Successfully reported this slideshow.
M E S I J E O V I O B J E K T I Milan Milošević
Šarl Mesije (1730 – 1817) <ul><li>ro|en u istočnoj Francuskoj 26. juna 1730. god
21. januara 1759. – video Halejevu kometu
28. avgusta 1768. – “magličasta mrlja u sazve`|u Bika”
septembra 1763 – prvi put uočio novu kometu, nije uspela prva mogućnost da postane član Francuske aakademije nauka
1764. – postao član Kraljevskog društva u Londonu
1765. – objekti od M3 do M40
1769. – prva verzija kataloga (do M45)
1780. – druga verzija kataloga (do M68), naredne godine (do M100)
1784. – konačno izdanje (do M104), kasnije dopunjavano
otkrio 21 kometu (“svega” 13 Mesijeove)
12. jula 1801 – poslednji put otkrio novu kometu
1806. – Krst legije časti, Napoleon
umro 12. aprila 1817. god
jedan krater na Mesecu nosi Mesijeovo ime </li></ul>
Šta su to Mesijeovi objekti? <ul><li>Planetarne magline   (M27, M57, M76, M97)
Difuzne magline   (M8, M17, M20, M42, M43, M78)
Galaksije </li></ul><ul><ul><li>spiralne  (M31, M33, M51, M58, M100,  M104, ...)
lentikularn e (M84, M85, M86, M102)
eliptične  (M32, M49, M59, M60, M87, M89, M105, M110)
nepravilne  (M82) </li></ul></ul><ul><li>Zbijena jata   (M2, M3, M4, M5, M9, M10, M12, ...)
Otvorena jata   (M6, M7, M11, M16, M18, M21, ...)
Ostali objekti   (M1, M24, M40, M73) </li></ul>
Planetarne magline (M27, M57, M76, M97) <ul><li>kasna faza u evoluciji zvezda malih masa
naziv -  opis koji je dao V. Heršel na osnovu svojih teleskopskih posmatranja
nemaju nikakve veze sa planetama
nastaju kad crveni d`inovi trenutno gube deo svoje mase i postaju beli patuljci
nije prsten, sfernog oblika
najčešće gasni oblak sadr`i oko 1/10 solarne mase
brzina udaljavanja: 20 km/s; trajanje oko 35.000 god
centralna zvezda – jezgro umiruće zvezde
temperatura oko 125.000 K </li></ul>
M27 - Nemo zvono (NGC 6853; Vulpecula; +7,4 mag; 1250 s.g) <ul><li>prva otkrivena  (Mesije,  12 jula 1764. god  )
najsjajnija +7,4 m
zvezda +13.5 m
patuljak 85.000 K (tip O7)
dvojni sist. (pratilac 17 m )
rastojanje 800 – 1.500 s.g.
ranije od  490 do 3.500  s.g.
oko 100 puta sjajnija od Sunca (-0,5 m ), zvezda +6 m  1/3 sjaja Sunca) i +9 m  (oko 100 puta manje od Sunca) </li></ul>
<ul><li>mnogo visokoenergetskog zračenja sa zvezde
maglina apsorbuje to zrčenje zvezde i reemituje kao vidljvo zračenje
većina vidljive svetlosti samo u jednoj spektralnoj liniji – zelenom delu spektra
otkrivena jedna promenljiva zvezda </li></ul>M27 - Nemo zvono (NGC 6853; Vulpecula; +7,4 mag; 1250 s.g)
<ul><li>visoko energetsko UV zračenje – fluorescencija oblaka
emitovanje svetlosti – diskretne talasne du`ine, linijski spektar
najizra`enije: jonizovan kiseonik i vodonik
zeleno – dvostruko jonizovan O, najveća apsorbovana energija
zvezda emituje isti spektar u svim pravcima, razlike u boji – gustina oblaka </li></ul>M27 - Nemo zvono (NGC 6853; Vulpecu...
M57 - Prsten maglina (NGC 6720; Lyra; +8,8 mag; 4.100 s.g) <ul><li>prototip planetarne magline
razlika u boji slojeva – jonizacija opada sa povećanjem daljine od vrele centralne zvezde
unutrašnji region  prstena – taman, emituje UV
srednji  – zelene boje, jonizovan kiseonik i azot
spoljni  – crven, vodonik </li></ul>
M57 - Prsten maglina (NGC 6720; Lyra; +8,8 mag; 4.100 s.g) <ul><li>centralni zvezdu otkrio - F. Hahn 1800. god.
ostatak zvezde tipa Sunca
tepm. zvezde  100.000 do 200.000 K
zvezda će uskoro početi da se hladi
za oko milijardu godina postaće crni patuljak
rastojanje nije tačno odre|eno  </li></ul>
Difuzne magline (M8, M17, M20, M42, M43, M78) <ul><li>“ difuzna” - iz vremena kada su svi magličasti objekti (galaksije i ...
oblak me|uzvezdanog gasa i prašine
gustina prašine 10 6  atoma/m 3 , tj. 10 4  do 10 9  at/m 3  (najbolji vakuum 10 10  at/m 3 ); gustina gasa 10 -6 č estica...
me|uzvezdani oblak veličine Zemlje – par kockica za jamb
sastav: 90% vodonik, 9% helijum a ostalo te`i elementi
oblasti galaksije u kojima se odigravaju procesi nastanka zvezda
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Mesijeovi objekti

1,347 views

Published on

Published in: Education, Technology
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Mesijeovi objekti

  1. 1. M E S I J E O V I O B J E K T I Milan Milošević
  2. 2. Šarl Mesije (1730 – 1817) <ul><li>ro|en u istočnoj Francuskoj 26. juna 1730. god
  3. 3. 21. januara 1759. – video Halejevu kometu
  4. 4. 28. avgusta 1768. – “magličasta mrlja u sazve`|u Bika”
  5. 5. septembra 1763 – prvi put uočio novu kometu, nije uspela prva mogućnost da postane član Francuske aakademije nauka
  6. 6. 1764. – postao član Kraljevskog društva u Londonu
  7. 7. 1765. – objekti od M3 do M40
  8. 8. 1769. – prva verzija kataloga (do M45)
  9. 9. 1780. – druga verzija kataloga (do M68), naredne godine (do M100)
  10. 10. 1784. – konačno izdanje (do M104), kasnije dopunjavano
  11. 11. otkrio 21 kometu (“svega” 13 Mesijeove)
  12. 12. 12. jula 1801 – poslednji put otkrio novu kometu
  13. 13. 1806. – Krst legije časti, Napoleon
  14. 14. umro 12. aprila 1817. god
  15. 15. jedan krater na Mesecu nosi Mesijeovo ime </li></ul>
  16. 16. Šta su to Mesijeovi objekti? <ul><li>Planetarne magline (M27, M57, M76, M97)
  17. 17. Difuzne magline (M8, M17, M20, M42, M43, M78)
  18. 18. Galaksije </li></ul><ul><ul><li>spiralne (M31, M33, M51, M58, M100, M104, ...)
  19. 19. lentikularn e (M84, M85, M86, M102)
  20. 20. eliptične (M32, M49, M59, M60, M87, M89, M105, M110)
  21. 21. nepravilne (M82) </li></ul></ul><ul><li>Zbijena jata (M2, M3, M4, M5, M9, M10, M12, ...)
  22. 22. Otvorena jata (M6, M7, M11, M16, M18, M21, ...)
  23. 23. Ostali objekti (M1, M24, M40, M73) </li></ul>
  24. 24. Planetarne magline (M27, M57, M76, M97) <ul><li>kasna faza u evoluciji zvezda malih masa
  25. 25. naziv - opis koji je dao V. Heršel na osnovu svojih teleskopskih posmatranja
  26. 26. nemaju nikakve veze sa planetama
  27. 27. nastaju kad crveni d`inovi trenutno gube deo svoje mase i postaju beli patuljci
  28. 28. nije prsten, sfernog oblika
  29. 29. najčešće gasni oblak sadr`i oko 1/10 solarne mase
  30. 30. brzina udaljavanja: 20 km/s; trajanje oko 35.000 god
  31. 31. centralna zvezda – jezgro umiruće zvezde
  32. 32. temperatura oko 125.000 K </li></ul>
  33. 33. M27 - Nemo zvono (NGC 6853; Vulpecula; +7,4 mag; 1250 s.g) <ul><li>prva otkrivena (Mesije, 12 jula 1764. god )
  34. 34. najsjajnija +7,4 m
  35. 35. zvezda +13.5 m
  36. 36. patuljak 85.000 K (tip O7)
  37. 37. dvojni sist. (pratilac 17 m )
  38. 38. rastojanje 800 – 1.500 s.g.
  39. 39. ranije od 490 do 3.500 s.g.
  40. 40. oko 100 puta sjajnija od Sunca (-0,5 m ), zvezda +6 m 1/3 sjaja Sunca) i +9 m (oko 100 puta manje od Sunca) </li></ul>
  41. 41. <ul><li>mnogo visokoenergetskog zračenja sa zvezde
  42. 42. maglina apsorbuje to zrčenje zvezde i reemituje kao vidljvo zračenje
  43. 43. većina vidljive svetlosti samo u jednoj spektralnoj liniji – zelenom delu spektra
  44. 44. otkrivena jedna promenljiva zvezda </li></ul>M27 - Nemo zvono (NGC 6853; Vulpecula; +7,4 mag; 1250 s.g)
  45. 45. <ul><li>visoko energetsko UV zračenje – fluorescencija oblaka
  46. 46. emitovanje svetlosti – diskretne talasne du`ine, linijski spektar
  47. 47. najizra`enije: jonizovan kiseonik i vodonik
  48. 48. zeleno – dvostruko jonizovan O, najveća apsorbovana energija
  49. 49. zvezda emituje isti spektar u svim pravcima, razlike u boji – gustina oblaka </li></ul>M27 - Nemo zvono (NGC 6853; Vulpecula; +7,4 mag; 1250 s.g)
  50. 50. M57 - Prsten maglina (NGC 6720; Lyra; +8,8 mag; 4.100 s.g) <ul><li>prototip planetarne magline
  51. 51. razlika u boji slojeva – jonizacija opada sa povećanjem daljine od vrele centralne zvezde
  52. 52. unutrašnji region prstena – taman, emituje UV
  53. 53. srednji – zelene boje, jonizovan kiseonik i azot
  54. 54. spoljni – crven, vodonik </li></ul>
  55. 55. M57 - Prsten maglina (NGC 6720; Lyra; +8,8 mag; 4.100 s.g) <ul><li>centralni zvezdu otkrio - F. Hahn 1800. god.
  56. 56. ostatak zvezde tipa Sunca
  57. 57. tepm. zvezde 100.000 do 200.000 K
  58. 58. zvezda će uskoro početi da se hladi
  59. 59. za oko milijardu godina postaće crni patuljak
  60. 60. rastojanje nije tačno odre|eno </li></ul>
  61. 61. Difuzne magline (M8, M17, M20, M42, M43, M78) <ul><li>“ difuzna” - iz vremena kada su svi magličasti objekti (galaksije i zvezdana jata) nazivani maglinama (doba Mesijea), pridev je dodat da bi se napravila razilka
  62. 62. oblak me|uzvezdanog gasa i prašine
  63. 63. gustina prašine 10 6 atoma/m 3 , tj. 10 4 do 10 9 at/m 3 (najbolji vakuum 10 10 at/m 3 ); gustina gasa 10 -6 č estica/m 3
  64. 64. me|uzvezdani oblak veličine Zemlje – par kockica za jamb
  65. 65. sastav: 90% vodonik, 9% helijum a ostalo te`i elementi
  66. 66. oblasti galaksije u kojima se odigravaju procesi nastanka zvezda
  67. 67. vrste maglina: </li></ul><ul><ul><li>emisijone – apsorbuju elektromagnetno zračenje van vidljivog dela spektra koje zatim emituju kao vidljivu svetlost
  68. 68. refleksione – sijaju zahvaljujuci reflektovanoj svetlosti obli`njih zvezda
  69. 69. apsorpcione – tamn oblaci, uočavaju se kao silueta naspram neke sjajne pozadine </li></ul></ul>
  70. 70. M8 - Laguna maglina (NGC 6523; Sagittarius; +6,8 mag; 5200 s.g) <ul><li>dimenzije 90 X 40 lučnih minuta (tj. 3 X 4/3 prividnog prečnika punog Meseca)
  71. 71. 140 x 60 svetlosnih godina </li></ul>
  72. 72. M8 - Laguna maglina (NGC 6523; Sagittarius; +6,8 mag; 5200 s.g) <ul><li>daljina 5.200 svetlosnih god.
  73. 73. prisustvo “tamnih” maglina
  74. 74. globule – kolapsirajući oblaci protozvezda prečnika oko 10.000 AU
  75. 75. Maglina “Peščani sat” – u okviru najsjajnijeg dela; prvi uočio D`. Heršil
  76. 76. trenutno odigravaju procesi nastanka zvezda </li></ul>
  77. 77. M8 - Laguna maglina (NGC 6523; Sagittarius; +6,8 mag; 5200 s.g)
  78. 78. M17 - Omega (Potkovica) (NGC 6618; Sagittarius; +7,0 mag; 5000 s.g.) <ul><li>različita imena: Labud, Potkovica, Jastog (na ju`. pol. lopti)
  79. 79. zvezdano porodilište
  80. 80. sjaj potiče od ogromne energije mladih zvezda
  81. 81. u unutrašnjosti magline jato od oko 35 zvezda
  82. 82. boja – crvenkasta, sa nekim nijansama roze, potiče od vodonika, pobu|en od strane mladih zvezda </li></ul><ul><li>najsjajnija oblast – bele boje – nije preeksponirana, rezultat me{anja emisije svetlosti vrelog gasa sa reflektovanom svetlo{}u sjajnih zvezda
  83. 83. velika koli~ina tamne materije </li></ul>
  84. 84. M17 - Omega (Potkovica) (NGC 6618; Sagittarius; +7,0 mag; 5000 s.g.) <ul><li>masa procenjena na oko 800 masa Sunca, dovoljno za nastanak većeg zvezdanog jata
  85. 85. sjajna maglina 15 s. g, ukupne dimenzije oko 40 s.g. </li></ul>
  86. 86. M17 - Omega (Potkovica) (NGC 6618; Sagittarius; +7,0 mag; 5000 s.g.) <ul><li>procena rastojanja varirala
  87. 87. danas izme|u 5.000 i 6.000 s.g.
  88. 88. M16 i M17 – zvezdana porodilišta, dosta blizu, u istom spiralnom kraku </li></ul>
  89. 89. M20 - Trifid maglina (NGC 6514; Sagittarius; +9,0 mag; 5200 s.g) <ul><li>ime Trifid kad je otkrio D`. Heršil – primetio tri različita segmenta u ovoj maglini, razdvojena tamnim linijama me|uzvezdane prašine
  90. 90. emisijona i refleksiona maglina
  91. 91. crvena oblast – emisiona maglina, sjaj odr`ava sjajna trojna zvezda
  92. 92. plava oblast – refleksiona maglina, prelama svetlost jedne obli`nje zvezde O klase </li></ul>
  93. 93. M20 - Trifid maglina (NGC 6514; Sagittarius; +9,0 mag; 5200 s.g) <ul><li>daljina procenjena izme|u 2,200 i 7.600 s. g.
  94. 94. najčešće 5.200 sv. god.
  95. 95. procene sjaja od +9,0 m do + 6,8 m
  96. 96. u centru trojna zvezda </li></ul><ul><ul><li>sjaj +7,0 m
  97. 97. komponente +7,6 m, +10,7 m i +8,7 m
  98. 98. spektralne klase O5 ili O6 </li></ul></ul>
  99. 99. M20 - Trifid maglina (NGC 6514; Sagittarius; +9,0 mag; 5200 s.g) <ul><li>oblast u kojoj nastaju zvezde </li></ul><ul><li>u dobrim uslovima vidljiva golim okom </li></ul>
  100. 100. M42 - Orionova maglina (NGC 1976; Orion, +4,0 mag; 1.600 s.g) <ul><li>dosta kasno otkrivena
  101. 101. vidljiva golim okom
  102. 102. Galilej – teleskopom posmatrao Orion, nije je otkrio
  103. 103. 1618 – Cizates , tra`io teleskopom komete, najverovatnije ga je ovaj objekat u prvi mah zbunio </li></ul>
  104. 104. M42 - Orionova maglina (NGC 1976; Orion, +4,0 mag; 1.600 s.g) <ul><li>u maglini se mogu videti i mlade, tek ro|ene zvezde
  105. 105. zvezdano porodilište
  106. 106. većina ovih zvezda završiće svoj `ivot za nekoliko miliona godina u grandioznoj eksploziji – za kosmičke pojmove one `ive tek jedan tren
  107. 107. mo`da baš dok gledate tamo nastaje neka zvezda </li></ul>
  108. 108. M42 - Orionova maglina (NGC 1976; Orion, +4,0 mag; 1.600 s.g) <ul><li>na rastojanju od 1.600 s.g. (vidimo kakva je bila u vreme dolaska Slovena na Balkan)
  109. 109. prečnik magline – 30 s. g.
  110. 110. deo mnogo većeg oblaka me|uzvezdanog gasa, dimenzije oblaka – nekoliko stotina svetlosnih godina
  111. 111. najsjajnija maglina
  112. 112. jedan od najsjajnijih Deep Space objekata </li></ul>
  113. 113. M42 - Orionova maglina (NGC 1976; Orion, +4,0 mag; 1.600 s.g) <ul><li>nejasno zašto je ovaj ovoliko sjajan objekat otkriven tek 1816 god. </li></ul><ul><li>još Ptolomej je napravio katalog sjajnih objekata u ovom delu neba, u njemu nije bilo M42 </li></ul>
  114. 114. M43 - deo Orionove magline (NGC 1982; Orion +9,0 mag; 1.600 s. g.) <ul><li>deo Orionove magline (M42)
  115. 115. od glavne magline razdvojena tamnom “linijom”
  116. 116. uočio de Mairan 1733. – “zvezda sa oreolom”
  117. 117. zvezda NU Orionis, sjaj 6,5 - 7,6 m ; spekt. tipa BIV
  118. 118. sjaj magline – refrakcija sjaja zvezda, doprinosi i obli`nje zvezdano jato </li></ul>
  119. 119. Galaksije <ul><li>gravitaciono ograničeni zvezdani sistemi
  120. 120. veliki broj zvezda i me|uzvezdana supstanca u obliku gasa (neutralan ili jonizovan)
  121. 121. broj zvezda od nekoliko miliona do više hiljada milijardi
  122. 122. mase u intervalu 10 6 do 10 13 solarnih masa
  123. 123. prema morfološkim osobinama – viljuškasta klasifikacija
  124. 124. E. Habl 1925. i 1935. god. </li></ul>
  125. 125. Galaksije <ul><li>dele se na: eliptične (13%), lentikularne (9%), spiralne (62%) i nepravilne (3%)
  126. 126. Eliptične (E) – spljošteni rotacioni elipsoidi; 8 klasa – odnos poluosa (stepen vidljive spljoštenosti), masa 10 12 do 10 13 M O
  127. 127. Lentikularne (S0) – debeo centralni zvezdani disk, ponekad okru`en prstenom
  128. 128. Spiralne (S) – spiralni kraci, obično dva, dele se na obične i barirane, od 10 10 do 10 12 M O
  129. 129. Nepravilne (Ir) – ne postoji simetrija sjaja, malih masa, nema jedinstvenih karakteristika, tipovi IrI i IrII, od 10 8 do 10 10 M O </li></ul>
  130. 130. Spiralne galaksije <ul><li>mase od 10 10 do 10 12 , patuljaste 10 7
  131. 131. me|uzvezdani gas i prašina – oko 3% vidljive mase
  132. 132. va`na komponenta magnetna polja i kosmički zraci
  133. 133. tipovi: </li></ul><ul><ul><li>obične (A) – spiralni kraci razvijaju iz središta
  134. 134. barirane (B) – spiralni kraci sa krajeva prečage u koju je razvučeno središte (polovina poznatih spiralnih galaksija) </li></ul></ul><ul><li>podtipovi </li></ul><ul><ul><li>a – izrazito ispupčeno jezgro, jako razvijeni, tanki i slabouočljivi kraci
  135. 135. odtipovi b i c – jezgro sve manje, kraci izra`eniji </li></ul></ul><ul><li>uočljiva je osna simetrija </li></ul>
  136. 136. M31 - Andromeda (NGC 224; Andromeda; +3,4 mag; 2 200 000 s.g) <ul><li>od Severnjače ka  Cas, i dalje na 1/3 puta, pri dobroj vidljivosti – mali magličast oblak
  137. 137. taj mali oblačić – ogromna galaksija sa 300 milijardi zvezda i ko zna koliko planeta, drugih tela
  138. 138. najpoznatija i najbli`a galaksija
  139. 139. sa svojim pratiocima (M32 i M110), Mlečnim putem i ostalima – “Lokalna grupa”
  140. 140. persijski astronom Al Sufa – “mali oblak”, opisao u knjizi “Fiksirane zvezde” 965 god.
  141. 141. Šarl Mesije – neobavešten, otkriće pripisao Simonu Mariusu , dao prvi teleskopski opis – 1612
  142. 142. Hodierna – neobavešten, 1654. god. ponovo otkrio </li></ul>
  143. 143. M31 - Andromeda (NGC 224; Andromeda; +3,4 mag; 2 200 000 s.g)
  144. 144. M31 - Andromeda (NGC 224; Andromeda; +3,4 mag; 2 200 000 s.g) <ul><li>dugo se verovalo da je M31 najbli`a maglina
  145. 145. Vilijam Heršel – njena daljina ne prelazi daljinu 2.000 Sirijusa (17.000 s.g.)
  146. 146. najbli`im “ostrvom” u svemiru nalik Mlečnom putu
  147. 147. disk prečnika 850 daljina Sirijusa i debljine 155 daljina Sirijusa (daljina Sirijusa je 8,6 sv. god).
  148. 148. Hajgens – pionir spektroskopije, razlika izme|u maglina (linijski) i “maglina” – (kontinualan spekt.) </li></ul>
  149. 149. M31 - Andromeda (NGC 224; Andromeda; +3,4 mag; 2 200 000 s.g) <ul><li>V. M. Slipher (1812) – izmerio radijalnu brzinu – 300 km/s (preciznije 266 km/s) – najveća brzina, vangalaktička priroda
  150. 150. Habl (1923) – prva promenljiva zvezda tipa Cefeide, nije mu bilo poznato postojanje tipa Cefeide, napravio grešku, dva puta manje rastojanje od stvarnog
  151. 151. greška ustanovljena tek 1953 - 200-incni teleskop Palomar </li></ul>
  152. 152. M31 - Andromeda (NGC 224; Andromeda; +3,4 mag; 2 200 000 s.g) <ul><li>najbolje proučena; omogućava proučavanje “spolja”
  153. 153. Mesije – uočio i M32 i M110, najsjajniji pratioci, poznato je još 10 pratioca
  154. 154. interakcije sa M32 – nestabilnosti u spiralnoj strukturi; mo`da se u prošlosti odigrao “bliski” susret </li></ul><ul><li>oko 300 zezdanih jata; G1 – najsjajnije u Lokalnoj grupi (+13,7 m )
  155. 155. pre~nik 200.000 s.g; na daljini od 2,2 miliona sv. god.
  156. 156. dva puta ve}a od Mle~nog puta, masa 300 – 400 milijardi M O , masa prili~no mala u odnosu na na{u galaksiju
  157. 157. dvostruko jezgro (HST) – mo`da je “pojela” manju galaksiju, ili samo opti~ka iluzija koju stvara tamni oblak pra{ine u blizini jezgra </li></ul>
  158. 158. M31 - Andromeda (NGC 224; Andromeda; +3,4 mag; 2 200 000 s.g) <ul><li>samo jedna supernova (1885) – prva van naše galaksije – Ernest Hartvig 20. avgust 1885. (+6 m ), kasnije izbledela na +16 m
  159. 159. snimak sa ^andre (X-spektar) </li></ul><ul><ul><li>u centru crna rupa (!?!), milion ili više puta veće mase od Sucna
  160. 160. `ute olati – brojni izvori X-zraka, npr. X-binarne zvezde </li></ul></ul><ul><ul><li>plava oblast – u samom centru, mesto gde se sumlja u ostojanje supermasivne crne rupe
  161. 161. X-zraci nastaju kad materija pada na povr{inu crne rupe ili zvezde
  162. 162. za~u|uju}e – procenjena temperatura u centralnom delu prili~no niska (samo oko milion stepeni), kod binarnih zvezda – nekoliko desetina miliona stepeni </li></ul></ul>
  163. 163. M33 - Trianglum galaksija (NGC 598; Trianglum; +5,7 mag; 3 000 000 s.g) <ul><li>istaknut clan “Lokalne grupe”
  164. 164. mala u pore|enju sa M31
  165. 165. galaksija prosečne veličine
  166. 166. zarobljena grav. uticajem M31, ima svoji satelit LGS3
  167. 167. prvi uočio Hodierna (1654), nezavisno Mesije (1764)
  168. 168. rastojanje – najnovije oko 3 miliona s.g, dosad procene izme|u 2,3 i 2,4 miliona sv. god)
  169. 169. prečnik 50.000 s.g. (1/2 Mlečnog puta)
  170. 170. tamnije spoljne oblasti 60.000 s.g. </li></ul>
  171. 171. M33 - Trianglum galaksija (NGC 598; Trianglum; +5,7 mag; 3 000 000 s.g) <ul><li>masa izme|u 10 i 40 milijardi solarnih masa
  172. 172. nijedna supernova, nekoliko ostataka
  173. 173. 112 promenjljivih zvezda (4 nove, 25 cefeida)
  174. 174. jaki izvori X-zraka
  175. 175. za većinu ljudi najdalji obj. vidljiv golim okom
  176. 176. na slici – crveno – vidljiva svetlost, plavo – UV zračenje
  177. 177. najdalje zvezde ikad proučavane spektroskopski </li></ul>
  178. 178. M51 - Vrtlog galaksija (NGC 5194; Lovacki Psi; +8,4 mag; 37.000.000 s.g) <ul><li>jedno od Mesieovih originalnih otkrica (13. okt. 1773, dok je posmatrao jednu kometu)
  179. 179. pratilac NGC 519 5 otkriven 1781, u katalogu iz 1784 – “dvostruka maglina”
  180. 180. dominantan član male grupe galakija
  181. 181. dosta sjajan objekat </li></ul>
  182. 182. M51 - Vrtlog galaksija (NGC 5194; Lovacki Psi; +8,4 mag; 37.000.000 s.g) <ul><li>prvi put otkrivena spiralna struktura 1845 - Lord Rose
  183. 183. nekad se naziva i Roseova galaksija
  184. 184. nepravilnosti u spiralnoj strukturi – posledica NGC 5195 – dovodi do nastanka neobično velikih zvezda
  185. 185. slika: eksplozija supernove 1994. god. (HST) </li></ul>
  186. 186. M100 (NGC 4321; Coma Borencies; +9,3 mag; 56.000.000 s.g) <ul><li>jedan od najsjajnijih i najvećih članova jata u Devici
  187. 187. spiralna galaksija, slična kao Mlečni put, vidi se “odozgo”
  188. 188. HST otkriveno 20 cefeida – procenjena daljina na 56 +/- 6 miliona sv. god.
  189. 189. dimenzije – slična M31
  190. 190. registrovane 3 supernove </li></ul>
  191. 191. M100 (NGC 4321; Coma Borencies; +9,3 mag; 56.000.000 s.g) <ul><li>dva izra`ena spiralna kraka sa plavim zvezdama
  192. 192. više manjih krakova
  193. 193. plave zvezde – vrele, masivne i skoro formirane
  194. 194. vidljiva pomoću teleskopa srednje snage </li></ul>
  195. 195. M104 - Sombrero galaksija (NGC 4594; Coma Borencies; +8,0 mag; 50.000.000 s.g) <ul><li>prvi objekat koji nije bio uključen u Mesijeovo originalno izdanje Kataloga
  196. 196. dodao u svoj lični katalog 11. maja 1781. god, kao “vrlo tamnu maglinu”
  197. 197. ime Sombrero zbog izgleda
  198. 198. posmatramo je iz pravca – 6 O ju`no od ekvatora </li></ul>
  199. 199. M104 - Sombrero galaksija (NGC 4594; Coma Borencies; +8,0 mag; 50.000.000 s.g) <ul><li>ekvator – iscrtan tankim tamnim prstenom prašine, otrkio V . Heršel
  200. 200. galaksija tipa Sa-Sb
  201. 201. dobro diferencirani spiralni kraci
  202. 202. prvi put uočen veliki crveni pomak – 1.000 km/s
  203. 203. isuviše brzo da bi bila u našoj galakisiji
  204. 204. registrovana i rotacija, Slifer
  205. 205. masa 1.300 milijardi masa Sunca </li></ul>
  206. 206. Nepravilne galaksije <ul><li>ne postoji simetrija sjaja i zgušnjenja
  207. 207. mali sjaj, relativno manjih masa (10 8 do 10 10 M O )
  208. 208. nemaju jedinstvene karakteristike
  209. 209. podtipovi: </li></ul><ul><ul><li>IrI – relativna simetričnost u rasporedu masa, odsutna u sjaju </li><ul><li>visok procenat gasa i prašine (više od 20% vidljive mase)
  210. 210. dosta mladih zvezda => plavičasta boja </li></ul><li>IrII – nepravilne isparčane forme </li><ul><li>u njima se ne uočavaju sjajne superd`inovse zvezde i magline </li></ul></ul></ul><ul><li>nepravilna forma – posledica delovanja susednih galaksija </li></ul>
  211. 211. M82 – Cigara galaksija (NGC 3034; Ursa Major; +8,4 mag; 12 000 000 s.g.) <ul><li>prototip nepravilnih IrII galaksija
  212. 212. otkrivena 31 decembra 1774. god. – J.E. Bode, zajedno sa M81 – “magličasta mrlja”
  213. 213. dva tumačenja nepravilnog oblika </li></ul>
  214. 214. M82 – Cigara galaksija (NGC 3034; Ursa Major; +8,4 mag; 12 000 000 s.g.) <ul><li>unutar M82 – grandiozna eksplozija
  215. 215. duga vlakna materije koja ističu iz središnjih zona do daljine i do 10.000 s.g, brzinama i do 1.000 km/s
  216. 216. najnoviji pristup – nema eksplozije
  217. 217. “ bliski susret” sa M81
  218. 218. posledica – isticanje gasa, naglo i brzo formiranje zvezda </li></ul><ul><li>X – spektar (^andra) </li></ul><ul><li>crna rupa – 500 M O , zapremina Meseca, 600 sv. god. od centra galaksije
  219. 219. mnogo ostataka supernova i X-binarnih zvezda – svetle ta~ke </li></ul>
  220. 220. M82 – Cigara galaksija (NGC 3034; Ursa Major; +8,4 mag; 12 000 000 s.g.) <ul><li>oticanje gasa – jak izvor radio talasa - &quot;Ursa Major A” (3C 231)
  221. 221. infracrveni deo spektra – najsjajnija galaksija, mogo sjajnija u IC nego i VIS delu spektra </li></ul>
  222. 222. Zvezdana jata <ul><li>skupovi zvezda zajedničkog porekla i kretanja a me|usobna rastojanja su znatno manja od uobičajenih
  223. 223. dva tipa: rasejana i zbijena
  224. 224. rasejana – nekoliko stotina; zbijena – nekoliko stotina hiljada zvezda, jače grav. privlačenje, zvezde ih ne mogu napustiti (grav. zatvorena)
  225. 225. rasejana jata – mla|a, starost – nekoliko miliona do nekoliko stotina miliona godina; zbijena – nekoliko milijardi godina
  226. 226. dvojne zvezde - češće u rasejanim, promenljive (tip Cefeida) – u zbijenim
  227. 227. zbijena – sfernosimetrično oko centra galaksije, rasejana – u galaktičkoj ekvatorijalnoj ravni </li></ul>
  228. 228. M3 (NGC 5272; Canes Venatici; +6,2 mag; 30.600 s.g) <ul><li>prvo Mesjeovo originalno otkriće
  229. 229. otkrio 3. maja 1764 . god.
  230. 230. najpoznatije globularno (zbijeno) zvezdano jato
  231. 231. pola miliona zvezda !
  232. 232. 212 promenljivih (186 odre|en period), više nego u bilo kom drugom jatu u Mlečnom putu </li></ul>
  233. 233. M16 (NGC 6611; Serpens; +6,4 mag; 7000 s.g) <ul><li>na daljini od 7.000 s. g. u sledećem kraku naše galaksije
  234. 234. veliki oblak gasa i prašine – jasan proces formiranja zvezda
  235. 235. pored magline – zvezdano jato
  236. 236. staro oko 5,5 miliona godina, još nastaju zvezde </li></ul>
  237. 237. M16 (NGC 6611; Serpens; +6,4 mag; 7000 s.g) <ul><li>bogato mladim, vrelim i masivnim zvezdama
  238. 238. zrače veliku količinu energije – daje sjaj čitavoj maglini
  239. 239. maglina ispresecana oblacima tamne materije
  240. 240. u jatu dominiraju vruće, gigantske zvezde – klase O i B
  241. 241. jako radio zračenje </li></ul>
  242. 242. M41 (NGC 2287; Canis Maior; +4,6 mag; 2.300 s.g) <ul><li>4 O ju`no od Sirijusa
  243. 243. oko 100 zvezda, nekoliko crvenih i narand`astih d`inova
  244. 244. najsjajnija zvezda +6,9 m , spektar K3, blizu centra jata – 700 puta sjajnija od Sunca
  245. 245. zvezde “razbacane” u sferi prečnika 25 s.g, udaljavaju brzinom od 34 km/s
  246. 246. starost izme|u 190 i 240 miliona godina
  247. 247. zabele`io Aristotel 325. g. pne. – najtamniji objekat u Antičko doba
  248. 248. Hodierna – prvi uveo u katalog 1654. god.
  249. 249. poslednji put “otkrio” – Flamstid (februara 1702.)
  250. 250. sjajna zvezda - 12 Canis Majoris , +6 m , plavi d`in, spektar BIII </li></ul>
  251. 251. M45 - Plejade (NGC 1432; Taurus; +1,6 mag; 380 s.g.) <ul><li>objekat poznat još iz najdavnijih vremena
  252. 252. 6 zvezda iz vidljivo golim okom, pri boljim uslovima 9, pa čak i 12 (pre otkrića teleskopa – tačno nacrtan polo`aj 11 zvezda)
  253. 253. najstariji zapisi – Hesoid 1.000 god. pne. – vezani za poljoprivrdu i smenu godišnjih doba
  254. 254. Homer – u Odiseji, spomenute i u Bibliji
  255. 255. poznate i kako “7 sestara”; japansko ime “Subaru”; staroevropski nazivi ukazuju na to da je jato upore|ivano sa kokoškom sa pilićima; u staroj grčkoj – posebno sazve`|e
  256. 256. naziv – od grčke reči “plovit”, ili od reči pleidos - puno, mnogorojno
  257. 257. pretpostavka – ime majke Pleione , ime jedne od najsvetlijih zvezda </li></ul>
  258. 258. M45 - Plejade (NGC 1432; Taurus; +1,6 mag; 380 s.g.) <ul><li>imena zvezda – po grčkoj mitologiji, 7 kćeri oca Atlasa i majke Pleione: Alcyone, Asterope (dvojna zvezda), Electra, Maia, Merope, Taygeta i Celaeno
  259. 259. u jatu oko 500 zvezda, blede, rasejane u polju od 2 O
  260. 260. gustina – mala
  261. 261. maglina – plavičaste boje, refleksiona maglina; postojanje potvr|eno spektroskopski – isti spekatar kao zvezde </li></ul>
  262. 262. M45 - Plejade (NGC 1432; Taurus; +1,6 mag; 380 s.g.)
  263. 263. M45 - Plejade (NGC 1432; Taurus; +1,6 mag; 380 s.g.) <ul><li>starost – 100 miliona godina, postojaće još oko 250 miliona; pojedinačne zvezde i dvojni sistemi
  264. 264. udaljenost – oderedila ESA, astrometrijskim satelitom “Hipparcos” , oko 380 s.g, prethodna procena 410 s.g.
  265. 265. koncentrisano ka centru
  266. 266. neke zvezde rotiraju veoma brzo - 150 do 300 km/s na površini, sferoidan oblik
  267. 267. nekoliko belih patuljaka </li></ul>
  268. 268. M45 - Plejade (NGC 1432; Taurus; +1,6 mag; 380 s.g.) <ul><li>problem evolucije zvezda: kako mo`e da postoje beli patuljci u tako mladom jatu?
  269. 269. registrovano više => oduvek bili članovi jata, tj. nisu “uletele” spolja
  270. 270. spora evolucija – milijardu god, a ne samo 100 miliona
  271. 271. objašnjenje – nekad bili masivniji, br`e evoluirali, izgubili najveći deo svoje mase, prešli ispod ^andrasekarove mase
  272. 272. posmatranja 1995 – nekoliko zvezdolikih objekata – braon patuljci – masa izme|u velikih planeta i malih zvezda(teorijski svaka zvezda da bi vršila fuziju mora da ima bar 6,7% M O , tj masu od 60 – 70 Jupitera)
  273. 273. braon patuljci – 10 do 60 puta veća masa od Jupitera
  274. 274. vidljivi u IC spektru prečnik Jupitera, 10 do 100 puta veća gustina </li></ul>
  275. 275. M50 (NGC 2323; Monoceros; +6,3 mag; 3 000 s.g.) <ul><li>otkrio Mesije – aprila 1772, verovatno još 1711. god – Kasini
  276. 276. dimenzije 15 x 20 minuta, 18 svetlosnih godina
  277. 277. centralni, najgušći, deo – prečnik 9 sv. god; oko 200 zvezda
  278. 278. najsjajnije spektra B8, sjaj oko +9 m
  279. 279. starost oko 78 miliona god.
  280. 280. blizu centra crveni d`in (M klasa) nasuprot okolnim plavo-belim zvezdama </li></ul>
  281. 281. M80 (NGC 6093; Scorpius; +7,3 mag; 27.400 s.g.) <ul><li>nije vidljivo golim okom, vrlo upečatljivo
  282. 282. nekoliko stotina zvezda zbijeno u “loptu” prečnika 72 sv. god.
  283. 283. jedno od najgušćih poznatih jata
  284. 284. u centralnom delu - veliki broj masivnih, plavih zvezda
  285. 285. procena – zvezde starije od jata
  286. 286. ostale bez spoljnjih slojeva tokom sudara sa okolnim zvezdama, vidimo samo jezgra </li></ul>
  287. 287. Ostali objekti (M1, M24, M40, M73)
  288. 288. M24 – Zvezdani oblak (NGC 6603; Sagittarius; +4,6 mag; 16.000 s.g) <ul><li>zvezdani oblak u Mlečnom putu
  289. 289. unutar njega rasejano jato NGC 6603
  290. 290. zbog slabog teleskopa Mesije proglasio zvezdani oblak za maglinu
  291. 291. veoma daleko 16.000 sv. god. </li></ul>
  292. 292. M40 (WNC 4; Ursa Major; +8,4 mag; 5.100 s.g) <ul><li>dvojna zvezda
  293. 293. izgledaju magličasto kroz slabije teleskope
  294. 294. nema nikakvog značaja </li></ul>
  295. 295. M73 (NGC 6994; Aquarius; +9 mag) <ul><li>4 prividno bliske zvezde
  296. 296. u malim teleskopima nejasna mrlja
  297. 297. ovakvi objekti se nazivaju asterizmi </li></ul>
  298. 298. M1 – Crab maglina (NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.) <ul><li>ranog jutra 4. jula 1054 . g. kineski astronomi na istočnom delu neba su opazili jednu novu vrlo sjajnu zvezdu
  299. 299. za nekoliko dana – 6 m (četvrtina Meseca)
  300. 300. naredna 23 dana – videla po danu
  301. 301. opa`ena i na drugom kraju sveta – iznad današnjeg Novog Meksika i Arizone, zabele`ili je indijanski slikari </li></ul>
  302. 302. M1 – Crab maglina (NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.) <ul><li>eksplozija supernove, gotovo potpuno uništena jedna zvezda na 6.300 s.g. od nas
  303. 303. 700 god. kasnije – Mesije na istom mestu video oblačak, mislio da je kometa, napravio katalog magličastih objekata
  304. 304. od materijala izbačenog u eksploziji
  305. 305. proširio na 10 s.g. u prečniku, brzinom 1800 km/s </li></ul>
  306. 306. M1 – Crab maglina (NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.) <ul><li>1964 – detektovana kao jak radio izvor
  307. 307. X-zračenje oko 100 puta intenzivnije nego VIS
  308. 308. vidljiv sjaj ogroman, -3,2 m , više od 1.000 puta sjajnija od Sunca
  309. 309. 1968 – pulsar (NP0532)
  310. 310. 30 obrtaja/sec, brzina smanjuje zbog magnetne interakcije sa maglinom, glavi izvor energije, omogućava maglini da bude sjajna </li></ul>
  311. 311. M1 – Crab maglina (NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.) <ul><li>prividan sjaj pulsara +16 m
  312. 312. mala zvezda, apsolutni sjaj pribli`no kao Sunce (+4,5 m )
  313. 313. slika snimljena VLT-om
  314. 314. boje pokazuju šta se dešava sa elektronima u različitim delovima magline </li></ul><ul><ul><li>crvena – rekombinacija sa protonima, nastaje vodonik
  315. 315. plava – elektroni osciluju usled delovanja jakog magnetnog polja </li></ul></ul>
  316. 316. Zanimljivi sajtovi <ul><li>Astronomija uopšte </li></ul><ul><ul><li>http://www.asalpha.org
  317. 317. http://juam.tripod.com
  318. 318. http://www.geocities.com/m_milan99/ </li></ul></ul><ul><li>O Mesijeovim objektima </li></ul><ul><ul><li>http://www.seds.org/messier/
  319. 319. http://www.phys.uu.nl/~zagers/messier/messiersbt.html
  320. 320. http://zebu.uoregon.edu/messier.html </li></ul></ul>

×