisu dovolj- cimo povoljnije uslove ili ne- na primer, nemam da platim.laca ima upravo piraterija. U no iskontrolisana i nemaju što slično, da bi se napravio Možda nemam para da kupimpomenutoj Mađarskoj, gde dovoljno sredstava da izdvo- prodor i da bi oni počeli ku- mercedes, ali ne uđem na uli-je piraterija niža za 33 od- je za licence. Madai smatra povati legalan softver”, kaže ci u tuđi ako nemam para zasto, posećenost bioskopima da će taj problem biti rešen u Madai. svoj. Naš narod još uvek ne-je čak pet puta veća. naredne dve do tri godine. ma doživljaj da je korišćenje „Ove godine je bilo stagna- Širenje preko gubera nelegalnog softvera nešto štoBolna tačka cije. Imali smo kriznu godinu Dragomir Kojić, pravni za- je nezakonito, što je privred-Kada je reč o softveru, u Sr- kada su računari trebali da se stupnik organizacije Business ni prestup i što je, u kraj-biji se na svaki dolar potro- menjaju a nisu zbog smanje- Software Alliance (BSA), ko- njoj liniji, nemoralno. Malošen na legalan softver potro- nih kućnih budžeta, tako da ja se bavi suzbijanjem pirate- rastežu moralne i zakonskeše tri dolara na nelegalni. Ta- smo imali oko tri godine sta- rije, kaže za Ekonom:east da norme, ali kad bi trebalo dakođe, prema IDC studiji, Sr- gnacije. Dobra strana priče je su glavni razlog za stagniranje ukradu auto ili laptop, ondabija je u prethodnih pet go- da se piraterija nije poveća- stope piraterije u Srbiji kriza bi se uplašili jer znaju kolikodina izgubila oko 70 miliona vala. Prvi put očekujemo da i pad kupovne moći. Određe- je to opasno”, objašnjava sa-dolara potencijalnih prihoda će se piraterija sledeće godi- ni broj tržišta u svetu takođe govornik Ekonom:easta.od PDV-a usled visoke stope ne smanjiti, a očekujemo da je, kako kaže Kojić, zabeležio Međutim, Kojić se uzdaje usoftverske piraterije. se takav trend i nastavi kako ne samo stagnaciju već i po- Poresku upravu, koja je ne-Atila Madai, direktor organi- se svest ljudi bude menjala”, rast stope piraterije, a u Srbiji davno formirala posebnu je-zacije IDC Adriatics, među- kaže naš sagovornik. se očekuje da se stvari pono- dinica za kontrolu legalnostitim kaže za Ekonom:east da Legalizacija softvera najpre vo pomere sa mrtve tačke i da softvera.očekuje pad stope piraterije mora da se sprovede u MSP stopa piraterije nastavi da pa- „Oni dosta dobro rade, efika-u Srbiji u narednoj godini. sektoru, a u daljoj perspek- da. BSA aktivno radi na po- sni su i u stalnoj su saradnji sa“Problem su stari računari i tivi otvoriće se mogućnost ravnanjima sa preduzećima BSA. Akcija koju oni sprovo-zbog njih se piraterija i da- da budu legalizovani i pri- koja koriste nelegalan softver de daje rezultate, tako da nelje drži na viskom nivou. No- vatni korisnici. Velike kom- pri čemu preduzeća pored ne- možemo više govoriti o sto-vi računari uglavnom dolaze panije nisu problematične, ophodne legalizacije računar- pi piraterije od 74 odsto”, za-sa legalnim softverom i do- jer uglavnom koriste lega- skih programa moraju i da ključuje Dragomir Kojić.
  3. 3. 38 Softverska piraterija u Srbiji BR. 599 | 17. NOVEMBAR 2011 |Poreska uprava i piraterijaKontrola na daljinu uskoro stvarnostPoreska uprava Srbije pre godinu dana formirala je posebno odeljenje za kontrolu legalnostisoftvera, a rezultat rada tog odeljenja je porast prihoda od PDV-a na prodaju softvera zagotovo 7,5 odsto. Sledeći korak je daljinska kontrola legalnosti softvera u preduzećima Daljinska kontrola softvera Daljinska kontrola, koju Poreska uprava namerava da uvede, biće elektronska, a prvi korak biće upitnik koji će krajem godine biti poslat obveznicima uz PDV prijave. Na osnovu podataka iz te ankete, Poreska uprava će početi da razvija sistema daljinske kontrole. Kada on bude implementiran, inspektori neće morati da dolaze u kontrolu kod obveznika već će se sve sprovoditi preko daljinskih elektronskih servisa. Postojaće mogućnost da poreskom obvezniku bude upućen elektronski nalog za kontrolu, zatim će biti preuzimani potrebni podaci i kasnije će oni biti obrađivani i analizirani. Na osnovu tih analiza, biće utvrđeno da li obveznik poseduje legalan softver ili ne i da li će se ući u postupak legalizacije ili pisanja prijave za privredni prestup. sistema analize rizika, koji će tonske i inženjerske oblasti, na osnovu rezultata kontro- kao i oni za štamparsku de- la i drugih parametara omogu- latnost. Najčešće obrazlože- ćiti bolji izbor poreskih obve- nje onih koji koriste „pirate” znika koji će biti obuhvaćeni je nedostatak novca. kontrolom. Takođe, biće na- „S druge strane, to je pita- pravljen i registar proizvođa- nje i pristupa, kulture i na- ča i distributera softvera i re- šeg odnosa prema državi. Svi gistar softvera, a očekuje se i moramo biti odgovorni. Za- realizacija brojnih promotiv- to mi pokušavamo da utiče-Dejan Vidojević: Razvijamo nove sisteme kontrole no-edukativnih aktivnosti. mo na obveznike da se od-P očetkom ove godine je- dinica od 25 ljudi obuče-na je za posao kontrole legal- lan softver, nelegalno je bilo 57 odsto, dok je jedan odsto prekršio pravo na licence. „Velika preduzeća najčešće poseduju legalan softver, ma- li poreski obveznici najčešće govorno ponašaju kako pre- ma državi, tako i prema sebi. Neki softveri jesu jako skupi,nosti softvera. Kontrole koje Ipak, u Upravi kažu da je reč poseduju potpuno nelegalan kao oni za arhitekturu i inže-su sprovedene u periodu od o malom procentu obuhva- softver, dok javna preduzeća njering, ali su, s druge strane,16. maja do 31. oktobra obu- ćenih firmi i da je ta kontro- u velikom broju koriste nele- u toj oblasti i zarade velike”,hvatile su 161 poreskog ob- la tek početak. Dejan Vidoje- galan softver, s tim što je važ- kaže Vidojević.veznika, koji zapošljavaju vić, pomoćnik direktora Pore- no napomenuti da je uzorak Naš sagovornik kaže da su26.326 ljudi. Oko 42 procen- ske uprave, kaže za Ekonom: jako mali. Mi smo kontrolisali edukacija i prevencija ključ-ta tih firmi koristilo je lega- east da je u toku razvoj novog 11 javnih preduzeća, a od njih ni momenti u borbi pro- je u sedam utvrđeno da kori- tiv piraterije. Potrebno je, ste nelegalan softver. Najče- navodi Vidojević, jednako Proizvode softver na nelegalnom softveru šće nelegalan softver koriste edukovati i poreske obve- direkcije za urbanizam i jav- znike, ali i inspektore, jer je Inspektori Poreske uprave nailazili su i na neke na preduzeća iz te oblasti, a to jedini način da se podigne nesvakidašnje slučajeve. “Imali smo prilike da od legalnih su dva komunal- svest o štetnosti korišćenja kontrolišemo firmu koja radi razvoj softvera za nekog na preduzeća, jedan zavod nelegalnog softvera. Jedino inostranog partnera, a pritom se kompletan razvoj radi za urbanizam i jedan zavod tako ćemo moći da se pri- na nelegalnom softveru. Čak se ispostavi da većina za obrazovanje”, objašnjava bližimo svetu, u kojem je- zaposlenih u toj firmi radi neprijavljena”, kaže pomoćnik Vidojević. dan dolar legalnog softvera direktora Poreske uprave Dejan Vidojević. On navodi da se nelegalno donosi osam dolara dodatne koriste softveri iz arhitek- vrednosti.
  4. 4. | 17. NOVEMBAR 2011 | BR. 599 Softverska piraterija u Srbiji 39Iskustva MUP-a SrbijeLoša primena dobre regulativeU Srbiji je za krivično delo kršenja prava intelektualne svojine zaprećena maksimalna kazna odpet godina zatvora. Međutim, takva kazna do sada nikada nije izrečena, a najveća koja jesteiznosi dve godineO sim ovih podataka, u evidenciji MUP-a stoji ida je u poslednjih godinu da- vlasnika intelektualnog do- bra za preduzimanje krivič- nog gonjenja i neadekvatnana bilo više od 30 slučajeva saradnja između organizaci-piratizovanja muzičkih, film- ja za kolektivnu zaštitu in-skih i softverskih sadržaja. telektualne svojine (SOKOJ,Veoma je izražen broj pirati- OFPS...) i državnih institu-zovanja softvera koji se ko- cija, koje prema zakonskimriste u autoindustriji za dija- odredbama imaju nadležnostgnostifikovanje kvarova kao u suzbijanju povreda pravai piratskih mapa za navigaci- intelektualne svojine”, kažeone uređaje. sagovornik Ekonom:easta.Prodavci uređaja i softvera za Za samu policiju, za preduzi-navigaciju često uz original- manje aktivnosti nije potreb-ni softver nude mogućnost na inicijalna prijava ošteće- Minimalne kazne stimulišu prestupnikeda se uz minimalnu doplatu nog, već su za sprovođenjeugrade mape koje nisu origi- prijavama, ali isto tako izre- zaštitnu meru, koja se odno- aktivnosti vezanih za utvr-nalne, sve sa ciljem da prido- čene kazne bile su minimal- si na oduzimanje predmeta đivanje identiteta izvršioca ibiju potencijalne kupce, kažu ne, pa čak je bilo i slučajeva krivičnog dela i protivpravno postojanja krivičnog dela do-u MUP-u za Ekonom:east. da se ’povratnicima’ ponovo stečene imovinske koristi, a voljna saznanja da je krivič- izricala uslovna kazna zatvo- često pored izrečene uslovne no delo izvršeno, odnosno daPovratnici na uslovnoj ra, što svakako deluje stimu- kazne izriče i novčanu kaznu postoje osnovi sumnje da jeTo je samo jedan od pojavnih lativno na one koji preduzi- koja se kreće u rasponu i do izvršeno krivično delo koje seoblika piraterije u Srbiji. Za- maju takve protivpravne ak- tri puta veće od protivpravne goni po službenoj dužnosti.konski okvir za zaštitu prava te”, kaže za Ekonom:east šef imovinske koristi koju je iz- „S druge strane postupanje seintelektualne svojine je, ka- Odseka za suzbijanje krimi- vršilac stekao svojim protiv- preduzima i po prijavi ošteće-žu u MUP-u, dobar i u znat- nala u oblasti intelektual- pravnim delovanjem”, objaš- nog i u oba slučaja postoji oba-noj meri u saglasnosti sa za- ne svojine, magistar Mikailo njava Tijanić. veza da se odmah o tome oba-konskom regulativom koja u Tijanić. vesti nadležni tužilac i sačekaovoj oblasti važi u zemljama On naglašava da oštećeni pa- Nedostatak novca i male njegov pisani zahtev za priku-zapadne Evrope, ali je osnov- ralelno sa vođenjem krivičnog kazne pljanje potrebni obaveštenjani problem u tome što se pru- postupka ima mogućnost da Glavni razlozi za visoku sto- koji on dostavlja u pisanoj for-žene zakonske mogućnosti vodi parnični postupak protiv pu piraterije su, prema nje- mi shodno odredbama čl.235nedovoljno primenjuju prili- lica koje je povredilo njegovo govoj oceni, pre svega posto- Zakonika o krivičnom postup-kom izricanja kazni. intelektualno dobro i da tra- jeća socio-ekonomska situa- ku”, kaže Mikailo Tijanić.„Činjenica je da do sad ni- ži nadoknadu nastale mate- cija, koja onemogućuje ljude Smanjivanje stope piraterijeje bilo slučajeva odustajanja rijalne štete i izmakle dobiti. da kupe, za naše prilike, re- za 10 odsto Srbiji bi donelo,nadležnog tužioca od gonje- „Sud prilikom izricanja kazne lativno skupe programe ko- prema procenama IDC-a, okonja po podnetim krivičnim izvršiocu donosi i takozvanu je koriste u svom radu, zatim 30 miliona dolara direktnih blaga kaznena politika ko- ili indirektnih investicija. Ta- ja se primenjuje prema izvr- kođe, uzevši u obzir potenci- Milion dinara ili 2.000 naslova šiocima, kao i nedovoljan ni- jal domaćeg IT kadra, proce- vo svesti da je i povreda pra- ne su da bi takvo smanjenje Za kvalifikovani oblik krivičnog dela Iskorišćavanja va intelektualne svojine za- stope piraterije otvorilo oko pravo „intelektualna krađa“ i 10.000 novih radnih mesta. autorskog dela ili predmeta srodnog prava iz člana 199 da se krađa ne odnosi samo U svetlu tih podataka, sva- Krivičnog zakonika RS neophodno je da je izvršilac stekao protivpravnu imovinsku korist koja prelazi na materijalne stvari, već i na kako je potrebnija veća agil- nematerijalna dobra. nost države i oštrija primena iznos od 1.000.000,00 dinara ili da poseduje na svom „Kao dodatne uzroke visoke postojeće kaznene politike računaru ili na CD-ovima više od 2.000 naslova različitih piraterije mogu se navesti i kako bi Srbija osetila efekte autorskih dela. nedovoljna zainteresovanost smanjenja piraterije.
  5. 5. 40 Softverska piraterija u Srbiji BR. 599 | 17. NOVEMBAR 2011 |Privreda i piraterijaLegalnost je pitanje morala i novcaNepoštovanje prava intelektualne svojine nije samo pitanje morala ili odnosa koji pojedinacima prema autorskom radu, već je reč o gubitku prihoda koje država tako ne ostvari, stav jeAmeričke privredne komore. Pored izgubljenih prihoda od poreza, raste broj nezaposlenih, aono što je najvažnije je da investitori gube interesovanje i odlučuju se da premeste proizvodnjuu drugu zemljuP rema procenama OEBS-a, ukupni gubici od plagira-nja i piraterije će u 2015. glo- slenih u organima za sprovo- đenje ovih propisa je takođe jedan od prioriteta ovog Od-balno iznositi 960 milijardi do- bora, a tu se pre svega misli nalara. Na toj mapi se nalazi i Sr- MUP, Upravu carina, Poreskubija, koja se, uz Albaniju i Cr- upravu, Tržišnu inspekciju, alinu Goru, nalazi na evropskom i tužilaštvo i sudstvo.začelju prema poštovanju pra- „Plan za naredni period, po-va intelektualne svojine. red očekivanja da će se sto-Miloš Đurković, predsed- pa piraterije u Srbiji smanji-nik Američke privredne ko- ti, podrazumeva i dalju obu-more, kaže da primena zako- ku i usavršavanje inspekto-na iz oblasti zaštite prava in- ra, sistem daljinske kontro-telektualne svojine još nije na le, kao i nastavak edukativ-adekvatnom nivou, što rezul- nih aktivnosti organa držav-tira visokim stopama pirateri- ne uprave. Odeljenje MUP-je softvera, filmova i muzičkih Miloš Đurković: Pomažemo edukaciju poreskih inspektora a Srbije za borbu protiv viso-sadržaja, odnosno proizvod- je bori za primenu postojećih kontrole koji će sigurno u bu- kotehnološkog materijala ta-nje i prometa falsifikovane ro- zakona, a to je takođe ono na dućnosti doprineti boljitku u kođe radi na tome da se pro-be uopšte. čemu Američka privredna ko- ovoj oblasti. cenat zastupljenosti pirateri-Država sada ima potpuno za- mora insistira“, kaže Đurković Američka privredna komo- je na domaćem tržištu, sma-okružen zakonski okvir, u ve- za Ekonom:east. ra jedna je od institucija ko- nji, ali očigledna je i demoti-likoj meri usaglašen sa zako- Ipak, on ukazuje na to da po- ja je pomogla edukaciju vi- visanost policije za rešavanjenodavstvom Evropske unije, zitivnih iskoraka u primeni še od 1.000 poreskih inspek- ovog problema, usled blagihda suzbije pirateriju, jedinicu zakona ima, posebno ističući tora na temu kontrole legal- kazni koje se izriču za prekr-pri MUP-u i poseban deo tu- osnivanje jedinice za kontro- nosti softvera i doprinela us- šaje u ovoj oblasti“, ocenjuježilaštva za borbu protiv viso- lu legalnosti softvera u okvi- postavljanju posebne jedinice Đurković.kotehnološkog kriminala. Ono ru Poreske uprave, čime se, Poreske uprave koja se bavi Direktor Centra za Informati-što je sada neophodno je da se prema njegovim rečima, us- kontrolom legalnosti softve- ku i elektronsko poslovanje udržava odlučnije i dosledni- postavlja efikasan mehanizam ra. Jačanje kapaciteta zapo- Privrednoj komori Srbije Đuro Vojnović ukazuje da je najve- ći problem to što firme u Srbiji Zaključci i preporuke AmCham-a o zaštiti prava intelektualne svojine nemaju dovoljno novca za le- galan softver. • Specijalizacija u implementaciji propisa iz oblasti zaštite prava intelektualne svojine „Legalan softver donosi ra- neophodna je kroz koncentraciju teritorijalne nadležnosti sudova na nekoliko centara, zne pogodnosti, kao što i ne- dok je isto tako potrebno spustiti prag za krivična dela koja su predmet postupanja legalan donosi različite rizike, specijalizovanih organa za visokotehnološki kriminal. • Stalna edukacija, posebno tužilaštva i sudstva, sa fokusom na ekonomske posledice ali treba postaviti pitanje ne- mogućnosti Srbije da kupi le- kršenja prava intelektualne svojine, kao i oštrija kaznena politika, posebno za dela u galan softver. To je ključni ra- povratu dodatno bi unapredila primenu zakona u ovoj oblasti. • Preporuke za unapređenje regionalne saradnje svih relevantnih institucija, kao i zlog za pirateriju u Srbiji, a ne nedostatak želje ili neko pro- smanjivanje administrativnog tereta u pripremi dokaznog materijala za predmete iz tivljenje. Svest postoji i mi- oblasti visokotehnološkog kriminala. • Potrebna je i bolja koordinacija organa u Republici Srbiji u postupku zaštite prava slim da je jako malo onih ko- ji ne bi hteli da imaju legalan intelektualne svojine, preko stalnog koordinacionog tela koje predviđa Nacionalna softver, ali je u vremenu kri- strategija za razvoj intelektualne svojine, kao i pravljenje unificirane evidencije predmeta ze finansijski momenat pre- zaštite intelektualne svojine kod različitih organa nadležnih za njihovu zaštitu. sudan”, ocenio je Vojnović za Ekonom:east.
  6. 6. | 17. NOVEMBAR 2011 | BR. 599 Softverska piraterija u Srbiji 41Kompanije o piraterijiLegalni softver je motor IT industrijeUkupna vrednost softverske piraterije u svetu iznosi gotovo 59 milijardi dolara, govore proceneIDC-a. Najviše se piratizuje u Latinskoj, a najmanje u severnoj AmericiN a prostoru bivše Jugo- slavije vrednost softver-ske piraterije je u 2010, pre- 60 miliona dolara. Vladan Đurić, menadžer za zaštitu intelektualne svoji-ma procenama IDC-a, izno- ne i licenciranje u Autode-sila oko 90 miliona dolara, a sku, kaže da je ta kompani-samo u Srbiji bi smanjenje ja od 1. septembra ove godi-piraterije za 10 odsto dopri- ne započela konkretnije ak-nelo otvaranju 10.000 novih tivnosti na suzbijanju pro-radnih mesta u IT sektoru. blema piraterije.Na udaru su svi, a najviše „Ove aktivnosti pre svegakompanije koje proizvode obuhvataju direktnu komu-skupe softvere za poslovnu nikaciju sa korisnicima u ci-primenu. lju edukacije i predloga op-Kompanija PIN Computers je timalnih softverskih reše-jedna od vodećih IT kompa- nja, ali i upotrebu svih prav-nija u Srbiji pogotovu u se- no raspoloživih sredsta-gmentu distribucije računar- va kako bi zaštitili svoju in-ske opreme i softvera. Skupi softveri najčešće na udaru telektualnu svojinu. Reše-Prema rečima Nebojše Ilića, sa sobom nosi korišćenje pi- za Srbiju“, naglašava Ilić. nost da se ozbiljno uhvati-direktora u ovoj kompaniji, ratskih verzija. Sigurno da je Kompanija Autodesk, koja mo u koštac sa ovim pro-visoka stopa softverske pi- u nedovoljnoj informisanosti pravi softvere za sve vrste blemom predstavlja i činje-raterije je značajan ograniča- pravnih lica, ali i potrošača u projektovanja i proizvodnju nica da po prvi put od kadavajući faktor razvoja IT indu- našoj zemlji u ovoj oblasti le- i obradu digitalnih sadržaja, posluje na našem tržištu Au-strije u Srbiji i uzrok značaj- ži veliki deo problema, i to je jedna je od onih koje su naj- todesk zapošljava osobu ko-nih gubitaka za srpsku pri- nešto što mora da se menja“, češće na udaru pirata. Prema ja će se baviti isključivo ovimvredu. „U poslednje vreme kaže Ilić. On ističe da je ade- proceni koji smo dobili iz te problemom”, kaže Đurić.ima pozitivnih signala, poput kvatna kaznena politika uz kompanije, Autodesk u regi- On napominje da se legal-kontrola legalnosti softvera kontinuirano podizanje svesti onu centralne i istočne Evro- ni softveri Autodeska na te-Poreske uprave i deluje da je jedino efikasno rešenje. pe gubi oko 230 miliona do- ritoriji Srbije mogu nabavi-država rešila da se ozbiljnije „Korišćenje legalnog softve- lara godišnje zbog piraterije, ti preko distributera, što je upozabavi ovim problemom“, ra je motor za razvoj IT indu- a od toga u Srbiji oko 15 mi- ovom slučaju firma OSA Ra-navodi Ilić. strije u svakoj zemlji, pa ta- liona. Kada se u obzir uzme čunarski inženjering, i mre-„U saradnji sa vodećim svet- ko i u Srbiji. Na taj način mo- činjenica da je tipičan odnos že autorizovanih prodavaca,skim proizvođačima softvera žemo unaprediti našu eko- gubitaka između proizvođa- a da legalan softver nosi niznastojimo da edukujemo trži- nomiju, otvoriti nova radna ča i lokalne ekonomije u re- pogodnosti za korisnike.šte o prednostima korišćenja mesta i napraviti adekvatnu gionu 3-5 puta, dolazi se, ka- „Autodesk konstantno radilegalnog softvera kao i svim tranziciju ka ekonomiji zna- ko su nam rekli u Autodesku, na unapređenju svojih proi-potencijalnim rizicima koje nja, što je sigurno budućnost do ukupnog gubitka od oko zvoda, vodeći računa da pri- tom budu zadovoljeni svi za- Šta se dešava kada se utvrdi korišćenje nelegalnog Autodesk softvera htevi modernog projektova- nja kao i lokalni standardni. Ako se radi o prijavi preko BSA sajta, firmi prvo biva ponuđena legalizacija softvera Tome treba dodati i stalno mirnim putem. U tom slučaju firmu kontaktira neko od predstavnika Autodeska sa praćenje aktuelnih trendova, predlogom za utvrđivanje tačnih količina i optimalnih edicija softvera. Ukoliko se poput energetske efikasnosti uspostavi odgovarajuća komunikacija, legalizacija se završava bez dodatnih konsekvenci i održivog dizajna, i ugrađi- po korisnika. Ako pak nema odgovarajuće saradnje slučaj se dalje predaje advokatima BSA vanje sadržaja koji korisnici- koji podnose prijavu za privredni prestup na osnovu koje Poreska uprava vrši kontrolu ma omogućavaju da u svom legalnosti softvera i o rezultatima obaveštava BSA. U slučaju da se utvrdi prekršaj, protiv radu koriste ove trendove. firme se podnosi prijava za privredni prestup i pokreće se odštetni zahtev u ime nosioca Sve ovo je naravno dostupno autorskih prava koji može iznositi i do 300 odsto vrednosti pronađenog softvera. isključivo legalnim korisnici- ma”, zaključuje Đurić. Specijalni prilog pripremio Nenad Milosavljević

×