Srpski jezik - Nedoumice

24,893 views

Published on

Srpski jezik - Nedoumice,
Kristina Mitić

Published in: Education
0 Comments
5 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
24,893
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
16,865
Actions
Shares
0
Downloads
344
Comments
0
Likes
5
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Srpski jezik - Nedoumice

  1. 1. О КОМПОЗИ- ЦИЈИ И СТИЛУ ПИСАНИХ САСТАВА1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
  2. 2. ОПШТИ УСЛОВИ ЗА ДОБРУ ПИСМЕНОСТ Знање граматичких правила само је предуслов дасе онај ко већ влада својом реченицом и ко јасно ипрецизно изражава своје мисли осигура од граматичкихгрешака које би могао учинити. За добру писменост потребно је и нешто више одтога. А то „нешто” ствар је и природне обдарености,али је много више и ствар стрпљивог и систематскограда на развијању своје писмености.
  3. 3. Први услов Први услов за јасно и правилно писање јесте јасна иправилна мисао. Прво правило је дакле: јасно у глави – јасно у изразу, иобрнуто.
  4. 4. Други услов Не пишите дугачким реченицама и немојте на силу боганастојати да вам реченица буде богата, звучна, накићена, даучини утисак на читаоца и да му покаже како сте дубоки имисаони. И не треба се угледати ни на кога. Самосталност у писању и грађењу реченица премасвојим способностима – то је друго правило за добруписменост.
  5. 5. Трећи услов Читање добрих писаца – трећи је услов за нашесамостално напредовање у писмености. У ту сврху није згорегнаучити неку песму или, још боље, неки прозни одломак којинам се допао.
  6. 6. Четврти услов Што чешће стављати на хартију своја запажања исвоје мисли о било ком предмету – такво вежбање је четвртиуслов за развијање наше писмености.
  7. 7. Пети услов Потребно је постићи и ред у излагању. Украткозабележите тај ред, направите план свога писменог рада. Овдеје тај услов по реду пети, али по својој важности он је првиуслов.
  8. 8. Шести услов И последње, али златно правило: прегледајте иисправљајте пажљиво оно што сте написали.
  9. 9. КОМПОЗИЦИЈА ПИСАНОГ САСТАВА Од свих грешака које се могу учинити при писању обило којој теми, три понајтеже спадају у грешке против добрекомпозиције тј. против тачног, сређеног и потпуног излагањао некој теми: а) промашај теме, б) несређено излагање и в)непотпуност одговора.
  10. 10. Увод Увод је први део у сваком писаном саставу и његова јеулога да заинтересује читаоца за предмет нашег излагања и дага приведе самом излагању питања које тема поставља. Увод је, вели један писац, укусно предјело које ћемосервирати своме читаоцу пре него што му изнесемо главнојело, тј. разраду нашег писаног састава. Увод мора бити лепо и живо речен, тако да читаоцаодмах придобије и својом прецизношћу и својим занимљивимприлажењем теми. Али од свега је најважније да увод буде што краћи, дазаузима отприлике десети до петнаести део читавог писанограда.
  11. 11. Разрада Разрада је централни, најдужи и најважнији део свакогписаног састава. У њој се одговара на постављену тему усмислу осветљавања или доказивања теме.
  12. 12. Закључак Закључак је последња етапа у сваком писаном саставу.Та главна мисао закључка у ствари је главна мисао саме теме,која нам је у теми постављена као питање, а овде, у закључку,даје се као одговор који је документован читавим нашимразвијањем теме у разради.
  13. 13. Три читања Исправљање написаног састава најбоље је вршити унеколико наврата у извесним размацима времена, али ако јето немогуће (као приликом израде писменог задатка у школи),онда је потребно једно за другим прочитати задатак бартри пута.
  14. 14. Опис Опис или дескрипција најчешћа је врстаписаних састава у основној школи. За добар опис важно је пре свега уметизапажати карактеристичне појединости. Друга особина доброг описа је лични ставонога који пише према предмету који описује. Ато значи да о стварима и појавама којепосматрамо и које запажамо морамо имати инеко своје мишљење, свој мисаони и емоционалнистав. То не мора бити никаква дубока мисао нитиузвишено осећање, али то треба да буде некозанимљиво и живо осећање, нешто што долази изнашег бића и из нашег доживљавања живота. Трећа особина успелог описа је добарраспоред карактеристичних појединости.
  15. 15. Нарација Нарација или причање(приповедање) друга је од честихшколских тема. Али у нарацији је, поредхронолошког приказа догађаја, врловажна и живост причања. То сепостиже првенствено погоднимизбором глагола и њихових облика. Унарацији се описује догађај, а догађајје радња.Док је у опису главна категорија речиименица и њени атрибути, у нарацијије то -глагол.
  16. 16. Осећајно размишљање Осећајно размишљање није некасасвим издвојена врста писанихсастава. Међутим има тема, нарочито уосновној школи, које захтевајуемотивно казивање о некој личностиили о неком догађају, а за такве теменајбољи је вид излагања осећајноразмишљање. Свако књишко осећање у таквимнаписима зазвучи као лажно, усиљено. Али искрено, топло и речитонаписан, такав састав врло сугестивноделује на читаоца.
  17. 17. • Otkrivawe poqa u igri as ocijacije
  18. 18. • Pitawa za razgovor: – [ta ka` e pes nik o radu po{te? – Pes nik na kraju pes me pita {ta bi qudi bez po{te. – [ta mis lite, da li bis mo mogli da komunic iramo bez po{te? – Koje s u prednos ti telefona, a koje s u prednos ti pis ma? – Da bi pis mo bilo zais ta vredno ~ uvawa i da bi moglo da probudi na{a os e}awa, ono treba da bude pravilno napis ano. Kako?
  19. 19. ПРИМЕР ПИСМА
  20. 20. • A naliza forme pis ma: – Datum i mes to pis awa pis ma pi{e s e u gorwem des nom uglu. – Obra}awe li~ nos ti s e odvaja zarezom. – Zatim pis mo pi{emo u novom redu. – Rukopis mora biti ~ itak, a re~ enic e jas ne i mis aono povezane. – Na kraju pis ma obi~ no s ledi neki pozdrav ili ` eqa za ponovnim vi|ewem. – U dowem des nom uglu je na{ potpis .
  21. 21. АД РЕСА :• A naliza pravopis nih pravila u pis awu adres e.• S amos talni rad u~ enika:• Pis awe kra}ih pis ama – Pis mo drugu (dedi…)
  22. 22. • ^ itawe napis anih pis ama, uo~ avawe lepote forme i s adr` aja pis ama, kao i tipi~ nih gre{aka u pis awu pis ma.• Doma}i zadatak: – РАД НА СВЕСК А , стр . 21.
  23. 23. А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
  24. 24. АПОСТРОФ СЕ СТАВЉА УМЕСТО ЈЕДНОГИЛИ ВИШЕ ИЗОСТАВЉЕНИХ СЛОВА: ал΄,ил΄, је л΄, ΄оћу, ви΄ш, гос΄н, извол΄те...НЕ СТАВЉА СЕ У РЕЧИМА с, к, нек.
  25. 25. БИХ, БИСМО, БИСТЕ У ОБЛИЦИМАПОГОДБЕНОГ НАЧИНА НЕ СМЕЈУ СЕЗАМЕЊИВАТИ СА БИ. ИСПРАВНО ЈЕСАМО: ,,Ми бисмо хтели да уђемо”,,,Кад бисте чекали, погрешили бисте”.
  26. 26. ВОКАТИВ . ИМЕНИЦЕ КОЈЕ СЕЗАВРШАВАЈУ СУГЛАСНИЦИМА Ћ, Ђ, Ч, Џ,Ш, Ж, Љ, Њ, Ј ДОБИЈАЈУ У ВОКАТИВУНАСТАВАК –У: ковачу, кицошу, коњу,исправно је и Милошу. ЗА ИМЕНИЦЕ НА–Р ЈАВЉА СЕ И НАСТАВАК –Е И НАСТАВАК–У: царе, професоре; господару,фризеру; пастире и пастиру, писаре иписару... ВОКАТИВ ЈЕДНАК НОМИНАТИВУДОПУШТЕН ЈЕ У СЛЕДЕЋИМСЛУЧАЈЕВИМА: мачак, патак... ЛИЧНАИМЕНА НА –А УГЛАВНОМ ИМАЈУ ВОКАТИВЈЕДНАК НОМИНАТИВУ: Марија, Никола,Лука, Олга, али Маро, Жико, Гоцо.ИМЕНА НА –ИЦА ДОБИЈАЈУ ЗАВРШЕТАК -Е:Милице, Данице...као и Јовице,Перице...
  27. 27. ГДЕ, КУДА. НЕ СМАТРА СЕ ПРАВИЛНОМУПОТРЕБА РЕЧИ ГДЕ, НЕГДЕ, ИГДЕ, НИГДЕ,ЗА ОЗНАКУ ЦИЉА КРЕТАЊА, НПР. ,,Гдећеш?”, ,,Где сте кренули?”, ,,Пошаљига негде”, ,,Не идем нигде”. У ОВАКВИМРЕЧЕНИЦАМА ТРЕБА УПОТРЕБИТИ КУДА,НЕКУДА, ИКУДА, НИКУДА.
  28. 28. ДАТУМИ. ИМЕ МЕСЕЦА СТОЈИ УНОМИНАТИВУ ИЛИ У ГЕНИТИВУ (седмимарт – седми марта). ПРИ ПИСАЊУЦИФРАМА МОГУ СЕ СВА ТРИ БРОЈАОЗНАЧИТИ АРАПСКИМ ЦИФРАМА СТАЧКОМ, ИЛИ СЕ МЕСЕЦ ОЗНАЧАВАРИМСКИМ БРОЈЕМ БЕЗ ТАЧКЕ: 4.10.1957.или 4.Х 1957. НИЈЕ НЕОПХОДНО ИЗАПОСЛЕДЊЕГ БРОЈА ДОДАВАТИ РЕЧ,,године” или ,,год.”. ПИСАЊЕ НУЛЕИСПРЕД ЈЕДНОЦИФРЕНОГ БРОЈА, НПР.07.03.1982. НИЈЕ ПРЕПОРУЧЉИВО ИЗВАНТЕХНИЧКИХ ТЕКСТОВА И ПОСЛОВНИХПИСАМА. ИЗМЕЂУ МЕСТА И ДАТУМА УВЕКСЕ ПИШЕ ЗАРЕЗ, НПР. : Ниш, 25.Х 1971.
  29. 29. Ђурђевдан. ПРАЗНИЦИ ИМАЈУ ВЕЛИКОПОЧЕТНО СЛОВО САМО У ПРВОЈ РЕЧИ (И УРЕЧИМА КОЈЕ СУ САМЕ ВЛАСТИТАИМЕНА): Нова година, Божић, Великипетак, Дан Републике (мисли се увекна одређену републику). Ђурђевдан,Митровдан, Видовдан и сл. ПИШУ СЕСАСТАВЉЕНО. ПРАВОПИС ДОЗВОЉАВА ИОБЛИКЕ Ђурђева дана, Ђурђеву дану,Ђурђева дне, Ђурђеву дне.
  30. 30. -Е КАО ЗАВРШЕТАК ИМЕНА. ЗА СКРАЋЕНЕОБЛИКЕ Миле, Коле, Раде, Дуле...ГРАМАТИКЕ ДОПУШТАЈУ ПРОМЕНУМилета, Милету, Милетов... НАПРОТИВИМЕНА Ђорђе и Павле У ПАДЕЖИМАГЛАСЕ САМО Ђорђа, Ђорђу; Павла,Павлу.ИМЕНА ИЗ НЕСЛОВЕНСКИХ ЈЕЗИКАЗАДРЖАВАЈУ –Е У СВИМ ПАЕЖИМА: Чиле,Чилеа, Чилеу...
  31. 31. ЖЕНСКИ ОБЛИЦИ ЗА НАЗИВЕ ЗАНИМАЊАИ ПОЛОЖАЈА ЧЕСТО НЕДОСТАЈУ. ТАМОГДЕ ПОСТОЈЕ, НПР. ПРЕДСЕДНИЦА,УРЕДНИЦА, САРАДНИЦА, ЧИТАТЕЉКА,ЛЕКАРКА, НЕМА РАЗЛОГА ДА СЕ ЗА ЖЕНУУПОТРЕБЉАВА МУШКИ ОБЛИК. ТРЕБАПАЗИТИ ДА НЕ ДОЂЕ Д0 ГРАМАТИЧКОГНЕСКЛАДА ИЗМЕЂУ ИМЕНИЦЕ И ГЛАГОЛА:УМЕСТО ,, Министар је изјавила...”треба навести име и презимедотичне жене- министра. УМЕСТОПРЕМИЈЕР ИЛИ НЕПРИКЛАДНОГПРЕМИЈЕРКА МОЖЕ СЕ РЕЋИПРЕДСЕДНИЦА ВЛАДЕ.
  32. 32. ЗАДЊИ У ЗНАЧЕЊУ ПОСЛЕДЊИ НИЈЕПОГРЕШНО: НАСТАЛО ЈЕ НОРМАЛНИМПРОШИРЕЊЕМ ПРОСТОРНОГ ЗНАЧЕЊА(ОНО ШТО ЈЕ ЗАДЊЕ У НЕКОМ РЕДУИСТОВРЕМЕНО ЈЕ И ПОСЛЕДЊЕ ПРИБРОЈАЊУ). ТАКВА УПОТРЕБА ПРИДЕВАЗАДЊИ СРЕЋЕ СЕ КОД МНОШТВАДОБРИХ ПИСАЦА.
  33. 33. ИСТОРИЈСКА ИМЕНА. НАЗИВИ ДРЖАВА ИЗПРОШЛОСТИ ПИШУ СЕ ВЕЛИКИМПОЧЕТНИМ СЛОВОМ САМО ПРВЕ РЕЧИ:Турско царство, Аустроугарскацаревина... ТО СЕ ОДНОСИ И НАНЕЗВАНИЧНЕ НАЗИВЕ ПРОШЛИХ ИСАДАШЊИХ ЗЕМАЉА КАО Земљаизлазећег сунца, Земља хиљадујезера, Трећи рајх, КАО И НА НАЗИВЕАДМИНИСТРАТИВНИХ ЈЕДИНИЦА:Београдски пашалук.
  34. 34. Ј. ИЗМЕЂУ И И ДРУГОГ САМОГЛАСНИКАИЗУЗЕВ О, Ј СЕ ПИШЕ: ија, ије, ију, ији.ИЗУЗЕТАК СУ СЛОЖЕНЕ РЕЧИ, НПР. иако,архиепископ, антиамерички, приучен,приањати. УСПОЈУ ио НЕ ПИШЕ СЕ Ј (био, купио,милион, фиока), ОСИМ КАД СЕ ОСНОВАРЕЧИ ЗАВРШАВА НА Ј: судијо, судијом(од судија), змијо, змијом, змијолик(према: змија), старија- старијом,Равијојла...АКО И ДОЛАЗИ ПОСЛЕ ДРУГОГСАМОГЛАСНИКА, ИЗМЕЂУ ЊИХ СЕ НЕПИШЕ Ј: наиме, каиш, лаик, наиван,неимар... АЛИ ПИШЕ СЕ издајица,калајисати, есејистички...
  35. 35. КОНЈУГАЦИЈА, КОНЈУНКТИВИТИС,ИНЈЕКЦИЈА, А НЕ КОЊУГАЦИЈА,КОЊУКТИВИТИС, ИЊЕКЦИЈА. ОВЕ РЕЧИИМАЈУ ЛАТИНСКЕ ПРЕДЛОГЕ КОН- И ИН- ИОСНОВУ НА –Ј И ТО НЕ ТРЕБА МЕЊАТИ.
  36. 36. ЛОТО: ЛОТОА, НА ЛОТОУ (УОБИЧАЈЕНО,МАДА БИ ПРАВИЛНИЈЕ БИЛО ЛОТА, ЛОТУ).НЕ ТРЕБА ПИСАТИ ВЕЛИКИМ СЛОВОМ.
  37. 37. -ЉЕЊЕ. ПРАВИЛНО ЈЕ САМО одељење,осветљење, обољење, дељење,паљење, запаљење, цвиљење... , а неоделење, оболење... АЛИ поколењеЈЕР ДОЛАЗИ ОД РЕЧИ колено.
  38. 38. МАРКЕ И ФАБРИЧКИ НАЗИВИ ПИШУ СЕМАЛИМ СЛОВОМ ( ОБИЧНО ПОДНАВОДНИЦИМА) КАД ОЗНАЧАВАЈУПРЕДМЕТ, НПР. ,,мерцедес”, ,,дрина”,,,браунинг”, ... ВЕЛИКИМ ПОЧЕТНИМСЛОВОМ ПИШУ СЕ КАД ОЗНАЧАВАЈУФАБРИКУ: штрајк у ,,Ситроену”,директор ,,Фолксвагена” и сл.ЗА АУТОМОБИЛСКЕ МАРКЕ МУШКОГ РОДААКУЗАТИВ ЈЕ ЈЕДНАК НОМИНАТИВУ:Возим ,,опел”, Имам ,,Форд”, неВозим ,,опела” и сл.
  39. 39. НАДИМЦИ И АТРИБУТИ, КАДА СУ СТАЛНИДЕО ИМЕНА , ПИШУ СЕ ВЕЛИКИМ СЛОВОМ:Душан Силни, Проклета Јерина,Хајдук Вељко, Деда Мраз, СнешкоБелић, Паја Патак...
  40. 40. Његово величанство, Његова светост,Његова екселенција И СЛ. КУРТОАЗНЕФОРМУЛЕ ПИШУ СЕ ВЕЛИКИМ ПОЧЕТНИМСЛОВОМ ПРВЕ РЕЧИ , МАДА НИ МАЛО ЊНИЈЕ ПОГРЕШНО. СКРАЋЕНИЦЕ њ.к.в.,њ.в., њ.св. ТРЕБА ПИСАТИ МАЛИМСЛОВОМ. СЛИЧНО ВАШ ДОБИЈА ВЕЛИКОВ У Ваше величанство, Ваша висости,Ваше преосвештенство...
  41. 41. ОДРИЧНА РЕЧЦА НЕ УЗ СВЕ ВРСТЕ РЕЧИСЕ ПИШЕ СПОЈЕНО СЕМ УЗ ГЛАГОЛЕ, ГДЕТАКОЂЕ ИМА ИЗУЗЕТАКА: НЕЋУ, НЕМАМ,НЕМОЈ, НИСАМ , КАО И ТРПНИ ПРИДЕВИ:НЕПРЕВЕДЕН, НЕПРЕЖАЉЕН - КАД СЕ НЕПОРЕДЕ.
  42. 42. ПОЛУНАВОДНИЦИ, У ВИДУ АПОСТРОФА,ОБАВЕЗНО СЕ УПОТРЕБЉАВАЈУ КАД СЕУНУТАР НАВОДА НЕШТО НАВОДИ, НПР.,,Моја омиљена лектира и данас је,Дон Кихот΄”, каже овај уметник.
  43. 43. РАСТАВЉАЊЕ РЕЧИ НА КРАЈУ РЕДА. ПРИПРЕКИДАЊУ РЕЧИ ЦРТИЦОМ НИЈЕПОЖЕЉНО ДА У ПРЕТХОДНОМ РЕДУОСТАНЕ САМО ЈЕДНО СЛОВО, А ЈОШ МАЊЕДА СЕ САМО ЈЕДНО СЛОВО ПРЕНОСИ УНАРЕДНИ РЕД. ЦРТИЦА ТРЕБА ДА СЕ НАЂЕНА ГРАНИЦИ СЛОГА. ТРЕБА ПАЗИТИ ДАПРЕНЕСЕНИ ДЕО НЕ ПОЧИЊЕ СКУПОМТЕШКИМ ЗА ИЗГОВОР. АКО СЕ РЕЧ ИИНАЧЕ ПИШЕ С ЦРТИЦОМ, ОВУ ТРЕБАПОНОВИТИ НА ПОЧЕТКУ СЛЕДЕЋЕГ РЕДА.
  44. 44. СА И БЕЗ, СА ИЛИ БЕЗ. БУДУЋИ ДА ОВАДВА ПРЕДЛОГА ЗАХТЕВАЈУ РАЗЛИЧИТЕПАДЕЖЕ, НЕ СМАТРАЈУ СЕ ПРАВИЛНИМСПОЈЕВИ КАО са и без доплате, са илибез пратиоца: ТРЕБА с доплатом и безње, с пратиоцем или без њега.
  45. 45. ТРЕБАТИ. УПОТРЕБЉАВА СЕ БЕЗЛИЧНОАКО ЈЕ У СПОЈУ С ГЛАГОЛОМ, НПР. ,,Свитреба да дођу” (не: требају), ,,Требалоје да знаш” (не: требао си)...
  46. 46. -ЋКИ, НИКАДА –ЋСКИ: младићки,племићки, никшићки, пећки...
  47. 47. УЛИЦЕ И ДР. У НАЗИВИМА УЛИЦА, ТРГОВА,ГРАДСКИХ ЧЕТВРТИ, ПАРКОВА,ГРАЂЕВИНА, СПОМЕНИКА... САМО СЕ ПРВАРЕЧ ПИШЕ ВЕЛИКИМ СЛОВОМ. АКО СЕСАМА РЕЧ УЛИЦА НАЂЕ НА ПРВОМ МЕСТУТРЕБА ЈЕ ПИСАТИ ВЕЛИКИМ СЛОВОМ.
  48. 48. ФРЕСКА: датив једнине- фрески ифресци (исправно) , генитивмножине- фресака.
  49. 49. ХТЕО - НЕ ХТЕО (ЦРТА С РАЗМАКОМ) ИЛИХТЕО НЕ ХТЕО. ИСТО ВАЖИ И ЗА ДРУГЕСПОЈЕВЕ ОВОГ ТИПА: ХТЕЛА (-) НЕ ХТЕЛА,РАДИЛА (-) НЕ РАДИЛА...
  50. 50. ЦИФРЕ (ПИСАЊЕ). У САСТАВУ РЕЧЕНИЦЕ,МАЊЕ БРОЈЕВЕ НИЈЕ ПОЖЕЉНО ПИСАТИЦИФРОМ.НИЈЕ УОБИЧАЈЕНО ПОЧИЊАТИ РЕЧЕНИЦУЦИФРОМ.НЕ ТРЕБА МЕШАТИ ЦИФРЕ И СЛОВА УИСТОМ БРОЈУ.ПРИБЛИЖНИ БРОЈЕВИ МОРАЈУ СЕ ПИСАТИСЛОВИМА.
  51. 51. ЧЕСТО ПУТА- ПОГРЕШНО, ТРЕБА МНОГОПУТА, ДОСТА ПУТА, ВИШЕ ПУТА ИЛИЧЕСТО.
  52. 52. ЏУДО. ПРАВИЛНО ЈЕ ЏУДА, ЏУДУ,ЏУДОМ..., А У ПРАКСИ ЧЕШЋЕ ЏУДОА,ЏУДОУ, ЏУДООМ. ДРУГА ПРОМЕНА НИЈЕНЕПРАВИЛНА.
  53. 53. ШЕСТСТО (= ШЕСТ СТОТИНА),ШЕСТСТОГОДИШЊИ, ШЕСТСТОТИ ПИШУСЕ СА стст ДА БИ СЕ РАЗЛИКОВАЛИ ОДОБЛИКА БРОЈА ШЕСТ.

×